1. Код овог склоненија треба упамтити: 1) Имена бездушни ствари имају у јед. броју вин. као именителня. 2) Имена, која се свршују на ђ, ж,ј, љ, њ, ћ, ч, ш, имају у зват. јед. у мјесто е, а у твор, ем мјесто ом, н. п. смуђ, зваш. смуђу, твор. смуђем; нож, ножу, ножем; змај, змају, змајем; краљ, краљу, краљем, пањ, пању, пањем; маник, манићу, манићем; колач, колачу, колачем; миш, мишу, мишем и т. д. али јеж, јежом! Бекоја имена и на ар имају овако, н. п. писар, писару (и писаре) писарем (и писаром); господар, господару, господарем (и господаром); цар, царе, царев (!) и т. д. 3) Имена, која се свршују на ц, у зват. јед. премјењују ц на ч, а у твор. и она имају ем мјесто ом, н. п. стриц, зваш. стриче, півор. стрицем и т. д. Осим зец, зецом; мјесец, мјесецом. 4) Имена, која се свршују на 3, у зват. јед, премјењују з на к, н. п. кнез, звап. кнеже и т. д. Али која се имена ријешко говоре у зва. јед., код они се може чути и на зу (мјесто же), н. п. Ој Французу царе силовити! 5) Имена, која се свршују на г и на к, у зваш. јед, премјењују г на ж, ак на ч; у млож. свуда осим род. и вин. г на з, ак на ц, н. п. рог, зваш. јед. роже, а у млож. броју рози, розима; јунак, јуначе, јунаци, јуналима и п. д. Али имена која се свршују на дак, так и чак, и у род. губе а, аријетко се говоре у зват. јед., код они би се прије'казало на ку, него би се промијенило к на ч, н. п. патак, па́тку! (мјесто паче!), мачак, мачку! (мјесто маче!) и т. д. Али која се често говоре, она имају као што треба, н. п щешак, тече! ал, 6) Имена, која се свршују на ац, и на ао, и млога друга на ак, аљ, ам, ан, ањ, ап, ар, ас, ат, ач, у свима осталим падежима (осим род. млож.) губе а, н. п. знанац, знанца ; мімак, момка; ўгал, угла; угаљ. угља; јарам, јарма; ован, обна; жовањ, жрења; кошао, котла, вјетар, вјетра; овас, овса; лакат, лакпа; Бирач, Бирча и т. д. 7) Сва имена, која се свршују на о, и млога друга, особито једносложна и двојесложна, нарасту у млож. броју на еви или на ови: а) На сви нарасту она, која у твор, јед, имају ем, н. п. смуђ, 6) А на оби сва оспала, која у твор. јед. имају ом, н. п. град, Но ова сва имена могу имати и по правилу, и код ђекоји се говори обадвоје, н. п. миши и мишеви; рози и рогови; пијетли и пијетлови; суди и судови и т. д. а код остали се чује у пјесмама, н. п. пуши, ножи, орли, гобрани: Бе се вију орли и гаврани и т. д. 8) Имена народа, која се свршујуна ин, у млож. броју у свима падежима губе ин, н. п. Бугарин, Бугари; Србин, Срби; Латинин, Лашини и т.д. Али Турчин каже се Турци (као од Турак). 9) Имена, која се свршују на дац и на тац, у семма осталим паде жима осим род. млож. губедиш, н. п. желудац, желуца, (род. млож.) желудаца; отац, оца, оцу, оче, отаца и т. д. 10) Мије, грије, смије, може бити да би у млож. броју могли имапи и на еви (мијеви и т. д.); али (по Рес. нарјечију) ме, гре, сме, и у повор. јед. имају само на ом. 11. Особито треба упампиши код ђекоји ријечи: 1) Нека имена имају урод. млож. и мјесто а, н. п. црв, цови; мрав, мрави; мјесец, мјесеци; ват, ваши; динар, динари; а ђекоја имају и а и и, н. п. сам, око 9 сати и пуно 7 сама; пуш, пет nта, а у Сријему, у Бачкој и у Банату, петп ми и т. д. 2) Гост има у род. млож, гостију и гости. 3) Дан кад се сам склања, онда иде по правилу, н. п. дан, дана; у млож, броју дани и т. д. А с ријечима Ђурђев дан, Јовањ дан и т. д. има у род. дне, н. п. у очи Ђурђева дне; ођурђеву дне. Тако се говори два дни (двадни), шридин (придий); а даље се каже четири дана (слабо би ко рекао четиридни), пет дана (пет дни ни пошто); пропадоше, ми толики дни и т. д. 4) Пут има у род, јед. и пушом и путем: а) н. п. ја сам за путом; стоји под путом. 6) н. п. оде путем. 5) Коњиц има у асат, јед. коњицу (мјесто коњиче! може бити да се разликује од коњић.), н. п. ,,Јунак коњу говорио: Ој коњицу добро моје 6) Стриц у млож. броју говори се и стрицеви и стричеви; тако и зец, зецови и зечеви. 7) Коњима у дам., твор, и у сказ. млож. коњма (а не коњима); а зуб има и зубма и зубима. 8) Човей у млож. броју каже се људи (а не човеци), и склања се ево овако: и. људи, р. људи, д. људима и људма, в. људе, з. људи, т. људима и људма, с. људима и људма. Друго склоненије, По коме се склањају сва имена женскога и (оспала) мушкога *) рода, која се свршују на а, н. п. Овђе треба упамтити: ватре, ватре, ватрама, ватрама. H. 1) Имена, која се свршују на га и на ка, у даш. и у сказ. јед. премје. њују г на 3, К на ц, н. п. књига, књизи; рука, руци и т. д. Али која се имена свршују на шка и на чка, у они се говори и онако, п. пашки, кучки и т. д. Али ја сам слушао у Србији по селима бан и у овакови (особито на шка) ђе се промјењује к на ц, н. п. носи на мо *) Мушка имена овога склоненија само су у јед, броју мушкога рода, а у млож. женскога, н. п. мој слуга, моје слуге; наше влаДике; Српске војводе, итд. Ау пјесмама су овакова имена и у јед. броју понајвише женскога рода, н. п. „Слуго моја Облачићу Раде „Да ти да Бог, Сибињска војводо **) И код овије се имена у Сријему и (особито) у Бачкој може изоста вити ма у сказ. млож, и пошљедње а добије мало дужи глас, н. п. у новина, по ливада, на кућа и т. д. Мени се чини да и у Овом ђекоји садашњи списатељи Сремачки и Бачвански прегоне мје ру; ја не вјерујем да би прост Сријемац казао, н. п. О наши данашњи Српски књига; у Пепірови красни непокошено Зелени ливада и т. д. ци (мјесто на мошки); подај мачци и т. д. У ред овије имена иду и она, која се свршују на аа и на уа, н. п. снаа, дам. и сказ. и снаи; муа, муси и мун и т. д. снаси н. п. 2) Имена која се свршују на ца, у зващ. јед. имају е мјесто о пријатељица, зват. пријатељице и т. д. Али ђекоја имају и о, н. п. иди, кукавицо сиња! несрешњицо једна! и т. д. 3) Сва мушка кріштена имена и млога женска имају зват. једин. као и имен. н. п. Станиша, о Станиша; Милија, о Милија; Никола, о Никола; Аница, о Аница; Ружица, о Ружица (а Ружа, о ужо !); Милица, о Милица и т. д. А женска опеп ђекоја имају на о по правилу, н. п. Стана, о Стано; Цвијета, о Цвијето; Сара; о Саро и т. д. 4) Која имена пред а имају два полугласна слова једно до другога, она ђекоја у род. млож, добију а међу она два полугласна слова, н. п. пушка, пушака; крушка, крушака; пашка, папака и т. д. а ђекоја опет остану али узму на крају и мјесто а, н. п. врста, врсти; ватра, ватри; чавка, чавки и т. д. (к овима иде и лађа, лађи! и и млада, млади!). Али кврга, рпа, рка, грба и остале овакове ријечи имају по правилу, т.ј. квога, гоба, спа и т. д. 5) По овом се склоненију склањају и она женска имена, која имају само млож. број на е, н. п. гаће, виле, мекиње и т. д. 6) Рука и нога имају у род, млож. руку, ногу; шако се чује и слуга, слугу, а говори се и слуга. Треће склоненије, По коме се склањају сва имена женскога рода, која се свршују на полугласно слово и на и, и на о, н. п. Овђе треба узети на ум: Т. стварима (-рма), мислима, С. стварима (-рма), мислима, 1) По овом се склоненију склањају и она женска имена, која само имају млож. број на и, н. п. прси, очи, уши и т. д. 2) Кост, кокош, уш, ваш, очи, прси, уши, имају у род. млож. костију, кокошију, ушију, вашију, очију, прсију, ушију; а говори се и по правилу, н. п. Пости као пас од кости. 3) Нити има у род. ниша (по другом склоненију, као и име); тако јасли јасала (као јасле. 4) Код овога је склоненија двојак поворит. падеж у јед. броју, m. ј. на и и на ју (осим матере и сабиратерни имена на ад), н. п. ствари и ств аРју; кокоши и кокошју; жучи и жучју и т. д. Мени се чини да је овај први (ствари) обичнији у народу од другога: Код овога другога (на, ју) треба ово упамшити: а) код имена, која се сврщују на д, л (на о), н, п матерама, кћерима (-рма), матерама, кћерима (-рма), кћери, кћери, матерама, кћерима (-рма). слије сеј сдуђ, слуљ, снуњ, ст у ћ, н. п. прњад, прњађу; мисао, мишљу; зелен, зелењу; постат, постаћу; кост, кошћу и т.д. 6) која се свршују на 6, в, м, п, у оније се препівори і у љ, н. п. зоб, зобљу; крв, крвљу; кап, капљу и т. д. в) која се свршују на ђ, љ Њ ћ, код оније се ј са свим изгуби, н. п. чађ, чађу; крмељ, комељу; ноћ, ноћу и т. д. Четврто склоненије, По коме се склањају сва имена средњега и мушкога рода, која се свршују на е и на о, н. п. јединствени број Ранко, Ранка, Раику, Ранка, теле, село весло, И. поље, срешеније, Станоје име, теле, Код овог склоненија треба упамтити: 1) Имена живи ствари, која се свршују на е и нарашћују на та, она у млож. броју постају (сабирателна) женскога или мушкога рода, и склањају се по првом и по трећем склоненију, н. п. теле, телета, шелад, или теоци; прасе, прасад, или прасци; чељаде, чељад; момче, момчад и т. д. Али имена овакова мртви ствари (која су понајвише туђа), имају и млож. број, н. п. пане, панеша, у млож. бр. таңе та; јапунце, силембе, ћоше, ћебе и т. д. 2) Која се имена свршују на о, а имају пред о два полугласна слова једно до другога, она у род. млож. узму а међу она два полугласна слова, н. п. седло, седала; весло, весала; масло, масала и т. д. 3) Дрво нарашћује на та (уметне се те пред а), и има у род. дрвема и т. д. а у млож. броју има двојако: а) дрва (ðoð Áolk); 6) дрвета. 4) Псето има у род. псета или псемеша; а у млож. броју сабирително пашчад (женскога рода) или пси (мушкога рода од пас). 5) Рамо има у род. рамена (као раме). *) Код овије имена мало је обичније (него код првога и другог склоненија) да се изоставља ма у твор. и у сказ, млож., н. п. по брди, на коли, сколи, под коли, по сели и т. д. Али је у Србији, у Босни и у Ерцеговини опет обичније са има (на колима, под колима, с колима, по селима и т. д.); па и у самим пјесмама радије се изостави само а, него читаво ма, н. п. Кака ј војска по брдим Руњанским О ИМЕНУ ПРИЛАГАТЕЛНОМ. (de adjectivo, eoque aut finito aut infinito) Прилагателна имена могу се, по њиовом значењу, раздијелили у три реда: Прва показују каквоћу имена суштествителни; и ова су опет Двојака : 1) која показују какво је што, н. п. добар човек, зелен лист, мутна вода, шарена пица, брз коњ и т. д. 2) која показују, ода шта је што, н. п. гвозден кошао, дрвена кућа, сребрно пуце, кожна аљина и т. д. Друга показују чије јешто; и ова су опет двојака : 1) која показују, да је што само једнога извјесног имена суштествителног, н. п. попов, ковачев, војводин и т. д. 2) која показују, да је што више имена суштествителније, или једнога кога му драго, н. п. поповски, ковачки, сојводски; говеђи, козји, рибљи, шичји, ђешињи и т. д. Трећа иду у ред другије, него се од њи разликују, што нијесу постала од имена суштествителни, него од другије различни дијелова говорења, као н. п. 1) од нарјечија (особито мјеста и времена), н. п. тамошњи, данашњи, лањски, токорщњи и т. д. 2) од глагола, н II. стајаћа кошуља, племића игла, ораћа земља, куповни гуњ, музовна крава, шекућа вода, и остала овакова причастија. 3) од имена бројителније, н. п. први, други, трећи и т. д. О двојаком свршивању прилагателни имена. Прилагателна имена првога реда свршују се у мушкоме роду јединственог броја двојако, т. j. на полугласно слово, *) или на и: зашто ми говоримо, и слушамо ђе се говори, н. п. добар и добри, зелен и зелени, дрвен и дрвени, двогуб и двогуби и т. д. Ово су прво назвали Славенски граматици прилагателним усјеченим (со усјеченијем), а друго цијелим (без усјеченија). Може бити, да би било памепіније рећи, да је ово друго прилагателно нарасло од првога, него да је прво усјечено: зашто прво стоји у првоме свом облику (као н п. муж у именителном падежу) и показује каквоћу неизвјесне ствари (на питање какав?), н. п. зец је плашив; поштен човек не умије лагати; мени је мио црвен појас; зламан је прстен скупљи него сребрн; Гојко се чини (да је) памешан и т. д. А ово је друго начињено (с додатком и) од првога, и каквоћом опредјељује ствар (на питање који? као Њемачки член де, діе, ba%), н. п. црвени појас изјели миши; изгубио сам сребрни прстен; продао сам мој необрани виноград и т. д. Ово двојако свршивање наши прилагателни имена само се налази у мушкоме роду (јединственог броја), а у женскоме и у средњем роду само се по гласу разликује, н. п. боља је аљина широка, него уска; камо она широка аљина? Ту је и уска и широка; ово је прасе дебело: пошто ћеш ми дати оно твоје дебело прасе? и п. д. Кад оће прилагателно име да се усијече, онда му само треба одузети оно и с краја, н. п. жути, жут; дрвени, дрвен и т.д Ако ли прилагателно има пред и два полугласна слова заједно, онда усјеченом *) Бекоја се у мушком роду сершују и на о (мјесто л), н. п. зрео, весео, труо и т. д. **) У Славенском језику ово се разликује словима у сва три рода, н. п. свять, свята, свято; святый, свашал, святое; а Србљи су изоставили у женском роду я, а у средњему е, па само гласом натежу и разликују: зато се налази у старим књигама Српским и без л, и са я иа, и са два а, н. п. у Лазаревој дипломи (што је споменута у предговору): село буковица доня, село буковица горняа, село окованица донаа; тако има, у Раваници (у Сријему, ђе и ди плома сад стоји, код светог Лазара) на црвеној свили везено златом (кажу да је везла царица Милица на ћивопі кнезу Лазару): Бзлюблюнаа ми чеда; и възлюбленая ши чеда. |