Page images
PDF
EPUB
[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

*

виja, f. 1) der Nagel, clavus. 2) der Schraubnagel, trochlea.

Чивијца, f. dim. . чивија. Чивињак, m. сврдао, інто се врте рупе за чивије (код кола волујски), der Bohrer für die Nagellöcher, terebra minor, pro clavorum viis. TuBum, m. der Indigo, indicum. чивимáр, m. der Indigkrämer, venditor indici.

чивимнâк, т. der Indigtopf, olla coquendo indico.

ивушана*, f. das Judenquartier, Juden. viertel, regio Judaeorum. Чивутарење, п. дав Zanden wie ein Jude, vita judaica.

чивушáрими, иM, v. impf. Judenhandel treiben, mercaturam judaicam exer

[merged small][merged small][ocr errors]

THвуmка, f. die Jüdin, Judaea mulier. Чивутски, ка, ко, 1) üò, judaicus. 2) adv. jüdisch, judaice.

Чивучад, f. (coll.) junge Guben, pueri Judaei.

Чивуче, чета, n. ein Suðèntino, puer Judaeus.

Чигра, f. (у Сријему и у Бачк.) Wrt £in. derspiels, ludi genus.

змa, f. der Stiefel, caliga. Hзмâр, m. der Stiefelmacher, sutor, opifex caligarum.

Чизмарев, ва, во, vide чизмаров. чнзмарлук, m. das Schusterhandwerk,

*

ars sutoria.

Чизмаров, ва, во, деб Stiefelmahers, caligarii.

чизмâрск, ка, Ko, 1) der Stiefelma. cher, sutorum, sutorius, caligarius. 2) adv. nach Schuster Art, more cali garii.

Чизмеџија *, m. vide чизмар.
Чизмица, f. dim. у. чизма.
Чиј, чија, чије, weffen, cujus.
Чијгод,

jrok, weffen immer, cujuscunque.
S

чaj my дpâгo, weffen immer, cujusyis.

[blocks in formation]

provoco.

ko, m. (Epu.) hyp. son чnчa, Vetter, patruus.

чкôв, m, eine Art Fisch, piscis genus. Чиков, ва, во, без чико, patrui.

koш, m. (у Baчкoj) der Tschifosch, (Aufseher der jungen ungezähmten Pfer de auf der nycmapa), equarit genus. Чилашаст, та, то, н. п. коњ, grau, Schimmel, albus equus.

nám, m. der Schimmel, albus. чимбâри, м. pl. (bei den Weberinnen die eisernen Stänglein, um die Leins wand anzuspannen), virgae ferreae ad extendendum linteum.

чumбyp*, m. eine Eyerspeise, cibus ex ovis (etwa österr. gesezte Eyer). Hacтави се вода у тигању па се посоли; кад вода узаври, онда се на њу разбију јаја, те се читава (не мијешају се) скувају; па се онда вода исциједи и мешне се мјесто ње скорупа те сејаја као мало зачине; ђекоји јошт утуку бијелога лука те и залуче.

чпмкâшe, n. das Ablösen des Fleisches von den Beinen, decerptio carnium ab ossibus.

Чимкаши, ам, v. impf. н. п. кувано
Meco, abpflücken, decerpo.
Чинење, п. vide чињење.

чun, f. pl. die Herereyen, incantatae
res: нагазио на чини;
Чини чини сеји Ивановој
Чинија*, f. cine Ghüffel, lanx. cf.

[ocr errors]

здјела.

Чинијца, f. dim. 9. чинија.

[ocr errors]

iнnДи, нм, v. impf. 1) uma, machen, thun, ago. 2) KOмe, einem anthun, incanto. 3) Koжу, gärben, perficio corium. 4) иno, reitern, cribro. чинишисе, имсе, v. r. fr. 1) sich stels len, simulo. 2) scheinen, videoг: чини

ми се.

чuée, n. 1) das Thun, factio. 2) das Anthun, Beheren, incautatio. 3) das Gerben, perfectio (corii). 4) das Reis tern, cribratio.

Чипав, ва, во, н. коза, овца, bie Fleis ne Euter hat, ubera exigua habens:

чипава као мачка.

Inka, f. die Spite, reticulum. чпкâр, m. der Spigenhändler, nego. tiator reticularius.

Ffa

[blocks in formation]

ticatus.

Чистина, f. baš frene Selo, Biefe, campus liber (ab aedibus). Чистили, им, v. impf. 1} reinigen, purgo. 2) Fel,ren, purgo scopis. 3) поп, wischen, purgo peniculo perticato. Чисто, 1) rein, pure: говори чисто Српски. 2) даng und gar, ordentlich, plane : чисто ме уплаши; чисто ме превари.

Чистота, f. 1) bie Reinheit, puritas. Чистоћа, f. 2) Reinlichteit, munditia. Читав, ва, во, 1) gand, integer. 2) un. verlekt, integer.

Читање, и. (у Сријему, у Бачк. и Бан. особито по варошима) vide чаке

ње.

Читати, ам, vide чатиши. Чити, та, то (особито у Босни), н. п. чити он, ganj, integer, verus, ex

asse.

Читлугџија*, m. ја не знам управо, или је читлугџија читлуксаибија, или је онај, који је под читлуком. Читлук*, т. діе Xfterherrfhaft, feudum secundarium. Читлук се зове оно село, ђе има осим спаије још један господар, који узима девето. Даије су послије смрти Аџи Мустајпашине биле почитлучиле сву Србију на силу, и пометале субаше по селима; а може бити да су ђе. која села још од старине била продала своју земљу и почитлучиласе сама. Али-паша је Видаић 1862. 1803 године читлучно Јадране на силу, п. ј. апсио и и нагонио да му продаду своју земљу и да буду његов чутлук:

„И Србију сву раздијелише

[ocr errors]

„На читлуке и на даилуке Читлуксайбија * m. der Besißer eines чишлук, dominus feudi secundarii. Чипілуксаибија је десет пуша гори од спаије: зашто спаија дође у годуни један пут или двапут у село покупи свој десетак и главницу,

me

па иде напраг; а читлуксаибија начини у селу кућу, и намјести свога субашу, или сам неизбива из села; па нагони људе ше му раде. сf. спаиja.

Читлучар, m. cf читлугџија. Читлучење, n. baš Hfterbelernen, subfeudatio.

Читлучити, им, v. impf. in fterle=
hen geben, subfeudo (vi, per nefas).
Чимула, f. ber Bettel ber Bernorbenen, бего
gleichen jedes Haus führt,und am sадуш-
ниче Fest dem Geistlichen mittheilt,
damit er derselben namentlich gedenke,
catalogus' defunctorum familiae.
Чича, m. vide стриц.

Чичак, чка, m. bie Klette, lарра.
Прионуо као чичак за јаје.
Чичин, на, но, деš чича, patrui.
Чичкање, п. дав bit uразен, соп-
densatio.

Чичками, ам, v. impf. bit пебеп сіпander stellen, statuo densum Чишћење, п. 1) дав Keinigen, purgatio, 2) das Kehren, versio, 3) das Auswischen, expurgatio.

Укакљање, п. дав Rigeln, titillatio. Чкакљами, ам, v. impf. Eißeln, titillo. Чкакљење, n. vide чкакљање. Чкакљив, ва, во, tiglim, titillabilis; чкакљива ока (н. п. жена, или ђеBojka), reizbar, von viel Temperament.

Укакљиши, им, vide чкакљати. Чкаљ, m. bie meiße Diffel, onopordon a canthium Lin.

kaba, f. das Krebsloch, die Krebshöle, caverna cancri.

Чкаљица, f. dim. у. чкаља.
Чкање, n. vide чачкање.
Чкаши, ам, vide чачкати.
Чкола, f. vide школа (mit allen 215et=
tungen).

Чкољка, f. vide шкољка.
Чкрњање, п. дав фабеп (der Saut)

rasio.

[blocks in formation]
[blocks in formation]

Чошица, f. dim. у. чоа.

Ynar, m. die Tasche, Rocktasche, funda, cf. џеп.

Чреда, f. (по намастирима и по црквама) діе Reihe, ordo: сад је њего ва чреда.

Чрез, (по Сријему и по Бачкој) дисф, per (bloß im moralischen Verstande): чрез њега сам пропао. cf. c. Чубар, бра, m. Der Saturey, Satureis "hortensis Lin.

чувàкyka, f. die Hauswurz, semper vivum tectorum Linn. Чувалдуз*, m. bie Padnabel, acus serviens consuendis fasciculis. vide самаруша. Ко његову иглу изједе, шреба чувалдуз да изасере. Чување, п. дав Süten, custodia. Чувар, т. бес Süter, custos. Чуваран, рна, но, н. п. човек, жена, wirthschaftlich, haushälterisch, fruga

lis.

Чуварев, ва, во, vide чуваров. Чуваркућа, f. (по Сријему и по Бачкој) vide чувакућа.

Чуваров, ва, во, дев Süterê, custodis.

Чувати, ам, v. impf. büten, custodio. Чуватисе, амсе, v. r. impf. fich hüten,

caveo..

Чуве, на, но, weit befant, famosus. Чувење, п. даš Dörenfagen, fama: по чувењу.

Чуг, m. vide попик.

Чудан, дна, но, чудан човек, 1) тип. derlich, morosus. 2) außerordentlich, admirabilis. 3) adv. (чудно) munderlich, wunderbar, außerordentlich, mirum iu modum.

Чудеспво, п. vide чудо.

,

Чудила, n. pl. Bunderòinge, mira, miracula : каква су то чудила? Чудитисе, имсе, V. r. impf. коме или чему, іh wundern, miror. Чудна, f. Grauenname, nomen fcminae. Чудноват, та, то, wunderlich, feltfam, singularis.

Чудо, п. (pl. чуда и чудеса), п. бав Мин ber, miraculum.

Чудотворан, рна, но, н. п. икона, wunderthätig, thaumaturgus, Љескова је маст чудотворна. Чудотворац, рца, m. ber Жипdertha= ter, thaumaturgus.

Чуђење, п. дав Bunbern, miratio. Чўкумбаба, f. bie Urältermutter, atavia. Чукумбабии, на, но, ber чукумбаба,

ataviae.

Чукундед, m. (Рес. и Срем.) vide чукунед. Чукундеда, f. (у Бачкој) ein Frant, herbae genus.

[merged small][ocr errors]

Чулав, ва, во, н. п. ован, овца, Eleinen Dhren, parvis auriculis. Чума, f. vide куга.

mit

H, m. der Kahn, das Kanot, cf. opaница.

Чунак, нка, m. 1) дав Beberfifflein, radius textorius 2) die Röhre beŋ Wafferleitungen, tubus aquae ducendae. Ч.ница, f. vide чун.

Чунк пизда, f. cunui ampli. чjua, f. das Büschel (Haare), fasciculus capillorum.

Чупа, f. ein Beib mit ungetämmten Haa tin, mulier impexis capillis. чупав, sа, во, mit ungefämmtem Haa. r, crinibus impexis. Чупање, и дав Raufen, vulsio. Чупали, ам, v. impf. cupfen, vello. Чупатисе, аmce, v. r. impf. raufen,

гіхог.

[blocks in formation]

Чупкање, n. dim. .чупање.
Чупками, ам, dim. 9. чупати.
Чурук*, adj. indecl. brühig, fragilis, cf.
покварен.

Чути, чујем, v. pf. bören, audio. Чутисе, чујемсе, v. r. pf, verlauten, auditur.

чymypa, f. die Tfchutura, die hölzerne Flasche auf Reisen, vasculum vinarium. Чутуретина, f. augm. v. чутура. Чутурица, f. dim. v. чутура. Чутуроиспилац, лца, m. ber

фити.

ra=luêtrinler, cf. чутуротворац. Чутуротворац, рца, m. (eine" fomis [hе Berorehung flatt чудотворац, der Tschuturthäter statt Wunderthäter): он је велики чутуротворац ! Чуча, f. cf. бјега (само у оној заго*нетки).

Чучавац, вца, т. т.ј. гра, који се не притиче, bie Grünfifole, ròfifole, (die nicht an der Stüße hinaufrankt), phaseolus repens? Чучање, п. дав oden, To conquiniscere (conquectio ?).

Чучати, чим, v. impf. Gođen, conqui

nisco.

Чучнути, нем, v. pf. niederhođen, conquinisco.

џ.

Таба*, 1) in ber Hebenbart: џаба тя

пи

(џаба му) шо, ш. ј. на час то, і фене birs. 2) дати џабу; Код Турака је обичај да ђекоји кад дође у кавану заповједи кавеџији ше да каву свима који се нађу у кавани, па он сам плати; и то се каже дао (или платно) џабу. Кад који плати џабу, онда кавеџија виче џаба! кад даје људма филџане с кавом; а ономе који је платно да најпослије, и рече му вала (а не џаба); gratis. Ҡабаисати, аишем, v. pf. {henčen, dono, vide поклонити. Yarapa, f. die Schule (in den Klöstern), das Schulzimmer, schola (von Hax, der Student? oder on џакати ?).

Чак*, м. прщена врећа, ber Gad,

saccus.

Чакање, и. дав Еärmen деr Rinder, strepitus.

Такаши, ам, v. impf. lârmen, strepo. Накуља, f. augm, . џак. Чам*, m. vide стакло, Ұамадан*, m. eine Befte, tunicae genus, praecipue Albanorum. Чамбас*, m. der Pferdelenner, peritus equorum.

*

Táмиja, f. die Moschee, die Kirche der Türken, templum Turcicum. Tàнарика*, f. Art runder Pflaumen, pruni genus.

Чачић, m. dim. . пак.

Убан, m. bie Banne, Rufe, cupa. Чебана *, f. діе Munition, Der Kriegs. vorrath, copia bellica.

Чебрак, ш. (у Сријему и у Бачк.) vide просјак.

Чебрање, n. vide прошење 1.
Уебрати, ам, vidè просити 1.
Чевап*, m. vide одговор, Хер und
Antwort.

Чевапити, им, v. impf. verantworten,
vide одговарати.
Чевапљење, п. Das Berantworten, vide
одговарање.

Невер, т. Датmaącener[tahl, ferrum da.

mascenum.

Чевердан, m. діє Damaßcenerflinte, Џеберлија, f. telum damascenum : ,,Дао би му дуга певердана. "Он прислони своју џеверлију — Teлâm, m. der Scharfrichter, Henker, carnifex (ft. le geolier).

[blocks in formation]
[ocr errors]

Генераловица, f. 1, д. џенералица. Уенералски, ка, ко 1) Generals, summorum ducum. 2) adv. Generals mäßig, more ducum. Ченерао, рала, m. vide џенерал. Чењак*, њка, m. vide бој. Чеп*, m. vide члаг.

Чибра*, f. дек Sak (von Branntwein, Wachs), die Trebern, faeces. Чигерица*, f, 1) црна, діе дебес, јеcur. 2) бијела, bie Cunge, pulmo. Нигерњача, f. bie Lebermurft, farcimen hepaticum.

Уйда *, f. vide копље.

Yraûm*, m. der Wurfstab, baculus missilis.

Уплитање, п. дав pier mit dem Burf. stab, lusus baculi missilis. Чилишатисе, амсе, v. r. impf. ben Surfinab werjen, ludo baculo missili. Чилип се узме по средини па се баци тако, да иде управо као стријела. Турци се обично цилитају с коња, пі.ј. узме сваки по један шлип па узјашу на коње, па онда бацају један за другим и бијусе. А ђеца се цилищају пјешице, и гледају које ће даље бациши. Уйлишимичке, т. j. бацити, pfeilar= tig, more sagittae.

Чилитнутисе, немсе, v. r. pf. einmal ден џилиш merfen, mitto baculum. Чимрија*, f. Der Seißhals, avarus, vide трдица.

Уин*, m. der Riefe, gigas (ft. le géant).
Чингафа *, 1. полеђина од лисичје ко-
же (код ћурчија), ber Rüđen аm
Fuchsbalge, dorsum cutis vulpinae.
Чинов, ва, во, дев Miefen, gigantis.
Чица, f. fingenbes Spielzeug (Sher»
ben) für Kinder, crepundia.
Tóra, f. ein Bein von einem zerfressenen
Dofen, Wferde, os, nudum carnibus,
equi aut bovis dilaniati.
Чогов, m, vide џога.
Чоњање, п. (verät[{$) дав Siben unð
Halb - schlafend - warten.
Чоњаши, ам, v. impf. fin uнд ба

fchlafend erwarten, exspecto dormitans in sella.

Yopa, f. (©himpfmort) eine magcre Schwein, sus macra.

Чубе, бета, n. ein langes Dbertieib ohne Aermel, togae genus.

Tykeлa, f. Schimpfwort auf einen Hund, convicium in canem. cf, калаштура

Ш

III.

абац, пца, m. варош и град у Србији (на десном бријегу Саве). Шабачки, ка, ко, von Шабац. Шав, шва, m. bie Maht, sutura. Шавољ, т. (у Сријему, у Бачк, и у

Ban.) vom österr. Schaffel, daš Wasserschaff, vas aquarium.

Шавран, m. ber Saffran, crocus saliyus Linn.

Шаврањина, f. der Safflor, carthamus tinctorius Linn.

Шајак, шајка, in. eine Het Zuch (wie Safimir), panni genus.

Iajna, f. eine Art Schiffe auf der Donau, die Schajte, navis genus. Шајкаш, m. ber hajtenfchiffer, nauta

qui est in шајка. Шајкашки, ка, ко, ber [chailiten,

nautarum.

Шајчан, на, но, н. п. зубун, то шајак - Хиф, е certo pauni genere. Шака, f. 1) bie offene Sanò, palma. 2) die Handvoll, manus, manipulus: Ãaj ми једну шаку брашна. Шакање, п. дав afen mit ben Händen (zum Scherze), pugna palmaris. Шакатисе, амсе, v. r. impf. fi mit der flachen Hand packen, rixari palmıs. Шал *,

genus.

[ocr errors]

der Schawl, panni indici

Шала, f. ber Shers, jocus. Из шале проја, роди.

Шалабазање, п. (по Сријему) vide врљање.

Шалабазати, ам, vide врљати. Шалваре*, f. pl. bie breiten Sofen bie. ses Namens, caligarum genus. Шалварешине, f. pl. augm. . шалваре. Шалварице, f. pl. dim. . шалваре. Шалинтра, f. ber Salniter, Saipeter, nitrum, sal nitrum.

Шалитисе, имсе, у. г. impf. ihergen, jocor.

Шалитра (шалитра), f. vide шалинтра. Шалукатре, f. pl. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.), ote aloufßen, (öfferr. Сфа lu Gatter), cancelli hispanici.

« PreviousContinue »