Page images
PDF
EPUB

Seuus.

veli genus.

[ocr errors]

puae.

Шаљење, п. Сав сфеrgеn, jocatio. н. п. Шарац Краљевића Марка, бес ціаљив, ва ,

BO, scherzlustig, spaßhaft, Sched, equus varius. 3) bunte Trauben, joci ainaus.

da einige reif sind, andere noch bulb Шаьвац, вца, m. Ber Sreuno бев ефеt. grün, variae uyae : век има шарца. fes, awaus joci.

Шаргизда, £ у овој загонепіки: Титца Шаљивица, f. Die Steinbin бев ефек аргизда све село нагизда, а себе 18.6. amans joci.

не може? (п. игла). ІІІaь івчина, m. augm. 6. шаљивац. Шарен, на, но, 1) bunt, varius, 2) бор. Hlav, 1. syrien, Syria :

peljüngig, der nicht ins Auge blicken „Villaму ће каде проплакали

Pann, duplex. цамалаца *, f. Tamajt, papuus dama- Шаренград, ш. an Bee Donau in Cit.

mien. Шамија“, f. eine 24rt Ropftu Set Seauen, Шарениптисе, имсе, т. е. impf. Dunt

aussehen, varius sum. ІІäмица, f. dim. 9. шамија.

Шареница, f. ein (ounter) Херріф, straШал: јанка, f. т. і. сабља, Фатав: gulum.

siiinge, ensis Damascenus: Шаріін, ш. vіdе шарап 1. „Тоже Бајо мача зеленога,

шарка, f. г) шарена гуja, eine Kunte „А' љубовић сабљу шамлијанку Schlange, serpens varius. 2) wapena аналіан, піна, но, vidе чурук. кокош, биnte penne, gallina yaria : шанац, нца, т. бie ©фаnje, muni. „Закољи ми шарку коку, која не носи wentum, vallum.

3) шарена пушка, butte Sliute, teцінплав, ва, во, (по Сријему, по

lum varium : Ба эк. н по Бан:) vidе pом.

„Шарке пушке по средини носе шанути, нем , v. pf. lifpelit, insusarro ; 4) шарке (р.), Die XbrangeIn uns інани му на уво.

das Thürband, cardo et vinculum jaШап*, m. vide стипса. iana, f. Die pfote, pes (canis, felis, Шаркија, f. велика тамбура од двије vulpis etc.)

жице. Wanám, m. das Gelispel, susurrus. Wa. Ilapós, m. ein schediger Hund, canis пап у папірат.

varius. Шапац, пца . m. ein Срiet (in Girmien) Шаровипі, па, по, (сп.) vidе шарен :

zwischen erwachsenen Personen beiderlei „Ни 'су гаће као што су гаће, Geschlechts . in Städten, ludi genus. „Већ су гаће врло шаровите Шапица, f. dim. . шапа.

Шаровљев, ва , во, дей шаров, canis шаn Св, m. vіdе пас.

varii. Шапкање ,

n. das Lispeln, insusur- Dápoma, m. der schedige Ochs, bos van ratio. .

rius. Шаптапни, пhем, т. impf. Li&peln, su- Шароьин, на, но, бев шароња, boris

varii. Шапчанин, m. ein Gфaбaзer.

Шарпељ, m. Die ZФfe1fфärpe, Vie Illapa, f. das Bunte, varietas (picturae). man trägt, damit die Flinte nicht uns Wapa, f. die bunte (j. B. Flinte, Schaf), mittelbar die Kleidung berúbre und varia,

beschädige, fasciae genus. Шара (планина), f. Berg in Serbien, Шаруља, г. pie fфеdige Saь , bos yaria. (mons Scardus ?) :

Шаруљин, на, но, бес шаруља, bovis „Код оваца у Шари планини

yariae, Ilapamnôb, m. eine Art Berschanzung, IVápues, ba, Bo, des Schecken, equi піunimenti genus. .

varii. IIарампівић, m. dim, p. шарампов. ІШарчина, f, augm. b. шарац. Гаран, m. Bеr farpf, carpio.

Шарчић, m. din. р. шарац. Шаранчић, m. dim. р. шаран. Шамп (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) Шарање, п. 1) Зав 23untiaфet, varie уіdе да ако.

gatio. 2) das' bunte Treiben (Liederlichs Jamop, m. vide ya qop.. Keit), vita inconstans.

Llampa, f. der Stand, die Markthütte Шарањії, ња, њe, Sarpfenz, carpio des Kaufmanns, tentorium merca

toris.
Шаран, ам, у. impf. 1) оunt mафеп, шафран, т. vide шавран.

variego. 2) е биnt treiben, lieberliф Шафрањика, f. vіdе шаврањика.
feyn, vivo dissolute (quoad matrimo- Начица , f. dim. р. шака.
nium).

Шач урина, f. augme р. шака.
Пlapany, , рца, ш, ) шарен коњ,

Waw, w. Das Rietgras, carexe

[ocr errors]

Surt0.

num.

као

[ocr errors]
[ocr errors]

Шашарика , f. Ber Ctengel бев $uturu, Пеничица, f. Дrt Seaut, herbae genus. scapus zeae mais Linn.

It'Hihiume, n. Acker, wo einmal Weis Шашаровина, f. vіdе кукурузовина, zen gestanden, ager olim tritico consitus. Wawkih *, m. der Taugenichts, nebulo. Шенлук*, m. vіdе весеље 1. Івада, m. (Рес. и Срем.) vide Швабо. Шепирење, п. дав ©tolsiren wie ein IIIbabuya, f. die Sowäbin (Deutsche), Pfau, superbitio ut pavonis , explicaseva, germapa.

tio vestium. Шва бичица, f. dim. p. Штабица. Шепірипнce, v. r. impf. jtd, brüftet Wbalo, m. (Epy.) der Schwabe (etwas wie ein Pfau, superbio ut pavo.

beräфtlid für : Deutfфеr), suevus (рег Шёпица, f, vidе fепица. contemptum pro germano).

Шеприпља, f. бав Paliiren, remedium Швапски, кa, кo, 1) фwähifф, ѕuе. ad tempus: то је шепртља; ударио

vicus. 2) adv. Ichwäbisch, suevice. у шепрпљу. Швапчад, f. (coll.) junge Sфабет, Шепрпљење, в. дав aliiren, rеmе.

suevi juvenes. Играла се рацка деца dia temporaria. са швапчадма.

шепотпљипи, им, v. impf. paliiren, Швалче, чепа, п. бав ефwählein, sue malis ad tempus mederi. vulus.

IIIeným, m. die Schlinge, laqueus: ceeШвапчићи, m. p vidе швачад. жи на шепут: Швигар, т. давеtüф беr peitfфе, бав Шепупiнi, m. dim, . шепуп.

schnalit (inalt), scuticae appeudix quac Illep*, m. vide Bapow. crepat.

шербе, бепа*, p. wіdе медовина. Шврака, f. vіdе сврака (mit aden 216. Шереметовић, m. (сл.) IIјевасе како leitungen) .

је Московска царица, госпа ЈелиIllBpka, m. (Pec. Cpem.) der Weich. савка писала киьигу: Швеko, m. (Ерц.) Ì ling, bonio

„Пептіру зету Шеремеповићу. mollis.

Шернігі m. die Borte, limbus. Шебој, т. 1) жупи, сhеiranthus Cleri шерпа, Ғ. Мур. р. шерпиња.

Linn. 2) црвени, сhеiranthus anguuѕ Шерпање, и. дав &auer, Serumgeben Linn.

um etwas, ambitio rei. III.éva, f. Die Berche , alauda.

Шерпати, алт, v. impf. око шпа, auf Webap, m. 1) arundo arenaria Linn. 2) die etwas lauern, um etwas herumgehen, Staude, der Strauch, frutex.

ambio rem. Wenapik, m. das Gefträuch, fruticetum. Шерпиња, f. ein irsener Breifup, tri. ІІІевариti, m. din. р. шевар 2. шёвин, на, но, gerbens , alaudae. шерињица, f. dim, b, шерпиња. Шеврдање, п. 2) бав пnitäte Beтeдeп, Шәселі, vidc ucздесеті.

balo her, bald hin, motus inconstans. Wecemepo, vide iuecemopo. 2) pie Unbeständigkeit, inconstantia. 1Uесепи", па, пio, vidе uiездесетін. Шегрдалин, ам, v. impf. 11) unität fey, Lilecemopo, vidе шездесетпоро, Шеврднупи , нем, v. pf.j sum incon- шеснаест, feichn, sedecim.

stanѕ. 2) fig. inbeitänbig feyit, sum in- Шеснаеспiepo, vidе шеснаесторо. constans.

Шеснаеспії", пша, по, беr feфebnte, llevpryra, f. eine Art kleinen Vogels , decimus sextus. aviculae genus.

Шеснаесторо, 2n; ahl bon feachn (fe. Цевмелија*, f, vide бресква.

une seizaine) sedecim. ІІerpm*, m. per zebrjunge, tiro. ІШеспi, fеф 8, sex. ІІeep , m. vіdе шер.

Шестак, n, Der Cefer, senarius (5. 3. Шездесета, fефsig, sexaginta. cf. шесепт. Pferd, Münze). Шездеселiepo, vidе шездесепоро. Шесптахиња, і. н. п. кобила, (@tutte) Шездесетій, ма, мо, беr fефiigiie, von sechs Jahren, (equa) sex annorum. sexagesimus.

Ulecmâp, m. der Zirtel, circinus. Шездесеторо, cine 2nşahl son fефsig, Шеспаренье, u. Бав 3irteln, circinаtiо. sexaginta,

Шеспіаритин, имі, v. inpf. sirteln, cirШәмілук, т. vіdе шенлук.

ciuare. Шемшела“, п. p. eine Art ефniire Ilеспиериіца , f. vіdе шестпорница.

vorn am Fleide (wie die Freykorps hat. Illecmepo, vide.wecmopo. ten), funiculi adsuti (praetexti) vesti.

естіп,

ino, der sechste, sextus. Шена , f. hyp. р. веница.

Шеспина, f. 1) бав Севtel, ѕеxtaris, 1Ценица, f. Ser Дзеіgеt, triticum. pars sexla. 2) Anzahl von sechs , sex. 11еничан, чна, но, н. п. меб, зеі. Шеспініца , f. pie Gehв (iii Ssartenjpie!). 30 31: , triticeus.

scualius,

pus fictilis.

[ocr errors]
[ocr errors]

Шестокрилії, ла, лo, fефgenligeft, Шибање, п. бав еtrеіфеn mіt Xuthen, sex alis instructus:

caesio (virgis). крили Аранђеле! закрили ме кри- шлібан, ам , v. impf, mit Ruthen frei. лом војним.

chen, virgis caedo. Шесполерац, рца, т. буздован од Шібе! interj. To jagt man bie jungen Јшесі пера:

Hunde fort, vox pellendi catulos (ju „Ал' он скинда златна шестоперца

erwachsenen fagt man ou). Шеспoпep, pa, po, (ст.) von fеф8 Шибеник, m. Bibento, Sebenicum. Jepa idas man febe:

Інбљак, m. Вав Ruthengejträu, virТи си носејала

2ultum; cf. шиб. „Шеспонер калонтер

шавапіка, f, шквака игла, бit Yü6. Шесіоперни, на, по, (сп.) роз (еф в nadel, acas sutoria (ad suendum). лера :

шнівай, fa, fe, н. п. игла, хіб», „Будоване шеcпоперни !

sutorius, ad suendum. есіпорица, Г. 2n3ahl son febв, sex, Wribema, 1. pl. die vielen Zöpfe der Türs

споро, Дnsah1 son fеф8, sex. kinnen, caudulae capillorum apud feWémaihe, n. das Spazieren, Wandeln, minas Turcicas. aiubulatio.

jija , f. der Hall (der Gänse, Krebsen), ІІІпапия, ам (и шећем), v, impf, mana collum. Та по шији, па по врату ; delil, ambulo.

није по шији, већ по врашу. Шаписе, амсе (и шекемсе), у. г. Шиjäli, m. Ерцеговци зову 1Шијацима

impf. spazieren, wandeln, obambulo. све Србљс, који не говоре као они Не піља пелиља, f. cf. цицибан (само у (н. п. лијепо, бијело, млијеоној загонетки).

ко, кољено: него лето, бело, Шt-mња, f. Der &pagіеtgаng, ambula млеко, колено и тп. д.); а Сриtio: отишао у шетњу.

јемци и Бачванн зову Шнуацима ЕрIlléka, f. füsse: Kind, mellita :

цеговіце, Далматинце и Pвапie. у „Шећер шећо, да се не варамо Србији се кашпо саспану у вече Wekep, 'm. der Zucker, saccharum. Еріуєговци и Шијаци (као н. п. на шећерење, в. дав Зutern, adspersio комидби), па се читаву ноћ надsacchari , couditio sacchari.

говарају, п. ј. Ерцеговци припови. Hekepimu, HM, v. impf. zucern, sac једају о Шијацима шпіого, човек charo condio.

луђе і смјешније мойке

измислипи; а Hekepan", indecl. geguckert, saccharo піако опет Шијаци о Ерцеговцима. conditus :

Шијакиiha, f. Die ©фijatin, feminа е „На шекерли каву и ракију

terra тo2 щијаци. Шећерній, на, но; $ucterfiїв", dulcissi. Шијачки, кa, кo, ) fijasifф, ті» шија.

ішећерни и мәдени мој! ци. 2) adv. (фijafifф , mоrе ті» шијаци. Ifеров, ві, во, н. п. глава, беr Шијење, п. сав %ben, ѕutura. Hut Zucker, mcta sacchari.

Шілік, m, vide Клободан. Шешана*, f. eine Art Slinte (@fterr. Bеt IIіка, f. бав gifфеn bеr Bank,

sibilus Stußen), teli genus.

anseris: споји га шика. Illewapya, f.) der Galapfel, galla.

Шикање, п. бав 3ifфеп бer Bank, siШешарка, f. 7

bilatio.

, Illeurip, m. der Hut, pileus.

Wisapêive, 11. daß eichen beim fchmes Шешірина , f. augm. . шешир.

ren Fragen, anhelatio bajulantis. Шеширић, dim. р. шешир.

Шикарипти, им, v. impf. Peiфель feas Ulemipuja, m. der Hutmacher , pilea gen, anhelus bajulo. rius (opifex).

Шікапи, шичем, т. impf. gifhen wie Шеширијин, на, но, бев битафеев, die Gans, sibilo nt anser. pilearii.

III:ike! interj. spricht man zu jungen 1116, m. das Gesträuch, virgultum. Schweinen, um sie fortzujayen, vox Wha, f. 1) die Spießruthen, poena vir pellendi porcellos.

karam: метнули га (ударили га) на шікља, f. eine 24rt fpigtger Gife, HÕy. 1) eine Urt langer Kanone (von navigii genus. kleinerm Kaliber), eine Feldschlange, WINKDâre, n. das Hervorrauschen, protormenti genus :

ruptio. „Док ми гледа Крњо на Земуна, Шикљапи, ам, v. impf. bеrроrfpruceln, А Маргета на Врачар на поље, emico , prosilio ! шикља крв из ране; Танка шиба на малу Вишњицу

вино из бурелia. Шлібало, m. Die Ruthe bes groimmelШікљніца , f. dim. р. шикља. schlägers, virga tyopani.

Шліковапійсе, кујесс, т. г. impf. рф

mus:

lerno,

[ocr errors]

vidе шерилі.

xinus,

(фіdеn, decet, cf. приликовали, ли- Шипурина, f. Der Stängel Ser grаube, чин, доликовати, одликовали. der Trauben beraubt, scapus uvae. HII sinep, m. (y Cpujemy) der Schieler Winnaayk, m. das Behältniß für den (Wein), vinum helvolum.

Ladestock an der Flinte, locus virgae scloШилераст, та, шо, н. п. вино, fфіс: peti insercndae. helyоlus.

Шіпчица, f, dirn . Шипка. Шило, п. Бie 216lе, subula.

Wópa, f. 1) der Most, mustum. 2) WII. Шіљак, љка, m. cine bölkerne 26te, POM, gedrängt, catervatim. subula lignca.

ІІiiрење, р. бав reitinaфen, dilаtаtiо. Шиљбэл, m,vie Gd) і 15 рафс, miles in Ширіна, Т. tie Breite, latitudo. statione; statio.

Ширип Шиљбочење , n. Заз ефіth wache • fteben, IIірипін, им, v. iinpf. Kreiten, dilato. statio.

шірок (com. шкіри), кa, кo, breit, Шиббчити, им, v. impf. Gфії тафе

1atus. . stehen, sto, sum in statione.

Широм, аdv. cf. шира. Ші.љег, т. ein junger Widder, aries WIH, muujen (part. pass. WBCH), P. juvenis.

impf. nähen, suo. Uuderenga , f. ein junges Schaf, ovis Wukap, m. Gewing, luerum, Beute, juvenis.

praeda , cf. добил : Hlubex, f. (coll.) iunge Schafe (beiders „У бећара свакога шићара, lei (Beschledts), oves juvenes.

„Понајвише буа и ушију. Шиљеже, жепіа, п. ein junges Otüct Inhарити, имі, v. pf. erbeuten, lueror. Schaf, oves juvenis,

III nfiapèuja *, m. der gerne Beute macht, IIіљер, vide Шилер.

praedator: Шиљерасп , та, пio, vide Шилераспи. „Гледале га још при шикарије — Шиљчић, m. dim. р. шиљак.

Шица, f. eine 2rt Sliate (беr еtubeit), шiмшир, т. беr ѕифвbaum, buxus teluin accuratinis, semper virens Liun.

illnyap, m. der Scharfích ü se, jaculator. Шимширов , ва , во , Ser Burbaum, bu- шйцарски, кa, кo, 1) Офarffфugen ,

jaculatorius. 2) adv. wie ein SchacfШимировина, f. Burbaumot;, lіgnum fchüße, more jaculatoris periti. buxi.

ЦІнш

m. vіdе ражаю. Withapa, f. (coll.) die. Schindeln, sci. Unwâk, m. das erwachsene Füller (den dulae.

man die Mähne ftutt), pulli equini Шліндрика , f. die ефіnvеl, scidula.

genus. Шинін, m. (у Ерц.) ein Wetreitemap , Шишанитьa, f. eine junge ermalifene mensurae genus.

Stutte, equa juvenis. Шнупін, нем, v. pf. einen (Ruthen=) Шішање, п. біз еtuken, 26fфереп,

Streich, Peitschenbieb verseßen, caedo detonsio. virga , flagello.

Шипиалн, ам, v. impf, abfфеrеn, tonШипак, ина, п. 1) (#fterr. petfфере» deo, cf. спраћи.

sche) die Hagebutte, fructus (bacca) rosac ширапiовац, Еца, m. напастир у caninae. 2) otheru шпак! eine Seige ! Фрушкој гори. Інішаповачки , ка", wird nichts daraus, non auferes.

ко, роп Шунікалiовају. ІншаншовчаШипар, m. (око Дунава доље од По нин, Калуђер из Нишаповца.

peya) der männliche Hausen, huso mas. Шешаче, чеrсiа, п. уide Шиле. Інпила , п. р. на развоју оне дві- Шніце, шепта*, eine (Rosolio: )

је дашчице, што држе "брдила за Flasdie, ainpullae genus. забрдіњачу.

Ujiuie, werna , n. ein junges Fülen, II inka, f. 1die Ruthe, virga. 2) ein Stång. den mal die Mähne geschoren, pulli

lein (Blen), virga рlumbi. 3) птушчана, cquini genus.
der Ladestod, virga glandi plumbeae adi- IIIuka, f. die Gadäpfel, gallac.
gendae.

Шкакіанье, р. vіdе какъатье.
Шиподер (војвода), т. (сп.) ein poe. Шкакљалин, ам, vidе чкалмаган.
tifфеr ѕigenna me in einem fatyrifфеи Шканьење, vidе чкатіљење.
Ведi) te, mit 2nfpieling auf шиб, 4. с. Шкальні , ва , вo, vidе чіакљив.
der Stra u ch durchbrecher (auf Ikarum, u, vide yıkakbuDI.
der muthigen Flucht):

Шнамуп, m. Bas Bufsen cinea jungen „Оно ј' главом Шиподер војвода, Hundes, gannitus: cmoju ra iuka!yri .

„Оно пін је суђен қувегија - Lkanymáibe, n. das Bäfzen, gaunitio, Шипіраг, т. (у Сријему) vidе шиб, че. Шкамугали, мусм, т. inopt büfəен.

bären, gannio,

[ocr errors]
[ocr errors]

Сма,

[ocr errors]

cultelli genus.

[ocr errors]

по

Jкембе *, бепа, п. vіdе бура

кописа, изучи бекавицу, онда узШкіљење, п. Вав BlingeIn, to connivere, ме часловац, кад изучи и преconnixio.

чита неволика пута часловац, онШкімпінг, им, v, impf. blingelit, con. да узме псалтир; а који изучи и niveo,

пречипа неколико пута псалтир , Innollait, nija, m. der Stich (des Flohs, онај је већ изучио сву, књигу:

der Wanze), vestigia ictus cimicis, онда може бити, ако обе, поп, pulicis.

калуђер, мађистор, пропа, архиШілдца, f, бритва дрвени кора, ein мандрит, ако има доста новаца, Taschenmeier mit hölzernen Schalen,

и Владиia.

Пропавшије година, за владања Шкода, f. (у Сријему, у Бачк. у

Црнога Ђорђија, биле су поставHau.) der Schaden, daninun. cf. љене школе готово по свим варо

шима и градовима, аи по ђекојим Шкодити, им, y. inpf. (фаден, по

селима. у Бијограду, осим мале сео. cf. удили.

двије школе (једна за варошку фе1Шкођење , п, дав Сфаtеn, detrimenti цу, а друга за Турску, која су се adlatio.

била искрспила), била је велика Шідла, f. die Gфule, schola. у Срби

школа, какове Србљи никад до ји, у Босни и у Ерцеговинн, ни у

онда нигђе нијесу имали, нити је 100 села нема свуда једне школе данас ће имају! Она је постала него (који мисле бити попови и ка

1848ме године ; у њој је први училуђери уче по намаспирима код

mем био покојни Иван Југокалуђера или по селима код вић (или Јован Савић), послије пова. Код сваког намаспира има

њега Г. Миљко Радоњић, Лапо неколико ђака, па који су мало зар Воиновић, Глиша (не знам вањи, онiх чувају љети козе, овце, како се звао) и Симо Милу пиjapufie, jагатьје, свинье; саде и

нов Симоновић. Увелику су плијеву лук ; иду уз плуг ; купе си. Ішколу примали само момчад, која јено, шљиве и п. да већи иду с су већ знала чапіипи и (помало) пинкалуђерима по писанији; а зн:VI, сапи, па су онђе учили на Срппошто донесу дрва (обично је да С км о језику испі орију свију свано јутро и вече иду у дрва), и народа од постања свијета до напоје калуђерске конье, а мать данас ; земљеописаније цијепочисте собе, скуте се унагару

логсвијета, и ні па пистику пе нуг какав калуђер, или закон, свију држава; права (чини ми показује да уче чапі и пи; или сва се Римска); нешто мало из физике; ки учи код скогдуовника. Мло. начин како се пишу писма (свакоја. ги љетін забораве, што зимн нау: lia); рачун; Њемачки језик инраче : и тако bекоји уче по 4, по 5 во учителна преподаванигодина, па још не знаду чалинтон.

ја. "За ме ске науке била су при Попови обично имају по једнога, учитеља, и раздијељене су биле на

по два фака, који такођер три године. чувају споку, раде све послове до А у Сријему, у Бачкој и у Бана. маће и носе водицу по селима. Ако му, има сад у сваком селу икола, лин је у наији има (или послане) и учитељима свуда плаќа општиншкола, онда људи из околни села на ; али се науке слабо разликују воде Тецу мађиспору и плате од оније у Србији: и овђе још уче му на мјесец пе и он учи. У шко еца чапіти из ли ћецца морају сједни и учити

часловца и из псалмира (коод јутра до мрака (само што о. је не разумију сви ни директори, ПІнду пе ручају); а кад уче и чапе,

а камо ли учитељи и ђаци); и по морају (сви у глас) піако викапи је и овђе још (голово) сва срп{чалећи сваки своје, да се у шко

ска књига. Истина да има поред ли ништа не може разабрапи. Ка псалтира још неколико побоже ко по намаспирима и код попова,

школски књига, н. п. Капихи сис, тако и по школама, ђеца почињу Рачуница, Библическа иє: учити из рукописа (зашпо нема ІІ орија, Руководсп во к чебуквара), н. п. учитељ напише bе. с пност и, али залуду кад на пратіелу што ће данас учили, па ЕОмге Српском језику нема још ни «ад оно научи, а он му натіше друго

Буквара! 1, т. д. Кад који ђай шако из ру- Школица, *. dim. . школа,

JAH

славенскога

« PreviousContinue »