Page images
PDF
EPUB
[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

converto (reice capellas Virg.) 2) ¡us rückgeben, restituo.

Врámишисе, исе, v. r. pf. umlehren, revertor,

Вpamuk, m. dim. v. вρаm.
Враmnч, m. vide повρамич.
Вратна, f. намастир у крајини Не-
готинској.

Врашни, на, но, н. п. кост, жиле,
Hals, colli.

Вратнице, f. pl. врата од прућа исплетена, или од дрвета начиHена, das Gatterthor, porta clathrata. Вратнице понајвише стоје на путу, и затворајусе да не иде марва у поље; или на тору. Вpamoлoм, m. (Scheltwort) du Halsbrecher, audax.

Врamоломиje, m. Bartholomäus, Bartholomaeus.

Bpâmop, m. der Frater (Mönch, Klofterbruder), monachus latinus, cf. праπορ.

Врâmоров, ва, Bо, des Fraters, monachi latini.

Врámoрскй, кa, KO, 1) fratrisch, monachalis, 2) adv. fratrisch, monacho

rum more.

Врakâже, n. 1) das Umkehren, conversio. 2) das Wiedererstatten, restitutio. Врakamи, am, v. impf. 1) umkehren

machen, converto, rejicio. 2) wieders geben, restituo,

Враkаmисе, амce, v. r. impf. umkeh

ren, saepe revertor. Врâч, m. 1) Wahrsager, divinus, cf. пoгahaч, ramap. 2) Herenmeister,

magus.

Врачање, п. 1) baš Bahrfagen, divinatio. 2) das Heren, incantatio. Врaчâр, m. 1) vide врач. 2) die Umges gend von Belgrad, die zwar пobе heißt, aber hügelig ist:

„Док ми гледа коњо на Земуна, „А Маргета на Врачар на пољеBpanapa, f. ramapa, i) die Wahrsas gerin, divina. 2) die Here, Zauberin, maga.

Врачарев, ва, во, vide врачаров. Врача рнна, f. die Wahrsagergebühr, quod divino datur.

Bрaчápoв, Ba, BO, des Wahrsagers, Herenmeisters, divini; magi. брачами, ам, v. impf. 1) wahrsagen, Врачев, ва, во, vide врачаров. divinare. 2) heren, incanto. Врачи, m. pl. bie heil. Herste (Яовтав und Damian), medici (Cosmas et Damianus).

Врашк, κа, кo, 1) teuflisch, diabolicus. 2) adv. teuflisch, diabolice.

Врáпиши,им, v. pf. 1) umkehren machen, Bóбa, f. die Weide, (Baum), salix. To

i.

је на врби свирала (0. 1. nichts). Кад врба грожђем роди (nie). Врбас, m. 1) вода у Босни. 2) село у Бачкој.

Врбица, f. dim. v. врба.

Врбљак, т. діе Beidengegenò, дав
Weidengebüsch, salictum.
Врбов, ва, во, Beiben, 3. B. Laub,
salicis. Поуздашисе у кога, као у
врбов клин.

Врбовати, бујем, v. pf.u. impf. (у Сри-
јему, у Бачк, и у Бан.) werben (zum
Kriegsbiente, perducere (ad militiam).
Врбоватисе, бујемсе, v. г. pf. fih an=
werben laffen, do me (ad militiam).
Врбовина, f. Beibenhols, Jignum sali-

gnum.

Врбовка, f. Bеrbung, comparatio (delectus) militum.

Врбонуц, м. bie Beit, ba bie Beibe aub.
ichlägt (mit fatyrischen Nebenbegrif),
tempus quo salix frondescit.

Вовети, вим (Рес.) vide Брвљети.
Вовили, вим (Срем.)
Врвљење, п. das Gedränge von hins
strömenden Menschen, turba properan-
tium.

Врбљети, вим, v. impf. (Ерц.) тohin
strömen (von Menschen), confluo.
Врвца, f. bie Shnut, funiculus :
„Вуку му се за ногама врвце

[blocks in formation]

Вретенара, f. н. п. мјерица, котаpиya, der Korb, worin die voll ange. sponnenen Spulen gethan werden, sporta fusis plenis adservandis. Вретенарев, ва, во, [bes pulmares, Временаров, ва, во, Jfistularii. Времено, п. 1) bie Spule, fistula ne

toria. 2) вретено у кола воденичноra, die Achse am Mühlrade, axis. Вретенце цета, n. dim. . вретено. Врети, брим, v. impf. Педеп, aestuo. 2) Бри тамо нешто, eš ift ein Betofe, Zumult, tumultuantur. Врећа, f. ber @ad, saccus.

Вог, т. крбањ, ein cufgefäß yon Врећешина, f. augm. v. врећа.

Kürbis, haustrum e cucurbita. Вргнути, нем, vide врћи. Вргорац, рца m. Stabt in Dalmatien: „Ти отиди ка Вргорцу граду, „Те сабежи Шарића Асана Врдање, п. дав Хивтеichen, declinatio. Врдати, ам, v. impf, auszuweichen fuchen, declinare.

Врдник, т. 1) село у фрушкој гори.
2) намастир код тог села (тај се
намастир зове и Раваница). Врд-
ничанин, човек из Брдника. Вр д-
нички, ка, ко, son Врдник. Врд-
ничка кула, старе зидине на
боду више Врдника.

Воднути, нем, v.pf, ausmeisen, declino.
Врубање, п. дав Lauern, iusidiae.
Вребати, ам, v. impf. lauern, insidior.
Врева, f. ber Zumult, tumultus.
Вредан, дна, на, (Рес. и Срем.) vide
Бриједан.

Средити, им, (Рес. и Срем.) vide
сриједити.

Бредноћа, f. ber Berth, bie Bürbigteit, dignitas.

Бређање, п. (Рес. и Срем.) vide вријеђање.

Бређаши, ам, (Рес. и Срем.) vide вријеђаши.

Врежа, 1. (Рес. и Срем) vide вријежа.

Врећица, f. dim. . врећа
Врећурина, f. vide врећетина.
Врзино коло, п. Србљи приповиједају,
да неки ђаци, кад изуче дванаест
школа, отиду (њи 12 мора бити)
на врзино коло (да доврше са
сбим и да се закуну? А ђе је то
гозино коло? и шта је? Еог би га
знао.), и онђе некакву особиту
књигу чашећи нестане једнога из-
међу њи дванаест (однесу га ђа-
ВОЛИ или виле), но они не могу
познати кога је нестало. (Тај је
био и на брзину колу
говорисе
за човека који је млого учно —).

Такови ђаци послије зовусе Грабанцијаши, и иду са ђаволима и са вилама, и воде облаке у вријеме грмљаве, олује и туче. Грабанцијаши су сви издрпани (какав је издрпан) као грабанцијаш). Вријећи, вршем, v. impf. (Ерц.)

[ocr errors]

treide austreten (mit Pferde), tero fru

mentum.

Врickа, f. ein durchdringendes Eeschrey 3. B. von kindern, wiehernden Pferden, sonus acer.

Вриснути, нем, v. pf. aufschreyen,

exclamo.

Вришан, шка, ко, (у Сријему, у Бачк, и

у Бан.) і) frif, recens, cf, шазе, пријесан. 2) fri, burtig, celer. Вриштање, п. das durchdringende Schreyen, clamor vehemens, Вриштати, шим, v. impf. burobrin gend schreyen, clamo acriter. Вриједан, дна, но, (Ерц.), würbig, diguns.

Вриједити, им, v. impf. (Ерц.) werth
Lenn, valeo: вриједи царева града.
Вријеђање, (Ерц.) бав провеn, lufreis
Ben der Wunde, divulsio, offensio.
Вријеђати, ам, v. impf. (Ерц.) aufrei=
Ben (die Wunde), rumpo, offenda.
Вријеђашисе, амсе, v. r. impf. (Ерц.)
fetne unbе aufreißen, divello ipse
vulnus meum, offendens.
Вријежа, 1. (Ерц.) 1) ber Stängel (8.
B. des Kürbisses, der Melone), sur-
pus. 2) пасја вријежо! (Sheltmort
gegen Kinder) convicium in pueros.
Вријеме, времена, п. (Ерц.) 1) діе
Beit, tempus. 2) Wetter, tempestas.
Врkа, f. das Knurren, z. B. der Kate,

murmur.

Вркнути, не, v. impf. wegmettern, cum strepitu avolo.

Врлез, m. bie Berlefung (ber Gols Daten), recitatio nominum militum: отишли војници на врлез. Врлезовање, n. baš Betlefen, recitatio.

Волезовати, зујем, v. impf. unb pf. verlesen, recito nomen (ja caм ове светри ријечи слушао 1807 године ђе се говоре на Дрини у војсци Ваљевској; и сам сам ишао ше воле. зовао војску).

Врлет, f. bie Steile, declivitas.
Врлешан, шна, но, fleil, praeceps.
Волина, f. vide доброша,
Воло, vide веома.

Волећа, f. vide врлина.
Волудање, п. дав Веђен (инд бип)
eines, Der іnіt wo benet, in-
cessus hominis aut bestiae minus bene
valentis.

Врлудати, ам, v. impf. і деђе (ober fehe aus), wie einer der sich nicht wohl befinbet, incedo ut minus bene valens. Врљав, ва, во, ат Ииде Бефäbit, "laesus oculo.

Врљање, п. дав Shlenbern, ambulatio. Врљати, ам, v. impf. lnеrn, am

bulo.

Врљика, f. bie Stange zum Sinzäunen, tignum (pertica) sepiendo horto, Врљити, им, v. pf. werfen, wедек fen, jacio. cf. бацити, туриши. Врљичица, f, dim. . врљика. Врљо, m. ber an einem luge befäbigt, saucius altero oculo.

Вридање, п. т) даѳ grobe pinnen, netio crassioris lini. 2) das Daherplaus dern, garritus.

Вридаши, ам, v. impf. 1) прести на велико врешено, grob fpinnen, nere crassius linum. 2) daher plaudern, nugas profero.

Вридуљ, т. највише се говори у млож. броју в ридуљи, и dim. в р н Дуљићи (Самотвори точкови

као воденично камење, или кола од такови шочкова. На таковИМ почковима стоје обично Турски мопови), eine Art Rades, aus einem Stücke, rotae genus.

Вонути, нем, vide вратити, Врнутисе, немсе, vide вратитисе, Врнчаница, f. einer ber Riemen, bie an der Opanke statt des Oberleders find, lorum crepidae.

Вричање, п. 1) даб Иnmaфen ber Ober Riemen der Opanken, aptatio lororum superiorum crepidae. 2) das undeutliche Redeu eines Mißvergnügten,

mussitatio.

Вричати, ам, v. impf. 1) опанке, діе Обес riemen anmadjen, lora superiora apto. 2) zornig reden, mussito. Врсан, сна, но, vide врстан, Врсник, m, ber mit mir gleichen liter ft, aequalis.

Восница, f. діє mit mit gleichen liters ift, aequalis.

Врснokа, f. die Ordentlichkeit, Bravheit, frux (?).

Врста, f. Reine, series.

Врстан, сна, но, осdentlich, frugi.
Врcmâne, n. das Stellen in Reih und
Glied, collocatio in ordine.
Врстатисе, амсе, v. r. impf. f
Reih undGlied stellen, in ordine colloco;
А. Врстајтесе, ето цара Мутапа!
Б. Врстаосе не врешао, не ма

нас више него

Врстелези (т. j. врзи ше лези), (fomif als) Feiertagename, dies festus fictus joci caussa:

А. какав је данас светац? Б. врстелези! Вртаљ, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) ба Biertheil, vide четврт. Вртаљче, чеша, буре од четврти

акова.

Вртање, п. 1) vide враћање, 2) бав

Aufbrechen der Nüße mit dem Messer, effractura nucis ope cultri. Вітати, врћем, v. impf. 1) vide враКати. 2) орае, bie Rüße qufbrehen, effringo nucem cultro.

Врталисе, врћемсе, vide враћатисе, Вршење, п. (Pec.) vide врћење. Вртеши, тим (Рес.) vide врћели

Вометисе, шимсе, (Рес.) vide врће

тисе.

Вртиши, им, (Срем.) vide врћети. Вртитисе, имсе, (Срем.) vidě врће

мисе.

Вртлог, m. ber Maffermirbel, vortex. Вртоглав, ва, BO, schwindlig, vertiginosus.

Вртоглавица, f. ber hwinbel, vertigo. Врћење, п. 1) bas Bohren, terebratio. 2) дав Dreben, volutio. Врћети, вршим, v. impf. (Ерц.) боб. ren, terebro.

Врћетисе, вртимсе, v. г. impf. (Ерц.) fich drehen, vertor.

Врћи, вогнем, v. pf. thun (itellen, legen), pono.

Врки, вршем, (у Бачкој) vide вријећи.
Воћисе, вргнемсе, v. r. pf, на кога,
wem nacharten, nachgerathen, imitor.
Дете се вргне и на ујца преко Ду-
нава, акамо ли на слугу у кући.
Врућ (comp. врући),ћа,ће, beiß, fervidus.
Вpvhina, f. die Hike, aestus.
Bрykuma, f. hißiges Fieber, febris
dens.
Врућичина, f. augm. 4. врућица.
Врућуштина, f. vide врућичина.
Врушка гора, f. vide фрушка —
Брушкиња, f. eine Wrt Airfhen, cerasi

genus.

Воц, с. трц врц.

ar

Грцање, п. 1) baš nelle Minunb Herbewegen, micatio. 2) das Sprüßen,

emicatio.

Врцати, ца, v. impf. fprüßen, emico : „Црна крвца кроз кошуљу врца — Врцатисе, амсе, v. r. impf. fid n hin- und herbewegen (z. B. wenn ein Mann ein Srauenzimmer inadäffen will), mico?

Врцкање, n, dim. . врцање.
Врцкатисе, амсе, dim. 9. врцатисе.
Врчак, чка пm, vide мачак.
Врчање, п. даš nurren, murmur.
Врчаши, чим, v. impf, као мачка
или као празно вретено кад се обр-
Ke, Enurren, murmuro.
Вршај, m. eine Shicht (Barben, bie auf
einmal ausgetretten wird, stratum.
Вршак, шка m. vide вршчић 1.
Вршац, шца m. die Stabt Berches (im
Banat).

Вршачки, ка, ко, Berfheker=, Вршење, п. дав lustreten (дев Bettei. des), trituratio.

Вршидба, f. baš luštreten, trituratio. Вршитисе, шисе, v. r. impf, in &r. fülung geђen, perficior: вршисе воља Божја.

Вpurna, f. die Fischreuße, nassa,

вршник, m. vide препуља. Вршчанин, m. einet von Berften. Вошчић, m, 1)'dim, у вр. 2) (врачић) din. v. Bpг. Връо, врла, ло, vide добар. Връ вит,

та, то, н. п. гора, сіn Berg mit vielen Spiken, cacuminosus(?).

Вліца, f. (у Еоц.) vide тица. Вугдраг (Вукдраг), ш. Тапивате, nomen viri.

Вузман, m. Mannšname, nomen viri. Вуило, m. Mannoname, nomen viri. Вуин, т. Папирате, пomen viri. Вунца, m. Жаnušname, nomen viri. Вуја, m. (Рес. и Срем.) vide Byjo. Вујадин, т. Тапивате, nomen viri. Bуjak, m. Mannsname, nomeu viri. Вујан, m. Тапивнате, поmen viri. Вујана, f. Srauenname, nomen femi

nae.

Вујеша, т. Таппврате, nomen viri. Вујо, т. (Срц.) 1) һур. . Вук 2)һур. . Вуица.

Bуjko, m. Mannsname, nomen viri. Byjuema, m. Mannsname, nomen viri. Вујчин, ш. Тann name, nomen viri. Вук, т. 1) ber Bolf, lupus. 2) Тапива

name, nomen viri. Кад се каксој жени не даду ђеца, онда нађене ђетету име вук (да га не могу вјештице изјести: зато су и мени овако име нађели). Вука, f. Glu bе, Вуковар. Вукадпн, m. Mannsname, nomen viri. Вукајло, т. Тапивате, nomen viri. Вукаљ, т. Таnušname, nomen viri. Вукана, f. Srauenname, nomen femi

nae.

Bуkac, m. Mannsname, nomen viri. Вукац, кца, m. Тапnšname, nomen

viri.

Bуkaч, m. Mannsname, nomen viri. Вукашин, m. Капи пате, nomen viri. Букеља, т. Тапионате, nomen viri. Вукић, Тапивname, nomen viri. Вукман, m. Тапионате, nomen viri. Вукмиљ, т. Тапиšname, nomen viri. Вукмир, т. Тапионате, nomen viri. Вукмира, f. Grauenname, nomen femi

nae.

Вуковар, т. Štabt in Slavonien, nomen urhis. Вуковарац (рца), човек из Вуковара. Вуковарски, ка, ко, оп Вуковар.

Вуковоје, т. Тапивнатe, nomen virı. Вукодлак, т. вампир, ber Затрус,

vampyrus (das Vulcolacsae im Adelung а. ѵ. Затруг). Вукодлак се зове човек, у кога (по приповијеткама народним), послије смрти 40 дана, уђе некакав ђаволски ду, и ОЖИВИ

га (повампирисе). Потом вукодлан излази ноћу из гроба и дави људе по кућама и пије крв њиову. Пошшем се човек не може повампирити, већ ако да преко њега мртва прелети каква птица, или друго какво живинче пређе: защо свагда чувају мрца да преко њега што не пређе. Вукодлаци се обично појављују зими (од Божића шамо до Спасова дне). Како почну људи мло го умирати по селу, онда почну говорити да је вукодлак у гробљу (а ђекоји почну казивати да су га ђе ноћу вуђели с покровом на ра мену) и стану погађати ко се повампирио. Кашто узму врана ждријенца без биљеге, па га одведу на гробље и преводе преко гробова, у којима се боје да није вукодлак : зашто, кажу да такови

,

Ако се о ком

ждријебац не ће, нити смије, прећи преко вукодлака. увјере и догодисе да га ископавају, онда се скупе сви сељаци с глоговим кољем (зашто се он само глогова коца боји: зато говоре, кад га спомену у кући, „на путу му брок и глогово трње" зашто су и брошњаци покривени глого вим трњем -), па раскопају гроб, и ако у њему нађу човека да се није распаб, a они га избоду оним кољем, па га баце на ватру те изгори. Кажу да шаковога Букодлака нађу у гробу а он се угојио, надуо и поцрвењео од љуцке крви („црвен као вампир”). Вукодлак долази кашто и својој жени (а особито ако му је лијепа и млада) ше спава с њоме; и кажу да оно дијете не ма костију које се роди с вукодлаком. А у, вријеме глади често га привиђају око воденица, око амбара жипіније и око чардака и кошева кукурузније. Вукоје, т. Джаnusname, nomen viri. Вукоједина, f. ber Soljebiß, admorsus lupi; (приповиједају) кад жена трудна једе меба од овце, или од козе, коју је вук јео, онда по њезином ђешету, кад се роди, изиђу некакве ране, које се зову вумоједина. Вукоједина се кади измечетом и тим се лијечи. Вукола, m. Mannšname, nomen viri. Вукоман, m. Тапионате, nomen viri. Вукосав, т. Mannšname, nomen viri. Вукосава, f. Grauenname, nomen feminae.

Букоща, т. Таnnšname, пошен viri.

Вукотићи, m. pl. cf. сјекушићи (са-
мо у оној загонетки).
Вуксан,т. Жаnnšname, nomen viri.
Вукша, т. Такивиате, nomen viri.
Вуле, т. Тапионате, nomen viri.
Вулеша, m. Тапnnename, nomen viri.
Вуна, f. bie Bole, lana.
Вунен, на, но, wolen, laneus.
Вуница, f. 1) dim. 9. вуна, 2) вунени
Rончи, der Wollzwirn, filum laneum
duplicatum.

Вунко, т. Таппвname, nomen viri. Вунта, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бам.) das Pfund, pondo.

Вунташ, m. mi. j. лан, Flachs, der pfundweise verkauft (verpackt) wird, linum quod jam pensum venditur. Вунташки, ка, ко, н. п. каншар, bie Pfundwage, libra quae pondo exhibet. Вунцут, m. der Hundsfott (österr. Sunbsfutt), nebuld.

Вунцутарија, f. bie unоsföfterey, res

seelesta.

[blocks in formation]

„Шемлук чини Вуча ценерале Вучан, m. Жannoname, nomen viri. Вучен, т. Тапионате, поmen viri. Вучење, п. дав hleppen, Зiehen, tractio (?).

Вучета, m. Мапивате, поmen viri.
Вучија *, f. ein aufrechtstehendes Faß,
Wanne, cadi genus.
Вучијца, f. dim. . вучија.
Вучина, f. 1) bie Bolfshant, pellis lupi.
2) augm. von вук. 3) Таппšname,
nomen viri.

Вучитрн, т. варош у Косову код во-
Де Ситнице.
Вучић, m. Mannšname, nomen viri.
Вучица, f. bіе Bölfin, lupa.
Вучји, ҹја, чје, Bolf6=, lupinus.
Вучко, m. Mann name, nomen viri.
Вшеница, f. (у Ерц.) vide шемица.

« PreviousContinue »