Page images
PDF
EPUB

говедарче, чeтa, n. ein junger #inserbirt, bubul- говорљив, а, о, Ser gerne jpritt, loquах. [cf. лаcus juvenis.

патљив]. гoвeдина, f. vіdе говеђина.

говорљивац, говорыіївца, т. беr tenjelige, homo говедо, п. (ријетко се говори) vidе говече. loquax. cf. говорџија. ròbehû, ha, hê, vom Rinde, bubulus.

говор.љивица, 1 гове, ина, f. Bag tinojleij, caro babula. f. го- говоруша,

f. die Redjelige, mulier loquax. вeдина.

говориja, m. vіdе говорљивац. говечаца, f. (coll.) dim. p. говеда (говече): има гіга, m. Der 9aurer, faber murarius (meijt finbя двоје, троје говечаце.

Sinjaren). говече, чета, п. ein kins (im meitejten Cine), тӧгин, а, о, Se8 гога, fabri murarii.

bos, vacca, vitulus. [cf. говедо, говеда). 1. год, гдда, m. 1) велики празник (у Србији), гӧвнав, а, о, Sretig, coenosus. cf. говнен. der Festtag, dies festus. 2) in der Redensart: ToBhâbe, n. das lästige und unberechtigte Einreden, од год до год (има хране), баз арr, annus. contradictio molesta et iniqua. [cf. robuorpu

cf. [vide] година [1]. 3) der Jahreswuchs зање).

eines Baumes. 4) н. п. нет гроша угод, говнара, f. vіdе говноваљ.

т. ј. равно (као угођено), gerabe, ipse. [vide robhàpuje, f. pl. die Drecer, nugae.

1 равно]. roBhati, hâm, v. impf. lästig und ohne Grund 2. röd, (als Anhängejylbe) immer, irgend, -cunque

widersprechen, objurgare inique et moleste: 11 ali-, (cf. гоћ [гође), годиjер [годе, годи, гоне говнај ту (отац рече сину, н. и. кад

дер, гoдир),) штогод, којигод, чијгод, кадсин виче піто на очину уредбу). cf. говно

год, гдјегод. гризати.

годе, (ист.) vide [2] rӧд: Гди се годе крајина говнен, а, о, оrесtіg, merdosus. [vidе rовна в].

узбија robhènıza, f. eine dredige (ichlechte) Sache, nugae.

гддер, (ист.) vitle гoдијер. robuen, m. Schimpfwort für einen Menjchen, con- roger, f. das Gefallen, gaudium, [vide amama) vicium in hominem [cf. говиовиһ]: Гӧвнеш у

cf. годименат: Знаде мајка годет своме један !

сину

Годеч, m. Rauinanie, nomen viri. говнити, говийм, v. impf. jtäntern, rixam mo

годи, (зап.) 1 vere. говнити се, говийм се, v. r. impf. ji) bejdфтеп, годименат, нта, т. (по југоз. пр.) bie srепте,

vide [2] гӧд.

төдијер, (јуж.] merdo inquinari. говно, п. (pl. roвнa, gen. rӧвана) Ser Prect,

gaudium (gaudimonium), [vide] милина, cf.

радост : Стару чоек у млада жена годимеstercis [cf. 1 нечист, 1 поган]: Без говна

нат; нема ни говна (Sürgent ijt nətbig).

а младу чоеку стара жена погибија. rồbhobâ.b, m. die Stinffäfer, scarabaeus sterco

година, f. (рі. gen. гӧдійна) 1) Bas sabr, anrarius Linn. cf. говнара [зујак, зунзак].

nus, cf. (1 год 2, љето 2,) годиште: Дуга ноћ, говновић, m. ein fomijder Diane (роп говно, q.

или дан, (као) царева година. Сад је њеd. Stercutus) [cf. гoвнеш]: јест он неки гов

това година, или узнали: његова и насја новић, јест !

година, т. і. сад је као што он хоће.

2) (у Дубр.) вријеме, баз 23etter, tempestas гoвнoгризање, т. vіdе говнање.

[vidе вријеме 2]: данас је лијепа година; гoвнoгризати, говногризам, vidе rовнати:

не смета му рђава година. 3) (у Хрв.) гoвнoгризај!

(vide] Aaka, der Regen, pluvia. [-- 4) vide говноноша, m. Ser Pretträger, qui portat ster

годишњица; види ѕ. у. 1 даһа]. cus: водоноша говноноша, in Ser 24netoote рот

годиница,

f. dim. p. година. gefoppten Sasjerträger.

rojuhobâile, n. das Zubringen eines Jahres, говњак, говњака, т. еіn tonijer tаmе ftatt

annum transigere. [vide] бураг: сто говњака масла (у припо- | гддиновати, нујем, v. pf. ms impf. ein Sabr вијеци).

zubringen, annum transigere: ue hem roguHOrobop, m. (loc. robòpy) die Rede, Sprache, sermo

вати тамо (н. II. нита се спремаш тако). [cf. бесједа, 1 граja]: познајем га по говору; годињак, юка, m. als hyp. p. година: има јечује се некакав говор.

дан го дињак, како је то би.10. говорење, n. Sa Rebel, loquela, sermo. [cf. годир , (зап.) vide гoдијер: І то је годир у 1 грајање, дивањeњe 2].

Прологу снига говорити, говорим, v. impf. јprehen, lоquor | гәзити, дим, у. impf. bejliepet, lecerno: Бог

[cf. бесједити, 1 грајати, диванити 2, збори годио и Бог догодио На тебе се таки сати): говори се, таn jagt, dicitur.

нак збно

2) годій ми, tbit niir mobi, pro(говорити се, говори се, у. r. impf. vіdе гла desse. сати се ; види s. v. bукати се).

годити се, гддӣ ce, v. r. impf. (у Боци) 1) говоркање, т. dim. p. говорење.

Коме што, т. з. чини се, јест, jcbeiten, videговоркати, кам, dim. p. говорити.

tur [vidi чинити се 2): Подај, синко, мене

Не

IlhaHЛНИ

[ocr errors]

коња твога, да ја први на воду нагазим, Tere [vidе гајити: Порасла је у Нови наДа сватима ја учиним пута, Тад се д'јете ранца, Гојила је Новкиња ћевојка — 2) на невољи нађе: Да му даде, годи му се majten, sagino. [cf. товити). стидно, да уrази, страх га обузео 2) угојити се, јим се, v. r. impf. fimajten, fett пјесми, као погађати се: Два се годе да се werden, saginor, opimus fio. роде

гојка, f. (у Грбљу) име овци, ein chafпате, годишница, f. (у Дубр.) слушкиња која се на nomen ovi indi solitum.

годину најми, eiine Rago, bie jih auf ein Sabr Гојко (Гојко), т. 22:annotame, nomen viri.

bei einem Herrn verdungen hat, ancilla annualis. ròiâh, ro.náha, m. vide ro.1 CHA. годишњак, m. 1) н. п. назимац, äbrling, ein голем, голема, мо, (голем й, ма, мо) grоp, mаg

Jahr alt (vom Vieh), anniculus. - 2) н. п. nus (comp. каже се вёғи). cf. [vide] веданас иду годишњаци у цркву (н. п. други лики [1].

дан Ускрса) Sabregajt, hospes annuus. гӧлён, f. (ист.) vidе голијен. годишњи, ња, њe, jälyrlic, annuus.

голеница, f. (у Сријему) vidе голијен. годишњица, f. Sag Tootermal (ein Sabr naci Seт голет, f. (loc. голёти) table Sebirgusgegens, mons Tode), convivium funebre post annum elap

arboribus destitutus. sum, cf. [година 4, 1) лаћа.

гӧлетан, тна, тнo, tabl (obne 23äите), calvus. годините, п. (по зап. кр.) баз Sabr, annus, cf. Голеч, Голеча, 1 т. у пјесми, некака пла

[vide] година [1]: Зло годиште рода иште, Голеш, Голёша, нина: На Голечу високој а невоља пријатеља.

Живо пређи у Голеш планину годовање, n. vide светковање.

На ономе Голешу планини годівати, годујем, v. impf. vide светковати [1]. Голија, f. 1) планина у Србији. 2) плагодовно, ога, р. (у Слав. и Хрв.) Sеr аniеntѕ. нина у Херцеговини: Под Голију у Дугу tag, dies lustricus.

крваву Здраво пређе Равну и Голију Гӧдомин, т. поље ниже Смедерева: И ето их | Голијанин, т. човјек испод Голије: Ти покуни у Годомин, Боко! Годомин су поље напу младе Голијане

Кад је био насред Годомина тӧлијевно благо, п. (ст.) jo piel als големо, годомински, кa, кo, poin Годомин: Низ широко голијемно благо, grоз, ingens [vidе велики] : поље Годоминско

и проносе голијевно благо — Ал' тје Годомир, m. Diangname, nomen viri.

мало голијемна блага тӧk, I vide [2] гӧд: Куд сам гоfе на коњу гӧлијен, f. (Пос. голијени, pl. gen. голијенӣ) гође, у одно

(јуж.) баз Сфienbein, tibia [cf. гњат 1, голегођење, п. 1) Sag Dejoliepert, decretio. — 2) ница, цијев 3, цјеваница): Зачудио се преvidе погађање [3].

бијеној голијени! (рече се ономе који се гоета, f. (у Боци) мала барка без катарке, чему зачуди, као да не би урекао).

21rt Tajjerfahrzeug, naviculae genus: Л'јепо голйн, f. (зап.) vidе голијен. ли је погледати Морске бродове,! Спрема голи син, т. голаћ, т. д. војник који сам њима дв’је гоeтe, У њих сватове

од своје воље за плату иде на војску и гдзба, f. част, бie Sajterei, conviviun. [cf. гоз 6nje ce, (Nadter Sohn) Name jener Krieger, die, бина, част 2, чазбина, зијафет].

da fie ohne Haus und Hof sind, nicht verbunden гозбина, f. vіdе гозба: 0ј госпођо, Јеличина wären mit in's Feld zu ziehen, es aber von freien

мајко! Тебе Кружић у гозбину зове, у Stücken im Sold und Kleidung thun, miles Јеле се мушко чедо нашло

ultroneus. Ову је ријеч Турчија арамбаша гозбoвaњe, n. Sag ajtiren, conviyatio.

1804 године донио с Врачара на Дрину; гозбовати, тозбујем, v. impf. bei einer Sajterei

може бити да је примио од некога jein, conviyor [vidе гостити се]: Отишла је Турчина из Градишта, који је тада био са да гозбу гозбује

Србима, и назван голим сином за то што гојажљив, а, о, н, а, човјек, коњ, vidе гојазан. је уза сваку ријеч говорио: голи сине ! гојазан, зна, зно, марвин че које се ласно угоји, Голи су синови само на Дрини били, а од

leicht zu mästen, facile pinguescens. [cf. ro Биограда доље звали су бећарима [2] такове јажљив].

војнике. Њихов је славни капетан био Зеко, гојајли,* adj. indecl. одгојен, gepflegt, cultus: који је славно погинуо на Равнњу (1813). Црна брка, гојајли перчина

голії , голића, т. гољo, Sex Xatte, nudns : гојан, јна, јно, gepflegt, cultus, cf. гојани: и би Удри пиће на голиће. јеле руке Анетине Око гојна грла Јова- голицање, п. vіdе галицање.

голицати, цам, vidе галицати. гојани, на, но, gepflegt, cultus, cf. [vide] rоjан: Голиш, олйша, т. брдо у Ловћену. А за њима гојани Алиле

голи нав, а, о, пасtt, nudus. cf. [vide) го [1]. гојење, п. 1) аз 45 fleget, 24ujsieben, cultura. — голобрад, а, о, | unbärtig, imbеrbis: И то мла2) das Mästen, saginatio.

голобрадаст, а, о, до још гообра дасто гојити, jйм, v. impf. 1) pflege, auјзіеђеп, со- | гoлoбрaдица, m. Sеr linbärtige, imbеrbis.

а он

Нова

она

a

голов, голдва, т. (у ц. г.) беr $abenimts, om 2) село код тога града. Од Голупца се већ

nium rerum inops. [vide гoлoгузан] cf. праз доље почињу планине поред Дунава и из нов.

српске стране. головран, m. 1) ваља да је гавран [1]: и голубачка муха, f. Die Collubаgеr filte, simu

пред њима тица головране 2) [Головран] lium reptans Gollubatzense. Голубачке се мухе у пјесмама презиме некакова четовође: По у Шумадији зову и Браничевке [2]. Народ братиме, Луко Головране

у нахији Пожаревачкој приповиједа да се ове roadbpat, a, o, mit bloßem Halse, collo nudo. мухе poje из пећине према Голупцу, излагологлав, а, о, mit еntbliktem фаирte, capite зећи у гомилама колико казан, па се поnudo. .

слије растављају и по вјетру лете ; гологлавке , adv. (у Рисну) н. п. стоји, т. д. стоци тако досађује да капіто и цркава од

10.10.1ab, mit enblößtem Haupte, capite nudo. ње, особито коњи и говеда. Кажу да се она roxory3, a, 0, naft am Hintern, ano nudo: ,,I'o роји више пута, али први рој да је најљући

логуза сијевала, голо масло слијевала, и за стоку најгори, а потоњи све да су слаРадичу троп“ некаква узјахала гола на вра бији. Једни приповиједају да је неко од тило, па врачала да јој се хвата дебео некуда из Србије тјерао некаку алу па је скоруІІ.

стигао у Стигу (и од тада остало име Стиг) гологузан, гологузaнa, m. човјек који нема и ранио је, али се она опет отела и рањена

вишта, Ser Sabenimts, omnium rerum inops. утекла у ону пећину и ондје од ране линcf. празнов, панталоз, голов [1 празник 2 ; сала, па од ње оне мухе да постају. Присиромах).

повиједа се да су Нијемци ону пећину заголоигра, f. uns m. (у Сријему) као вјетрењак, зиђивали, али кад дође вријеме да се мухе

der Windbeutel, vanus, gloriosus [vide Bjerpe роје, зид се провали сам од себе. њак).

голубинац, голубинца, т. некака морска веголокапица, f. (око Сиња) капа без икаке лика риба (ital. colombo), 24rt Ceefije [9eer

шаре, као што носе мале дјевојчице, Irt adler), piscis quidam marinus [myliobatis aquila Müße, vittae genus.

Cuv.]. головрак, а, о, голијех голијени, mit tаttеn голубињак, m. Ser Taubenjblag, columbarium. Beinen, cruribus nudis.

голубињи, ња, њё, auben, columbаrum. головуд, т. (у Дубр. и у Босни) vide кукуруз. | голубић, т. 1) бie junge Taube, pullus columголокудина, f. vіdе кукурузовина.

bae. [cf. голунче). — 2) (у Сријему) р. головуднӣ, на, но, н. п. мўка, vide кукурузни. голубићи, мали ваљуници, који се уз пост голосудница, f. vіdе кукурузница.

Kyxajy y pacony, Art Mehlflöße, globuli faголомразиця, f. вријеме кад је мраз, а нема rinae. више ни снијега, беr frоjt, gеlu.

голубица, f. 1) Sie Vaube (Reibфе), columba. — Tootika, f. die Nacktheit, Mangel an Kleidung,

2) (Голубица] ein Trauennate, nomen femi-. nuditas.

nae. — 3) cf. [vide) златоје. 4) име голотрб, а, о, mit еntblöstem Baibe, ventre nu

K031, Ziegenname, nomen caprae indi solitum. dato; Saber Голдтрб, пот. propr.: Њега зову голубичица, f. dim. р. голубица, баз ganbфеп, Голотрбе Иво —

columbula. . гӧлӧ6, m. Die Zaube, columba. Дивљи су голу- голубље, п. (coll.) bie Tauben, columbae: По бови двојаки : једни су већи и зову се грив

њој попало сиво голубље њаши [и грљаши], и ови се легу у гнијезду на дрвету као и грлице, а други су мањи, голубњак грах, голубњака граха, т. (у Далм.) који се зову дуиљаши, јер се легу у дуп

Art Erbsen, pisi genus (phaseolus vulgaris L. љама. Они се и по гукању разликују; кад

var. vіdе грах 1]. Кажу да људи охрону гривњаш гуче људи кажу да говори : Шта

кад много једу овога траха; од њега се и тӣ ту чиниш, проклети попе, код туђе жёне,

хљеб мијеси. код туђе феце, а дупљаш кажу да говори: голубњача, f. (у Далм.) јама у земљи, eine Brube, Сај лук, cinj лук, сај лук, т. ј. да је већ

fovea. вријеме сијати лук кад он у прољеће до- голубов, а, о, беr Zaube, columbae. лети и стане гукати.

голуждрав, а, о, vidе голушав. голубав, голупка, m. hyp. р. голуб.

голупче, чета, п. vіdе голубић 1. Голубан, m. ann&name, nomen yiri: Голубане, голушав, а, о, ипgefiebert, glabеr. [cf. гoлyждрав, моја вјерна слуго —

гољуждрав). голубает, а, о, taubenjärbig, colore palumbis, гдлцат, а, о, in Ser Resen&art: го голщат, fas columbinus.

Sennadt, mutternatt, plane nudus. [cf. опуцан). Голубац, Голупца, т. 1) у Пожаревачкој на- гољо, m, yidе голић.

хији један стари град на Дунаву (Срби при- гољуждрав, а, о, vide [голуша в) голуждрав. повиједају да га је зидала Турђева Јерина гољўждрење, п. Жаз Creier, clamor. cf. [vide] ради голубова као голубињак —). дерање [3].

7

ВУКОВ РЈЕЧНИК

2) Sag

ВИНИ

тољуждрити се, гдљу ждрим се, v. r. impf. гончин, m. (у Лици) који гони трговачку стоку,

schreien, clamo. cf. [vide] Aepatu ce [1]. der Treiber des Viehes, pecoris actor. гӧмбар, m. (у војв.) Jer Snopjmaфer, textor glo- гінце,* џета, п. (у Србији и у Босни по ваbulorum fibulatorium. [cf. казаз].

рошима) ружа која се још није расцвјетала, ròMGâpes, / a, o, des Knopfmachers, textoris glo него тек напунила, eine Roje, sie jo eben Sie гӧмбаров, 3 bulorum fibulatoriorum.

Knospe geöffnet, rosa recens. Гомеља, f. намастир у Босни (може бити да гоњење, п. 1) Sag Treiben, agіtаtіо. је сад и пуст ?): и Гомељу на граници су

Rammeln der Wajen, coitus leporum. вој

гора, f. (dat. гӧри, асс. гӧру, pl. горе, гора) гомила, f. (рі. gen. гӧмила) беr aufe, cumulus. 1) баз Зеbіrge, mons. [cf. планина]. 2)

cf. громила, рпа, камара [1], pњага [; буљук; (око Имоск.) беr аlѕ, silva. cf. [планина; дундар, трумпа, руља, бул умента).

vide] шума [1]: Биокова је пуна горе. 3) гомилање, п. [cf. громилање] 1) Ваз 21ufbaufen, bie all juft, epilepsia: пада од горе. [vide

cumulatio. 2) das Gepolter, wenn etwas auf падавица] cf. горица, горска болест. gehäuftes einstürzt, strepitus.

Горажде, п. вароші у Херцеговини: Док је мени гомилати, лам, Ү. impf. aufbäufe, cumulo. [cf.

соко Синан-паша У Гораж ду на Херцегогромилати]. гомилати се, ла се, v. г. impf. poltern, strepo. горак, рка, рко, (горки, кa, кo, comp. гӧрчӣ) [cf. громилати се).

bitter, amarus. cf. [vide 2] грк. [гомилица, f. dim. p. гомила, cf. ћума 2.1

горакнути, не, vide гркнути. Гомионица, f. 1) ријека у Босни, ein in горан, т. (у Ц. г.) 1) vide [горштак) гораBosnien, fluvius Bosnae.

Нин: трчи као горан. 2) [Горан) мушки

2) намастир код те ријеке.

надимак. Tómûpje, n. ein Kloster in Kroatien, nomen mona

ròpahun, m. Gebirgsbewohner, monticola, [vide

горштак] cf. горјаник: Ајд” отоле, горанине sterii.

вуче гон, т. vіdе потркалиште: Три гa гoна земље понијела —

Горёнско, п. adj. село у Пиви : Док изађе на гонање, п. Заз 23erfolgen, pеrsесutіо.

равно Горанско А под кулу Николице кнеза

Како ми је пао на Горанско гонати, гонам, v. impf. perfolgeit, persequі.

Горанџа, f. (ст.) Oranien, Arausio: Ето на те гонёнути, гонёнём, v. pf. (у Рисну) vide заго

војске небројене: Седам краља од седам нен ути.

земаља, иђевојка Англијска краљица с гонёта, f. (у Рисну) vide загонетка.

Дуком зетом од земље Горание гонеталица, f. (у ц. г.) 1) vide загонетка. Гораш, т. (у ц. г.) мушки надимак.

2) игра у којој се прстен крије у руке; а гордана, f. (у ц. г.) xrauennaтe, nomen feигра ирстен [3] игра се у Црној Гори овако:

minae. . Пошто један сакрије прстен свима у руке, Горде, f. (у ц. г.) һур. р. Гордана. запита једнога гдје је прстен, а онај пру- Гордијана, f. Trашептате, поmеn feminae. живши руку на онога у кога мисли да је | Гордица, f. (у ц. г.) һур. р. Горде. прстен, рекне му : удри ме за тога (по имену). Гордуља, f. (у ц. г.) женски надимак. Ако прстен буде у онога, погађач га узме, 1. горе, (у Херц. говори се горје [и горјен]) те га он крије; ако ли не буде, онај га 1) oben, supra 2) hinauf, sursum. удари тўром по руци, па тако пита даље 2. горе, adv. comp. р. зло: jblеbter, pejus: није другога редом, док се прстен не нађе.

с горега, не ће бити с горега, miro nimt гонетање, п. . vide загонетање.

chaden. гонётати, гднеhем, (у Рисну) [vide] загонетати. горење, п. 8 Зrептеп, аrdor. гонити, тӧним, v. impf. treiben, jagen, agito. [cf. гӧрети, рим, [ист.] vіdе горјети.

1 вијати 1, гнати, гањати, јурити 1, пудити 2, горӣ, pa, pe, comp. р. зао, јФlefter, pejor: Бог тјерати]. 2) н. п. по колико (ока ракије) зва, јеси у голему јаду. Кириција, ти си у гониш ? т. ј. по колико ока из једнога ка

горему зана хваташі; што се мање гони, то је боља горити, рим, (зал.) vidе горјети. ракија.

горица, f. 1) dim. р. гора. — 2) (Горица) више гонити се, тӧним се, v. r. impf. [cf. тјерати Сарајева брдо на коме је Кара Махмут-ааша

ce] 1) fich verfolgen, persequi se invicem. ---- (нашега времена) био сазидао градић, али је 2) гоне се зецови, Sie Sajen ranimelat, coёnt

послије разва.љен и сад војска љети излази lepores.

ондје у логор. — 3) бie alljubt, epilepsia, гонтунар, гонтунара, т. (у Грбљу) кила или [vidе падавица] cf. гора: Ана ј моја од гука која се коме на тијелу испење па се

гориие бона од ње умре, за то има и клетва: Гонту- горјаник, m. (Sebirgbеmоbner, monticola, monнар те предјо! 2(rt bikartige Beule, tuberis tanus: вуче горјаниче! [vide) горштак, genus. .

cf. горанин.

[ocr errors]

гөрје, (у Херц.) vide [1] горе.

госин, а, о, беҙ госа, domini: roen но му тане! [горјен, vide 1 горе ; види s. v. титирин-гуске.] (ein Scheltwort der Vatscher). горјети, рӣм, v. impf. (јуж.) brеппеп, аrdео. гоенница, f. Sie rau eines госа, hera. горко, adv. р. горак, bitter, fbmerglib, acerbe: госпa, f. 1) һур. р. госпођа, бie vrаи, Тате, Горко цвили девет годиница

domina. 2) eine Gattung Schwamm, der Heilгорнат, а, о, (у ц. г.) vidе горовит.

frajte sugejorieben perse, jonjt кнегиња [3], горњак, горњака, т. 1) вјетар, Ser 2Bejtmins, fungi genus. — 3) vidе златоje]. Favonius.

. 2) камен воденични, Ser Räufer, | Госпава, f. Хrauennaтe, nomen feminae. catillas. 3) у картамa, Ser Obere. гоепар, госпара, т. (у Дубр.) vidе господар: горње чело, n. vіdе зачење.

Тешко кући ће није госпара, Абаштини горњи, ња, њё, pper, superior.

ће пије пудара. горњица, f. (у црмн.) vidе врнчаница. гоепин, а, о, беr frau, dominae. горњоземaц, горњдземца, m. Sеr Oberlänker, in- гостин влас, т. israuenbaar, adiantum capillus cola terrae superioris.

veneris Linn. горњоземски, кa, кo, oberlansijk, e parte supe- госпино биље, п. euphols, glycyrrhiza glabra riori.

Linn. Горо, m. pertrauli), р. Горчиле.

госпино зёље, п. (у Дубр.) Sie ielocyprejje, hyгоровит, а, о, gebirgig, montuosus. cf. горнат. pericon [hypericum perforatum. vide 6oropoгорогашљив, а, о, н. п. дрво, vide raшљиков. дичина трава]. Гороje, m. (у ц. г.) мушки надимак. Господ (Бог), Господа, т. (само се каже Богу) röporâa, f. die Raserei (personifizirt), furor: Ycraj, Sex Terr, Dominus [cf. господини Бог): Помати, устај горошади!

мог'о га Господ Бог — Тако ти га Господ горопадан, дна, дно, rajeв, пgejtiim, furiosus. сачувао Бритке сабље Анђелијња Вука [cf. бијесан, смушен].

господа, f. (уос. гӧсподо) (coll.) Siс феrrеn, doгоропадити се, горопадійм се, y. impf. rajet, mini. . furere.

господар, господара, m. Terr (Cigentbümer), doгоропадник, m. Ser Rajense, furiosus. [cf. см у minus, долотпе: ја сам господар од тога; шенив].

ти нијеси нада мном господар. [cf. госпар, горопадница, f. Sіе Rajenje, furiosa.

госа, газда 2, газда 3, бан 2, пан, ага, бег 2, горопађење, т. Sag Raje, furor.

сахибија (саибија), чорбација.) у Србији до горостасан, сна, сно, (у Боци) јеbr grоp, in 1804 године само су Турке (и то бегове и gens. [cf. троморадан, громоран].

спахије) звали господарима (као и сад по roporbujer, m. / Frühlingsadonis, adonis vernalis Босни и по Херцеговини); а од онда су звали городвијеће, n. (L.). cf. зечиј мак. cf. саса? господаром Црнога Борђија, и остале погорева болест, f. Sie falljubt, epilepsia. [vide главаре и војводе, који су власт у рукама падавица] cf. гора.

имали. Тако се ова ријеч говорила у Сргорека ружа, f. (у ц. г.) бијел планински бији и за владања Милоша Обреновића пр

цвијет, који се зове и [vide] докољена (2) и вијех година, али послије он заповједи да

Турчин-цвијет, eine Дrt 243 flange, herbae genus. се господар не зове нико осим њега, и тако гореви, кa, кo, Bebirga, montanus.

на остале старјешине пријеђе име господин. горужда, f. (у ц. г.) 1) vide кутао. —

2) als
По томе се у Србији и данас само

Алек-
Schimpfwort für einen schlechten Menschen, convi сандар Карађорђијевић зове господар. У
cium in hominem.
.

Сријем у пак и у осталијем Њемачкијем дргорумица, f. Ser Cenf, sinapis [arvensis L.]. cf. жавама зову и најмањега трговчића госпослачица.

даром. у Србији су отприје знатније Србе, горушични, на, но, н. п. зрно, Cenfe, sinapinus. као свињарске трговце, звали газ дама. горчика, f. (у Славон.) бie kiltsijtel, sonchus господарев, а, о, vilе господаров. oleraceus Linn. .

господарење, п. Sag Befeblen, Sperrjchen, domiГорчилe, m. мушки надимак (тако највише natio.

прозову онога који се роди у планини код господаров (господарев), а, о, без Serrn, domini. стоке).

господарити, господарії м, v. impf. befeblе, bеr = горчина, f. Sіе Bitterfeit, amaritudo. [vide 2 гр xјфеп, dominari [vidе заповиједати]. Ријетко чина).

умије добро господарити, који нигда није горштак, горштака, m. (у Ц. г.) Bebirgbеmоbner, служио.

monticola, montanus, cf. [планинац, горан 1, господарица, f. Sіе Trai, Serrin, domina. cf.
горанин,) горјаник: Све горштаке, безумне [vide] госпођа [1].
јунаке

господарски, ка, кӧ, бе господари gehörig, doróca, m. (y Bojb.) der Herr (als Eigenthümer), do minorum.

minus, [vide) господар [и богатун], cf. господин, m. Sеr berr, dominus. у Србији газда: знаћеш ти за госу (т. ј. зло ће ти само цара и краља (у пјесмама), пашу (у бити); лети као пас без госе.

пјесмама, а уговору му кажу: честити

[ocr errors]
« PreviousContinue »