4) Глас не остаје све једнако на једном слогу, него се мијења, н. п. вода, воде, води, воду, водо, водом, води, воде, вода, водама; сокó, соколе, соколе; лонац, лонца (а ронац, ронца!) «онци, лонаца, лóнцима; писаши, пишем, писаше; јуна јунака, јуначе, јунака и т. д. རྣ склоНЕНИЈА. (de substantivorumu declinatione) Српска имена суштествителна имају четири склоненија. Прво Склоненије, По коме се склањају сва имена мушкога рода, која се свршују на полугласно слово и на у, и она на а, која и у родителном имају а; и на о која у род. имају ла; и неколика на е, н. п. јединствени број *) у пјесмама се налази ђешто дам. млеж. као лівор. јед. (као што је и у Славенском језику), н. п. Биће доста меса и габраном; Тако Турком Турски селам даде и п. д. Бешто се овакови дам. млож. падеж може чути и у говору, особимо у Бачкој (по варошима), и понајвише код они имена, која у млож. броју нарасму на ев и или на ови, н. п. воловом, соколовом, царевом; пријатељем,. момком и т. д. Али од Србијанаца, од Бошњака и од Ерцеговаца, ја то нијесам чуо никад, него би још и у пјесмама прије казали в оловим, соколовим", царевим, пријатељим (као Турски Турцим Бога називаше) ; или волов'ма, пријатељ'ма и пі. д а не вјерујем да би и Бачвани казали, н. п премом, зубом, нок щом? ** Бешто се може (особимо у Сријему, у Бачкој и у Банату) изостагими ово ма у твор, и у сказ. мʌож., н.п. сјелени, на волови, уком лови и m. д. И овако се по реченим мјестима (особимо у писању) изоставља ма у твор. и у сказ. код свију имена (осим трећега склоненија) суштествителни и прилагателни, и код ђекоји мјестоименија (н. п. мој, твој, свој, чиј). Али у Србији, у Босни и у Ерцеговини, слабо се и у пјесмама чује (н. п. А с ајдуци како начинимо), него се радије изостави пошљедње а, или и испред м, н. п. На синџирим симне трике; у Руњанским зеленим шл вицим’; Под чадор ма робље под’јелище и т. д. се изговарају са ф (н. п. Ђерђеф, аферим, седеф и m. д.*), а шакове ђекоје морамо узимати и Грчке и Латинске: зато ћемо и ми узети ф међу наша слова. Изговара се мекше од г, али у Српском језику нема његова гласа, него су га Србљи или са свим изоставили (као Талијани у Латинским ријечма, onore од Латинскога honor и т. д.), н. п. ора, Вла, лад, ром, рабар; мануми, дунуми, маовина, дуовник и т. д. или су га промијенили 1) у в, н. п. сув, глув, кувати, дувами и т. д. а) у г (у Ерцеговини, и по понајвише на крају ријечи), н. п. доЂог, виђег, нађог, чуг; ораг, навог брда и ш. д. 3) у ј, н. п. смеј и м. д. 4) ук, н. п. женик. Какогођ што се г претвара уж и уз, тако се у Славенском јези ку претвара хусиуш, и у маковом догађају Србљи су готово свагда задржали с и ш, н. п. Вла, Влаше, Власи; ора, ораси, орашје; дијами, дишем, маами, машем; снаа, (дат.) снаси (и снаи); дувами, душем (и дувам) и т. д. Истина да у Српском језику нема ни једне ријечи, ђе би се х изговарало, али га опет морамо узети за туђе ријечи (овђе преба разумје ти и саме Славенске и Росијске ријечи, које ми сад узимамо, н. п. воз дух; ја овђе нити би смијо уписами возду, ни воздуг, ни воздуј, ни воздук: зашто онда нити би била ријеч наша ни Росијска), као и ф. 8 Није слово, него је читав слог (w m, или о m) и ријеч. Од прије, док није било армије ни штампе, морали су људи све књиге писали на паргаменту (углађеној кожи), који је био млого скупљи од најљепше армије сад; зато су се старали да пишу што се може краће ; и тако су почели надметами шишле и скраћивати онакове ријечи, које често долазе, и које сваки ласно може погодити, н. п. хс, оц, дѣдь, бъ, гь, значи христос, отац, давид, Бог, господ и двије вајде: једну што се брже m. д. Од овакога писања имали су писало, а другу што се штеђео паргамент. сви щ Такођер није слово, него је састављено као и 7; Руси и остали, готово, Славенски народи изговарају га као шч, шако и нови књижевници Српски по Сријему, по Бачкој и по Банашу; а оспали сви Србљи (као н. п. по Србији, по Босни, по Ерцеговини и т. д.) и Бугари изговарају га као шм, н. п. аще, щедрома, пища, пещера, чаме аше, шмедрома, пишма, пештера и т. д.**). Ово је био говор, како га (наши) књижевници изговарају у читању Славенски књига, а у Српском језику имају оне ријечи, које се у Славенском језику пишу са щ, или шм, н. п. шмим, зашмимими шмука, шене, шшипами, приш м и т. д. или ћ, н. п ноћ, пећ, моћи, пећи, жећи, пишући, одећи, позлаћен и т. д. ы Има глас између е и и (готово као Њемачко й), али у Српском језику нема таковог гласа, ниппи га Србљи могу изговорити, него га у црквеним књигама читају као и, н. п. син, риба, бик и т. д. > • Није (данас) слово никакво, него је знак, који умекшава полугласконь, лебедь, радосшь, чами на слова, н. п. учитель, *) Србљи, који живе по варошима (како у Сријему, у Бачк. и у Бан. тако и у Србији и у Босни, радо изговорају ф, тако, да га кашто к у нашим ријечма узму мјесто в (понајвише у онаковим ријечма, ђе је У Славенском језику x пред в), н. п. фала, фалиши, уфашими, зафамими, дофамими и т. д. **) И у Сријему има старије попова, који још овако чате. ***) Може бити да Руси могу њим умекшати и остала полугласна слова н. п. 6, р, с и т. д. али Србљи не могу. И само д им напињу се само нови књижевници Сремачки и Бачвански да читају као ђ и ћ, н. п. госпођ, пућ, косћ и т. д. а остали сви Србльи читају, као што и говоре, господ, пум, косм и т. д. вѣ заповѣдехь твоихь; къ заповѣдемь твои мь; печаль прїнємме 7% грѣмникь йставляющих законь mѣ ои и т. д. ѣ Није слово, него је слог је, и само се пише у сриједи и на крају послије полугласније слова (а у почетку и послије самогласније олова ни пошто*), н. п. вѣра, мѣра, рѣка, горѣ, чати се вјера, мјера, рјека, горје и т. д. А кад стоји послије л и н, онда се л чати као љ, н као њ, а ѣ као е (ј са л слије се у љ, а са'н у њ), н п. лѣто, нѣдра, чаши се љето, њедра и т. д. • У почетку се изговара као ѣ (је), н. п. єдинѣ, єжъ, чами се једин, јеж и т. д. а у сриједи изговара се као е (и пише се за разлику паДежа!), н. п. омецъ (у родиш. млож), спасенія (у имем. млож.) и м. д. ю какогођ што је ѣ сложено из j и е, мако је ю сложено из ј и у, н. п. югъ, царю, мою, чаши се југ, царју, моју и м. д. а кад стоји, послије л и н, онда се ʌ чаши као љ, н као њ, а ю као у, н. п. люди, землю, святыню, богиню, чаши се људи, земљу, свјамыњу, богињу и ш. д. А (јус) Као слово не пише се данас нитђе у Славенском језику. У w (w) Ми и Руси изговарамо као о, зато га Руси нијесу ни узели међу своја слова. 1 за (а) Сложено је из ј и а (као и ѣ из ј и е, и ю из j и у), н. п. наворъ, кагода, царя, моя, творамъ, чапи се јавор, јагода, царја, творјам, мојаи m. д. А кад стоји послије лин, онда се А чаши каол, н као ю, а я каза, н. п. земля, святыня, чаши се земља, свјамыња. , Изговара се као кс (и Руси су га већ одавно изоставили). • Само је за Грчке ријечи. Србльи је друкчије не могу изговорити, него г ба Ово је био говор о Славенским словима, којије ми немамо (ниши нам требају); сад да речемо неколике ријечи о нашим словима, којије Славени немају. Славени немају ђ, ј, љ, њ, ћ, и. џ Је и код нас готово само за туђе ријечи (осим увјеџбати, наруџбина). и к. Ако у Славенском језику лебедь, Господь, швердь, юадь, мѣдь, треба читати лебеђ, Госпођ, шверђ, јађ, мјеђ; апушъ, радость, милость, (ако треба читати) пућ, радосћ, миЛоск: онда Славенима треба и ћ, као и нама: зашто они само слова немају, а гласове имају као и ми. и њ Требало би Славенима какогођ и нама. Кад би у Славенском језику (или барем у Русијском) било љ и њ, онда бисмо знали, или треба чамими конем, или коњем; кони, или коњи; конски, или коњски; учителем, нʌи учитељем; учимели, или учимељи; на земли, или на земљи; воли оца небеснаго, или воли оца небеснаго; книга, или књига; коли, или кољи; жни, или жњи; љублен, или љубљен; обновлен, или обновљен; сохранен, или сохрањен; онда бисмо ласно могли одсу дими, или имају правије ђеца, која поју у цркви Буди им ја Господње, или учитељи и свештеници, који читају Господне и м. д. Код нас ђекоји учитељи Славенскије граматика кажу, да у овакоВим ријечма ли и ни преба чатими љиињи: зашто је (веле) у именителном умекшано ли н, па свуда остаје као љ и њ; али је то слаб изговор: кад би тако било, онда не би требало ни у другим падежима ли сами я ни ю, него а и у, н. п. требало би писами землу, волу, болна ну, кона, учитела, кону, учителу, па би се чамило земљу, вољу, богињу, коња, учитеља, коњу, учитељу: него је с опроштењем, крпеж, који показује недостатак Славенске Бу шо, квице. Тако је исто потребно ј у Славенском језику, н. п. кад се пише у имен. струя, Троя, судїя, у вин. струю, Трою, судїю: требало би и у род. и у дам. писами струји, Троји, судији, а не струи, Трои, судїи. о гласоУДАРЕНИЈУ. у Српском језику, имају 4 различна ударенија гласа, и по њима су ево начињена 4 знака: Преи (*) стоји над оним словом, ђе се глас оштро изговара, н. п. вода, врана, вуна, земља, преметами, премешнуши, пица, пиши, крем, прем и м. д. Други (7) стоји над оним словом, ђе се глас управо протеже, н. п. грана, овца, сека, рука, виками, душа, риками, весеље, шрками, срна и т. д. Трећи (“) стоји над оним словом, ђе се глас као округло разлази, н. п. глад, благо, тело, бир, сунце, круг, рој, памтити трн, крв, мрк, црњка и т. д. Четврти (^) стоји над оним словом, ђе се глас тако протеже, да од протезања прелази нешто и на друга слова, која иду за њим, н. п. наво; (и свуда у родим. млож.) десет људи, пеш оваца, свију на рода и м. д. Које ријечи на ком слогу имају који знак гласоударенија, то ће се по времену одредити у граматикама, а ми овђе за сад само да опоменемо још. нешшо код огије знака гласоударенија, да би се лакше могао познати прави глас ријечи : " 1) Глас је првога знака (') двојак, које се особито може познати у је днаким ријечма, н.п. бацами оштрије се изговара кад значи рефеп, него кад значи регfеn; тако се ора изговара оштрије кад значи Die reфte 3eit, него кад значи vie Nuf; ако сe изговара оштрије јарица млада коза, него јарица шеница и т. д. зато сам ја у оваковим ријечма метнуо два знака (")ђе се оштрије изговара, као што се може виђеми код бацами, јарица, пара и м. д. 3) код трећега (^) треба упамтиши: а) ђе је гођ на другом, или на трећем, или на четвртом слогу овај глас, онђе пред њим мора бити на ком слогу и оштри ('), н. п. овчар, рамар, радост, господар, гомогљење, горо падник, војводовање и т. д. зато ја нијесам (свуд) ни метао оштрога на први слог, ђе је ово на другом, као н. п. код овчар, рамар, рвач, радост, рањење, ношење, момање, гњецован, голешан,грађанче и т. д. 6) овај се глас налази код свију ријечи, које се од несавршителни глагола граде на ње на предпошљедњем слогу, н. п. гомовљење, ријење, војводовање им. д. замо га у оваковим ријечма не би требало ни писати (кад се зна да је свуда), као што га ја нијесам писао у оним оваковим ријечма, које напријед имају глас другога зна. ка, н. п. писање. стругање, досађивање, откупљирање, љубљење, и т. д. г) готово би се могло рећи, да је и овај глас двојак у оним ријечма, ђе се два налазе на једној ријечи, н. п. памћење, судим, радим, шарам, вежем и т. д. (у оваковим глаголима). 3) И четвртога је знака (^) глас двојак, које је најлакше познати у једнаким ријечма, н. п. нас има седам друга, и сваки имамо по десет Лиепи друга (што се конци препредају): осђе се у десет лијепи друта не протеже тако глас, као у седам друга, него се изговара друта, мако исто кад се рече: виђели смо на небу 10 дуга, и донијели смоСваки по 10 качни дуга; десет грана, и допãо рана и м. д. 4) Глас не остаје све једнако на једном слогу, него се мијења, н. п. вода, воде, води, воду, вӧдо, водом, води, воде, вода, вӧдама; сокó, соколе, соколе; лонац, лонца (а ронац, ронца!) лонци, лонаца, лóнцима; писаши, пишем, писаше; јунак јунака, јуначе, јунака и т. д. склон Е Н И J A. (de substantivorum declinatione) Српска имена суштествителна имају четири склоненија. По коме се склањају сва имена мушкога рода, која се свршују на полугласно слово и на у, и она на а, која и у родителном имају а ; и на о која у род. имају ла; и неколика на е, н. п. јединсшвени број 10 И. јелени, II Р. јелена, SI колачу, мложесшвени број колачи, ораси, Д. јеленима *), колачима, орасима, Б. елене, 3. јелени, колаче, .орае, колачи, ораси, Т. јеленима **), колачима, орасима, С. јеленима **), колачима. орасима, мије, мију, мију, мијови, мијова, мијовима, мијове, мијови, мијовима, мијовима, соколови, котлови, *) у пјесмама се налази ђешто дам. млеж. као твор. јед. (као што је и у Славенском језику), н. п. Биће доста меса и гаграном; Тако Турком Турски селам даде и т. д. Бешто се овакови дам. млож. падеж може чути и у говору, особито у Бачкој (по гарошима), и понајвише код они имена, која у млож. броју нарасму на ев и или на ови, н. п. воловом, соколовом, царевом; пријатељем,. момком и т. д. Али од Србијанаца, од Бошњака и од Ерцеговаца, ја то нијесам чуо никад, него би још и у пјесмама прије казали в оловим', соколовим", царевим, пријатељим (као Турски Турцим Бога називаше) ; или волов'ма, пријатељ ма и пь д а не вјерујем да би и Бачвани казали, н. п прстом, зубом, нок мом? **) Бешто се може (особимо у Сријему, у Бачкој и у Банату) изоста- н |
