Page images
PDF
EPUB

ла; двадесет људи, двадесет и један човек, двадесет и четири човека, двадесет и пет људи; сто градова, пещ стотина села и т. *) А кад се говори о живим стварма средњега рода, онда се основно име претвори у самостојно, као што је мало прије речено.

Стотина и иљада склањају се као и остала суши. имена другога склоненија, и показују број имена сушт. без разлике рода, и у склањању сушт. остаје једнако у род. млож,, н. п. стотина оваца, стотине оваца, стотини оваца и т. д

1) Један, једна, једно, показује име суштествително (у сва три рода) у имен, јед., н. п. један човек, једна жена, једно дијете; два, три, четири, показују имена сушт. мушкога и средњег рода у род. јед., а женскога у имен.млож., н. п. два човека, при камена, четири брда, двије воде, три горе, четири жене и т. д. а пелі шест, седам и т. д. показују имена сушт. (у сва три рода) у род. млож., н. п. пеш људи, пет жёна, седам села, осам весала и т. д. А кад се дође у броју на сложена с један, два, три, четири, онда сушт. опет дође у јед. број, н. п. двадесет и један човек, Двадесет и два човека, двадесет и три човека, двадесет и четири човека, двадесет и пет људи и т. д.

2) Самостојна, која у јед. броју служе за живе ствари средњега рода мјесто: основније, а у млож. броју имају значење прилагателни имена, н. п. двоје (двое), троје (трое), четворо (четверо) **), петоро, шесторо, седморо, осморо, деветоро, десеторо, једанаесторо, дванаесторо (може се чути и двоенаесторо), тринаесторо, четрнаесторо, петнаесторо, шеснаесторо, седамнаесторо, осамнаесторо, деветнаесторо, двадесторо (дваесторо и двадесеторо), двадесет и једно, двадесет и двоје, двадесет и троје, двадесет и четворо, двадесет и петоро, двадесет и шесторо, двадесет и седморо, двадесет и осморо, двадесет и деветоро, тридесторо (триесторо, тридесеторо), четръесторо (четрдесеторо), педесеторо, шесеторо (шездесеторо), седамдесеторо, осамдесеторо, деведесеторо; сто и једно, сто и двоје, сто и троје и т. д. Самостојна имена бројителна склањају се у јед. броју ево овако:

[blocks in formation]

Као двоје склања се обоје и обадвоје; као троје светроје,

а остала сва као четворо.

остала

А у млож. броју склањају се ова имена бројителна, као и прилагателна првога склоненија, и употребљавају се не само у средњему. него и у мушкоме и у женском роду, н. п. проји јади; проја врата; троје чарапе и т. д.

3) Редна, која показују имена сушт. у ред постављена ви, други, трећи, четврти и т. д.

[ocr errors]

н. п. пр

Први, други, трећи и четврти, постала су особитим начином, а остала постају од основније с додатком и, н. п. пеш -и, шест - и (седми и осми избацују а), девет-и; двадесет - и, двадесет пет и, и п. д. Али од стотине и од иљаде нема и никако, а даље говори се

*) И овђе се до десет у склањању претвори основно име, у мушком роду, у сушт., н. п. пет, петорице; шест, шесторице и т. д. **) И тако сва остала имју на оро и на еро, н. п. петоро или пемеро, дванаесторо и дванестеро и т. д. Мени се чини да је обичније ово на оро

н. п. сто двадесети, приста педесет седми, пет стотина Деведесель осми; иљада двадесет трећи и т. д.

Сва редна бројителна имена (осим трећи) склањају се, у сватри рода и у обадва броја, као цијела прилагателна првога склоненија, а mp'е* и по другоме.

4) Умложна, којима се одговара на питање коликогу6? или коЛикострук? н.п. двогуб, или двострук; трогуб, трострук, четворогуб, леторострук, двојак, пројак, и т. д. Ова бројишелна имена нијесу друго ништа, него прилагателна имена, која су постала од самостојни бројителни имена с додатком губ или струк (осим двогуб, двострук, двојак; трогуб, троструск, троак) и склањају се (цијела и усјечена) као и остала прилагателна имена пр вога склоненија.

5) Нарјечна: а) којима се одговара на питање колико пута? н. п. једанпут (мјесто једанпут каже се и једном), двапут (двапута), трипӯш (трипуша), чеширипут (четири пуша); пет пота*), шест пуша и т. д. 6) којима се одговара на питање који пулі? н. п. први пут, други пут, трећи пут и т. д. Као што се мјесто једанпут говори једном; тако се и мјесто први пут, други пут, трећи пут, четврти пут и т. д. говори првом, другом, тре Ком, четвртом, пешом и т. д. И ово су права имена бројителна овога реда, а једанпут, два пута; први пут, други пуш и т. д. ту су по двије ријечи.

Ова се бројителна имена не склањају, као ни остала нарјечија. Ђекоји граматици узимају међу бројителна имена и оне ријечи, које показују неизвјесно плоштво ствари, н. п. млого, мало, неколи ко, остали, читав, пола и т. д. Између овије нужно је нешто упамтиши код неколико: какогођ што два, три, четири, показују имена сушт. мушкога и средњег рода у род. млож, а женскога у имен. млож., тако исто и неколико кад значи мање од пет, н. п. неколика човека, неколика ђетета, неколике овце; а кад значи више од четири, онда показује сва имена сушт. у род. млож., н. п. ненолико људи, неколико јаја, неколико оваца и т. д.

МЈЕСТОИМЕНИЈy.

(de pronomine)

Мјестоименија су шесторогуба:

1 Која показују при лица: ја, ши, он; к овима ћемо узети у скля 11. Повратно себе, која се ево овако склањају:

њању и

И. ја,

Р. мене, ме.

[blocks in formation]

би (би)
њега, га. ње, је,

Д. мени (мене), ми. теби (тебе), ши. њему, му. њој, јој,

В. мене, ме.

[blocks in formation]

тебе, те.
ти.

њега(њга, њ) њу, је.

тобом.

теби.

оно.

[ocr errors]

њега, га. себе. њему, му, себи(себе), (њега, га), себе, се.

њиме(њим). њоме (њӧм). њиме(њим). собом. њему. њој, њему. себи.

*) у Бачкој и (ђешто) у Сријему говори се пуши мјесто пута пет пути, шест пуши и т. д.

****

H.

[blocks in formation]

Код овије мјестоименија треба упамтити:

[ocr errors]

1) Мјестоименија првога и другог лица имају у род. дам. и вин. јед., и у дат. млож. броја двојако; а мјестоименија трећега лица имају двојако у сватри рода и у обадва броја у род. дат. и у вин. Бекоји мисле да је то све једно (као н. п. код прилагателни имена ж утога и жутог; жутоме, жушому, и жутом), него само да је ово друго у говору скраћено од првога. Може бити да је ово друго постало некад од првога, али је данас у говору са свим различно једно од другога. Прво (мене, тебе, њега, ње; мени, теби, њему, њој; мене, тебе, њега, њу и т. д) стоји: а) у почетку и п. не може се рећи ми смо дали, га сам виђео, те су звали; него шеби смо дали, њега сам виђео, тебе су звали и ш д. 6) кад је сила говора (Лафогия) на мјестоименију, н. п зовни њега, казао сам и теби, дао сам и теби и њој, даћу вама и њима и т. д. в) послије предлога (осим мјестоименија првога и другог лица у вин. падежу), н. п. под мене, код шебе, код њега, код ње; к мени, к вама, к њима, к њој; а у вин. падежу у првога и у другог лица говори се обоје, н. п. за мене или за ме, за тебе или за ше; пред мене или преда ме, пред тебе или преда те, пред себе или преда се; а у трећем лицу само се прво узима, н. п. пред њега (предањ, предањга), пред њу (преда њу), пред њи (предањи) и т. д. А у осталим догађајима говори се друго (ме, ше, га, је, се; ми, ти, му, јој ; нам, вам, им, й, и), н. п. боји ме (те, га, је, и) се, казао ми (ти, "му, јој, нам, вам, им), звао сам гаи т. д. ***).

2) Мии ти: а) узима се кашто мјесто мој и твој, н. п. јеси ли ми виђео коња, виђео сам ти брата; био сам и код куће и т. д. А 6) кашто не значи голово ништа, него се говори (особито ми) као за неко чудо, н. п. лијепа ти је, јади је убили! чудно ши га превари! Чарна горо пуна ти си лада! Ньу ми пиша Громовник Илија (не опомињем се више за ми). в) Сит сам ти се наспавао; јеси ли ми здраво путовао? и ги. д. Ово иде у прво значење (мјесто мени и теби).

3) Мјестоименије трећега лица има у вин. јед. мушкога и средњег рода. осим њега и га, још њ и њга; и ово се узима само с предлогом, и у значењу се не разликује од њега, н. п. зањ, зањга или за њега; предањ, предањга или пред њега; мимоњ, мимоњга или ми

Мо њега и т. д

4) Мјестоименија првога и другог лица имају у дам, јед осим ми ити, још двојако: мени или мене, теби или тебе. Народ понајвише говори мене, тебе ****), а списатељи и књижевници мени, шеби (да се разликује од винителнога!).

5) Ђекоји додају у род. дам, вин. и у сказ. једин. броја, и у дат. и П. меника, меникар, сказ. млож. на крају ка, кар и карена, н. меникарена; шебика, шебикар, шебикарена; менека, ме

*) у Крајини Негошинској и у Црној ријеци говоре и ни (мјесшо нам), н. п. да ни си ти жив господару! да ни је Бог дао и т. д.

**) Зато ђекоји пишу 'га, 'му, "им и т. д.

***) Ја мислим да и у Славенском језику овакова разлика има између мнѣ и ми, шебѣ и ти, - мене и мя, тебе и тя, себе и са (прем да наши дојакошњи Славенски граматици никакве разлике не напомињу). Да ли би (н. п.) све једно било: Помилой мя Боже, и поМилой мене Боже?

****) Ово је управо од Славенскога мнѣ, шебѣ (е мјесто ѣ, као и на више места).

некар, менекарена; његака, његакар, његакарена и т. д. (у мушкоме и у средњем роду).

6) Код свију имена винителни је падеж у средњем роду као имен., а код ови мјестоименија није, него је вин. у средњем роду као и у мушкоме, н. п. шта је том ђешету, те плаче? избила га мати; каМО ПИ платно? однијела га вода и т. д.

7) Тако је код свију имена једнак у јед. броју дап. и сказ., а у млож, броју дап. твор. и сказ., а овђе није: зашто сказ. у јед. броју не може имати ми, ши, му, јој, него само мени, шеби, њему, њој; нити у млож. броју могу имати твор, и сказ. нам, им, него само нама, њима.

ІІІ. Која што присвојавају, н. п. мој, моја, моје; твој твоја, твоје, свој, своја, своје; наш, наша, наше; ваш, ваша, ваше; њиов, њиова, њиово; његов, његова, његово; њен, њена, њено (њезин, њезина, њезино); нечиј, нечија, нечије; свачиј, свачија, свачије; ничиј, ничија, ничије. Мој, швој, свој, склањају се ево овако:

[blocks in formation]

Р. мојега(-ега), мојег(êг), мога, мог, моје,
Д.мојему(-ему), мојем(-ем), моме, мом, мојој,
В. мојега(-ега), мојег(-ег), мога,мӧг(мој), моју,
3. мој,

Т. мојим (мојим), мојијем,

моја,

мојом, мојим (мојим), мојијем,

мом,

С мојему(-ему), мојем(-ём), моме, мом, мојој, мојему ( ему), мојем (-ём), моме,

мложествени број.

мом.

[blocks in formation]

В. моје,

меје,
моја,
моје, моја,

3. моји,
Т. мојима (мојима), мојим (мојим), мојијем за сватри рода,
С. мојима (мојима), мојим (мојим), мојијем

Његов, њиов, њенињезин, склањају се као жут; наш и ваш, као врући; а нечиј, ничиј и свачиј, као чиј.

,

IV. Којима се што показује, н. п, мај, та, то; овај, ова, дво; исти, иста, исто; шанови, шакова, шаково (такав таква, такво).; овакови, овакова, оваково (овакав, оваква, овакв б); онакови, онакова, онаково (онакав, онаква, 0нак в 6).

Тај, овај, онај, склањају се ево овако:

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]
[blocks in formation]

mô,

тим, пијем,

томе, тому, том,

[blocks in formation]

Т. тима, тим, тијем

С. тима, тим, тијем

[blocks in formation]

за сватри рода.

та,

за сватри рода

Исти, шакови, овакови, онакови, склањају се као жути. V. Којима се што пиша, н. п. који, која, које ко (тко)? што (шта)? чиј, чија, чије? какови, какова, каково (какав, каква, какво)?

Ко и што склањају се ево овако:

[blocks in formation]

Који склања се као мој; какови као жути; а чиј (чији?) управо као врући, али опет због неки мали разлика у говору даћемо му осс бито склоненије :

[blocks in formation]

чијом,

чијим (чим)

чијему (чијему), чијем (чијем).

Д. чијему (чијему), чијем (чијем).

В. чијега (чијега), чијег, чијег (чиј), чију,

3.

Т. чијим (чим)

С. чијему (чијему), чијем (чијем), чијој,

мложествени број.

[blocks in formation]

VI. Која се односе на ствар; шакова су мјестоименија: који, ко и што, која по себи нијесу друго ништа, него мјестоименија којима се пима, само што се у другом смислу употребљавају, н. п. ја, који (која, које) желим; ти, који (која, које) знаш; он (она, оно), који (која, које) има; људи, ко,и мисле —; који човек мисли да све зна, онај се не може нигда поправити; види онај, који ведри и облачи; вала Богу, који је дао; која уста рекла, она и одрекла; ко ради, Бог не брани; ко се у коло вата, у ноге се узда; код кога се нађе, да —; с ким је отишао, не ће до

и и т. д.

*) Може се ђешто у Србији чути и шизй, род. шизи и шизије, дат. твор, и сказ шизима, шизим, шизијем.

« PreviousContinue »