Page images
PDF
EPUB

Цака, цака, in ben поскочице (Tanza weisen) Nachahmung des Lautes der Knöpfe, Münzen u. dgl. beim Tanze, interj. de sonitu conflictorum saltantis. цар, m. ber Kaifer, imperator. Царев, ва, во, beš Raifers, imperato

ris.

Царевина, f. 1) дав Raifergut, res imperatoris. 2) das Kaiserland, Kaiserthum, imperium.

Царевић, т. ber junge Kaifer, imperatoris filius.

Царевица, f. т.ј. пара, eine Net Para, numuli genus.

Цариград, m. bіе Saiferftabt (ontan tinopel), urbs imperatoria (Constantinopolis). Србљи приповиједају, да Цариград нијесу људи зидали, него да се сам саздао: кажу да је некакав цар ловећи нагазио на мртву љуцку главу и прегазио је с коњем; онда му глава проговорила; „Шта ме газиш, кад ћу ти мртва досадиши." Кад то чује цар, онда сјаше с коња и узме ону главу те је однесе кући; па је код куће сажеже, и оно угљесље од ње, пошто се олади, стуче у пра, па завије у артију и остави у сандук. Послије некога времена отиде некуда цар, а његова кћи (која је била ђевојка на удају) узме кључеве па оптвори сандук и почне по њему нешто преметати; кад нађе онај пра у аршији, види да је некакав пра, али не зна какав је, па онда метне прот на језик те покваси па умочи у онај пра и лазне мало, да би дознала шта је; потом га опет завије у артију као што је и био и остави у сандук, а она од тога часа постане трудна. Кад се полије стане испраживати и испиживати од куд и како Дозна се

,

да је од оне главе. Кад ђевојка буДе на том доба, а она роди сина. Кад узме цар још онако мало дијете у руке, а оно њему одма рукама ще за браду! Онда цар заповједи да донесу један тањир жива угљевља, а један дуката: да оглеДају, чини ли по дијете из лудости, или од своје воље. „Ако (вели) буде дијете лудо, оно ће потрчами с рукама и за угљевље, ако ли не буде лудо, оно ће за дукате." Кад донесу пред дијете угљевље и дукаше, а оно одма рукама за дукате, а угљевљу ни мукает. Цар већ види да ће оно да се испуни, што му је глава казала. Кад буде дијете већ велики момак, онда га цар

ОКО

оћера у свијет, и каже му: „Да се нигђе не станиш, док не нађеш ђе су се два зла ударила."- О дајући тај момак по свијету, кад дође на оно мјесто, ђе је сад Цариград, нађе глогов трн, ђе се њега обмотала гуја, па гуја пеца три, а трн буде гују; онда помисли у себи: „Ево ово су два зла. па пође у наоколо разматрати она мјеста; кад дође, онако у наоколо идући, опепі поблизу онога трна, онда стане, па рече: „ „Овђе треба стати." У који ма то ре

че

, у онај се ма обазре, а то се од онога пірна до његови леђа (куд је гођ он ишао) створио зид. И од тога мјеста до онога трна, кажу да ни данас нема зида у Цариграду (а да се он није обазред и да није рекао: овђе треба стати, зид би за њим нарастао до трна). Послије он ту постане цар, и од свога ђеда отме царство. Цариградски, ка, ко, 1) Konftantinopolitanisch, constantinopolitanus. 2) als adv. konstantinoplisch, more constantinopolitano, н. п. носисе. Цариграђанин, m. der Kontin litaner, Constantinopolitanus. Цариграђанка, f. bie Rontantinopolis tanevin, Constantinopolitana.

Царић, m. 1) dim. 9. цар. 2) ber Зап Fönig, regulus.

Царица, f. bie Kaiferin, imperatrix. Царичин, на, но, ber Kaiferin, impe

ratricis.

Царичина, f. (Königinnbrunn) berühmte Duelle in ber крајина Неготинска, von wo Ueberbleibsel einer Wasserleis tung паф Праово. cf. крајина. Царовање, п. дав Barfeyn, даš Kaifer= thum, imperium :

[ocr errors][merged small]

, Ђевовање моје царовање Царовати, рујем, v. impf. цар feyn, sum imperator, impero. Царски, ка, ко, 1) taiferlidh, imperatorius. 2) adv. kaiserlich, imperatoris

[blocks in formation]
[blocks in formation]

шуља.

Цвете, в. (Рес. и Срем.) vide цвијеће.
Ивећице, п. dim . цвеће.
Псиjaн, m. (Ep.) Mannsname, nomenviri.
Цвијељање, п. (Ерц) дов Beinenma
chen, permotio ad fletum.

Цвијељати, ам, v. impf. (Ерц.) weinen machen, facio flere.

Heujem, m. (Ep) 1) (coll.) die Blüte, flos, 2) (pl. цвјетови) bie Blume, los. Цвијета, 4. (Ерц.) vauenname, nomen

feminae.

[blocks in formation]

Цвијећице, п. dim. у. цвијеће. Пејо, ш. (Ерц.) һур. у. Цвијетин. Цвилеши, лим, (Рес.) vide цвиљети, Цвилити, лим, (Срем.) Цвиљење, п. даб Beh flagen, lamentatio. Цвилети, лим, v. impf. (Ерц.) тер. Elagen, lamentor. Unjemâne, u. (Ep1.) das Blühen, fios. Цејешаст, па, то, (Ерц.) н. п. крава, eine Blöße an der Stirne habend, macula albai in fronte praeditus Нејеташи, ам, v. impf. (Ери) tlichen, floreo.

Цвјеташин, т. (Ерц.) Тапи: пате,

nomen viri.m.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Цвоке, genit. in ber Rebenšart: у поке нема ни цвоке, mit einer haiben Sta ist nichts zu machen, nec operae pretium est bibere dimidiam ocam, Цвокнути, нем, v. pf. fm.ten, cum sonitu osculor.

Цвека, f. дав witfern, fritinnitus. Цврћнути, нем V. pr. 2) witschern, fritinnio. 2) zwitschern, säwirren (Wasfer auf Heuer gegoffen), strido. Цвркутање, п. Das Smitfern, garritus (avium).

Ilaрxyman уkem, v. impf. zwitschern, garrio.

Цврчање, п. дав win, fritinnitus, stridor.

Цврчати, чим, v. impf. ¿withern, frie tinnio, strideo.

Цев, f. (Рес. и Срем.) vide цијев.
Певчина, f. augm. у. цев.
Цевчица f. dim .. цеб.
Цедило, п. (Рес. и Срем.) vide цједило,
Цедилки, им, (Рес. и Срем.) vide ци-

једити.

Цедуља, f. (у Сријему, у Бачк. и у
Бан.) der Bettel, scheda.
Цедуљар, m. ber Settel gibt (s. 8. an 3oll

ffätten, Stabtthoren) schedularius.
Цедуљарев, ва, во, без Bettelgebers.
Цедуљаров, ва, во, schedularii.
Цедуљица, f. dim. t. цедуља.
Цеђ, т. (Рес. и Срем.) vide цијеђ.
Цеђење, п. (Рес. и Срем ) vide цијеђење.
Цекин, m. vide рушпа.

Целац, яца, m. (Рес. и Срем.) vide цијелац.

Целивање, п. (Рес. и Срем.) vide цје

ливање.

Целивати, ам (и целујем), (Рес. и (Срем.) vide цјеливати. Целокупан, пна, но, (Рес. и Срем.) vide пјелокупан.

Цена, f. (Рес. и Срем.) vide цијена. Ценење. . (Рес. и Срем.) vide це

њење.

Ценипти, им, (Рес. и Срем.) vide ци јенипти.

Цента, f. (y Сријему, у Бачк. и у Бан.)

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

„Ој Цетињо водо поносима „У Цетињн усред горе Црне Цетињанин, m. човек из Цетиње: „Вино пије тридест Цетињана „Крај Цетиње шије воде ладне Цетињка, f. жена, или ђевојка из Це

тиње:

„Вино служи Цешињка ђевојка Цетињски, ка, ко, yon ber Цетиња : „Оде право врелу Цетињскоме Цех, m. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.), die Zeche (der Handwerker), collegium. Цехмајстор, m. ber ehmeifter, magister collegii.

Цехмајсторов, ва, во, дев Зефmeifherb, magistri collegii.

Цецељ, т. преслано као цецељ. Циганија, f. (coll.) vie Žigeuner, Zingari, Циганин, m. ber Bigeuner, Zingarus. Циганинов, ва, во, без Bigeuners, Zingari.

Циганисање, п. дав ідеunern, facio more Zingari.

Циганисати, нишем v. impf. zigeus nern, facio more zingari. Пигâнка, f. die Zigeunerin Zingara. Циганлук, m. bie Žigeunevey, mos, vagatio Zingarorum.

Цигански, ка, ко, 1) zigeuneri, zingarus. 2) adv. more zingari, Циганчад, f. (coll.) Die Žigeunertinder, pueri zingari.

Циганче, чеша, n. cin junger Bien, puer zingarus.

Циганчење, п. дав Вепектеп einer 3i= geunerin, mos zingarae.

Циганчин, на, но, деr generin, zingarae.

Циганчина, f. augm. . циганка. Циганчиши, им, v. impf. wie eine Zigeunerin sich benehmen, facio more zingarae.

Циганчица, f. dim. 9. циганка.
Цигла, f. ber Biegel, later.

Циглана, f. bie Biegelhütte, ber Biegelofen, officina lateraria, fornax latera

ria.

Циглар, т. ber Siegelbrenner, laterarius. Цигли, ла, ло, einzig nur, nonnisi: цигли један, цигла два и т. д. „У Стојана нема млого друга, „Разма цигле двије вјерне слуге Циго, m. (vertraulih für циганин). Цигулин, т. само у овој загонетки : Цигулин цичи у лугу; да није цигулина у лугу, сви би људи залуду (воденица).

Цијев, f. (Ерц.) сав Хође, bie Höhre. fistula, canalis, tubus: цијев од 304 вине, што жене сучу пређу на њу; цијев пушчана; цијев у ноге (на голијен.).

Циједити, им, v. impf. (Ерц.) feißen, colo, percolo.

Цијеђ, т. (Ерц.) bie lauge, cinis lixiva. Цијеђење, п. čaš Seihen, colatio. Ц.јел, ла, ло, (Ерц.) gang, totus, integer; unverleßt, integer. Цијелац, лца, m. (Ерц.) п. ј. снијег, bahnloser Schnee, nives integrae (non tritae pedibus).

Цијена, f. (Ерц.) ber Preif, pretium. Цијенити, им, v. impf. (Ерц.) (фäßен,

'aestimo.

Цијењење, п. (Ерц.) дав фавен, ае

stimatio.

Цијепање, п. (Ерц.) bаѕ palten, fissio. Цијепати, ам, v. impf. (Ерц.) fpalten,

fiudo.

Цијенци, паца, т. pl. (Ерц ) они штапци, што стоје у пређи између нита и горњега вратила. Цијо, цијела, ло, vide цијел. Цик, m. in dem Ливðrudе: ударио га по цику, auf ben Kopf, in caput. Пика, f. дав Befhren (ber hweine, Mäuse), editus sonus: ! Цикнути, нем, v. pf. ци (ферен, schreyen, elo sonum ци.

Цимирота, m. vide Климента. Цинцар, т. дer thracifche Balah, Valachus thrax (vieleiht mcil fie цинц, 1. баl. fprehen, flatt чинч). Цинцарев, ва, во, vide Цинцаров. Цинцарија, f. (coll.) baš Binzatensolt, genus Zinzarorum.

Цинцарка, f. òie Žinzarin, zinzara. Цинцаров, ва, во, дев Binzaren, zin

zari.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Цичати, чим, v. r. impf. ци тафен, (wie das junge Schwein, die Maus,) edo sonum ци. Цјевчина, f. augm. 9. цијев. Цјевчица, f. dim. 9. цијев. Цједило, п. (Ерц.) der Geiher, діе Seihe, das Seihgefäß, coluni. Цјеливање, п. (Ерц.) даб йеп, обсиlatio.

Ијеливати, ам (и цјелујем), v. impf.

(Epu.) küssen, osculor (in Liedern und in ber іге) cf. љубищи. Ијелица, f. (Ерц.) н. п. земља, vide

[blocks in formation]

Цјењкатисе, амсе, v. r. impf. (Ерц.) feilschen, handeln, licitari. Цјепало, п. (Ерц.) мјесто, ђе се дрва цијепају, ber Špalteplatz, locus fine dendorum lignorum.

Цјепаница, f. (Ерц.) ein Sheit gols, pars ligni secta, lignum sectum. Цјепаничица, f. dim. . цјепаница. Цјепачки, adv. (Ерц.) н. п. оплести Kocy, Art Haarflechtens, comtionis

genus. Цјепка, f. (Ерц.) ber Gheit, ligni pars

secta.

Цепчица, f. dim. 9. цјепка. Цклитисе, имсе, vide стаклитисе. Покуле, f. pl. діе Випòфиће (der Gol= daten), calceamenti genus. Цокотање, п. bas Bittern yor Rälte, tremor prae frigore.

Цокотати, коћем, v. impf. н. п. од зиме, ittern, tremo.

Цоф, т. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) ber Bopf, cauda capıllorum, cі. кика,

плетеница.

Цре, т. ber Burm, vermis.

Цркавица, f. (mitleibig) cin Бібфеп Vermögen, facultatula :

А Има ли он што? В. Има неку цркавицу., Црква, f. bie Rirdme, ecclesia, cf. намастир.

Црва, f. дав Burmloh, foramen fa- Црквари, m. pl. људи, што иду на

ctum a teredine.

Цовак, вка, ш. hyp. 9. цв. Црвање, п. 1) ba Burmigienn, vermiculatio 2) das Laufen, depexio, sublatio pediculorum. Црватисе, амсе, . r. impf. 1) 23ür. mer erzeugen, murmflichig fenn, vermiculor, 2) ih laufen, tollo pediculos.

Црвемперка (црвенперка), f. eine Urt tleinen Bogels mit rothem Венедет,

avicula rubra.

[blocks in formation]

Црвоточ, f. деr Burmfraß, via teredinis.

Црвоточина, f. ber Burmfcaß, pulvis e corruptione per vermes. Црево, п. (Рес. и Срем.) vide пријево. Цреп, (Рес и Срем.) vide цријеп. Црепић, m. dim. . преп. Црепња, f. (у Сријему) vide препуља. Црепуља, f. ein großer Dedel, ber ermärmt über дав зи bactende Brot, u. a. Bäckercpen gelegt wird, opercu lum.

Пријево, п. (Ерц.) ber Дасm, intesti

[blocks in formation]

мастирима о великим годовима (ir gänger), cf. намастир. Црквени, на, но, Хісhеn, templi ec

clesiac.

Црквењак, m, ber Riсфендіенег, асdituus.

Црквењаков, ва, во, дев Rісфендіе ners, aeditui. Црквина, f. (augm.

. црква) Xuinen einer Kirche, templi rudera. Црквица, f. dim, . црква. Црквиште, n. Drt, mo ehemal eine Kirche war, locus, ubi olim fuit ecclesia. Цркнути, нем, vide црћи. Цомпураст (црипураст), ma, то, vide црномањаст.

Црн (comp. црњи), на, но, fdhmark, niger, ater. Увалио му црн комад у торбу. Доћи ће и њему црн пе

так.

Црна гора, f. Montenegro, Mons niger (pars Epiri).

Црна река (ријека), f. 1) Патси ei= nes Flüßchens, der im Kриви вир ent= springt, und bey 3ajeчap in den Tis mok sich ergießt, (heißt auch Mали TиMOK). 2) die Gegend (das Gebiet) dies ses Flüßchens.

m.

Црни вр, m. Berg unweit Sagodina. Црник, (als Scheltwort) du SchwerBer! (moralifh), niger! црниче један ! Црнило, п. діe hwärje, atramentum. Црнина, f. діе Shmärze, nigredo. Црними, им, v. impf. [härzen, nigro. Црнитисе, имсе, v. r. impf. (фас aussehen, nigret.

Црница, f. heltmort für ein Fraueno zimmer, couricium in feminam (uigra). Црница, f. п. ј. трешња, Xrt Airfhe (fchwarze), cerasum nigrum, Црногорац, рца, m. Montenegriner, Montis gri incola.

Црногорка, f. bie Montenegrinerin, mulier montis nigri. Црногорски, ка, ко, 1) Montenegri. ner, uigrimontauus. 2) adv. montene, grinisch, nigrimontanorum more. Црнокапац, пца, m. bie hwarzmükе (Mensch der eine schwarze Müße trägt) : so nennt man die Branitschewer, qui uigrum cucullum gestat. Црнокос, са, со, fhmarzhaarig, nigro capillo.

[ocr errors]

Ој девојко црнокоса!
Не гледај ме гола, боса-

[ocr errors]
« PreviousContinue »