Page images
PDF
EPUB

жумо

жуна,

В. купе,
3.
т. жуптима, йм, жутијем *
с. жүшима, йм, жущијем *),

за овапри рода,

п. цијелог

јединствени број. муш к.

женск

средњ. И. жутӣ,

жупа, жушо, P, жубга, жутог

жупе, жумога, жумог, д. жутбме, му, дм,

жумој, жупоме, му, бм, B. жубга, жумог,

жуму,

жуmо, 3. жуй,

жута, жупо, Т. жүйм, жупијем,

жумом, жупим, жутијем, с, жўшбме, му, бм,

жупој, жутбме, му, дм.

мложествени број. и, жуми,

жўше , жуша, Р. жулије, жұпи, Д. жупнма, йм, жупцијем,

за сва природа» в, жупе,

жуmе, жупа, 3. жути,

жуше,

жупа, т. жуптима, им, жутијем, а свап рирода, с. жушима, йм, жупијем,

Друго склоненије, По коме се склањају сва прилагателна имена, која се у средњем роду свршују на е, или у мушком роду на $ (и на фи), ји, љи, њи, 'к (и на Жи); н. п. рић, говеђи, мачји, дивљи, рибьи, кокошињи, врућ, щелећи и д, д.

Примјер другога склоненија.

І. Усјечено.

јед. број. мушк.

средњ. И. врућ,

вруће, Р. врућа , врућега, врућег, вруле, врућа, врућега, ker, Д. врућу, врућему, һәм, Bpykoj, врућу, врућему, Кем, в. врўка, hега, Кег (врӯі), врућу, Bpyke, 3. т. врубим, врућијем,

врућом, врућим, врућијем, С. врућу, врућему, Кём, Брукој Bpyky, spykémy, kêm,

млож. број. И вруки,

вруће, Bpyka, Р. врућије, врући, Д. врўлима , Kйм, һијем, ј

за сва природа. Б. вруће,

Bpyke,

врућа, 3. т. врућима ,кім ,ћијем, с, врубима ,Ким ,Кијем,

за сва природа.

женск.

врућа,

3

*) и код прилагателни се имена у півор. и у сказ. млож. изоставља

особипто у писању у Сријему и у Бачкој оно м (ма и је м) на крају (као и код суши, имена првога, другога и четвртог склоненија), н. п. с добри коли, по зелени ливада, у Српски новина, на сеоски волови и т. д.

ІІ. цијело.

Женск,

јединствени број. муш к. и, вруки,

средњ.

Bpýka, Р. вркега, врућег,

вруће,

вруће, д. врућему; врулем,

Bpykera, spyker.

Bpýkoj, E. врhега, врућег (врућа),

врулему, врулем,

вруу, 3. врућа,

Bpyke,

Bpýhã, т. врһим, врућијем,

вруке, с. врулёму, врућем ,

врућом, врућим, врућијем,

врукој, врућему, , врућем,

мло ж. број. и. вруки,

Bpýké, Р. врућије, врући,

врула, Д. врућима, врућим, врућијем,

за сва природа. В. BP

вруке 3. зруки,

вруға,

Bpýkę, т. врућима, врућим, вријем, 1

врућа, с. врућима, врућим, врућијем,

а сва природа

oke,

сва,

Све.

Примјечаније. Сав, сва, све, броји се лакођер међу прилаа тателна имена, али се склања по своме особипом начину, ево овако:

јединствени број. мушк.

женск.

средњ. и, сав, P. cbèra,

све, свега, д. свему,

свој, свему, в. свега (сав),

сву, све, 3. сав.

сва,

све, T, свим, свијем,

свом, свим, свијем, с, свему,

свој, свему,

мложествени број. и. сви,

Све, сва,
Д. свима, свині, свијет, свједаа" } за свашри рода.

сва,

све, T. свима, свим, свијем, свјема, с. свиана, свим, свијем, свјема ,

за сва природа. Уравненије прилагателни имена.

(de comparatione adjectivorum) Кад се цијеломе прилагателном (мушкога рода) дода на крају ји, онда постане степен сравнителни, н. п. слаби, слабији; богами, богалі йји; мудри, мудрији и т. д.

Али има млого прилагателни имена, која не иду по рвом правилу, него са свим друкчије постаје од њи сравнителни степен, као н. ін.

1) која се свршују на д, претвори се ду ђи, н. п. млад, млађи; луд, лу, й; тврд, тврђи и т. д. "Али ра. има (по правилу) радиј и.

2) која се свршују на ги на 3, претвори се г из ӯ, ж, н. п. драг, драж ін.; благ, блажи, дуг, дужи (и дуљӣ), брз, бржії и пi. д.

3) Произведена на дак, зак, нак, пак, лек, сок, пок, оңа промјењују пошљедња оба слова (и полугласно и самогласно) на и, ад на $, а на ж, л на љ, н на њ, с на ш, аш на , н. п. - сладак, сла, а ;

в. све, 3. сви,

све ,

сва,

*) Ово се пошледње (свјета) може чупи од Ерцеговаца.

н. п.

[ocr errors]

узак, ужи; далек, даљи; панак, пањй; висок, вй шй; крі. imaк, кралӣ; жесток, жешки, и т. д. К овима иде и дугачак, ду жй (или дуљи). Али, випак, каже се випі нији,

4) Произведена на жак и на рок, она само промјењују пошљедња два слова на и, н. п. пёжак, м е ж и ; широк, ширии пi. д.

3) Произведена на бок, и она промијене ок на и, а послије б добију љ, н. п. дубок, дубљи *).

6) која се свршују на ум, и у онима се претвори пућ, н. п. љуш, љуби, густ, гушки и цi. д. К овима иде и чврст, чвршћй..

2) која се свршују на ув и на уп, она добију на крају љи сув, сувљи; л ўп, шупљи и т. д. К овима иде и жив, ж і вљи; кеїв, кривљи.

8) која се свршују на ћи ћ, она само добију, и (као цијело прила. гателно) и промијене глас, н. п. риф, риқӣ; врућ, врући.

9) Лак, мек и лијеп, имају на ши, п. ј. лакш й, мёк ш и, љепш й.

10) Бијели дебео имају бјељї, дебљи; црн, црњи; бије. сан, бјешњй.

п) горак? горчі; грн, грчій; јак, јачи; млак, млачи. :

12) Нека са свим без правила, н. п. великӣ, вели; добар, бо. ми; зао, горӣ; мали, мањи.

Кад се сравнително ме спепену дода спријед на і, онда постане степен превосходни, н. п. богатији, најбогатији; вољи, најбољи и пi. д. (Може бити да би ово нај требало писати само за себе: најбогапији, најбољи и п. д. као што чине и други ђекоји Славенски народи).

ў обадва степена (у'сравнителнога и у превосходнога), кад се промијени пошљедње и на а, онда постане женски род, а кад се промијени на е, онда средњи, н. п. мудрији,, мудрија, мудрије; најм удрији, најмудрија, најмудрије и т. д. Обадва се слепена склањају по другом склоненију прилагателни имена.

Која прилагателна имена могу имали сравнителни и, превосходни степен, која ли не могу, то се најбоље може познати из њиова значења; а по ријечима могла би имали сва. Истина да не може бути дрвеније што је дрвено, нищи поповски је што је поповско; али би се опе могло рећи, и у шали би могло поднијеши, н. п. најславеносерпскија књига.

горњй, до њи, за дњй, крајњи, први и стражњй, имају само превосходни степен (а не би требало ни њега да имају), н. п. говори се најгорњи, најдоњи, најзадњи, најпрви, најсіп ражњи.

оимуну БРОЈИТЕЛНОМЕ.

(de numeralibus) Имена су бројителна теппорогуба :

1) Основна, која сами број показују, или којима се одговара на питање колико? н. п. један (1), два (2), при (3), четири (4), хеп (5), шест (6), седам (2), осам (8), девет (9), десеп (10), једанаест **) (1), дванаест (13), принаест (13), четрнаест (14), петнаест (15), шеснаесіп (16), седамнаеспі (7), осамнаест (18), деветнаесп (19), двадесеn (два

*) Из овога се види, да је у свима овим ријечма било најприје j, н. п.

сладји, узји, далји, манји, крапији, ви сји, дубји, па се пред ј претворило (или слило се сј) дуѣ, з уж, лу», ну њ, суш, пуб; аб није се имало у што препіворити, него се претворило ју, као и послије ви п, н. п. сўв, сувљӣ; м уп, шупљи и т. д. По овом би требало казати межји, пежја, пежје; ширји, ширја, ширје (као н. п. Божји, Божја,

Божје; hypjй, курја, Kypje) : али се, не говори. **) Млоги списаптељи и књижевници нании (а особипo по Сријему и по

Бачкој) пишу једанајспі, дванајст и ш, д. али од народа нијесам могао чути да ако говори.

Р. двију,

деся, дваест, 20), двадесет и један *) (зі), двадесет и два (22), двадесет и три (23), двадесет и четири (24), двадесет и пеш (25), двадесент и шест (26), двадесет и седам (27), двадесет и осам (28), двадесет и девелі (29), придесеп (піридесті, приест **)30), четрдесец (четвъесті, 40), педесет (56), шесеп (шездесен, 60), седамдесетті (70), осамдесета (во), деведесет (99), спотина (со , 100); двјеста (двије спотпине, 20»), приста (при спотине, Зоо), четири стотине (4oo), пет сплошина (5oo), шесіп сопина (6oo), седам стотина (700), осам стотина (8oo), девет сиопина (900), иљада (1000), двије иљаде (2000) и т. д. до иљада ижада (1000000).

Један, једна, једно, склања се, у сва при рода, по првом склоненију прилагателни имена (као цијело прилагателно); па и то не само у јед. него и млож. броју: зашпо ту или добива значење имена прилага. телнога, н. п. једни веле; или се прилаже имену существителноме, које се говори само у млож. броју, н. п. једне виле, једне гаfe, једна врата и т. д. .

Два, три, четири, склањају се само у женском роду, ево овако: И. двије (две),

три,

четири, прију,

четирију, Д. двима, двјема,

прима,

чепирма, В. двије,

три,

четири, три,

четири, т. двима, двјема,

прима,

четирма, с., двима, двјема,

прима,

челирма. А у мушкoме и у средњем роду не склањају се ова бројнителна име. на никако кад се говори о бездушним стварима, него се онако употребљавају са сушествителним у род. јед., н. п. два распа, два брда; код два рас па, међу два брда и т. д. и у самом женском роду говори се овако (кад је име бројително са суштествителним), н. п. код двије жене иде неопран; пражио сам га у при куће;

„Преко при воде студене,

„Преко при горе зелене А кад се говори о животињама и ољудма, онда се понајвише у мушком роду у свима осталим падежима препівори основно име два, три, че. пи ри, у суштествително двојица; тројица, че в орица ***),

ова само склањају, а суштествително, о коме је говор, остаје у род. млож.» н. п. два јун ака, двојице јунака, двојици јунака и тд. А у средњему роду, кад је говор о живим стварма, не говори се основно име готово никако, него се узме мјеспо њега самостојно, н. п. двоје пил иһа, троје чељади, че творо ћеце, пепторо прасади (прасіца), лепш на еспоро чељади, двадест и петоро феце, придеспоро говеда, придесет и једно говече и пп. д. ****).

Оспала бројителна основна имена до с по пине, и преко спіопти. не до иљаде, не склањају се никако, него онако показују број свију име. на суша. (која морају стајали у род. млож.) мушкога и женског рода, а средњега само бездушније, н. и, пет јунака, пеш жёна, пеш се

3. двије,

па се

*) Текоји изоставе кашпо и, па говоре онако: двадесет један,

двадесепші два и п. д. али је обичније са и. **) Да не рече какав језикопо прав ип ељ, да је ово (триес ті, че

мръес п, шездесет) подло и покварено: и Руси говоре и

пишу, придца пъ, шестьнадцатъ и т. д. ***) двојнца, пројица, четворица и т. д. понајвише се говори

о људма, а може се рећи ио осталим животињама, н. п. подај оној

двојици волова нека лижу соли и пi. д. ***) Могло би се рећи н. п. два щелепа, при чељадепа,

пири. Беше па; али од четири до десет не говори се никако, цего се основно претвори у самостојно, а сушці, узме род. млож.

че.

[ocr errors]

да; двадесет људи, двадесет и један човек, двадесет и че птири човека, двадесет и пеш људи; сипо традова, пен ошо пi ина села и п*) А кад се говори о живим співарма средњега рода, онда се основно име претвори у самостојно, као што је мало прије" речено.

Споминаниљада склањају се као и остала сушти. имена другога склоненија, и показују број имена сушп. без разлике рода , и у склањању суш. остаје једнако у род. млож., н. п. спі опина оваца, спожинеоваца, с що ні ини оваца нп. д.

1) Један, једна, једно, показује име суштествително (у сва при рода) у имен, јед., н. п. један човек, једна жена, једно дијете; два, три, четири, показују имена сушти. мушкога и средњег рода у род. јед., а женскога у имен, млож. , н. п. два човека, при камена, четири брда, двијевдде, при горе, четири жене и п. д. а пеш шесші, седам и т. д. показују имена сушп. (у сва при рода) у род. млож., н. п. пеш људи, пеп ж ён а, седам сёла, осам весала и т. д. А кад се дође у броју на сложена с један, два, три, четири, онда сушп. опет дође у јед. број, н. п. двадесет и један човек, двадесет и два човека, двадесет и три човека, двадесет и чеп ири човека, два десет и пет људи и т. д.

2) Само спојна, која у јед. броју служе за живе ствари средњега рода мјесто основније, а у млож. броју имају значење прилагателни име. на, н. д. двоје (двое), проје (пірое), чепіворо (четверо) **), петоро, шесторо, седморо, осморо, дефепоро, десепторо, једанаеспоро, дванаеспоро (може се чупи идвоенаес поро), при наеспоро, чепірнаесторо, петнаеспоро, шеснаеспоро, седамнаесторо, осамнаесторо, деветнаесторо, двадеспоро (дваеспоро и двадесеторо), двадесет и једно, двадесет и двоје, двадесет и проје, двадесет и четворо, двадесет и пепторо, двадесетін шесторо, двадесет и седморо, двадесет и осморо, двадесет и деветторо, придеспоро (приеспоро, придесеторо), чепръеспоро (четрдесеторо), педесепшоро, шесепторо (шездесеторо), седамдесешоро, осамдесепоро, деведесеторо; сто и једно, спіо и двоје, сто и проје и т. д.

Самостојна имена бројителна склањају се у јед. броју ево овако : и. двоје, проје,

чепіворо, Р. двога, прога,

четверга, д. двома двоме, прома проме , четворма, четвірме, в. двоје, тароје,

человоро, 3. двоје, проје,

чепіворо, т. двома, прома,

четворма, с. двома, двоме, прома проме , четворма, четворме,

Као двоје склања се обојенов адвоје; као троје све проје, а остала сва као че ті воро.

А у млож. броју - склањају се ова имена бројителна, као и остала прилагателна првога склоненија, и употребљавају се не само у средњему, него и умушкoмe и у женском роду, н. п. проји ја д.и; проја врап а; пројечарапе и п. д.

3) Редна, која показују имена сушп. уред постављена , н. п. пр. ви, други, преки, четврти и т. д.

први, други, пиреки и четврти, поспала су особигим начином, а остала постају од основније с додатком и, н. п. пе пi - и, шест - и (седми и осми избацују а), дeвe m-и; двадесет -и, двадесет пет и, и т. д. Али од с попі инеи од иљаде нема и никако, а даље говори се

*) и овће се до десет у склањању претвори основно име, у мушком

роду, усулип. , н, п, пе м, де і орице; шест, шесторице и т. д. **) и ако сва остала имју на орои на еро, н. п. петоро или пе.

перо, дванаеспоро идване с шеро и т. д. Мени се чини да је обичније ово на о

оро.

« PreviousContinue »