Page images
PDF
EPUB
[blocks in formation]

Шамија*, f. eine Hit Kopftuch der Frauen, veli genus.

Шамијца, f. dim. 9. шамија.
Шамланка, f. m. j. сабља, Датав-
center: Riinge, ensis Damascenus:
„Трже Бајо мача зеленога,
„А Љубовић сабљу шамлијанку
Шанатан, піна, но, vide чурук.
Шанац, нца, m. діє фanje, muni-
mentum, vallum.

Шантав, ва, во, (по Сријему, по
Бак. и по Бан:) vide ром.
Шанути, нем, v. pf. lifpeln, insusurro;
шани му на уво.
Шап*, m. vide стипса.

Папа, f. bie pfote, pes (canis, felis, vulpis etc.)

Ianám, m. das Gelispel, susurrus. IIIa.
пат у патрат.
Шапац, пца. m. ein Spiel (in Girmien)
zwischen erwachsenen Personen beiderlei
Geschlechts. in Städten, ludi genus.
Шапица, f. dim. . шапа.
Шапв, m. vide пас.
Шапмање, n. das Lispeln, insusur-

ratio.

Шаптати, пћем, v. impf. lipeln, su

surro

Шапчанин, m. ein haber.

Шара, f. дав Bunte, varietas (picturae). Iapa, f. die bunte (z. B. Flinte, Schaf), varia.

Шара (планина), f. Berg in Serbien, (mons Scardus ?):

„Код оваца у Шари планини Шарампов, m. eine let Serfhanjung, munimenti genus.

Шарамповић, m. dim, . шарампов. Шаран, m. ber Karpf, carpio. Шаранчић, m. dim. у. шаран. Шарање, п. 1) дав Buntmahen, variegatio. 2) даš bunte Zreiben (Bieberlich. teit), vita inconstans. Шарањи, ња, ње, Marpfen=, carpio

num.

Шарати, ам, v. impf. 1) bunt тафен, variego. 2) e bunt treiben, lieberlich fen, vivo dissolute (quoad matrimonium).

Шарац, рца, m. 1) шарен коњ, као

[blocks in formation]
[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

шaшàρика, f. der Stengel des Kukuruz,

scapus zeae mais Linn. Шашаровина, f. vide кукурузовина. Illaшкiн, m. der Taugenichts, nebulo. Шваба, т. (Рес. и Срем.) vide Швабо. Iвaбишa, f. die Schwäbin (Deutsche), sueva, germana.

Швабичица, f. dim. у. Штабица.

Báбo, m. (Epy.) der Schwabe (etwas verächtlich für: Deutscher), suevus (per contemptum pro germano). Iвапскй, ка, ко, 1) schwäbisch, sue. vicus. 2) adv. schwäbisch, suevice. Iвапчâд, f. (coll.) junge Schwaben, suevi juvenes. Играла се рацка деца са швапчадма.

[blocks in formation]

Iléna, f. die Berche, alauda.
Weвap, m. 1) arundo arenaria Linn. 2) die
Staude, der Strauch, frutex.
Wenapuk, m. das Gesträuch, fruticetum.
Шеварні, m. dim.. шева 2.
Шевин, на, но, Eermen, alaudae.
Шеврдање, п. 1) čaš unftäte Bewegen,
bald her, bald hin, motus inconstans.
2) die Unbeständigkeit, inconstantia.
Iеcρдаniи, aм, v. impf.] 1) unstät seyn,
Шеврднути, нем, v. pf.j sum incon-
stans. 2) fig. unbeständig seyn, sum in-

constans.

Illepuуra, f. eine Art kleinen Vogels, aviculae genus.

Шевтелија *, f. vide бресква.
Herpm*, m. der Lehrjunge, tiro.
Шер*, m. vide шер.

Uleздecem, sechzig, sexaginta. cf. шecem,
Шездесемеро, vide шездесеторо.
Weздécému, ma, mo, der sechzigste,
sexagesimus.

Illeздéсêmopo, eine Anzahl von sechzig, sexaginta,

Шемлук, m. vide шенлук. Шемшета*, n. pl. eine Art Schnüre vorn am Kleide (wie die Freykorps hat. ten), funiculi adsuti (praetexti) vesti. Шена, f. һур. . шеница. lenuga, f. der Weizen, triticum. Шеничан, чна, но, н. п. љеб, Bеі. triticeus.

[ocr errors]
[ocr errors]

Mенячa, f. Art Kraut, herbae genus. шlеничишшме, n. Acker, wo einmal Weis zen gestanden, ager olim tritico consitus. Шенлук*, m. vide весеље 1. Шепирење, п. даš Stolziren mie ein Pfau, superbitio ut pavonis, explicatio vestium.

Iепúρиmucе, v. r. impf. fich brüsten wie ein Pfau, superbio ut pavo. léпnga, f. vide kennya. illenpina, f. das Palliiren, remedium ad tempus: mо је шепртља; ударио у шепртљу.

Wenршьéíе, п. das Palliiren, remedia temporaria,

шeпρмлнши, им, v. imрf. palliiren, malis ad tempus mederi. Weným, m. die Schlinge, laqueus: cɛeжи на шепут.

Heпymuk, m. dim. v. шenym. lep, m. vide ɛapoш.

Шербе, бета*, n. vide медовина. Шереметовић, m. (ст.) Пјевасе како је Московска царица, госпа Јелисавка писала књигу :

,

[ocr errors]

„Петру зету Шереметовићу Шерип m. die Borte, limbus. Шерпа, f. Кур. . шерпиња. liepпâme, u. das Lauern, Herumgehen um etwas, ambitio rei.

Шерпати, ам, v. impf. око шma, auf etwas lauern, um etwas herumgehen, ambio rem.

IIIèрпa, f. ein irdener Dreifuß, tripus fictilis.

Шерпињица, f. dim. 9. шерпиња.
Шесет, vide шездесет.
Illecemepo, vide muecemopo.
Шесети, та, то, vide шездесети.
lécemopo, vide meздесeшпoро.

cнаесm, sechzehn, sedecim. lecнаeсmeрo, vide шеснаесmopo. Шеснаести, па, ΠΙΟ, der sechzehnte,

decimus sextus.

Ièснаесторo, Anzahl von sechzehn (fr. une seizaine) sedecim. Illecm, sechs, sex.

Weсmâk, in. der Sechser, senarius (z. B. Pferd, Münze).

Шеспахиња, 1. н. п. кобила, (tutie) von sechs Jahren, (equa) sex annorum. Hecmap, m. der Zirkel, circinus.

lecmápeme, u. das Zirkeln, circinatio. Песпáриши, им, v. impf. zirkeln, civ

ciuare.

Ulecméриna, f. vide шесшориша.
Illecmepo, vide.ueсmoрo.

fem, ma, mo, der sechste, sextus. шlècпa, f. 1) das Sechstel, sextans, pars sexta. 2) Anzahl von sechd, sex. Шестица, f. bie e в (im Kartenipie!). senarius,

Шестокрили, ла, ло, ефедeflügelt, sex alis instructus: свети шесто

крили Аранђеле! закрили ме крилом Твојим.

Шестоперац, рца, m. буздован од шест пера:

"Ал он скида златна шестоперца Шестопер, ра, po, (ст.) von јефв пера was man febe: ,,Ти си посејала „Шестопер калопер Шестоперни, на, но, (ст.) 01 е лера :

„Буздоване шестоперни! Шесторица, f. Ипан on fedib, sex. Iemepo, Anzahl von sechs, sex. Wémane, n. das Spazieren, Wandeln, arubulatio.

Шетати, ам (и шећем), v. impf. wan= delu, ambulo.

Штатисе, амсе (и шећемсе), v. г. impf. spazieren, wandeln, obambulo. Шетља петља, f. cf. цицибан (само у оној загонетки).

Шетња, f. ber Špaziergang, ambulatis: отишао у шетњу.

Iléka, f. füssses Kind, mellita:

[blocks in formation]

„Шећер шећо, да се не варамо Lehep, m. der Zucker, saccharum. Шећерење, п. дав Зuđern, adspersio sacchari, conditio sacchari. Шећерити, им, v. impf. ¿udern, saccharo condio.

Шећерли*, indecl. gezuđert, saccharo conditus:

[blocks in formation]

Шешарица, f. Шешарка, f.

}

der Gallapfel, galla. Шешир, m. ber But, pileus. Шеширина, f. augm. . шешир. Шеширић, dim. . шешир. Шеширција, m. ber Sutmaфer, pilearius (opifex).

Шеширџијин, на, но, без Sutmahers, pilearii.

Шиб, т. дав Befträuch, virgultum. Шиба, f. 1) діе pießruthen, poena virgarum: метнули га (ударили га) на шибу. 1) eine Urt langer fanone (von Eleinerm Kaliber), eine Feldschlange, tormenti genus:

„Док ми гледа Крњо на Земуна,

[merged small][ocr errors]

А Маргета на Врачар на поље, Танка шиба на малу Вишњицу Шибало, т. діе Живе без Zrommel» schlägers, virga tympani.

Шибање, п. дав Streihen mit Ruthen caesio (virgis).

Шибати, ам, v. impf, mit Ruthen frei chen, virgis caedo.

Шибе! interj, jo jagt man bie jungen Hunde fort, vox pellendi catulos (zu ermachfeinen fagt man ош). Шибеник, m. Šibenito, Sebenicum. Шибљак, m. baš Ruthengeträuch, virgultum; cf. шиб.

[ocr errors]

Шивашка, f. шиваћа игла, діе Паб nabel, acus sutoria (ad suendum). Шиваћи, на, ће, н. п. игла, Хаб, sutorius, ad suendum.

Шивета, ц.pl. bie vielen Böpfe ber Tür= finnen, caudulae capillorum apud feminas Turcicas.

Ija, f. der Hals (der Gänse, Krebsen), collum. Та по шији, па по врату; није по шији, већ по врату. Шијак, т. Ерцеговци зову Шијацима све Србље, који не говоре као они (н. п. лијепо, бијело, млијеко, кољено: него лено, бело, млеко, колено и т. д.); а Сријемци и Бачвани зову Шијацима Ерцеговце, Далматинце и Рваше. У Србији се кашпо саслану у вече Ерцеговци и Шијаци (као н. п. на комидби), па се читаву ноћ надговарају, пт. 3. Ерцеговци приповиједају о Шијацима шпогођ човек луђе и смјешније може измислити; а тако опет Шијаци о Ерцеговцима. Шијакиња, f. bie hijatin, femina е terra 7 шијаци.

Шијачки, ка, ко, ){фііаі, то шија. ци. 2) adv. фіi, more » шијаци. Шијење, п. дав ìäßen, sutura. Шик, m, vide клободан. Шика, f. baš Bifhen ber Sant, sibilus anseris: стоји га шика.

Шикање, п. дав 3 ber Banś, sibilatio.

Шикарење, п. дав еіфеn beim formes ren Tragen, anhelatio bajulantis. Шикарити, им, v. impf. Feihend feas деп, anhelus bajulo.

Шикати, шичем, v. impf. ifhen wie die Gans, sibilo ut anser. Шике! interj. fpricot man žu jungen Schweinen, um fie fortzujagen, vox pellendi porcellos.

Шикља, f. cine Irt fpißiger Ghiffe, navigii genus.

икьâже, n. das Hervorrauschen, proruptio.

Шикљати, ам, v. impf. hervor{prubeln, emico, prosilio! шикља крв из ране; вино из бурепа.

Шикљица, f. dim. 9. шикља.
Шиковашисе, кујесс, v. г. impf.

[blocks in formation]

Шиљбочити, им, v. impf. Shilomahe stehen, sto, sum in statione. Iber, m. ein junger Widder, aries juvenis. Iиегвипa, f. ein junges Schaf, ovis juvenis.

Iиьex, f. (coll.) junge Schafe (beiders lei Geschlechts), oves juvenes. шиьеже, жеma, n. ein junges Stück Schaf, oves juvenis. Шиљер, vide шилер. Шиљераст, та, піо, vide шилераст. Шиљчић, m. dim. у. шиљак. Шимшир, т. der Buchsbaum, buxus semper virens Liun.

Шимширов, ва, во, ber Burbaит, bu

[blocks in formation]

mensurae genus.

шинуши, нем, v. pf. einen (Ruthens) Streich, Peitschenhieb verseßen, caedo virga, flagello,

шипак, пка, m. 1) (österr. Hetschepet. fche) die Hagebutte, fructus (bacca) rosae caninae. 2) okem шnnak! eine Feige! wird nichts daraus, non auferes. Шипар, т. (око Дунава доље од Поpeчa) der männliche Haufen, huso mas. Шипила, n. pl, на разбоју оне двије дашчице, што држе брдила за забрдњачу.

Inka, f. 1)die Ruthe, virga. 2) ein Stånglein (Bley), virga plumbi. 3) nyшчана, der Ladestock, virga glandi plumbeae adigendae.

Шиподер (војвода), m. (ст.) ein poe tifher Sigenname in einem fatyrif$en Gedichte, mit Anspielung auf unб, q. d. der Strauch durchbrecher (auf der muthigen Flucht):

"Оно ] главом Шиподер војвода, , Оно ти је суђен ђувегија

[ocr errors]

umpar, m. (y Сpujemy) vide шиб, че.

ста,

[blocks in formation]

mи, mujeм (part. pass. шшвен), v. impf. nähen, suo.

Inkap, m. Gewinn, luerum, Beute, praeda, cf. добит:

[ocr errors]

у 6еkaра свакога шиkapa, „Понајвише буа и ушију.

Ilhapuши, им, v. рf. erbeuten, lueror. IIIиħáρèиja*, m. der gerne Beute macht, praedator:

„Гледале га још три шићарџије Ina, f. eine Art Flinte (der Stußen), telum accuratius.

illuyap, m. der Scharfsch ühe, jaculator. Шипарски, ка, ко, 1) harffüsen, jaculatorius. 2) adv. wie ein Scharffchüße, more jaculatoris periti. m. vide ражањ.

ишâк, m. das erwachsene Füllen (dem man die Mähne stugt), pulli equini genus.

шàñиьа, f. eine junge erwachsene Stutte, equa juvenis.

шame, n. das Stußen, Abscheren, detonsio.

шйшашн, ам, v. impf. abscheren, tondeo, cf. cmpukи.

Шишатовац, вца, т. напастир у Фрушкој гори. Шишатовачки, ка, ко, чоп Шишатовац. Шишатовчанин, калуђер из Шишаповца. Шишаче, чета, n. vide me. Шише, шета*, n. eine (Rosolio:) Flasche, ampullae genus.

Шише, щета, n. ein junges Füllen, den man die Mähue geschoren, pulli equini genus.

IIIшкa, f. die Galläpfel, gallae.
Шкакљање, n. vide чкакљање.
Шкакљати, ам, vide чкакљапи.
Шкакљење, vide чкакљење.
Ilкакьп, ва, во, vide чкакив.

Kaлии, им, vide чкаии. Ikaмým, m. das Bäfzen eines jungen Hundes, ganuitus: сmojи гa шкамуп. Ikaмуmáье, n. das Bäfzen, gaunitio. камуmanıи, муkсм, impt bäffeu, bäffen, gannio,

[blocks in formation]

Шкођење, п. Dab Shačen, detrimenti adlatio.

Школа, f. bіе hule, schola. У Србији, у Босни и у Ерцеговинн, ни у 100 села нема свуда једне школе него (који мисле бити попови и калуђери уче по намастирима код калуђера или по селима код пова. Код сваког намастира има по неколико ђака, па који су мало мањи, они чувају љети козе, овце, јариће, јагањце, свиње; саде и

по

плијеву лук; иду уз плуг; купе си. јено, шљиве и т. да већи иду с калуђерима по писанији; а зими, пошто донесу дрва (обично је да свако јутро и вече иду у дрва), и напоје калуђерске коње, а мањи почисте собе, скупе се у нагару пе им какав налуђер, или ђакон, показује да уче чатиши; или сваКи учи КОД Сбогдуовника. Млоги љети забораве, што зими науче: и шако ђекоји уче по 4, по 5 година, па још не знаду чатиши. Попови обично имају по једнога, ИЛИ по два ђака, који такођер чувају стоку, раде све послове доМаће и носе водицу по селима. Ако ли ђе у наији има (или постане) школа, онда људи из околни села воде ђецу мађистору и плате му на мјесец пше и он учи. У школи ђеца морају сједити и учити од јутра до мрака (само што ошиду те ручају); а кад уче и чате, морају (сви у глас) ако биками (чатећи сваки своје), да се у школи ништа не може разабрати. Како по намастирима и код попова, тако и по школама, ђеца почињу учити из рукописа (зашто нема буквара), н. п. учитељ напише ђеліету што ће данас учити, над оно научи, а он му напише друго и.т.д. Кад који ђай тако из ру

па

кописа, изучи бекавицу, онда узме часловац, кад изучи и пречита неволика пута часловац, онда узме псалтир; а који изучи и пречита неколика пута псалтир, онај је већ изучио сву књигу: онда може бити, ако оће, поп, калуђер, мађистор, прота, архимандрит, ако има доста новаца, и владика.

Прошавшије година, за владања Црнога Ђорђија, биле су постављене школе готово по свим варошима и градовима, а и по ђекојим селима. У Бијограду, осим мале двије школе (једна за варошку ђецу, а друга за Турску, која су се била искрстила), била је велика школа, какове Србљи никад до онда нигђе нијесу имали, нити је Данас ђе имају! Она је постала 1808ме године; у њој је први учител био покојни Иван Југовић (или Јован Савић), послије њега Г. Миљко Радоњић, ЛазарВоиновић, Глиша (не знам како се звао) и Симо Милушинов Симоновић. У велику су школу примали само момчад, која су већ знала чатиши и (помало) писати, па су онђе учили на Српскмо језику историју свију народа од постања свијета до Данас; земљеописаније цијелогсвијета, и штатистику свију држава; права (чини ми се Римска); нешто мало из физике; начин како се пишу писма (свакојака); рачун; Њемачки језик инраВоучителна преподаванија. За те све науке била су три учитеља, и раздијељене су биле на три године.

А у Сријему, у Бачкој и у Банату, има сад у сваком селу школа, и учитељима свуда плаћа општина; али се науке слабо разликују од оније у Србији: и овђе још уче ђеца чатити из

слабенскога

часловца и из псалтира (које не разумију сви ни директори, а камо ли учитељи и ђаци); и то је и овђе још (готово) сва Српска књига. Истина да има поред тобоже псалтира још неколико школски књига, н. п. Кашихисис, Рачуница, Библическа исморија, Руководство к честности; али залуду кад на правоме Српском језику нема још ни Буквара!

Школица, f. dim. у. школа,

« PreviousContinue »