Page images
PDF
EPUB

штампали један по меник из намастира Раче, који се сад налази ў Фругікогорском нама

мастиру Беочину. То је велика књига, као ок Поих на по пабана (in folio), ну њој има неколике иљаде Српски имена (мушки и экенски): мислим да су они људи, који су намастиру парусије писали Књига се па почиње овако: „С Еогом, почїнаемѣ сый светлый и Божествены поменикъ. Възнесеніа Господа Бога и спаса нашего Ісуса Хріста „Eb храме раччи (!). поменованіе всѣх) православныхЪ Хрістіанѣ.”То јој је име ; па онда почиње овако: „Поменикb господам Сръбскым помени Гос.

поди душе рабь своих. помени господи благочестиваго господина влаэдыку Сръбскаго неманю, Сімеона монаха и муропіочца. и благочестиву „Госпожду монахію Анастасію, *) Благочестиваго и приваго краля стефана

монаха Смеона и монахію анну. Влагочестиваго краля радосава монах „тоанна ; и монахію анну. Благоч. краля Стефана уроша монах Сімеона и

монахїю Елену. Благоч. краля Стефана, монах Феоктиспа. Благоч. краля „Стефана уроша. Благоч. и приснoпоминаемаго цара стефана. Благоч. и присногоминаему царицу монахію Evгкиїю. Благоч и приснопом. цара уроуша. Благоч. краля вльќашина н сына его благоч, краля марна. Благоч. и приснопом. кнеза Лазара. Благоч. и присноп. госпожду монахію Evгжнію. Благоч. и присноп, деспота стефана. Благоч. и присноп. влька бранковића, „Благоч. и присноп. госпожду монахію марину. Благоч. и хрiсполюбиваго гюргя. Благоч. и присноп. госпожду деспошнцу Ерину. И чадь ихь. Благоч.

деспота лазара. И подручіе его госпожду Елену. Благоч. и хрiсполюб. ijaэрицу Мару. и грьгура. и спефана, Благоч, и хрiсполюб. монахію аггелію. „Благоч. и хрiсполюб. fоанна деспота.” Послије ове господе спіоје милирополипи ево овако (вьсеосвещенaro): „Максім) вишеградскій. **) Марко звор„никЬ. Григорій пожера (пожаревачки ?). Факумф сўм (сремски?). осіф бана(?).

Эewфанлеб. осіф баня. Максімb маркова црква (?). Симеонb -. јаћим. „Сеодорф и Макарій митрополипи дабрски (?). Исаій -. григоріи ужички

митрополипib. јаћим —." За митрополишима иду калуђери, попови, људін и жене, али све особино, и у реду свако име из почепка. Код мло. ти имена спојн и од куда је онај, а ђешпіо и које је године записан. Калуђери су сами писали сваки своје име и намаспир од куда: је; а имена проспи људи писана су минејски лијепо, гопово као једном руком. На имену књиге не споји кад се почела писати ; врло спіара не може бити; зашліо није партаменти, него артија (врло лијепа и јака). Ја сам у књигу сву прочатио и нашао сам најстарији потпис калуђера їәсіфа из донце од године 1623. Ту има калуђера и из они нама спира, којима се данас једва зидине знаду, н. п. из Воп њака, из Ивање и т. д. А има и из онакови нaмaспира, којима ја заиста никад прије имена чуо нијесам, као н. ін. равна рѣка, куманица, ораовица, осавница, дуи f, кобекови лѣ, Өопиня, Сеянова цъ, Бранковина, уреклач”, доноди”, ромЇонъ, вува цъ, во и цъ, доица, добрунъ, маржикъ, мажи къ, мећава цъ, града цъ, рибница, шемлю гъ. Ова

*) Онђе се ова сва, имена из почепића почињу. **) и митрополити стоје онђе из поҷешка,

[ocr errors]

сва крена стоје међу намасiптирима, зато мислим да нијесу села, нипін Каква друга мјеста.

10) Турске ријечи (које сам од прилике знао да су јамачно Турске) назначио сам звјездицом (*), и ђе ми је одма могло пасти на ум, замјењивао сам и Српским ријечма. Највише од ови Турскије ријечи могу се без сваке муке ишћерати из нашег језика, зашпо имамо Српске мјесто њи; а њекоје се може бити ни у години дана не спомињу: али сам и ја опет пи. сао, зашто сам чуо ће се у народу говоре, или пјевају; а има неколико и такови ријечи Турски, које ћемо морапии задржали и посвојипи, н. п. боја (бојиши, бојење), ама неп, шепсија, Ђерђеф, поп, барјак, барјакпар, брк, бурмуш (бурмупица), чак шире ($екоји наши списатељи пишу ногавице мјесто чакшире; али ногавица данас код Срба значи само оно, што стоји на нози, па и од гаћа и од чакшира! aу чniaвим чакширама имају двије ногавице, пур, рпмане и оно горе, шпо стоји око човека) и т. д. Али запо опет никакав паме. пан човек не може реки, да је Српски језик oпогањен пуђим ријечма, и да се зашто не може језиком назвали. Данас нема на овоме свијету ниједнога језика (ни старога ни новога), у коме нема пуђи ријечи (и у самим Славенским класическим књигама млого заслуженога Раика има пући ријечи (готово) колико и у Српском језику, н. п. акциденціа, аре спиъ, армї а, лагеръ, караулъ, команда, кондиціа, аппеспі ацiа, липні а, казна, пункть, комендантъ, коллегїa, пракша пі, ди штрик mъ, потенціа, епистола, циркулъ, фамилїa, кварлi иръ, конакъ, сандукъ и т. д.). Али запо опели ја пуње рјечи не браним, него и ја кажем, да се преба трудипи и чиспили језик од туђи ријечи (не само од Турскије, него и од сваки других чије му драго биле ; зашпо, н. п. Латинске, или Њемачке ријечін, нијесу нама ни мало љепше од Турсније) колико се може; али што се не може не треба за оно мрзнупи на језик. — Ми друкчије не можемо почели наш језа чистник од пућни ријечи, док најприје не познамо све наше ријечи , које се по народу говоре ; па и онда опепi је боље узепти туђу ријеч, која је, позната у народу, него ли наопако нову градини, заншо по није за свакога ученог човека (а за прос така јест : зашто су сви језици послали од простака , п. ј. од паспира и од пежака ; и простак никакву ријеч не може друкчије начинити, него управо онако, као иіпо су и остале начињене). о овом је вриједно да свакин наш списатељ (а особало онај, који оће да чисти језик) прочита предговор Кампов к његовоме Њемачком рјечнику, који је писан ради чишћења Њемачког jezika (Ca m'p e Wörterbuch zur Erklärung und Verdeutschung der fremden Aus. drücke, 2te Aufl. Braunschweig 1813, 4.).

н) које се ријечи данас не говоре уговору, него се само чују у ијесмама, оне сам забиљежио са сп. (стајала, poetif)), као н. л. чедо, љуба, чарни, стадо, ладо, лељо, и пи, д.

у Бечу 10- га Окл. 18.8.

В. С.

ИМЕНА ГГ. ПРЕНУМЕРАНТА ПО АЗБучномЕ РЕду:

2.

2.

І, СВЕШТЕНИЦИ. Преч. Г. Јован Максимовић, Карло

вачки. а) Ми прополит и.

Максим Максимовић, Шидски.

Марко Витас, Бенковачки. Високопреосв. Г. Агатангел, митро.

Марко Вуиновић, Котарски. полип Бијоградски, и височајши

Петар Добријевић, Книњски. екзарх све Србије

Петар Сабљић, Книњски. Високопреосв. г. Петар Петровић

Сава Косић, Муачкопољски. Негош, благоуправитељ и миптрополиш Црне Горе, Рос. импера

Сава Берчић, Шајкашк. башалиона.

Симеун Злоковић, Каштелновски. морског ордена светога великога

Стеван Кончар , Буковички (у кнеза Александра Невскога кава

Далмацији). лер 6) Владике

д) Игумани. Гледај у предговору.

Препод. г. Аци - Костантин,

Чоке.

шински. в) Архимадрипи.

Вићентије Кнежевић, н. Керке. Преч, Г. Герасим Омчикус, н. Керке.

Гаврило Опачић, н. Крупе. -Димитријекрестик,Крушедолски.

Неспор Јоанновић, Бешеновачки. - Јосиф Павићевић, Н. Острога (у

Симеун Јоанновић, Бањски (у Црној Гори).

Далмацији). Лукиан Мушицки, Шишатовачки.

Спиридон Свердлин, Драговићки. Меленпије Павловић, Врабевш,

5) Попови. Методије Лазаревић, Троношки. Мојсеј Мануиловић, Ходошки,

Чеспіњ. Г. Аврам Максимовић, парох Никанор Богепић, н. Савине.

Сомборски.
Прокопије Болић, Раковачки. Аврам Панић, Шидски.
Сава Љубиша, н. Праскавице (у

Алекса Васић, Ђурђевачки,
Далмацији).

Андрија Максимовић, НовокарлоСамоило Јаковљевић, н. Калинића (код моштију св. Краља).

– Андрија Симић, капелан од Косова. Стеван Дубаић, Драговићки. — Атанасије Бједов, Паћенски. Теодосије Станковић, родом из

Атанасије Борић, Лежимирски. Ерцеговине, протосинђел консис

Ашанасије Влаховић, из Старог Бепоријални у Шибенику, и парох од

чеја, ч. конс. Будимск. член, сс.ХХ. Верлике.

и Философије доктор; са својим

синовима Александром и Милошем. г) Проме.

Антоније Радуловић, Полачки. Преч, Г. Богдан Милиновић, Рисански. — Василије Јефремовић, Каменички.

Иван Пејовић из племена Цеклина, Василије Николајевић, Сурчински. Ријечке наије (у Црној гори). — Василије Тепша, капелан Мирањски. Јаков Поповић, Бококошорски,

Вилид Жежељ, Бенковачки.

нички.

[ocr errors]

вачки,

[ocr errors]
[ocr errors]

вачки,

Чеспінь. Г. Гаврило Живановић, Обре- Препод. г. отац Бенадије Бједов, је

ром. н. Крупе и парох Биљански. Гаврило Котарлијf, Bзилки. Исаије Омчикус, јером, н. Крупе и — Гаврило Сечански, Голубиначки. парох Шибенички. -Глигорије Бајчевић, Сент-Ивански. - Јаков Маринчић, јером. н. Керке и — Давид арјановић, Маицки.

парох Косовски. - Димитрије Стефановић, Новосад. Јанићије Радиновић, јером. Драгоски, честіњ. конс. Бачке прис. 4 про вићки и парох Загорски. фесор у гимназији.

- Јосиф Троповић, јером, н, Савине и - Борђије Павшић, Голубилки.

парох од Топле: Јанко Петровић, Шабачки.

Леонпије Павковић, парох обро, Јован Живковић, Муачки. Јован Ненадовић, Јаменски.

Макарије Грушић, јером. н. Савінне. Јован Поповић, Ђурђевачки,

Макарије Личина, родом из Лике, — Јован Томић, Бијоградски. јером. н. Крупе и парох Скрадински. Јован Чоловић, у Тепљу.

Никодим Зелић, јером. н. Крупе и КоспланинАндрејевић, из Загреба.

парох Исламски. Лука Павковић, Пећиначкі.

Никодим Лазаревић, јером. н. СаМарко Бусовић, Баљачки.

вине и парох од Мокрана, Марко Вукосављевић, из Пелтрова Никодим Новаковић, јером. Драгосела; са своим синовима Алексан вићки. дром и Младеном, и кћерма Јулиа Парпеңије Тороҷица, јером. Драном и Пулхеријом.

говићки и парох од Ллавна. Марко Мијатовић, Грчански, Силвестр Вучковић, род. из Босңе, Мијаило 1Поповић, капелан од Биі. јером. н. Крупе и парох задарзки, скупије.

Симеун Илијћ, јером. Драговцћіки — Мојсило Бугарчид, Чурушки. и капелан у Плавну. Никола Коспић, Кертолски.

Софроније Куцић, јером. н. Савине — Павле Апанацковић, Сомборски, и парох од Каштела новога. ну краљпедагогическом Српском Спиридон Милорадовић Алексиинституту капихета јавн. ред. јевић, род. из Ерцеговине, јером, н. Павле Бељански, адміцн, парохије

Керке и парох Дернишки. Гардиновачке.

Сптеван Видосављевић, парох од Петар Јанковић, Цеклински. Петрове цркве. Петар Кричка, Кањански.

ТеодосијеТрескавица, из ДалмациПетар Руњанин, Кузмински. је, посприжн, н. Керке, парох у Прокопије Груик, Липовски. Дубровнику. Сава Бјелановић, Добропољачки.

Теофило Бошковић, родом из ТреСимеун Кордић, Смоковићки. биња, јером. ун, Дужи, Синридон Симић, капел. Косовски. Теофило Кашић, јером. н. Керке и Теодор Масникоса, Попиначки. капелан у Дернишу. Теофан Јоанновић, Каменички. — Тирило Пвјековић, родом из Боке TприлоОпачић, капел. у Шибенику.

Которске, поспірижн. н. Савине и е) Калуђери.

јером. у владичином двору у Ши

бенику. Препод. г. отац Викентије Торочи ж) ђакони. ца, јеромонах н. Крупе и капелан Честн. г. -Отац Пахомије Вусовић. Жегарски

ђакон Шибенички.

[ocr errors]

2.

Чеспін. г. отац Петар Поповић, ka своим синовима Гаврилом и Боркон и учитељ Беочински.

ђијем. Кирило Николић, ђакон и учитељ Г. Исидор Стојановић,пірговац, и над. Каменички.

зиралем школски; са своим сином

Јаковом.
ІІ. ОСТАли људи. Племен. г. Симеун от, Гавањски,

краљ. диште. Пописког сенатор, и Арад.

славне вармеђе Бачке асесор. г. Борђије Јанковић, сенатор.

Бијоград (у Србији). Марко Бабић, пірговац.

а) Јего Висоңородије верховни кнез Никола Кланк, прговац.

и правитељ народа всеја Сербији Беч.

Господар Милош Обреновић 3. Г. Андрија Белецки, доктор мед. и

6) Кнезови и оспали госпо: првога реда љекар у свеопш. бол

дари. нйци. Браќа Владислави.

Племен. Г. Вуица Вулицевић, дјејГина Вулко,

співип, член правителства и оборДимитрије Давидовић, учредник

Кнез наије Смедеревске Српски новина.

Димитрије Георгијевић, дјејств. Димитрије Тирка.

член правителства, толмач, и азЕмануил Долежалек, музикус.

надар опити прихода

Јован Миоковић, дјејств. чл. праЈеремија Гагић, Росијско - импераніорски типуларни совјетник.

вищ. и општенародни секретар. Јов. Баппи. Дртина, К. к. двор

Мапија Алексијев Ненадовић проске апатеке Зифbalte

па, обор - кнез у Ваљевској наији 10. Јован Дембелић.

— Милоје Теодоровић, дјејств. чл. Јован П. Стојановић,

правителства и обор - кнез наије — Јосиф Сулић.

Јагодинске. Мијаило Бојаџија, Грчки учитељ.

—Милосав Здравковић, кнез Ресавски Наум Георг Чаппо.

- ІПавле Маринковић, кнез у БијоградНикола Лукић, из Новога сада.

ској наији. Племен. г. Сим. Георг Сина, спаија

Павле Сретеновић, дјејств. чл, Одошки и Киздијски и пр.

правителства, г. Стеван Константнновић

в) Писар. — Теодор Ивановић Недоба, Росијско Антоније Петровић, полумач, и императорски спатски совјешник опшпенародни писар. и пр.

Лазар Поповић, писар код народТеодор J. Тирка.

ног правителства. Тома Калиновић, из Земуна.

Максим Ранковић, писар код на— Франц Бенедепи, к.к. рипмајстор. родног правителства.

Павле • Теодоровић, верховнога. Бечеј (нови).

внеза писар. г. Лука Кисић, трговану; са својим

Тома Станимировић, Српски пол. сином Димитријем

номощника у Цариграду писар. Бечеј (стари). Племен. Г. Борђије, ощ Чокић, краљ,

г) Трговци. дишпр. Поциског донсулшар; <a г. Василије Пројнић, из Рауан

10.

2.

[ocr errors]
« PreviousContinue »