Утирати, рем, v. impf. 1) bwifhen, abstergo. 2) abweiden, depascor. Утискивање, п. даš Dineinòrüden, impressio. Ушискивати, кујем, v. impf. binein. drücken, premo in —. тиснути, нем, v. pf. bineinòrüden, premo in -, Утити, ушијем, v. pf. fett werden, pinguesco. Утицање, n. vide уmјецање. тицати, ушичем, vide ушјецати. птицатисе, ушичемсе, vide утјеца тисе. Утишати, ам, v. pf. 1) ftill werden (3B. vom Winde), conticesco. 2) stillen, sedo. Утјецање, п. (у Ерц.) 4) дав Ergießen eines Flußes in einen andern, influxus. 2) даš ntlaufen, effugium. 3) дав Ве fiegen im gaufe, victoria cursus. 4) дав Bornehmen, Borhaben, propositnm. Утјецами, ушјечем, v. impf. (у Ерц.) 1) f ergießen, influo. 2) entlaufen, effugio. 3) hinter sich lassen, praecurro. Утјецатисе, утјечемсе, . г. impf. (Epu.) sich hervorthun, exsisto. Упјешен, т. (Ерц.) Таппвнате, по men viri. Утјешити, им, v. pf. (Ерц.) н. п. диjеmе, behmidtigen (ein Rino), tranquillo. Утленсати, ишем*, v. pf. ausbügelu, laevigo. wohl Утовиши, им, v. pf. fett тафеn, moht füttern, pasco. Уток, т. діє Тünbung, ostia: на утоку Саве у Дунаво. Утолити, им, v. pf. ftil werden, con ticesco. Утрина, f. bie Trift, pascua. Утркивање, п. дав 23ettlaufen, curə sus. Утркивашисе, кујемсе, v. impf. wett laufen, curro. Утрлиши, им, v. pf. н. п. клис, его passen, excipio. Утрнущи, нем, v. pf. н. п. свијећу, Bampy, auslöschen, exstinguo. Утрнути, нем, v. pf. ftarr werden/ obtorpesco ; утрнула ми нога, рука Утроба, f. bas singemeide, intestina. утрши, рем, ушръо, v. pf. 1) reiben, tero (Reftig). 2) hart treten, conculco, tero: утра говеда око села. 3) аt wischen, abstergo. cf. ompmи. Утрунити, им, v. pf. кога, Splitter in die Augen werfen, festucas injicio in oculum. утрунишисе, имсе, . г. pf. утрунио сам се, eš ift mir etmas ins Huge gefallen, incidit mihi aliquid in oculum. Утрчавање, п. даš Sineinlaufen, in ctio. Утурати, ам, v. impf. bineinleu» Ушуриши, им, v. pf. I bern, injicio. Утући, учем, у. pf. 1) лука, соли, Повен, contundo. 2) вола, ди Зеко stoßen castriren, testiculos contundo. Ућерати, ам, (Ерц.) vide саћерати. ућеривање, п. (Ерц.) vide саћеривање. ућеривати, рујем, (Ерц.) vide cake ривати. уku, yhem, v. pf. hineingehen, intro. Ућудишисе, имсе, v. г. pf. firmers den, obstupefio, obstinor. ућутеши, тим, (Рес.) vide ућућети. Ућутетисе, шимсе, (Рес.) vide ућу Кетисе. ућушиши, им, (Срем.) vide ућућети. ућутитисе, имсе, (Срем.) vide yky Кешисе. Ућућети, ушим, v. pf. (Ерц.) l wer still den, verstummen, obmutesco. ућућешисе, ушимсе, v. г. р. (Бри) verstummen, conticesco. Уцеђивање, п. (Рес. и Срем.) vide yцјеђивање. Уцеђивати, ђујем, (Рес. и Срем.) viде уцјеђивати. Уцена, 1. (Рес. и Срем.) vide уцјена. Уценити, им, (Рес. и Срем.) vide уцијенити. Уциједити, им, v. pf. (Ерц.) ginein. feiben, incolare. Уцијенити, им, v.pf. (Ерц.) [фäßen, aestimo, н. п. ајдуци кад уваше човека (илиму дијете одведу) па уцијене; по се догађа и сад по Турској. Кашто ајдуци воде дијете по мјесец дана са собом, док му отац не састави уцјену и не да. Уцјеђивање, и. (Ерц.) дав incinfeißen, incolatio. Уцјеђивати, ђујем, v. impf. (Ерц.) in. einseihen, incolo. pf. oft thun, fre Уцјена, г. (Ерц.) діе 26, aestimatio. cf. уцијенити. Учење, п. 1) дав lehren, doctio. 2) дав gernen, то discere. Учестати, ам, v. quento. Учинити, им, v. pf. 1) што, thun, facio, 2) коме, anthun (verheren), fascino. 3) кожу, zurichten, praeparo. 4) жито, "reitern, cribro. Учинитисе, имсе, v. г. pf. 1) mit Fommt es vor, 2) sich anstellen, simulo. читељ, т. деr gehrer, docens, magister. cf. школа. Учитељев, ва, во, без Cehrers, magi stri. Учитељевица, f. die Brau des Lehrers, uxor magistri. Учитељски, ка, ко, 1) lehrere, magistrorum. 2) adv. wie ein Lehrer, more magistri. Учити, им, v. impf. 1) кога, lehren, doceo. 2) што, lernen, disco. 5) lefen, lego. cf. чатиши. Учитисе, имсе, v. r. impf. lernen, disco: учисе књизи unò учисе писати, чатиши и т. д. Учкур*, m. vide гашњик. Учкурлук *, т. дer Zheil ber (türtifфen, ungrischen) Hofen, durch den der Gür. tel gezogen ist, caligarum, turcicarum von drei Roßfchweifen, passa trium caudarum equinarum : „И осмога пашу учтуглију Учувати, ам, (ст.) vide сачувати: „Учувај се од града Зворника Уџбашлије * (павше), f. pl. Xrt павше: ,,Зађешесе злаћени пиштољи ,,За њезине павше уџбашлије Yuepa, f. Schimpfwort auf eine elende Mutte, convicium in casam. Уш, f. bie laus, pediculus, уш (уше)! interj. fagt man zum omei. ne um es wegzujagen, vox pellendi Ушанчишисе, имсе, v. г. p. i berа schanzen, vallo se munire. Ушараши, ам, v. pf. anfangen zu lügen (es bunt zu treiben), mentiri coepi. Уше! interj, vide уш! Ушењак, њка, m. Heine Cauš, pediculus parvus. sues. Ушепрљиши, им, v. pf, in fümmerliche gage tommen, in angustias incido. Уши (gen. уши и ушију), f. pl. 1) bie Dhren, pl. von уво. 2) дав Dehr, an sa, foramen, H. п. у котла, у чабра, у игле, у сјекире, у срца, Ушивање, п. дав Dinéinnaben, insutio. Ушивати, ам, v. impf. bineinnägen, insuo. Ушиши, ушијем, v. pf. Fineinnäßen, insuo. Ушица, f. dim. 9. уш. Ушице, f. pl. dim. 9. уши. Ушишикати, ам, v. pf. 1) ein unruhiges Pferd besänftigen, beruhigen, miti go. 2) überhaupt, einen Zornigen bes fänftigen, lenio, mitigo. Ушконити, им, vide уштроити. Ушкопљеник, т. 1) ber форз, дат mel, vervex. 2) der Verschnittene, eunuchus. Ушљив, ва, во, laufig, (Cäufe habenð), pediculosus. Ушљивац, вца, m. ber Qaußlerl, homo pediculosus. шљивица, f, bie gaufige, pediculosa. штавити, им, ш. ј. кожу, cf. учи Уштипак, пка, m. (öfterr. bie mid= frapfen), placentulae genus. Уштипчић, m. dim. . уштипак. Yumuркаши, ам, v. pf. stärken, amylo corroboro (lintea). ушmpoвmи, M, v. pf. verschneiden, castro. Фалаге*, f. pl., vide Балаке. Фалаке, f. pl.J Фалинка, f. vide валинка. Фалиши, им, vide валити. Фалиши, им, vide валити, mit al. len bleitungen und Bujamenetun. gen. Фамилија, f. vide вамилија. Фамилијазина, f. дав затиlиве, ре- vide валинка, мана, погрешка. Фењер*, т. діе Laterne, laterna. Фереца*, f. 24rt Dberfleios türkischer Frauen, pallae turcicae genus. Ферман, m. ber Serman, rescriptum imperatoris Turcici. Фермен*, т. Art männlicher Weste Фермене, нета, n. ohne dermel, subu culae genus. Фес, m, vide вес. Фесић, dim. у. фес. Фетислам*, m. vide Кладове. Фигањ, m. vide вигањ. Филдиш*, m. vide видиш. Филиман m. vide вилиман. Форинта, f. vide воринта. vide вошпан. Фрајкор, m. vide врајкор. Фрајкорац, рца, m. vide врајкорап. Фрајкорија, f. vide врајкорија. Фрајкорски, ка, ко, vide врајкорски Фрајт, m. vide spajm. Француз, т. деr ranjofe, Gallus. Француска, f. Grantrei, Gallia. Француски, ка, ко, 1) franoid, gallicus. 2) adv. franzöfifch, gallice. Францускиња, f. bie ranjoinn, Galla, Фрас, 'm. vide рас. Фратор, m. vide вратор и пратор. Фраторов, ва, во, vide Браторов и праторов. Фраторски, ка, ко, vide Браторски и праторски. Фришак, шка, ко, vide Бришак. Фрушкогорски, ка, ко, ru[фот Фурунски, ка, ко, vide вурунски. Цака, цака, in den поскочице (Zang= weisen) Nachahmung des Lautes der Knöpfe, Münzen n. dgl. beim Tanze, interj. de sonitu conflictorum saltantis. Цар, m. der Kaifer, imperator. Царев, ва, во, дeв Kaifers, imperato ris. Царевина, f. 1) baš Raifergut, res im peratoris. 2) das Kaiserland, Kaiserthum, imperium. Царевић, m. ber junge Saifer, imperatoris filius. Царевица, f. т. ј. пара, eine Wrt Mara, numuli genus. Цариград, m. bie Kaiferfłaðt (Ronflan= tinopel), urbs imperatoria (Constantiпоpolis). Србљи приповиједају, да Цариград нијесу људи зидали, него да се сам саздао: кажу да је некакав цар ловећи нагазио на мртву љуцку главу и прегазио је с коњем; онда му глава проговорила: „Шта ме газиш, кад ћу ти мртва доса дипін." Кад то чује цар, онда сјаше с коња и узме ону главу те је однесе кући; па је код куће сажеже, и оно угљевље одње, пошто се олади, стуче у пра, па завије у артију и остави у сандук. Послије. некога времена отиде некуда цар, а његова кки (која је била ђевојка на удају) узме кључеве па отвори сандук и почне по њему нешто преметати; кад нађе онај пра у аршији, види да је некакав пра, али не зна какав је, па онда метне прст на језик те покваси па умочи у онај пра и лазне мало, да би до• знала шта је; потом га опет завије у аршију као што је и био и остави у сандук, а она од тога часа постане трудна. Кад се полије стане истраживати и испишивати од куд и како, дозна се да је од оне главе. Кад ђевојка буДе на том доба, а она роди сина. Кад узме цар још онако мало дн. јеше у руке, а оно њему одма рука. ма ще за браду! Онда цар заповједи да донесу један тањир жива угљевља, а један дуката: да оглеДају, чини ли то дијете из лудости, или од своје воље. „Ако (вели) буде дијете лудо, оно ће потрча ти с рукама и за угљевље, ако ли не буде лудо, оло ће за дукате." Кад донесу пред дијете угљевље и Дукаше, а оно одма рукама за дукаше, а угљевљу ни мукает. Цар већ види да ће оно да се испуни, што му је глава казала. Кад буде дијеше већ велики момак, онда га нар - оћера у свијет, и каже му: „Да се нигђе не спланиш, док не нађеш ђе су се два зла ударила." ОдајуКи тај момак по свијету, кад дође на оно мјесто, ђе је сад Цариград, нађе глогов тон, ђе се ОКО њега обмошала гуја, па гуја пеца трн, а три буде гују ; онда помисли у себи: „Ево ово су два зла." па пође у наоколо разматрати она мјеста; кад дође, онако у наоколо идући, опет поблизу онога трна, онда стане, па рече: „Овђе треба сташи." У који ма то рече, у онај се ма обазре, а то се од онога трна до његови леђа (куд је гођ он ишао) створио зид. И од тога мјеста до онога пірна, кажу Да ни данас нема зида у Цариграду (а да се он није обазрео и да није рекао: овђе треба стати, зид би за њим нарастао до трна). Послије он ту постане цар, и од свога ђеда отме царство. Цариградски, ка, ко, г) Konftantino politanisch, constantinopolitanus. 2) als adv. Eonftantinoplif, more constanti nopolitano, н. п. носисе, Цариграђанин, m. der про litaner, Coustantinopolitanus. Цариграђанка, f. bie Kontantinopolis tanerin, Constantinopolitana. Царић, m. 1) dim. у. цар. 2) ber Заип Fönig, regulus. Царица, f. bie Saiferin, imperatrix. Царичин, на, но, ber Kaiferin, impe ratricis. 1 Цвета, f. (Рес. и Срем.) vide Цвијета. Цветак, тка, т. һур. . цвет. Цветање, п. (Рес. и Срем.) vide цвје тање. Цветаст, та, то, (Рес. и Срем.) vide Цвјетаст. Цветаши, ам, (Рес. и Срем.) vide цвјешаши. Цвети, f. pl. (Рес. и Срем.) vide цвидети. Цветин, т. (Рес. и Срем.) vide Цвије тин. Цветко, т. (Рес. и Срем.) vide Цвје тко. Цветна, на, но. (Рес. и Срем.) vide цвјетни. Цветоје, т. (Рес. и Срем.) vide Цвјеmoje. Цветоносије, п. (Рес. и Срем.) vide Цвјетоносије. Цветош, ш. (Рес. и Срем.) vide Цвје тош. Цвешуља, f. (Рес. и Срем.) vide цвјешуља. Цвеће, п. (Рес. и Срем.) vide цвијеће. Цвијељати, ам, v. impf. (Ерц.) meinen s, 2) (p1. цвјетови) òie Blume, flos. Цвијета, f. (Ерц.) §rauenname, nomen feminae. Цвијећице, п. dim. 9. цвијеће. Цвјетање, п. (Ерц.) bas slüben, flos. Цвјетаст, та, то,(Ерц.) н. п. крава, eine Blöße an der Stirne habend, macula albai in fronte praeditus Цвјетати, ам, v. impf. (Ерц.) 6lichen, floreo. Цвјеташин, т. (Ерц.) Тапивате, nomen viri.m. Цвјетни, на, но, (Ерц.) н. п. неђеља, Цвјетуља, f. (Ерц.) Rame für eine Rub die wie eine Blume an der Stirne hat, nomen vaccae quae in fronte habet notum albam. Цвокање, п. дав таßen (laute ü fen), osculatio cum sonitu. Цвокати, ам, v. impf. {hmaßen, cum sonitu osculor. Цвоке, genit, in der Rebenšart: у поке нема ни цвоке, mit einer balben Ofa ist nichts zu machen, nec operae pre tium est bibere dimidiam ocam. Цвокнути, нем, v. pf. f$maßen, cum Цврчати, чим, v. impf. wit[фесn, fritinnio, strideo. Цев, f. (Рес. и Срем.) vide цијев. Цедуља, f. (у Сријему, у Бачк. и у statten, Stadtthoren) schedularius. Целивање, п. (Рес. и Срем.) vide цје ливање. Целивати, ам (и целујем), (Рес. и (Срем.) vide цјеливати. Целокупан, пна, но, (Рес. и Срем.) vide цјелокупан. Цена, 1. (Рес. и Срем.) vide цијена. Ценење. п. (Рес. и Срем.) vide це њење. Ценити, им, (Рес. и Срем.) vide цијенити. cie Valmwoфe, hebdomas palmarum. Ценша, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) |