Page images
PDF
EPUB

им ,

у.

уіdе ула.

[ocr errors]

ўлазак, уласка, m, Ber &intritt, in- улогориши, им, v. pf. н. п. војску, gressus.

lagern, colloco exercitum. улазити, им, т. impf. bіnеіngeben, in- улогоритисе, имce, y. г. pf. fich las gredior.

gern, castra pono. улазнутисе, немсе, т. г. pf. jim mef= уложити, pf. 1) hineinlegen,

sen (an einem Baume, dessen Rinde hineinstecken (Geld auf eine Unternehs man beleďt), metiri, comparare ma mung), colloco. 2) einrenken, restituo, guitudineni.

ўлози, улога, m. p. pie ®lіеvеrfut, Òxan*, m. (cm.) der Kurier, nuncius, ta arthritis. bellarius :

улукавилисе, имсе, т. г. р. 1pers „llосла Јанко два лака улака

ftellen, simulo. уландаптисе, амсе, у. г. pf. fiбiв ўља, f. (у Сријему, у Бачко и у Бан.) ans sinie beschinußen (im Thuu, Koth), maculor vagaudo.

yoahik, m. das Bienenhaus, der Bies Ўлање, п. бав ЗФleiфеn, umberitreis sienstand,

alvearium. then, suspensus gradus.

Ўље, р. (у (Ерц.) дав актёt, oleua. улар*, m. per palfter, capistrum cf. пово- уљез, m. човек, који уђе жени у кудац.

ky, der in das saus Teiner Frau eins ўлалисе, амce, v. г. impf. berumflei. gebeuratet hat, qui nupsit uxori suae, chen, circumrepto.

quem quasi uxor dusit. улепипи, им , (Рес. и Срем.) vidе ули- уљепак, пка , m. Die emeerappe, cuјепипін.

cullus pinguedine maculatus. улепшапи, ам, (Рес. и Срем.) vidе ўљепшап, ам, v. pf. Epr.) versdjós уљепшапи

nern, pulcrius reddo. улелепи, улетим,

ўљеспи, улезем, v. pf. (у Ерц.) бірv: pf. (Pec)

eingehen, in'ro. Улетни, улепим pineinfliegen, in- уљудиои, им, v. pf. fфёt maфen, fav. pf. (Срем.)

volo.

cio pulcre, ivgenue, ui hominem улелепи, улепим

decet. v. pf, (Epiц. )

уљуђивање, п. Рав faubere 3uritta, Улекисе, улежемсе, v. r. pf. fi cin= comtio (?). milleri, sedem pono, nidifico.

Уљуђивали, ђујем, v. impf. (von љуулёбисе (ул fice), лекнесе, v. г. pf. An, wie es Mend, en haben) (aubie sich lenken, cieprimor.

zurichten, humane praeparo: Улизак, улиcкa, m. бав еtd. Sеr flum. ум, 1) der Berstand, intellectus, pen Salz, den man dem Siehe zu les

2) das Gedächtniß, meus, mece it gibt, salis frustrum linctu expo

moria : паде ми на ум; ум за море, situm.

а смрлі за вратом (ars longa, vita улизапи, улижем, v. pf. аblесtеп, de. brevis); HN cmo yma, ich habe es lingo.

auf den Tod vergejien, q.

d. si улсiзаписе, улижесе, v. г. pf. н. п. tum mentes haberem, non meminis.

hoa, rich ablecken, abreiben, deteri. Улизивање , n. бав Дnleten Beg Баи тв, Умазати, умажем, v. pf. beidnigen,

um daran die Größe zu messen, com commaculo. paratio magnitudinis.

Умакање, п. Зав Wintunfen, immеrѕiо. Улизніватисе, зујемсе, y, r. impf. 1) і Умакати, мачем, y, impf. eintungen, meisen, wer größer ist, experiri magni

immergo. tudinem. 2) fig, experior uter plus va- Умакнупи, нем, vidе умаћir. leat

Уман, мнa, нo, peritäicia, intelligens : ўлизнулисе, немсе, vide

улазнутписе. „Не бојсе мајко, не бојсе, Улијегіили, им, у. pf. (Epy.) bekleiben, „Ја сам пії умна разумна illino.

Умакин (говорисе и умакнути), акнем, Улітапи, ам, у. pf. besudeln (mit wei. pf. entwischen, effugio. dem Stuhlgang), concaco.

Умацўпали, ам, augm. р. умазати. ўлипи, улијем, v. pf. Fіnеіngiepen, in Умайнти, им, v. pf. fehlen (im банаfundo.

miice: Spiel), aberro. улица, f. Sеr оf, Die $lur, anla, area. ўмекнути, нем, т. pf. milbe, wеіф ўлічипи, им, v. pf, im Bеfіtе fфün

merden, mitesco. machen, como.

Умекшaвaњe, n. Sав &rmeien, emolулічиписе, имсе, т. г. pf. Sie goilette litio. machen, comi.

Умекшaвaти, ам, v. impf. erwеіфеп, уловици, им, v.pf.jаngеп, еrjадец, capio. Умекшади, ам, v. pf. I emollio.

inens.

sem. .

у.

tum.

[ocr errors]

Умеравање, р. (Рес, и Срем.) vidе умје. Умірити, им, т. pf. Derubigen, расо.

Умиши, умијем, т. pf mafфеnt, lavo. умераваши, ам, (Рес. и Срем. ) vid• умјеравање, .. (Ерд.) дав абилејтеп, умјеравами.

Bemessen, demensio. умеран, ам, т. pf. ш. і восак, Феі, Умјеравами, ам, v, impf. (Ерц.) бешеј. ziehen, duco ceram.

fen, demetiоr. Умерии, им, (Рес. и Срем.) vidе умје- умјериши, им, т. pf. (Брц.) абmefen, рии.

demetior. умёсити, нм, (Рес. и Срем.) vidе уми- Ўмјестити, им, т. р. (Ерц.) н. п. јесиши.

разбој, шоп, ftеlеn; statuo. Умеспи, еем, тіdе замеспи. ўмјешан, лина, но, (Ерд.) н. п. чоУмеслити, цм, (Рес. и Срем.) vide Bek, geschidt, habilis,

aptus. умјеспин.

ўмјети, умијем, v. pf. (Ерц.) wifen, ỳrema, f. der Kehrlappen, lacinia ad verstehen, intelligo, scio. Bome je ymje

verrendum fornacem antequam panem Пи, него имати. immittas.

ўмјештање, п. (Ерд.) Рае еtеlеn, ўмелак, шка, m. Bеr fіnfаt, inser instructio , dispositio.

ўмјешлаши, ам, т. іmрt. (Ерц.) Wel. ўметан, піна, но, (Рес. и Срем.) ride len, statuo. умјетан.

умлащитн, им, т. pf. 1) зи ходе рrе. Ymemake, n. das Einfeßen, insertio. Ichen, interficio verberibus. 2) herabs умепати, умећем, т. impf. binсinfc. ichlagea (O6ft), decntio. Ben, insero.

Умложипи, им, т. pf. vermepren, anЎмети, умем , (Рес. и Срем.) vide geo. умјеши.

ўмљепши, умељем, т. pf. vіdе самумеп и Муамед* (умети Муамед),

Зоғ улираmmов, populus "Muham. Ўмљеписе, умељece, v. г. р. пф cine medis :

mahlen, molendo deteri. „Турції вичу : умет и Муамед — Умо! interj, умо погани једна ! бар Уметнупи, немі, v. pf. pineinthun, in did - ! vah!

Умолипи, им, т. pf. кora, pon cinem Умецан, ам, v. pf, н. п. јабуку, wеіф. erbitten, exoro. tlopfen, contundo.

Умолилисе, имсе, т. r, pf. коме, код Умешали, ам, (Рес. и Срем. ) vide kora , erbitten, exoro. умијешаган.

ўмор, m. ) на умору, іn sen leften умешпанье, р. (Рес. и Срем. ) vide Zügen, moribunda est : умјешање.

„Стара ми је на умору мајка Ўмештани, ам, (Рес. и Срем.) vide 2) die Ermüdung, defatigatio: we moумјетицати.

же од умора (н. п. да једе). Умивање, в. дав 23afфеn, lotio, lаyаtiо. Умбран, рна , но, müse, lаѕѕus. умніваоница, f. дав 28afфbeфen, pel- Умориши, им, т. pf. ) təsten, Deco, vis.

2) ermüden, lasso: Умивали, ам, т. impf. mafen, lavo. „Малена је шнца препелица, умијесиши, им, т. pf. (Ерц.) п. ј. леб, „Ал' умори коња и јунака

einteigen, miscere massam farinaceam, Ýmomášame, n. das Ginwinden, inro. et facere panem.

lutio. Умпјешали, ам, v. pf. (Брц.) mijen, умовами, ам, .impf. einwideInt,

} misceo.

. pf, involvo. ўмилиписе, имсе, т. г. pf. код кога, умоприпи, им, v. pf. erfeket, conspicөг.

sich beliebt machen, gratiam inire apud мочити, им, т. pf. eintunten, imaliquem.

mergo. Ўмилостивими, им, т. pf, gеnеіgt, Умрачивање, д. das Finsterwerden, gnädig machen, concilio.

obscuratio. Умиљат , ша, шо, еіnfфmeimelno, blan- Умрачиватнсе, чујесе. т. г. impfl fin. dus. Умиљамо јагње и двије овце умрачитисе, чисе, т. г. pf.

fter

werden, obscuror. "мнен, m. Ranuname, pomen wiri. Умрепи, ем, умръо, (Рес. и Срем.) Умінушіп, не, у. pf. н. п. мука, бол, vidе умријепи, maciassen, remitto.

Умријепів, рем, умръо, у. pf. (Ерц.) ўмирање, п. Зав еtеrbеn, mоrѕ.

sterben, morior. умирати, рем, т. impf. ftеrреn, mit Умрлії, ла, ло, н. п. час, Хотев., dem Tode ringen, mori.

ortis: ако ми умрлота часа.

sero,

Посе.

Умуасерии, им, v. pf. belagern, ob. Хочи (б. і. у очн), im 2ngejite, ben sideo, cf. опколити.

Tag vorher, pridie: y own boxuka ; Умукнули, нем, v. pf. 1 perfiummen, у очи неђеље (п. ј. у суботу). Ўму ћи, умукнем, v. pf. 3 obmutesco. упадање, п. бав фіnеinfauen casus in уна, f. die Una (Fluß in Kroatien), Uua ynagamn, am, v. impf. hineinfällen, flumen.

incido. Унапрспi, inв Жreuk, іn formaт crucis. упала, f. Die Brunft, ardor. Унапiоч, зumier, contra (aliquem fa- Упалити, им , v. pf, anüntеп, асcere):

cendo. „Кад смо ћели унаmоч чинити, упалитисе, лимсe, v. г. pf, in pige , „Јера син нас од Зеке искао

Brunst gerathen, exardesco. унети, несем, (Рес. и Срем.) vide y. Упаљеник, m. Der 25rüntige, ardens нијепи.

desiderio coitus. Унәтисе, несемсе, (Рес. и Срем.) yi- Упаљеница, f. Die Srüntige, femina al. dе унијепинсе.

dens desiderio coitus. унизи (у низи), чnten, infra, inferius. Упамiвање, р. 1) бав Дngunten, incen, Yurijam, m. der Unirte, hoino graeci ri sio. 2) das Entbrennen, ardor.

tus unitus cum ecclesia romana. Упаљивати, љујем, т. impf, ansйиреп, Унијапипін, им, v. impf. uniren, uni.

incendo. re ccclesiae romanae.

упаљиватисе, љујемсе, у. r. inpf. fi Унијатнтисе, имce, v. т. impf. fi in Brunst icken, exardesco.

upiren, unire se ecclesiae romanae. YulaminUMA , JIM, v: pf. im Gedächtniß Унијапіка , f. die Unirte, unita.

behalten , memoria tenco. Унијаткиња, f.j

Упараднік, им, y. impf. н. п. војску, унијатскій, кa, кo, 1) н. п. поті, Ser in Parade (Reib und Glied) jellen, unirte Pov, nuitorunu sacendos. 2) adv. instruo aciem. wie ein Ilnirter, more uniti.

Упарложипін, нм, v, r, pf. п. ј. вінноУнијаћење , n. Сав Иniren, unіtіо. rpas, verwahrlosen , negligo. унијачад, к. (coll., бie jugene per Unir» ўпаспии, аднем, v. pf. Біnейifalen, inten, juventus unitorum.

cido. Унівјаче, чета, п. ein junger unirter, Упепељавни, нм, v. pf. mit 21fфе бе? juveuis unitus.

fфтидеп, cinere maculo. Унијепи, унесем, унијо (унијела, ло), Упәтисе, унинемсе, у. г. pf. Яф ent.

v. pf. (Epy.) hineintragen, infero. fchlossen widersetzen, obstinari. Унијетисе , унесемсе, унијосе (уни. Упенсе, ечемce, v. г. pf. 1, einба. јеласе, лосе), v. r. pf. (Ерц.) bie

cken, beim Braten an Inhalt einbuße:1, Nase in etwas stecken, immiscere se. assando deminuj. Vніки, униђем, vidе уки.

ўпињање, р. дав еntflofene BilerÝhka, f. der Grenz hüsel zwischen Bes streben,

оbѕtinаtiо. . figungeyi, tumulus limitaneus. упињаписе, њемсе, v. г. impf. fict, feft ункані*, м. pie Srbijing am &attel, widerregen, obstinare se.

vorne und hinten, der Sattelknopf; ònupâibe, n. das Unlehnen, Stüten, pila sellac:

innisio. „Он буздован о ункашу носії —

Упирати, рем, v. impf. anlebnen, inунісни, им, v. impf. bineintrage11,

clino. . infero.

ўпиратисе, ремсе, т. г. impf. fіф ал. Уносит исе, имce, v. r. impf. pie Stafe lehnen, iunitor. hineinsteden, immisceo me.

Упірити, им, v. pf. н. п. ватру, апа Уншење, п, бав фіnеintragen , illаtiо. fachen, succendo. Ýhyk, m. der Enkel, nepos, filii filius.

Упсалии, ишем, v. pf, einfreibet, унука, f. дie ($nfelin,

inscribo.
neptis.
.

Уписівање, п. Сав $infфreiben, inYhýmpa, drinnen, intus; hinein, intro.

scriptio. унунад, f. (coll.) pie Snel, nepotes. уписівати, сујем, у. impf. einfdreis унуче , ema, p. ein Snteltino, Rinpeв. ben, inscribo. kind, vepos aut neptis.

Уписнії, на, но, курва, војник, fürniуолажа , . vіdе уволажа,

lich, verus (q. d. inscriptus protocollo). уортачити, им, v. pf. in pansungв. Упліпапаин, ам, v. pf, befragen, inter

gesellschaft verlegen, associiren, associo. rogo. Уортачиписе , имce, v. r. pf, jih ajjos Упилатисе, амсе, т. г. pf. с км за

ciiren, eine Handlungsgeseūschaft eins 3Apab.be, sich begrüssen, salutare se ingehen, inire societatem commercii, picem; dare reddereque salutem.

Ee

terreo.

ten, rego.

Упишами, ам, vide пoпишати.

управитељ, м. Вес geltet, Register,

rector. уплакатисе , лачемсе, т. г. pf. за ким,

или за чим, за Фcinea begianen, ila Управии, им, у. pf. YnM, verfahren, crimari.

tracto ren, vеrѕоr іn rе. Управио као уплашиши, им, у.. pf. erfфreden, ex. ајдук луком.

управљање, . дав Berfahren, geiten, уплести, ещем, v. pf. einflефten, Lenten, rectio. implecto.

ўправљати, ам, т. іmрt. regieren, ki Урлестисе, еmемсе, т. г. pf. ф рес:

flecten, einmengen, immisceor. yopaso, gerade , recte, 'rocta. уплетање, а. бав іnfефten, implexio. Упредање, р. ) бав 2nfpinnen, Д. nemamy, ekem, v. impf. einflecten, dreben, torsio. 2) vide happenabe. implecto,

Упредати, ам, . impf. .) береп, ўплетаписе, ећемсе, у.г. impf. ПФ (Zwirn, Strid), torqueo. 2) vide naeinnenger, immisceri.

предати. Ýmemak, m. l das Band, das in den ўпрести, едем, т. pf. ) gureben, ўплеmњал, т. / 3opf gеfофten wiro, iutorqueo (lifum). 2) vide нaпрести. fascia crinalis.

упрепи, ем, упръо, (Рес. и Сре.) упљачкати, ам, т. pf. etbeuten, prae

vidе упријемін. dor, capio. cf, добити, залијенили. Упржиан, им, vidе попржиши. Ynbeamı, am, v.pf. erschlagen, interimo. Упригапн, ам, vidе погіригатшиг. упљеснивитписе, нисе, т. г. р. н. п. упријеши, рем, упръо, v, pt. (Ср.) ren, verschimmeln, situ obduci.

lehnen, stüßen, adclino. упљував, вка, m. Die Sliegenbeut, mu- упропасшити, им, v. pt. 21 @runbe

scarum fetus. Има му некакав. у richten, an den Abgrund führen, everto. пљувак.

Упропаститисе, имее, т. к. pf. рек. Упљување, п. ) бав фinetinfpepen, in.

rinken (oor Schreden, Abscheu), pereo sputio, 2) das Gineinschmeißen, injectio ūmpocuîx, m. (cm.) der Brautwerber, fetus.mąscarum.

petitor puellae, cf. просад: Упљуваши, ам, т. impf. Die ($llegen) „Ој! и два свата и два упросника

Brut hineinichmeißen, injicio fetum. Упрскапи, та, т. pf. beiptiken, conУпљуваши, љујем, v. pt. ) binсinfpepen,

spergo. inspuo. ) bespenen, conspuo.

ўпрша, f. ) bеr Riemen (bas Bano) Упознавање , p. pas Bertennen (Ф. Б. um die mopoa, die auf dem Rüden

Ansehen einer Sache für etwas, das fte hångt, über die Adseln ju befestigeu, nicht ift), malus tactus,

lorum perae. 2) eine solche mopha selbst, Упознавашисе, најемсе, т. г. impf. у

pera. кога, или у шio, vertennen, tеrіа Упрпищи, им, т. pf auf Pеn müden für etwas bálten, credere suum quod nehmen, accipio in dorsum , tollo, est alienum,

Ўлршњача, £. п. і торба, cine R. Упознатисе, амсе, т. е. р. у кога, dentorbe, pera in dorso. Har ý umo, irrig für sein 'balten, Ynyamuce, amce, v. r. pf. 1) flid fars credo meum; quod non est.

zen, emitto ventum tacite. 2) įn die Упокојнтисе, нмce, Y. г. pf. In Sries Hosen scheißen, den Mutli verlieren,

den dabin fahren, zur Ruhe rich beges expavesco.

ben, sterben, emori, decedo, obeo. ўпузаши, упужем, т. pf, jingit Erics Упіолеядачипінсе, чисе, y, z, pf. п. ј. chen, inrepo , irrepo.

кукурузница у ватри, abilitgen, lай. Упустити , им, v. pf, ausafen, digé liegen, diutius jacuisse.

mitto. Уполовачити, им , v. pf. 16ів зur Salf. Упустиписе, имсе, т. г. pf. пф сіз Уполовими, им, v. pf. jte gut (fertig) lassen, immittere se. reyn , pervenisse ad dimidium.

Упут, foglei), continuo. Пошљи луУпран, рна, но, фібеrfpenflig, per. да на пуш, па ајде за њим унуш. tінах. .

Упўпиши, им, т. pf. кога, арсtfen, упорност, f. Sie BiberfesliФЕeit, per. monstro viam, dirigo. tinacia.

Упућивање, о, дав 2nweifen, directio. Употребиппи, им, v. pf. gebrauфей, упућивати, Кујем, ч. imрt. anpeifen, adhibee.

anleiten, monstro viam. употребљавање, в. Бав верхаифеп, Упуштање (упуштање), п. дав Хив»

lassen, dimissio, употребљавати, амт, т. impf, gебуан. Улушпати, ам, у. impf, auslagen, den, usurpa.

dimitto.

usus.

Почетак.

ўпулшлати (упўшати і упушти. Ўрнек *, m. бав тиier , exemplat. cf.

ши), пам (и улушлим), v. pf. vidе упустити.

Уравили, им, y, pf. л. . пporfie , Урављање, п. Вав Wingraben Ber ФІans Planten, Pflöde ringraben, infodio ten, sepimenti genus.

sepem plancarum. Урављапи, ам, у. impf, m. ј. прошће, уродипії, ди , v. pf. eintreffen, in Sr. die Erde aufgraben, für die Planken . füllung geben, exitum habeo : ypoguhecke, sepem plancarum insero terrae ла моја ријеч.

utrinque effossae, et postea rejiсiеndae. Ўронљив, ва, то, н. п. дијепте, бе. Урадилии, им, v. pf. тафеn, perficio. (prechbar, leicht beberbar, incautabilis. Уранан, нка, m. Вав frübe 21ufjteben, fascinabilis (d. i. ichön und gart).

surrectio matutina : срећан уранак, Уросили, имі, v. pf. н. п. кошуљу, миран данак. с. напијалии.

скупе, bеthaten, irroro. Ўранилии, им, v. pf. јей) auffteben, Уроцн, урока, m. p. pie Bеfоrефung, surgo mane.

Beherung, fascinatio. урі ними, им, v. pf. mäften, sagino. Ÿ pou, m. Mannsname, nomen viri. Урвање, п. Вав Cleifen, dеnоlіtіо. yo, in der Zusammenseßung, vide y3. Урвали, ам, т. impf. fwleifen, demo- ўсадили, им , v. pt. 1) іtіеlеri , manulior.

brio insero. 2) feßen, pflanzen, sero. Урвина, f. 1) беr ftelle 26bang, уоп усанули, не, у. pf. austrodren, vers dem Erde herabrolt, mons praeceps. dorren , exaresco, 2) (сп.) некаква планина :

Ўсебwчити, им, v. pf. 8un tigtiten „ІПокрај мора Урвином планином Gebrauch bestimmen,incipio uti quotidie. "рда, f. vіdе грушевина.

ўсев , m. (Рес, и Срем.) біdе усјев. Уред (у ред), cf. ред.

ўседање , п. (Рес. и Срем.) vidе усје. Уредан, дна, но, оrреntlib, wie is

дање. gehört, ut decet.

ўседалін, ам, (Рес. и Срем.) тіdе усје. Ypeaba, f. die Einrichtung, institutio.

дами. Уредили, ним, v. pf. огопеn, constituo; усејали, је, (Рес. и Срем.) vidе уси. ordino. Уредно као Насла піашке. јан. .

) лан, нудељу, усrrite, praeparo, усёкнупн, нем , v. pf. 1) foneuzen Уређивање, р. Das Einrichten , ordi. emuogo. 2) fig. schneuzen, umuugo. natio.

усeкoвaније, р. (Рес. и Срем.) vide Уређивали, ђујемі, v. impf. einriten, усјекованје. ordino.

ўселина, т." (Рес. и Срем.) vidе усјеУрезан, зна, но, (Рес. и Срем.) vide уријерак.

услиписе, имce, v. г. pf. fit anfit. Уре затін, ежем v, pf. 1) vide заре dein, einnisten, nidum ponere.

запн. 2) bineinfфneiben, (н. п. лука ўсесіпи, уседем (и уседнем), (Pec. и улонац), addо sectum.

Срем.) vidе усјеспін. Урезнівање, р. ба8 фineinfфneiben, in- ўсећи, усечем, Рес. и Сремт.) vide sculprio ; additio secti.

усјећи. Урезнівати, зујем, v. impf. 1 бinein. Усецапій, ам, (Рес. и Сром.) vidе усје. ichneiden , insculpo. 2) ein wenig bei.

цати. Ben (аngеnеут), н. п. јабуовача, уси Белица, f. Die fіtеn gеliебеп, Еeinen admordeo.

Mann bekommen, alte Jungfer, virgo Ўрезници, ника, m, pl. (6ei Sen Bebeen coelebs ; a nulio expetita.

das Ende des Zettels, welches nicht Ý cnjamu, jem, v. pf. (Epit.) 1),fäen, mehr gewebt sverden kann), fines (3) sero, 2) (derzhaft für: verlicren, jocose texti.

pro: perdo. Уреки, урсчем, v. pf. (begenhaft) беа усијалпи, амм, vidе усјали. sprechen, fascino.

Усијатисе, јемсе, v. r. pf. (Ерц.) і Ўријезан, зна, но, (Еру.) н, п. нож, hincinmengen, non ocatus nie infero. fdarf, acutus.

Уснијансе , амсе, vide ycjamice: урица, і. $rauenname , nomen feminae. Ўсирилон, им, т. р. н. п. млнјеко, Үрлање, п. дав беulen, ululatus.

capai , kären, coyo, coagulo. Урлатпи, ам, т. impf, bculen, lulo. у сприписе, рисe, v. г. pf. gerinnen, cogi. Урлiкање, и. даѕ peuleri, ululatus сисање , п. сав Зcroorren, 2uѕtrеd. (österr. das Jodeln).

nen, exsiccatio. Урлiкапи, личем, v. impf. beulen (@tere. ўсисати, исцем , v. impf. austroёnet,

jodeln), ululo. cf. fr. hurles,und it.urlare. exsiccor, exaresco. Урнебес, ш. бав Betüfe, strepitus. Усіпінити, им, v. pf. Flein, art, В.

Ee 2

лина.

« PreviousContinue »