Page images
PDF
EPUB

Шестокрили, ла, ло, Геовде fügelt, sex alis instructus: свети шесню. крили Аранђеле! закрили ме кридом твојим.

Шестоперац, рца, т. буздован од шест пера:

"Ал он скида златна шестоперца Шестопер, ра, po, (ст.) von fche nepa was man sehe: ,,Ти си посејала „Шестопер калопер Шестоперий, на, но, (сп.) 0:1 fed пера :

„Буздоване шестоперни! Шесторица, f. Insahl von fedh6, sex. Шесторо, Ина von fe, sex. Шетање, п. дав Spazieren, Wandeln, ambulatio.

Шетати, ам (и шећем), v. impf, man= deln, ambulo.

Шетатисе, амсе (и шећемсе), v. г. impf. fpasieren, wandeln, obambulo. Шета петља, f. cf. цицибан (само у оној загонепки).

Шетња, f. дес Špaziergang, ambulati: отишао у шетњу. Iléka, f. füsses Kind, mellita: „Шећер шећо, да се не варамо

kep, m. der Zucker, saccharum. Шећерење, п. дав Žuđern, adspersio sacchari, conditio sacchari. Шећериши, им, v. impf. zudern, saccharo condio.

Шећерли, indecl. gezuđert, saccharo conditus:

„На шећерли каву и ракију — Шећерна, на, но, zurüß', dulcissimus: шећерни и медени мој! Сћеров, ва, во, н. п. глава, ber Hut Zucker, meta sacchari. Illemáнa, f. eine Art Flinte (österr. der Stußen), teli genus.

Шешарица, f. Шешарка, f.

}

der Gallapfel, galla. leurip, m. der Hut, pileus. Шешерима, f. augm. . шешир. Шеширић, dim. . шешир. Шеширција, m. ber Sutmaher, pilearius (opifex). Шеширџијин, на, но, деё utmahers, pilearii.

Ilio, m. das Gesträuch, virgultum.

iba, f. 1) die Spießruthen, poena virgarum: мешнули га (ударили га) на шибу. 1) eine let langer Hanone (bon fletnerm Raliber), eine Selbfdhlange, tormenti genus:

"Док ми гледа Крњо на Земуна, ,,А Маргета на Врачар на поље, "Танка шиба на малу Вишњицу Шибало, т. дhе Ruthe без Zroinmef: fchlägers, virga tympani.

Шибање, п. дав Streihen mit Ruthen, caesio (virgis).

Шибаши, ам, v. impf, mit Ruthen frei. chen, virgis caedo.

Шибе! interj, jo jagt man bie jungen Hunde fort, vox pellendi catulos (ju erwachsenen sagt man oш). Шибеник, m. Sibenito, Sebenicum. Huбbák, m. das Nuthengesträuch, virgultum; cf. шиб.

Шивашка, f. шиваћа игла, біе Паб

navel, acus "sutoria (ad suendum). Шиваћи, на, ће, н. п. игла, Хаб, sutorius, ad suendum.

шisema, u. pl. die vielen Zövfe der Türfinnen, caudulae capillorum apud feminas Turcicas.

Шија, f. ber alb (ber Sänfe, Areffen), collum. Та по шији, та по врату; није по шији, већ по врamy. Шијак, т. Ерцеговци зову Шијацима све Србље, који не говоре као они (н. п. лијепо, бијело, млијеко, кољено: него лепо, бело, млеко, колено и п.д.); а Сријемци и Бачвани зову Щијацима Ерцеговце, Далматинце и Рвате. У Србији се кашто састану у вече Ерцеговци и Шијаци (као н. п. на комидби), па се читаву ноћ надговарају, ш. ј. Ерцеговци приповиједају о Шијацима штогођ човек луђе и смјешније може измислити; а тако опет Шијаци о Ерцеговцима. Шијакиња, f. bie hijatin, femina e terra шијаци. Шијачки, ка, ко, ) [mijaif, то шија

. 2) adv. schijakisch, more to шja. Шијење, п. дав Жäђen, sutura. Шик, m, vide клободан. Illika, f. das Zischen der Gans, sibilus anseris: стоји га шика.

Шикање, и. дав Зен бес Ban, sibilatio.

Шикарење, п. дав Reihen beim {wes ren Tragen, anhelatio bajulantis. Шикариши, им, v. impf. Feichenb fras aen, anhelus bajulo.

Шиками, шичем, v. impf. {en wie die Gans, sibilo ut anser. IIIike! interj. spricht man ju jungen Schweinen, um sie fortzujagen, vox pellendi porcellos.

Шикља, f. eine Wet fpißiger hіffе navigii genus.

Шикљање, п. баз Servorraufen, praruptio.

Шикљати, ам, v. impf. hervoiruben, emico, prosilio! щикља крв из ране; вино из бурета.

Шикљица, f. dim. 9. шикља. Шиковашисе, кујесе, v. r. impf.

[blocks in formation]

Шиљбочити, им, v. impf. Ghilomadhe stehen, sto, sum in statione. ein junger віддет, aries

Шиљег, m.
juvenis.
Шиљегвица, f. ein junges haf, ovis
juvenis.

Шиљеж, f. (coll.) junge Schafe (beiber
lei Geschlechts), oves juvenes.
Шиљеже, жепта, n. cin junges Stüd
Schaf, oves juvenis.
Шиљер, vide шилер.

Шиљераст, та, mo, vide шилераст.
Шиљчић, m. dim. у. шиљак.
Шамшир, т. der Buchsbaum, buxus

semper virens Liun, Шимширов, ва, во, дег Вибаит, bu

xinus.

[blocks in formation]

mensurae genus.

Щинути, нем, v. pf. einen (Ruthens) Streich, Peitschenhieb versehen, caedo virga, flagello.

Шипак, пка, m. 1) (öfferr. Shp sche) die Hagebutte, fructus (bacca) rosae сапіцае. 2) оћеш шипак! cine Beige! wird nichts daraus, non auferes. Шипар, т. (око Дунава доље од Поpeya) der männliche Hausen, huso mas. Шипила, п. pl. на разбоју оне двије дашчице, што држе брдила за забрдњачу.

Шипка, f. 1)біе Ruthe, virga. 2) ein Stings lein (Blen), virga plumbi. 5) пушчана, der Ladestock, virga glandi plumbeae adigendae.

Шиподер (војвода), m. (cm.) ein poe tifher Sigenname in einem fatorijden evide, mit Infpielung auf шиб, д.д. ber Straumдиффрефеr (auf der muthigen Flucht): . „Оно главом Шиподер војвода, "Оно ти је суђен Ђувегија Шипраг, м. (у Сријему) vide щиб, че

ста.

Шипурина, f. ber Stängel ber Zraube, der Trauben beraubt, scapus uvae, Шипчалук, т. дав Behältniß für den Ladestock an der Flinte, locus virgae sclopeti inserendae.

Шипчица, f. dim . шипка.
Шира, f. 1) дег Moft, mustum. 2) ши-
ром, gebrångt, catervatim.
Ширење, п. дав Breitimahen, dilatatio.
Ширина, f. bie Breite, latitudo.
Ширит *, vide шерип.

Шириши, им, v. impf. 6reiten, dilato,
Широк (com. шира), ка, ко, breit,

latus.

Широм, ady. cf. шира.

Шиши, шијем (part. pass. шивен), v. impf. nähen, suo.

Шићар, m. Gewinn, luerum, Beute, praeda, cf. добит:

,,

„у бећара свакога шићара,

, Понајвише буа и ушију. Шићариши, им, v. pf. erbenten, lueror. Шићарџија *, m. ber gerne Heute maht, praedator:

„Гледале га још три шићарџије Ulaya, f. eine Art Flinte (der Stußen), telun accuratius.

unap, m. der Scharfsch üße, jaculator. Шицарски, ка, ко, 1) [фен, jaculatorius. 2) adv. wie ein Scharfschüße, more jaculatoris periti. Шиш*, m. vide ражањ.

Inшâk, m. das erwachsene Füllen (dem man die Mähne ftust), pulli equini

genus.

Шишакиња, f. cine junge ermadhfene Stutte, equa juvenis.

Шишање, n. baš Stußen, 226fdheren,

detousio.

Шишати, ам, v. impf, bфeren, tondeo, cf, стрићи.

Шишатовац, вца, т. намастир у
Фрушкој гори. Шишатовачки, ка',
ко, топ Шишатовац. Шишатовча-
нин, калуђер из Шишашовца.
Шишаче, чета, n. vide щище.
Шише, шета*, n. eine (Rofolio=)
Flasche, ampullae genus.
Шише, шетa, n. ein jungen
den man die Mähne geschoren, pulli
equini genus.

Iluka, f. die Galläpfel, gallae.
Шкакљање, n. vide чкакљање.
Шкакљаши, ам, vide чкакљаши.
Шкакљење, vide чкакљење.
Шкакљив, ва, во, vide чкакљиб.
Шкакљити, им, vide чкакљиши.
Шкамут, т. baš Bäfzen eines jungen

Sundes, gannitus: стоји га шкамуш. Шкамутање, n baš Bäfsen, ganitio. Шкамушаши, мућем, т.іше, baffen, gaunio.

[blocks in formation]

по

Школа, f. діе Ghule, schola. У Србији, у Босни и у Ерцеговини, ни у 100 села нема свуда једне школе, него (који мисле бити) попови и калуђери уче по намастирима код калуђера или по селима код пова. Код сваког намастира има по неколико ђака, па који су мало мањи, оин чувају љети козе, овце, јариће, јагањце, свиње; саде и плијеву лук; иду уз плуг; купе сијено, шљиве и т. да већи иду с калуђерима по писанији; а зими, пошто донесу дрва (обично је да свако јутро и вече иду у дрва), и напоје калуђерске коње, а мањи почисте собе, скупе се у џагару ше им какав калуђер, или ђакон, показује да уче чашиши; или сваки учи код свогдуовника. Млоги љети забораве, што зими науче: и тако ђекоји уче по 4, по 5 година, па још не знаду чатиши, Попови обично имају по једнога,

НАИ

по два ђака, који такођер чувају стоку, раде све послове доМаже и носе водицу по селима. Ако ли ђе у наији има (или постане) школа, онда људи из околни села

воде ђецу мађисшору и плате му на мјесец те и он учи. У школи ђеца морају сједити и учиши од јутра до мрака (само што ошиду те ручају); а кад учен чате, морају (сви у глас) тако викапи (чашећи сваки своје), да се у школи ништа не може разабрати. Како по намастирима и код попова, тако и по школама, ђеца почињу учити из рукописа (зашто нема буквара), н. п. учитељ напише етему што ће данас учити, над оно научи а он му напише друго им.д. Кад који ђак щако из ру

па

кописа, изучи бекавицу, онда узМе часловац, кад изучи и пречита неволика пута часловац, онда узме псалтир; а који изучи и пречита неколика пута псалтир, онај је већ изучио сву књигу: онда може бити, ако оће, пой, калуђер, мађистор, пропа, архимандрит, ако има доста новаца, и владика.

Прошавшије година, за владања Црнога Ђорђија, биле су постављене школе готово по свим вароцима и градовима, а и по ђевојим селима. У Бијограду, осим мале двије школе (једна за варошку ђецу, а друга за Турску, која су се била искрстила), била је велика школа, какове Србљи никад до онда нигђе нијесу имали, нити је Данас ђе имају! Она је постала 1808ме године; у њој је први учител био покојни Иван ЈугоБић (или Јован Савић), послије њега Г. Миљко Радоњић, ЛазарВоиновић, Глиша (не знам како се звао) и Симо МилушиНов Симоновић. У велику су школу примали само момчад, која су већ знала чатити и (помало) писати, па су онђе учили на Српскмо језику историју свију народа од постања свијета до Данас; земљеописаније циједогсвијеша, и штатистику свију држава; права (чини ми се Римска); нешто мало из физике; начин како се пишу писма (свакојака); рачун; Њемачки језик инравоучителна преподаванија. За ме све науке била су три учитеља, и раздијељене су биле на три године.

А у Сријему, у Бачкој и у Банашу, има сад у сваком селу школа, и учитељима свуда плаћа општина; али се науке слабо разликују од оније у Србији: и овђе још уче Беца чатими из

Славенскога

часловца и из псалтира (које не разумију сви ни директори, а камо ли учитељи и ђаци); и по је и овђе још (готово) сва Српска књига. Истина да има поред тобоже псалтира још неколико

школски књига, н. п. Кашихисис, Рачуница, Библическа историја, Руководство к честности; али залуду кад на праБоме Српском језику нема још ни Буквара!

Школица, f. dim. у, школа.

Школски, ка, ко, 1) ©oul, scholasti-
cus. 2) adv. fchulmäßig, scholastice.
Шкољка, m. bie Mufфel, concha.
Школчица, f. dim, . шкољка.
Шкопац, пца, m. vide ушкопљеник.
Шкупити, им, vide штројти.
Шкопљење, n. vide штројење.
Шкргутање, п. baš nirichen, frendor.
Шкргушати, гућем, v. impf. m. j- зy-
бима, Eniriфей, frendo :
„Главом маше, зубима шкргуће.
Шкргутнути, нем, v. pf. firen,

frendo :

[blocks in formation]

Enarren, strideo.

Шкрипиши, им, vide шкрипати. Шкрипљење, n. vide шкрипање. Шкрилов дан, ба дне, m. О шкрипову дне, кад се бараци сюригу, i, e. nie, ad calendas graecas. Шкуда, f. ein сидо, пиштus scutatus. Шљез, т. (Ерц.) бијели, деr ibi,

althaea officinalis Linn. Шљезовина, f. (Ерц) ibi{$fraut, al. thaea officinalis.

Шљеме, мена, п. (Ерц.) дег Zram, baum auf den Dache, culmen tecti. Шљепачки, ка, ко, (Ерц.) 1) Blinder, coecorum. 2) adv. wie ein слијепац,

more coeci.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

Шљука, f. bie

nepfe, Gcedula. Ha

шла шљука прдавца, nobile par fratrum, dignum patella operculum. Шљунак, нка, m. (у Сријему и у Бачк.) der gröbere (Straßen.) Sand, arena. Шмокљан, m. der Dummtopf, stupidus, stipes.

Шмок, m. bie Gprüße (Spriße), Feuers prüße, sipho incendiarius.

Шмркање, п. дав фnupfen, attractio ad nares.

Шмокати, шмрчем, v. impf. (фице pfen, attraho naribus. Шмокнути, нем, v. pf. fnupfen, at

traho naribus.

IIIo6ómáže, n. das Hohlklingen, Dumpf

ballen, sonitus cavus. Шоботами, боћем, v. impf. bumpf hallen, wie eine unterminirte Mauer,

resono cavum.

Шокадија, f. (coll.) діе Menge Edof. zen, multitudo serborum latini ritus (per couvicium).

Шокац, кца, m. (vom ital.sciocco ?) Dee Scotaz, serbus latini ritus.Oд LOAE MY (је, или стоји), као шокцу пості. Како опу, тако и шокцу(ипpartenic). Шокачки, ка, ко, 1) fdolziih, serborum latini ritus. 2) adv. fajokzisch, more то шокци.

Шокица, f. eine Shotzin, mulier serba latini ritus.

Шокичица, f. dim. у. шокица.
Шоко, m. (vertrli) і. у. Шокац
Шокчад, f. (coll) vide шокчићи.
Шокче, чета, п. ein junger

[ocr errors]
[ocr errors]

serbus juvenis latini ritus. Шокчење, п. дав кафеn um das Schokaz werden, mutatio iu setbum latini ritus.

Шокчина, f. augm. v. Шокац.
Шокчиши, им, v. impf. um

[ocr errors]

mahen, facio esse serbum latini ritus. Шокчишисе, имсе, v. r. impf. cin Schokaz werden, transeo in castra serborum latini ritus.

Шокчићи, т. pl. die jungen Scholzen, juventus serbica latini ritus. Шопрон, т. Dedenburg, Sopronium. Шор, т. н. п. у Шапцу пријеки шор (тако се зове један сокак). Шорав, ва, во, vide оспичав. Шорање, п. дав Şortfoßen, impulsio,

trusio.

Шо́рати, ам, v, impf. m. ј. капу но

гом, fertiloßen, trudo. cf. ћушкаты. Шоркапа, f. vide ћушкапа. Ilona, f. die Soldatenflinte, flinta militis gregarii.

Illnára, f. (la spada) der Degen, glaШпада, f. dius.

Шпањолац, лца, m. (мени се чини, да

прави Србљи кажу Шпањӯр) бес Spanier, Hispanus. IIIпаьoлскâ, f. Spanien, Hispania. Шпањблски, ка, ко, 1) Грані, hispaaus. 2) adv. spanisch, hispanice. Шпањур, m. vide Шпањолац. Шпијун, ш. п. inj, . der Spion, explorator, vide увода.

́нии, им, v. impf. spioniren, exploro, cf. уводити.

нсй, ка, 0, 1) Spionen, exploratorius. 1) adv. wie ein Spien, more exploratorum, Шпијуњење, п. дав

ratio. Шпитаљ,

pioniren, explo

das Spital, Hospital, nosocomeion, ptochodochium. nunában, ja, m. der Spitalbewohner, qui est in nosocoméo. Шпитаљски, ка, ка, 1) pital, nosocomii. 2) adv. wie im Spital, ut in

Dosocomio.

Inna, f. 1) die Speiche, radius. cf. спица. 2) сјеменка од бундеве, лубенице, диње, и од такве, der Kern, (vom Kürbiß, der Melone u. dgl.), nucleus, Semen. Ilma, vide umo.

Imaвa, f. das Legen der Haut ins Wass fer, um sie nachher zu gärben, immissio pellium subigendarum in aquam: метнуо коже у штаву. Штавиши, им, v. impf. ш. ј. кожу, (Hauen?) die Haut einweichen, aquae immergo pellem, cf. чиниши.

Imáвые, n. der Ampfer, rumex Linn. шmавbêже, n. das Einweichen, maceratio.

Imaкa, f. 1) der Bischofsstab, pedum episcopi. 2) die Krücke, fulcrum. Штала, f. (у Сријему, у Балк. и у Bau.) der Stall, stabulum. cf. aр, коњушница.

Illmaлor, m. der Stall, stabulum. IIImamna, f. der Druck, impressio. Ilimâмпame, n. das Drucken, impressio. шmâмпаши, аm, v. impf, dracken, imprimo.

IlImaмnap, m. der Buchdrucker, typographus.

шmaмnàpuja, f. die Buchdruckerey, typographia.

IIIman, m. der Stab, baculus.

manau, пna, m. der Querstab, (bei den Weberinnen), bacillus transveгsus. cf. numaпgu.

Штапина, f. augm. . шпап. IlImanuh, m. dim. . uman. шmanuи, пaña, m. pl. 1) pl. v. uimaпац. 2) некакве четири звијезде, које споје једна према другој као штанци у пређи.

Штација, f. (у Сријему, у Бачк. и у Bан.)die Station (bei ben Poften), static. Штачица, f. dim. . штака. Штедење, п. (Рес.) vide штеђење. Штедети, дим (Рес.) vide штекети. Штедити, им, (Сpeм.) vide шmekem. lliméheе, n. (Ерпj. и Срem.) das Sparen, parsimonia.

méhemи, дuм, v. impf. sparen, p Rathe halten, parco. Ilmeнâд, f. (coll.) die jungen Hunde,

catuli.

Штенара, f. н. п. торба, Chimpf» wort für eine mopбa, convicium de pera. шменаŋ, ниа, m. der junge Hund, ca. tulus.

Штене, нета, n. ein junger un одет Hundin, catulus.

шméнии, им, v. impf. werfen (von der Hündinn), pario. Ulméниmисе, имсе, v. r. impf. werfen, pario.

шmeни, напа, т. рl. 1) junge Hunde, catuli. 2) die Springfeder beim Schloffe, momentum, ferrum vi sua recellens. menée, n, das Werfen der Hündia, partus.

Imema, f. der Schade, damnum. memoráɛame, n. das Schadenbringen oder Leiden, damnum (damni perpessio aut illatio.)

Штешовавати, ам, у.

impf. 1) Shaden verursachen, damnum iufero. 2) Schaden haben, damnum facio. Штешовати, шујем, v. pf. 1) фа den machen, damnum infero: nimemoвали га Турци 100 гроша (т. j. глобили га). 2) Schaden haben, damnum facio: штетовао сам на том (у трговини).

Штипање, п. дав Kneipen, vellicatio. minamи, ам (и шшuпɩeм) v. impf. Eneipen, vellico.

Штинкање, n. dim. 9. штипање. Штипками, ам, dim. . шпинати. Imuпуmâшe, n. vide шmипкаже.mymaшн, уhем, vide ALMUST

кати.

[merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]
« PreviousContinue »