дуђ, луљ, нуњ, тућ, а ѣ остане само е, н. п. ђед, ђевојка, Беца; разбољешисе, кољено, леса: позелењеши, синетисе, врћеши и т. д. *). в) а ђе би требало на њему глас отегнути, онђе се изговара ије, н. п. бијело, ријеч, дијеше (род. ђетеша!), цвијет, сијено, вијек, пијевац, риједак (рјеђй) и т. д. (Бешто се овако изговара ије и у онаковим ријечима, ђе је у садашњему Славен ском језику е, н. п. пијесак (пјесковито), вријеме (времена, временим), млијеко (мљечика, мљечар), ждријебе (ждре бета, ждребећи), јастријеб (јастребови, јастребаст) и п.д.), г) пред j (я) изговара се као и, н. п. сијаши, вијати, гријати и т. д. У Сремачком нарјечију изговара се двојако: а) (и највише) као е, н. п. вера, мера, речиш, семе,, певати, сèjати, вејаши, грејаши; бело, реч, дете, редак и т. д. 6) као и, н. п. ле шити, вршиши, стидишисе, видити, зеленитисе, разбо0лишисе и т. д. А Ресавско се само по том разликује од Сремачкога, што се у њему и онђе говори е, ђе у Сремачкоме и, н. п. летеши, видети, вртеши, разболешисе, стиделисе, позеленеши, волети и т. д. Осим ови општи разлика имају у Ресавском нарјечију јо Двије особите разлике (у склањању суши, имена): а) што имена првога склоненија, која се свршују на г и на к, и у вин, млож, промјењују г на 3, к на ц; тако исто и она имена, која се свршују на а и на у, имају и у вин. Млож. с, н. п. во има розе, разбио Турце, има добре опанце, изеб све орасе, продао кожусе и т. д. 6) што имена другога склоненија имају у даш. и у сказ. јед. броја е, н. п. дао девојке јабуку, носи на главе, седи у Ресаве, на Мораве, и т. д. Између ови нарјечија мени се чини да се најједначије изговарају ријечи у Ресавскоме: зашто се у Сремачкоме може чути (понајвише у ђекојим глаголима трећега спрезања, у наклоненију неопредјеленом) и ΠΟ Сремачкоме и по Ресавскоме, н. п. разболишисе и разболетисе, стидимисе и стидетисе, летими и летеши, позелеНИО и позеленео и т. д. Тако се исто обе ријечи могу чули у Ерцеговачкоме по Ерцеговачки и по Сремачки, н. п. стиђетисе и стиДитисе, лећети и летиши, позелењети И позеленимн 7 виђети и видими, ослијепљеши и ослијепити и т. д. Мени се ни једно ово нарјечије не чини љепше ни милије од другога, него су ми сва три једнака; а ову сам књигу зато писао Ерцеговачким: а) што се тако говори онђе ђе сам се ја родно, и тако сам најприје од мајке и од оца научно говориши; а 6) да виде Сријемци и Бачвани и Банажани, како њиова браћа и по оним земљама говоре: зашто се до сад о том ништа није писало. 2) Судијин, Курчијин, абаџијии, и остала овакова имена, чини ми се да у женскоме и у средњем роду избаце оно пошљедње и, н. п. судијна, судијно; Курчијна, Курчијно; абаџијна, абаџија Но и т. д. *) Послије и изговорасе уђекојим ријечима и као је, и. п. тјеме, стјеница, mjежити, мјештан, тјещњй и т. д. д врло ријешко, н. п. подјела, здјела (говорисе и жђела). 5) Божји, шичји, човечји, мишји, и остала овакова имена могу имати у женскоме и у средњем роду шичија, шичије; Божија, Божије; мишија, мишије и т. д. као да би у мушкоме роду было Божиј, шичиј, мишиј и т. д. 4) Ја сам овђе глаголе писао у наклоненију неопредјеленом, а може бити да би било приличније садашње вријеме наклоненија изјавителнога (као што пишу Грци и Лашини, и остали Славенски народи); шим би се код нас могло уштеђети неколико врсти, зашто има млого глагола који садашње вријеме имају једнако у свим нарјечијама, а наклоненије неопредјелено различно, н. п. вршим, воћеши, вртеши, вршими; Болим, вољеши, волеши, волиши; зеленим, зелењеши, зеленеши, зеленити; стидимсе, стиђешисе, стидешисе, стидимисе и т. д.: али баш зато мислим, да је у овоме првом Српском рјечнику требало овако, као што сам пописао: онога, који тражи, не би сувише било и обадвоје да се налази по азбучном реду, н. п. писати, пишем; и пишем, писаши и т. д. Заціто за 5) Повраћателне сам глаголе понајвише само оне писао, који имају особито значење, н. п. Молим и кога, И МОЛИтисе коме; извоћи (пушку), и изврћисе (н. п. изергла се врата; изерглисе људи) и т. д., а ђе нема особитог значења, онђе се може разумјеши и онако, н. п. вући, ферреп; вућисе, і (феррен; гријаши, wärmen; гријашиce, fih märmen и т. д. Ово се може се додати свакоме глаголу, н. п. не пјева ми се, једе ми се, плаче ми се, не чека Ми се и т. д. зато би ово се требало писати свуда само за себе (као што чине Чеси, Пољаци и Крањци), н. п. надати се (као надао сам се), смијаши се (као шта се смијеш) и т. д. 6) Донијо, цијо, бијо, и остале овакове ријечи, писао сам овако (с j) зашо, што се послије каже донијела, донијело; цијела, цијело; бијела, бијело, бјељи и т. д. У Ерцеговачком нарјечију једнако се говори бијело, млијеко, гнијездо; а у пјесмама кад затреба изостави се и (као што се и остала самогласна слова обично изостављају), па се пјева и говори бјело (6ђело), млеко (млјеко), гијездо (гијездо), као што је мало прије напоменуто. 7) Овђе има неколико ријечи без икаквога значења, које сам ја чуо ђе се говоре, али сад не знам у право шта значе, као н. п. плесмо, тоња, илинча, факља, осока, утакмице и т. д. А ђекоје нијесмо МОГЛИ на вријеме да нађемо како се зову Њемачки, као н. п. греш, ждрепчаник (Drtiheit, mäntel, öfterr. Drittel), перде (bie Zaften), срчаница (@angmage, Langmele, Sangwieve, longurius, longula). 8) Код имена трава и дрвећа ђе стоји Linn., оно ми је казао Г. Андрија Волни, бивши управитељ Карловачке гимназије; а за које ми он није могао казати како се зову по Линеју, код они смо само записали да је трава некаква или дрво. 9) Ова крштена имена Српска, што се налазе у овој књизи, живе и данас у народу Србскоме, по неким мјестима мање, по неким више. По Србији млого и више има по Шумадији и доље преко Мораве, него горе преко Колубаре; а по Сријему, по Бачкој и по Банашу, више и има у презименима, него у именима. Због имена Српски вриједно би било на штампати један поменик из намастира Раче, који се сад налази Фрушкогорском намастиру Беочину. То је велика књига, као октоих на по табака (in folio), и у њој има неколике иљаде Српски имена (мушки и женски): мислим да су они људи, који су намастиру парусије писали Књига се та почиње овако:,,С Богомъ почінаем сый светый и Боже„ствены поменик. Възнесента Господа Бога и спаса нашего Ісуса Хріста ,,вѣхраме раччи (!). поменованіе вьсѣхъ православныхъ Хрістіань." To joj je име; па онда почиње овако: „Поменик господам Срібскым помени Гос„поди душе рабь своих. помени господи благочестиваго господина вла- дыку Сръбскаго неманю, Сїмешна монаха и мѵроточца. И благочестиву „Госпожду монахію Анастасію. *) Благочестиваго и прѣваго краля стефана , монаха Сімеона и монахію анну. Благочестиваго краля радосава монах ,, анна; и монахію анну. Благоч. краля стефана уроша монах Смешна и ,, монахію Елену. Благоч. краля Стефана, монах Ѳеоктиста. Благоч. краля ,,Стефана уроша. Благоч, и приснопоминаемаго цара стефана. Благоч. и „приснопоминаему царицу монахїю Еѵгієнію, Благоч и приснопом. цара уро,,ша. Благоч. краля влькашина и сына его благоч, краля марка. Благоч. и •, приснопом. кнеза лазара. Благоч. и присноп. госпожду монахію Еѵгенію. „Благоч. и присноп, деспота стефана. Благоч. и присноп. блька бранковића. „Благоч. и присноп. госпожду монахію марину. Благоч. и хрїстолюбиваго гюрга. Благоч. и присноп. госпожду деспотицу Ерину. И чадь ихь. Благоч. „деспота лазара. И подруче его госпожду Елену. Благоч. и хрїстолюб. ца,,рицу Мару. и грьгура. И стефана. Благоч. и хрістолюб. монахію аггелію. „Благоч. и хрїстолюб. їанна деспота." Послије ове господе стоје митрополипти ево овако (вьсе свещенаго): „Максімѣ вишеградскій. **) Марко звор,,ник. Григорїй пожера (пожаревачки ?). ї акѵм срм (сремски?). їсіф бани(?). „де фань пек. їсіф баня. Максїмѣ маркова црква (?). Симеонь —. јаћимь -. Ѳедорь и Макарій митрополии дабрскій (?). Исаїй —. григорїн ужички , митрополить. јаћим —." За митрополитима иду калуђери, попови, људи и жене, али све особито, и у реду свако име из почетка. Код мло ги имена стоји и од куда је онај, а ђешто и које је године записан. Калуђери су сами писали сваки своје име и намастир од куда је; а имена прости људи писана су минејски лијепо, готово као једном руком. На имену књиге не стоји кад се почела писати; врло стара не може бити, зашто није паргамент, него аршија (врло лијепа и јака). Ја сам шу књигу сву прочашно и нашао сам најстарији потпис калуђера їсіфа из донце од године 1623. Ту има калуђера и из они намастира, којима се данас једва зидине знаду, н. п. из Вошњака, из Ивање и т. д. А има и из онакови намастира, којима ја заиста никад прије имена чуо нијесам, као н. п. равна рѣка, куманица, ораовица, осавница, дуић, кобековићѣ, Ѳотиня, Стелновацѣ, Бранковина, уреклач, Доноаш, ромінь, вуваць, вонцѣ, донца, добрунь, маржићъ, мажићъ, мећаваць, градаць, рибница, щемлюги. Ова 17 *) Онђе се ова сва имена из почетка почињу. **) И мишрополипи стоје онђе из почека, ** сва имена стоје међу намастирима, зато мислим да нијесу села, нити каква друга мјеста. 10) Турске ријечи (које сам од прилике знао да су јамачно Турске) назначио сам звјездицом (*), и ђе ми је одма могло пасти на ум, замјењивао сами Српским ријечма. Највише од ови Турскије ријечи могу се без сваке муке ишкерами из нашег језика, зашто имамо Српске мјесто њи; а ђекоје се може бити ни у години дана не спомињу: али сам и ја опет писао, зашто сам чуо ђе се у народу говоре, или пјевају; а има неколико и такови ријечи Турски, које ћемо морати задржати и посвојити, н. п. боја (бојиши, бојење), аманет, шепсија, ђерђеф, топ, барјак, барјактар, брк, бурмут (бурмушица), чакшире (ђећоји наши списатељи пишу ногавице мјесто чакшире; али ногавица данас код Срба значи само оно, што стоји на нози, па и од гаћа и од чакшира! а у читавим чакширама имају двије ногавице, тур, ртмаче и оно горе, што стоји око човека) и т. д. Али зато опет никакав памешан човек не може рећи, да је Српски језик опогањен туђим ријечма, и да се зато не може језиком назвати. Данас нема на овоме свијету ниједнога језика (ни старога ни новога), у коме нема туђи ријечи (и у самим Славенским класическим књигама млого заслуженога Раића има шуђи ријечи (готово) колико и у Српском језику, н. п. акциденцїа, аресть, армїа, лагерѣ, караулъ, команда, кондицїа, amтестацїа, линїа, казна, пунктЪ, комендантъ, коллегїа, трактать, диштриктъ, потенціа, епистолїа, циркуль, фамилїа, квартирѣ, конакъ, сандукъ и т. д.). Али зато опет ја туђе ријечи не браним, него и ја кажем, да се треба трудити и чистити језик од туђи ријечи (не сам» од Турскије, него и од сваки други чије му драго биле; зашто, н. п. Латинске, или Њемачке ријечи, нијесу нама ни мало љепше од Турскије) колико се може; али што се не може не треба за оно мрзити на језик. - Ми друкчије не можемо почети наш језик чистити од шуђи ријечи, док најприје не познамо све наше ријечи, које се по народу говоре; па и онда опет је боље узети туђу ријеч, која је позната у народу, него ли наопако нову градити, зашто по није за свакога ученог човека (а за простака јест: зашто су сви језици постали од простака, т.ј. од пастира и од тежака; и простак HI икакву ријеч не може друкчије начинити, него управо онако, као што су и остале начињене). О овом је вриједно да сваки наш списатељ (а особито онај, који оће да чисти језик) прочита предговор Кампов к његовоме Њемачком рјечнику, који је писан ради чишћења Њемачког jeзпка (Campе Wörterbuch zur Erklärung und Verdeutschung der fremden Ausdrücke, zte Aufl. Braunschweig 1813, 4.). 11) Које се ријечи данас не говоре у говору, него се само чују у пјесмама, оне сам забиљежио са ст. (стајаћа, poetif$), као н. п. чедо, љуба, чарни, стадо, ладо, лељо, и ш, д. У Бечу 10-га Окт, 1818. В. С. |