ПРЕДГОвор. Век има близу иљада година како Србљи имају своја слова и писмо, као до данас још ни у каквој књизи немају правога свог језика! Док су Србљи имали своје краљеве и цареве, да се у оно доба овако млого писало, што се данас пише по ришћанским државама, јамачно би они почели још онда својим језиком писати ; али се онда може бити још мање писало, него што се данас пише по Турским државама; зато се није требало ни старали да сви људи разумију оно што се пише; а неколико људи могли су ласно писати којекако. Осмаеше дипломе од наши краљева и од царева, и други рукописи од они времена свједоче, да је народ Српски прије пем смомина година говорно као и данас што говори (осим ђекоји Турски, и други туђи ријечи), него да су писари у писању мијешали народни језик с црквеним језиком, као и данас се ради. Н. п. у Душановим законима (из половине 14-те спомине година), што су на. штампани у историји Раићевој, стоји: „И ако се наће полувераць да узме „Хрістіанку: акое крадомъ, дасе има покремими у Хрістіанство: аколисе не „покрсти : да мусе узме жена и деца и вась домъ, и онъ дасе за мочимъ. да по село платить що бы онѣ плато, кои е по пожегао Книге Царске „коесе находе и коесе износемъ предѣ судію, да имають судïе сматра„ли, а кои пресуждуе первый уставѣ Царски, што е записалъ свешли Цар „кому, оне Книге кое повторають уставъ первый, да и узму судіе и прине „су предъ Цара — да ихЪ закунемъ, и кадесе закуну — Піянице коисе „Скымають, и нападну где на кога, и кои кога посече, или окервавы, а не до смерти, маковому пїзници да се око извади, и рука да му се „отсечемъ, аколи кога піянъ издеремъ, или кому папуче скине, или „скине кому капу или що узме mb" и m. д. Раић каже, да се ови закони налазе у старом рукопису у архиви племените ГГ. Петра и Саве от Те Ћелија, и да су оданде од слова до слова исписани и наштампани ; но ја би опет рекао, да су ђекоје ријечи поправљене по данашњему Славенском језику, н. п. омецъ, свями, первый, церковь, самерми, перговацъ, сотворими, возвращими, во (градѣ), со (изволеніемъ), ко (домомb) и m. д. ово би по старом рукопису морало бити омац] (као полуверацъ, парацѣ, и т. д.), свеми (као што и овђе има ђешто), првыи (или први), црковь, самрши, прговацъ, самворими, вазвратими, ва, са, ка (као што и овђе има ђешто); Или може бити да су и тишле и мали јерови (ь) преварили онога, који је исписивао. Али баш да речемо, да је и у првоме рукопису овако испо је нашшампано у Ранкевој историји и овђе, опеш је јасан знак, 10 шмо да је народ Српски прије 500 година говорио као и данас што говори, а и пи- 21 -- - -- Славенски ? Emo ma „ну посрѣдъ рашкога ключа. „путемъ на дѣль. - На гомилу на дѣо. Путемъ деонимъ. — Оmb круИ панагюрь свете петке ,,шке великомъ равниномъ, — и cb заменою. „на дунаву” и т. д. А почетак је ове дипломе : „же от несущіихъ вѣса въ „бытые привѣдын видимааже и невидимаа" и тако даље, да га ни један прост Србљин не може разумјети. На печашу стоји: блавоверни кнҫЪ, а на потпису благовѣрныи кнезь и m. д. ко су (од прилике) писане и остале све дипломе (старије и млађе од Сад још неколике врсте из Српске испоове), што се налазе којеђе. рије Ђорђија II. Бранковића, пошљедњега деспота Српскога, који је умръо прије смо и неколико година (1711), из књиге преће, страна 89 (по) : , Първи неманя православно кьрщение тридесет летань васприемь на се„бе ва Рашску Епискупию и ва цьрковѣ светих, апостолъ кърщаемсе пьр„ви немана именемъ Стефань, ва шомже кьрщению единокупно и самодър„жавну область васприемъ и окрсıb дьржави своей воевати заченшу ему „многие държави себе присвоивЪ дондеже Исака комнена цара константи,нополскаго на свое самирително хотение привлещи вазможму бисть, са„мирениеже между ими биваеть виною сею, яко Гречаски царъ ваздастѣ „свою дащерь ва супружницу Стефану пьрвому Деспоту Сину неманину ,,пьрвому, рекшаго светаго Симеона Егоже гречаски Царь ва глаголани и ва ,,писани великим жупаномь именоваше, якоже отомь и више ва писани на„шемь васпоминаниемь изобразихомь, и по свемомь ему приставлению ва „сселую опъ нѣго сапворенню обитель Студенички Монаспирь положенъ „бисть, и Деже и синь его Стефанѣ пьрви Деспоmb и първи сенчани краль ,,рекоми, са синомъ своимъ Радославомь, внукомже светаго Симеона Ea Pa„цех, своихъ погребени Суть *)." - По обоме би сад могао рећи сваки човек, који не зна историје нашега језика и писања, да су овако Србљи говорили прије смо година; као што мисли Енгел, да се у Карловцима врло добро Славенски мора говориши, зашто је Раић онђе рођен, а онако добро пише Славенски; и да је Сремачки језик ближи к Росијскоме, него к Дубровачкоме **); и као што смо до сад сви мислили, да је Бранковић онако писао, као што Раић у својој историји на млого мјеста наводи његове ријечи, и каже: ,,Сице пишеть Бранковичь", или „Сія сушь словеса Бранко *) Ја сам ово исписао из Бранковићева рукописа, који се сад налази у Карловцима у митрополитској библиотеци; и обђе је управо онако нашмамлан, осим велико я (које у Бранковићеву рукопису стоји што није имала овдашња и у почетку и на крају), ук, ом, штампарија, него је мјесто њи метнумо у, onib, a, иш, **) Engel's Geschichte des K. Ungern und seiner Nebenländer III., 147 und 154. |