чарноока, f. 1) die Schwarzäugige, nigris oculis. 2) baber ein Rame eines Schafes, das einen schwarzen Rand um die Augen hat, nomen ovis nigrae circum oculos.

Чарноокаст, шта, то, vide чарноок. Чарнуши, нем, v. pf. н. п. у ватру, einmal schüren, irrito semel ignem. Чарнутисе, немсе, v. г. р. (фастӥ» heln, concurro.

Чаругџија*, m, vide опанчар. Чаругџијин, на, но, деё чаругџија. Чаругџијница, f. bie Grau дез чаруг

ција.

Чаругџијнски, ка, ко, 1) бег чаругЧаругџајски, ка, ко, џије. 2) adv.

wie ein чаругџија. чapшaß*, m. 1) das Tischtuch, mappa. 2) das Betttuch, linteum. Чаршија *, f. ber Martplas, forum. Чаршијнски, ка, ко, н. п. љеб, Macft, a foro, forensis.

Чаршијски, ка, ко, vide чаршијнски. Час, m. ber lugenblid, punctum temporis: за час, за један час; часом. Часак, ска, m. dim. 9. час. Часловац, вца, т. òaš Horologium, (alt. flavisches Lesebuch nach dem Namenbüdlein und vor bem Pfalter), hoгоlogium. Часловац, вца, m. ber часловацûler, puer discens (legere) horologium. Часни, на, но, н. п. пост, крст, де ehet, heilig, sanctus: часно сјели, поштено устали (кад напијају); часни пост, bie große Bafte vor Sfteen, jejunium quadragesimale. чacом, adv. den Augenblick, augenblick lich, statim, ad momentum. Част, f. 1) даš Gaftmal, convivinm. 2) das einzelne Gericht, cibus: дониjo кум част, сcf. женидба,

Частити, им, v. impf, tractiten, cond vivio excipio.

Чашаније, n. vide чаћење: сву ноћ је било чашаније у цркви. Чашање, n. vide чађење. Чаташи, ам, vide чатити. Чашац, чаца, m. der gute gefer, expeditus.

lector

Чатисати чатишем, vide сашити (склопиши, н. п. аљину). Чатити, им, v. impf. ležen, lego. Чатлов, m. bie Dueritange beim gciters wagen, retinaculum scalarum. чamma, f. das Flechtwerk (im Gegens sah der gemauerten Wände), crates: није зид, него чапма. Чатрња, f. bie Gifterne, cisterna. Чаћење, п. дав Defen, lectio. Чаура, f. bie Sapfel (Der Sidhef, u. bgl.),

capsula glandis etc. 2) die Puppe des Seidenwurms, nympha, chrysalis. Чаурица, f. dim. . чаура. чayın, m. der Tschausch bei der Armes und bei deiten, cf. женидба. Чаушев, ва, во, без чауш. Чачак, чка, m. eine Stact in der Шумадија.

Чачкање, п. баš Stodhern, fossio. Чачкаши, ам, v. impf. н. п. зубе, По chern, fodio.

Jama, f. der Becher, calix, poculum. Чашица, f. 1) dim. у. чаша. 2) bie Anie

fcheibe, patella (genualis). Чашћење, п. дав Zractiren, convivium, Чварак, рка, т. діе Zreber des дефто

zenen Fettes, recrementa adipis. Чварење, п. bas Beräuíh дeв те senden Fetts, stridor adipis liquati, Чвариши, им, v. impf. mit Geräu

schmelzen, liquefacio adipem. Чвор, m. der noten, nodus. Чворак, рка, m. ber Štar, Stafe, stur

Чезнути, нем, v. impf, за ким или за чим, 1) Berfangen, lange Bähne beз kommen nach etwas, das man andre genießen sieht, appeto rem, qua alios frui video. 2) Sehnsucht bekommen, deside. rio corripi.

Ченз*, м. ђевојачки дарови. Чекало, п. (in der mühle) ber Rüßenagel, Rubriftod, crepitaculum. Говоря као че кало. Кад дијете не може одма (на вријеме) да проговори, онда және за кувају колачић чекалом, па му даду те изједе (да почне онако брзо говорити, као што чекало одскаче одкамена и звечи).

Чекање, п. дав Barten, exspectatio.
Чекати, ам, v. impf. marten, exspecto.
Чекиња, f. діе Borte, seta.
Чекић, m.
Чекия, т.
Чекме, f. pl. eine Mrt шоке, wie man
sie in der Herzegowina trägt.
Чекмене, џета, п. діе фифаде,
forulus.

der Hammer, malleus.

Чекрк*, m. ber Safpel, rhombus. Чекрклија *, f. ш. ј. преслица, дет Špinh» rocken (bei einem Spinnrad), coli ge

nus.

Чектало, n. vide чекало. Чела, f. Die Biene, apis. Коме је чела за клобуком Челац, лца, m. (см.) (ber Bienrich), apis mas, in der Anekdote der Lügenwette, felbit cin erlogenes Bort). Кад једно јутро пребројим челе, а то нема најбољега челца; онда ја брже боље оседлам пијевца па узјашем на њега и пођем тражити челца кад пређем преко мора, ато човек увашио мога челца у ра

лицу па оре за ситну проју и т. д. (у приповијетки).

Челёнка, г. Shmudfeber von Silber, als Soldaten Auszeichnung für erschla gene Feindecköpfe, penna argentea. Челебија*, т.

Челик *, м. der Stahl, chalybs. Челикли*, adj. indecl. vide челичан: „Са мојијем челикли наџаком Челица, f. dim. . чела. Челичан, чна, но, Räblern, chalybeus. Чело, п. 1) дie Stirn, frons. 2) горње чело, vide зачеље. 3) чело главе, зи Kopfe, zu Haupten, ad verticem. Челопек, m. die Sonnenfeite, pars aprica collis aut montis.

Челочићи, m, pl. cf. брадићи (само у оној загонетки).

Чељад, f. (coll.) 1) bie Frauenfonen im Hause, feminae familias. 2) die Leute im paufe, familia. Чељаде, дета, n. ein Frauenzimmer aus dem Hause, femina familias. Чељуска, f. bie Shraube діе деп Klin tenstein fefthäfit, горња и доња. чebŷcm, f. der Kinnbacken, maxilla. чemõep*, m. ein Kopfschleyer der Tür

Finnen, velum feminarum Turcicarum. Чемер, т. грко као чемер. Чемеран, рна, но, bitter wie чемер, amarus ut чемер.

Чемерика, f. Het flange (bie Richmurg, helleborum). Чемерно, нога, п. gomina:

беne in ber Serje=

,, Одатле се свати подигоше, ,,И дођоше на равно Чемерно Ченгел*, m. гвоздена кука, Der Ба ten, uncus.

Чено, п. vide чесно.

Чеп, m. der Stopiel, embolus. Чепање, даб Umherapfen, obambulatio, occulcatio.

Чепати, ам (и чепљем), v. impf. um. herstapfen, circumambulo. чeпa, пa, m. eine Art Frauenhaube, vittae genus.

Чеперак, рка, m. bie Fleine Spanne, sprthama minor Ни од педао ни од чеперак, а два дућана покрило (т. j. козји реп).

Чепркање, п. дав Ясaßen (ber Senne). Чепікати, ам, v. impf. fraßen (mic bie Henne im Sande), disjicio arenam fimum.

,

Черег*, m. vide четврт.
Черек*, m.

Черупање, п. даš Rupfen, vulsio.
Черупати, ам, v. impf, rupfen, vello.
Чесма *, f. ber Springbrunn. cf, точак.
Чесмица, f. dim. . чесма.
Чесница, f. дав Behnatorot. Чес-
ницу треба да умијеси домаћин
на Божић у јутру од шенична браш-
на као погачу. Обично је да метну у
чесницу поједну пару, или какав
други новац (сребри или златан);
па кад сједну ручати, онда изло-
ме чесницу, и свакоме даду по је-
дан комадић: у чијем камодићу бу-
де онај новац, онај кажу да ће би
ти најсрешнији оне године.
Чесно, ц. т.ј. бијелога лука, ein Grüd
Knoblauch, pars Allium Linn.
Чесов, ва, во, (у Ерц,) von was, von
welcher Materie, ex qua materia?
Чест, f. bie Ehre, honor.

Чест (comp. чешћи), та, то, bi$t,

densus.

Честа, f. ein Dicfit, densi frutices. Честина, f. bie Dite, densitas. Честит, ша, то, geehrt, ehrenceidh, honoratus.

Честитање, п. das Glückwünschen, gratulatio.

Честитати, ам, v. impf. Glüd wün fchen, gratulor. Често, вäufig, crebro.

Честобродица, f. ријека у Поречким планинама (weil er furtenreid) 1). Чеспоскок, m. (in einer 2nefoote) ber oft fpringt, qui saepe salit. Чета, f. bie Zruppe, copiae, cohors. Четверица, f. vide четворица. Четверо, vide четворо.

Четвероношке, vide четвороношке. Четверострук, ка, ко, vide четворострук.

ка,

Ko, vierfach,

Четворица, f. Inzahl von bier, quatuor. Четворка, f. cein Saß son sier Simern, dolum capax quatuor amphorarum. чemвopo, Anzahl von vier, quatuor. Четвороношке, auf vier Süßen, quatuor pedibus. Четворострук, quadruplex. чemвpm, f. das Viertheil, Viertel, quadrans, pars quarta. Четвота, ща, по, der vierte, quartus. Четвртин, m. foviel al четвртак in folgenber Unetvote: Прела баба ноћу у очи четвртка па изишла на воље и у мраћу нагазила и узјала на јуне; кад јуне скочи и понесе бабу на себи, онда она стане говорили: „Господине Четвртине! пусти мене, тебе ће бака све

тити" (она је мислила, да је носи четвртак: што преде у очи њега). Четвртина, f. vide четврт. Четенија, m. ber Sondottiere (Zrupрепа führer); und jeder seiner ausgezeichneten Leute, dux cohortis; et vel miles ipse. Четири, vier, quatuor. Чешка, f. bie Büte; auch der Bejen von Borsten, scopae. Чешник, m. einer von der чета, turmarius. Четовање, п. das Umherführen von Truppen, cohortis ductatio, das Umherziehen als Abenteurer. Четовати, шујем, v. impf. дав Нив ziehen in der Truppe oder mit Trups pen auf Abenteuer. Четокаик *, т. òie beanete

navicula armata.

hajfa,

Четръестеро (четръестеро), vide четръеспоро. Четръести, ma, mo, vide четрдесети. Четръесторо (четръесторо), Иза yon 40, quadraginta.

Четрнаест, viersehn, quatuordecim. Четрнаестеро, vide четноесторо. Четрнаести, та, то, бес bierente, decimus quartus.

Четрнаесторо, Иnzáßl son vierzen, quatuordecim.

Чечица, f. dim. у. чешка.
Чешагија, f. vide кашагија.
Чешаљ, шља, m. ber Ястт, pecten.
Чешање (чесање?), п. дав cauen,
Kraßen, fricatio.

Чешати (чесати?), шем, v. impf.
Eraßen, frico.

Чешља, f. 2irt flange, fruticis genus. Yeшbâне, n. das kämmen, pexio, pe

ctinatio.

Чешљар, m. ber Матттафеr, pectinarius (opifex.).

Чешљарев, ва, во, без Катттафег, Чешљаров, Ба, во, pectinarii, Чешљарски, ка, ко, 2) Катттафет., pectinarii. 2) adv. wie ein Kanımma, cher, more pectinarii. Чешљати, ам, v. impf, Eämmen, pecto. Чешљић, m. dim. р. чешал.

чeушин*, м. der Jude, Judaens.

вушинов, ва, во, des Juden, Judaei.

чuвуmна, f. die Jüdin, Judaea mulier. Чивутски, ка, ко, ), judaicus. 2) adv. jüdisch, judaice.

Чивучад, f. (coll.) junge Suðеп, pueri Judaei.

Чивуче, чета, n. ein Sudentino, puer Judaeus.

Turpa, f. (y Сpnjему н у ьачк.) Art Kins derspiels, Judi genus.

nama, f. der Stiefel, caliga. Hзмáp, m. der Stiefelmacher, sutor, opifex caligarum.

Чизмарев, ва, во, vide чизмаров. измарлук, m. das Schusterhandwerk,

*

ars sutoria.

provoco.

чiko, m. (Epù.) hyp. von чнча, Vetter, patruus.

чкôв, m. eine Art Fisch, piscis genus. Чиков, ва, во, дез чико, patrui. iкoш, m. (у ьачkoj) der Tichikosch, (Aufseher der jungen ungezähmten Pferde auf der nycmapa), equarii genus. Чилашаст, та, пю, н. п. коњ, grau, Schimmel, albus equus.

uлáut, in. der Schimmel, albus. Yumбapu, m. pl. (bei den Weberinnen die eifernen Stänglein, um die Leinwand- anzuspannen), virgac ferreae ad extendendum inteum.

mbyp*, m. eine Eyerspeise, cibus ex ovis (etwa österr. gefeßte Ever). Hacтави се вода у питању па се посоли; кад вода узаври, онда се на њу разбију јаја, те се читава (не мијешају се) скувају; па се онда вода исциједи и мешне се мјесто ње скорупа е сејаја као мало зачине; Ђекоји јошт утуку бијелога лука те и залуче.

чnмкâше, n. das Ablösen des Fleisches von den Beinen, decerptio carnium ab ossibus.

Чимками, ам, v. impf. н. п. кувано Meco, abpflücken, decerpo. Чинење, n. vide чињење. Yin, f. pl. die Hepereyen, incantatae res: нагазно на чини ; „Чини чини сеји Ивановој чja, f. eine Schüssel, lanx. cf.

здела.

Чинијца, f. dim. 9. чинија.

mи, нм, v. impf. 1) uma, machen, thun, ago. 2) KOMе, einem anthun, incanto. 3) Hoжy, gärben, perficio corium. 4) иmo, reitern, cribro.

ншmисе, имсе, v. r. fr. 1) sich stellen, simulo. 2) scheinen, videoг: чини

MI ce.

Чињење, п. 1) даз яриn, factio. 2) дав Anthun, Beheren, incantatio. 3) das Gerben, perfectio (corii). 4) das Reitern, cribratio.

Чипав, ва, во, н. коза, овца, діе Fleis ne Euter hat, ubera exigua habens:

чипава као мачка.

nka, f. die Spise, reticulum. чпkap, m. der Spißenhåvoler, nego. tiator reticularius.

Ffa

Чистина, г. дав frene Selo, Biefe, campus liber (ab aedibus). Чистими, им, v. impf. 1) reinigen, purgo. 2) Fehren, purgo scopis. 3) топ, wischen, purgo peniculo perticato. Чисто, 1) rein, pure: говори чисто Српски. 2) ganz und gar, ordentlich, plane : число ме уплаши; чисто ме превари.

Чистота, f. 1) bie Reinheit, puritas. Чистоћа, f. 2) Reinliheit, munditia. Читав, ва, во, 1) gand, integer. 2) una verleßt, integer.

Читање, п. (у Сријему, у Бачк. и Бан. особито по варошима) vide чаке

ње.

Читати, ам, vide чатити. Чити, та, то (особито у Босни), н. п. чити он, ganj, integer, verus, ex

asse.

Читлугџија*, m. ја не знам управо, или је чиплугџија читлуксанбија, или је онај, који је под читлуком. Читлук*, т. bie Wfterherrihaft, feudum secundarium. Читлук се зове оно село, ђе има осим спаије још један господар, који узима девето. Даије су послије смрти Аџи Мустапашине биле почитлучиле еву Србију на силу, и пометале субаше по селима, а може бити да су ђекоја села још од старине била проДала своју земљу и почитлучиласе сама. Али-паша је Видаић 1862 1805 године читлучио Јадране на силу, т.ј. апсио и и нагонио да му продаду своју земљу и да буду његов чутлук:

"И Србију сву раздијелите „На чипілуке и на даилуке Читлуксайбија*, m. ber Hefter eines читлук, dominus fendi secundarii. Читлуксаибија је десет пута гори од спаије: зашто спаија дође у годуни један пут или двапут у село те покупи свој десетак и главницу,

па иде натраг; а читлуксаибија начини у селу кућу, и намјести свога субашу, или сам неизбива из села; па нагони људе ще му раде. сí. спан ja.

Чишлучар, m. cf читлугџија. Читлучење, п. даз fterbeleguen, subfeudatio.

Читлучиши, им, v. impf. in fteries
ben geben, subfeudo (vi, per nefas).
Читула, f. ber Bettel ber Berflorbenen, dere
gleichen jedes Haus führt,und am saдуш-
нaчe Fest dem Geistlichen mittheilt,
damit er derselben namentlich gedenke,
catalogus defunctorum familiae.
Чича, m. vide стриц.

Чичак, чка, m. bie Klette, lappa.
Прионуо као чичак за јаје.
Чичин, на, но, дев чича, patrui.
Чичкање, п. да6 bit Mufpanjen, con-
densatio.

Чичками, ам, v. impf. bit пебеп сі ander stellen, statuo densumЧишћење, п. 1) дав Keinigen, purgatio, 2) das Kehren, versio, 3) das Auswischen, expurgatio.

Укакљање, п. дав ißeln, titillatio. Чкакљати, ам, v. impf. Fißeln, titillo. Чкакљење, n. vide чкакљање. Чкакљив, ва, во, tiglio, titillabilis; чкакљива ока (н. п. жена, или ђе Bojka), reikbar, von viel Tempera

ment.