delio. Усјев, т. (Ерц.) bie Saat, sementis. Усједање, п. (Ерц.) дав luffin, conscensio equi. Усједати, ам, v. impf. (Ерц.) н. п. на коња, quffiken, conscendo. Усједнути, нем, vide усјести. Усјекованије, (Ерц.) Sohannis &nthaup. tung, decollatio S. Johannis. Усјелина, (Ерц.) ein abfmüffiger Drt, locus praeceps. Усјести (може се чути и усједнути), усједем (и усједнем), v. pf. (Ерц.) н. п. на коња, auffisen, conscendo. Усјећи, усијечем, (Ерц.) 1) fälen, ge nug ananen, caedo satis lignorum. 2) hineinschneiden, inseco. Усјецами, ам, v. pf. (Epu.) dim. von ycjeku, anschneiden, indo, inseco. Ускакање, п. баš Sineinfpringen, tran. sultus. Ускакати, ачем, v. impf. fineinfprin centia. carpo. Уснишисе, нисе, v. г. pf. коме што, mir hat geträumt, somnio. Усница, f. dim. 9. усна. Успавати, ам, v.pf. cinf läfern, sopio. Успављивање, n. baš infläfern, sopitio. Успављивати, љујем, v. impf, einf lä= fern, sopio. Успаирити, им, v. pf. кога, іn Un= ruhe verseßen, inquieto Успайритисе, имсе, v. г. pf. unrußig merven, excitari. Усперак, рка, m. ber infug (im Sein= Eleide), panus insertus in latus caliga rum: „На усперку пашин делибаша Успор, m. ударио успор, ber Fleinere Fluß ist durch das Anschwellen des grö Bern, in den er sich ergießt, zurückgetre ten, redundatio fluminis. Успоредо, nebeneinander, simul. Усправити, им, v. pf. aufrihten, erigo, statue. справљање, п. дав Xufrichten, erectio, allevatio. усправљати, ам, v. impf. aufriten, erigo, allevo. усправо, qufre$t, erectum (statuo). ,, , Ништа Турци успрегнути не ће — Усрати, усерем, v. pf. anfheißen, concaco. Усред, mitten, in medio: усред села; усред куће. Усро, m. hyp. bu fleiner Seißer, cacator parvulus. Уста, n. pl. 1) ber Типð, os. 2) дав Maul, bie Bunge, има зла уста, est dicax. Устава, f. bie ©hleuße, canalis clausus ad tempus: меље воденица на уставу. Уставиши, им, v. pf. ђemmen, aufhal. ten, retineo. Устављање, п. дa lufhalten, retentio. Устављати, ам, v. impf. aufhalten retineo, Устављатисе, амсе, ү. г. impf. fi verweilen, remoror, Уставци, m. pl. трећи дан по креном имену, cf. крсно име. Устајање, п. дав Åufftehen, surrectio. Устајати, јем, v. impf. auffteen, surgo. Устајатисе, тојимсе, v. г. pf. ablie. gen, mitesco (de pomis). Устакнути, нем, vide устаћи. Усталац, аоца, m. т.ј. човек, ber fleißige Arbeiter, assiduus. Устати, анем, v. pf. aufftehen, surgo. Устаћи, такнем, vide посплавити 2. усташца, п. pl. dim. 9. уста. Устегнути, нем, v. pf. н. п. коњу узду, anziehen, adduco. Устезање, п. дав Иnziehen (bes 3ügels), adductio freni, Устезати, ежем, v. impf. anzießen, adduco. cerpo. Устрелити, им, (Рес. и Срем.) vide устријелити. Устријелити, им, v. pf. (Ерц.) efie. Бen (mit dem feil), sagitta trajicio: yстријелила га вила. Устручавање, n. Wrt gene. Устручаватисе, амсе, v. r. impf. fi geniren, non audeo. Устрчавање, n. baš Sinauflaufen, excursio in (montem). Устрчавати, ам, v. impf. bhinauflau fen, excurso (in montem). Устрчати, им, v. pf. binauflaufen, Утва, f. 1) (ст.) некаква тица водена; кажу да је по трбуу жупа као злато: и зато се свагда пјева утва златокрила, eine (m). thische?) Ente in Volksliedern, anatis genus cantibus celebratum. 2) Frauenname, nomen feminae. Утвара, f. дав Gefpenft, spectrum. cf. авет, Утворитисе, рисе, v. г. pf. коме што, feinen, videor: утворило Mи ce, ich glaubte zu sehen, es erschien mir (als Gespenst). Утврдити, им, v. pf. befeftigen, firmo. Утврђивање, п. дав Befeftigen, firma tio. Утврђивати, ђујем, v. impf. befeftigen, firmo. Утегнути, нем, v. pf. ffart anziehen, stringo. Утезање, п. дав Иnziehen, strictio. тезами, ежем, v. impf. anziehen, adduco, stringo. утемељитисе, имсе, v. r. pf. fih eta= bliren, nicderlassen, consideo. Утерати, ам, (Рес. и Срем.) vide укс рати. утериванње, п. (Рес. и Срем.) vide ућеривање. Утеривати, рујем, (Рес. и Срем.) viде ућеривати. Утећи, ечем, v. pf. 1) entlaufen, evado. 2) Kome, einen im Laufe hinter sich laffen, cursu supero. Утећисе, ечемсе, v. r. pf. fich heryor. thun, exsisto. Утешен, т. (Рес. и Срем.) vide Утје. шен. Утешити, им, (Рес. и Срем.) vide утјецити. Утија *, f. bas Bügeleifen, ferramentuin laevigatorium. Утирање, п. 1) дав 2lomifen, abstersio. 2) das Abweiden. depastio, Утјецање, п. (у Ерц.) 1) дав Ærgießen eines Flußes in einen andern, influxus. 2) das Entlaufen, effugium. 3) das Bes fiegen im Laufe, victoria cursus. 4) das Vornehmen, Vorhaben, propositum. Утјецати, ушјечем, v. impf. (у Брц.) 1) sich ergießen, influo. 2) entloufen, effugio. 3) hinter sich lassen, praecurro. Ymjeuamuce, ymjeneмce, v. . impf. (Epu.) sich hervorthun, exsisto. Утјешен, т. (Ерц.) Таппвпате, по meu viri. Утјешити, им, v. pf. (Ерц.) н. п. диjeme, beschwichtigen (ein Kind), tranquillo. pf. ausbügeln, Утленсати, ишем*, V. laevigo. Ушовиши, им, v. pf. fett тафеп, тоб füttern, pasco. Уток, т. діє Тинbung, ostia : на утоку Сабе у Дунаво. умзлими, им, v. pf. still werden, son ticesco. уmpина, f. die Trift, pascua. уmpкваже, n. das Wettlaufen, cur sus. ушркивашисе, куjeмce, v. impf. wetts laufen, carro. Утрлити, им, v. pf. н. п. клис, ета pasen, excipio. Утрнути, нем, v. pf. н. п. свијећу. Bampy, auelöschen, exstinguo. Утрнути, нем, v. pf. flare werden a obtorpesco: утрнула ми нога, рука. уmpoбà, f. das Eingeweide, intestina. ӱтрти, рем, уп.ръо, v. pf. 1) reiben, tero (Reftig). 2) hart treten, conculco, tero: умрла говеда око села. 3) аб wischen, abstergo. cf. оmpmи. уmруниши, им, v. pf. Kora, Splitter in die Augen werfen, festucas injicio in oculum. уmpунишисе, имсe, v. r. pf. ympyнио сам сe, es ist mir etwas ins Auge gefallen, incidit mihi aliquid in oculum. уmpчáвашe, г. das Hineinlaufen, in ctio. уmуpamи, ам, v. impf.] hineinschleus Ушуриши, им, v. pf. bern, injicio. улући, учем, v. pf. 1) лука, соли, stoßen, contundo. 2) BOAа, durch Zerstoßen castriren, testiculos contundo. ућераши, ам, (Ерц.) vide саћерати. ућеривање, п. (Ерц.) vide саћеривање. Ућеривати, рујем, (Ерц.) vide саkеривати. уhn, уhem, v. pf. hineingehen, intro. уhýдиmисе, имсе, v. r. pf. stugig wers den, obstupefio, obstinor. уkýmеmи, mм, (Рec.) vide yħykem. Ућутетисе, тимсе, (Рес.) vide ућу. Кетисе. Ућушити, им,(Срем.) vide ућућети. Ӱћутитисе, имсе, (Срем.) vide ућу Кетисе. Ућућети, утим, v. pf. (Ерц.) fіl wer. den, verstummen, obmutesco. Ућућетисе, ушимсе, v. г. pf. (Ерц.) verstummen, conticesco. Уцвијелити, им, v. pf. (Ерц.) meinen machen, facio flere, cogo in lacrymas. Уцедити, им, (Рес. и Срем.) vide уци. једили. Уцеђивање, п. (Рес. и Срем.) vide yцјеђиване. Уцеђивати, ђујем, (Рес. и Срем.) ѵі. де упјеђивати. vi Уцена, 1. (Рес. и Срем.) vide уцјена. ценили, им, (Рес. и Срем.) vide уцијеними. Уциједити, им, v. pf. (Ерц.) kinein= jeiben, incolare. Уцијенити, ИМ, . pf. (Epu.) fchäßen, aestimo, н. п. адуци кад увате човеха (илиму дијете одведу) на уцијене; то се догађа и сад по Турској. Кашшо ајдуци воде дијете по мјесец дана са собом, док му отац не састави уцјену и не да. Уцјеђивање, п. (Ерц.) дав Sineinfeisen, incolatio. Уцјеђивани, ђујем, v. impf. (Ерц.) Fin. einfeihen, incolo. Vjena, f. (Epu.) die Abschätzung, aesti- Учеспати, ам, v. pf. oft thuu, frequento. Учинити, им, v. pf. 1) што, thun, facio, 2) коме, anthun (verheren), fascino. 3) кожу, ¿uri ten, praeparo. 4) жито, reiteru, cribro. Учиниптисе, имсе, v. r. pf. 1) mir fommt es ror, 2) sich anstellen, simulo. Учитељ, m. der Eehrer, docens, magi. ster. cf. школа. Ушица, f. dim, . уш. Ушице, f. pl. dim. . уши. Ушишикаши, ам, v. pf. 1) cin unruhis ges Pferd besänftigen, beruhigen, miti80. 2) überhaupt, einen Bornigen befänftigen, lenio, mitigo. Ушкопити, им, vide уштроити. Ушкопљеник, т. 1)де форв, Дат. mel, vervex. 2) der Verschnittene, eunuchus ушив, ва, во, lausig, (Läuse habend), pediculosus. Ушљивац, вца, m. ber lausfertl, homo pediculosus. шљивица, f, bie Laufige, pediculosa. штавити, им, ш. ј. кожу, cf. учне нити. Уштап, m. ber аблетенье Monb: сад је уштап, luna decrescit. Уштапнутисе, месе, у. r. pf. m. j. Mjeceu, abnehmen, decresco. Уштинупи, нем, т. pf. Eneipen, zwi. cken, vellico. Ўштипак, пка, m. (öfterr. bie 3mid. trapfen), placentulae genus. Уштипчић, m. dim. . уштипак. castro. Ушутитисе, имсе, (Срм.) vide Ушућетисе, v. г. pf. (Ерц.) vetflum= men, conticesco. Фалаке, f. pl.J vide валаке. Фалинка, f. vide валинка. Фалити, им, vide валити. Фалиши, им, vide валити, mit al. len Ableitungen und Bufamenfekun= gen. Фамилија, f. vide вамилија. Фамилијаз, т. (у Сријему, у Бачк. и у бан.) der Famulus in der Schule, scholae famulus. Фамилијазина, f. bab Samulugelo, pe- Art männlicher Weste Фирмене, нета, n. olhne Hermel, subu culae genus. Фес, m, vide вес. Фесић, dim. у. фес. Фетислам*, m. vide Кладово. Фигањ, m. vide вигањ. Филдиш*, m. vide вилдиш. Рилиман m. vide вилиман. Форинта, f. vide воринта. } Форшпан, m. vide вошпан. Фрајкор, m. vide врајкор. Фрајкорац, рца, m. vide врајкорац. Фрајкорски, ка, ко, vide врајкорский Фрајт, m. vide враш. Француз, m. ber &ranzofe, Gallus. Француска, f. Grantreim, Gallia. Француски, ка, ко, 1) franöfi, gallicus. 2) adv. französisch, gallice. Францускиња, f. bie \ranzofinn, Galla. Фрас, m. vide враҫ. Фратор, m. vide вратор и пратор. Фраторов, ва, во, vide враторов и праторов. Фраторски, ка, ко, vide враторски и праторски. Фришак, шка, ко, vide вришак. Фртаљ, m. vide вртаљ. Фртаљче, чета, n. vide вртаљче. Фрушка гора, f. Vab Bebirge, baš Sir. mien von Westen nach Osten durchschneidet, nom. propr. saltus. Фрушкогорац, ріца, ш. н. п. калуђер, Fruschkogorer. ru$ogorer. Фрушкогорски, ка, ко, |