Кад је говор о трећем лицу, највише се говори щ шо мјесто кој и, која, које, али по особитом синтаксису, н. п. човек, што је био код мене; жена, што смо је виђели; вино, што смо га пили ; човек, што смо код њега ноћили; човек, што су му коња украли; човек, што смо га *) данас виђели; човек, што смо дошли с њиме; столица, што се на њој сједи; књига, што се из ње учи; перо, што се (њим) пише **); чо. што смо о њему говорили; подај оном човеку, што је донијо врећу; метни код оног човека, што сједи онамо; подај оним људма, шмо смоје на пољу и т. д. век, 14 О ГЛАГолу. По значењу могу се глаголи раздијелити у три реда: 1) неки глагол ли показују да ко ради што извјесно изван себе, што свагда мора спајати у вин. падежу, н. п. писами књигу, сјећи дрва, копами виноград, јесми љеб, носими воду и т. д. И би се глаголи зову дјејствищелни (послујући?). 2) неки глаголи показују да се посао вра. на на онога, који га ради, н. п. бријемсе, кајешсе, надатисе, накањиватисе и м. д. И ови се глаголи зову повраћамелни***), који у правом смислу нијесу друго ништа, него глаголи дјејствителни : зашто и њиов посао стоји свагда у вин. падежу (само што није изван онога, који га ради), н. п. бријами се (себе), веселимисе, као бријам и га, в еселими ше и т. д. 3) неки глаголи показују само стање лица или ствари, или посао, који не иде ни на што, што би стајало у вин. падежу, него је у ономе који га ради, н. п. боловами, снавами, ићи, сједими; гори дрво, мече вода, уздксами и т. д. И ови се глагоʌи зову средњи (verba neutra) ****). Примјеч. 1) Ово раздјеленије глагола готово не вриједи ништа : зашто готово сваки дјејствителни глагол може бити и средньи (али. прави средньи глагол не може бити дјејствителни), н. п. пјевами пјесму, играми коња, копами виноград, орами њиву, викам и људе, то су дјејствителни глаголи ; али кад се рече (и разумјева), н. п. боље је пјевами него плаками; мамор се коњ не учи уграми; ним умијем орам ни копами; јечам мрче а ракија виче *****), онда су ово све средњи глаголи. 2) Наши Славенски граматици називају још неке глаголе страдашелнима, а неке отложителнима (deponentia) : но такови глагола ници има у Славенскоме ни у Српском(као ни у Њемачком) језику ******), него *) Кад се говори о бездушним стварима, онда се у мушкоме и у сред. њем роду га, и у женском је може изоставили. н. п. нож, шмо смо данас купили; да ми платим чашу, што сам разбио; добра је она пушка, шшо си ми поклонио; какво је оно вино, што смо данас, пили и ш. д. **) Код оваковије ријечи, којима се што ради, често се у говору изостави оно њиме (њим) и њоме (њом), н. п. брус, што се бритва оштри; лопата, шо се жито вије; гвожђе, што се кашике дубу и т. д. ***) Наши Славенски граматици сакове глаголе зову страдамели нима, а неке опложителнима. ****) Ово је узето из Латинске граматиске, зашто Латини имају глаголе дјејствимелне и страдамелне, а ови ними су дјејствителни ни страдателни, него између њи средњи (као и средњи род између мушкога и женскога). *****) Кад узјаше пијан човек на угојена коња, па трче и виче. ******) Век ако да би ко узео (за опложителни глагол) чуми, који има значење глагола савршимеднога, а спреже се као глаголи несавршнтелни, т.ј. има полу прощавше вријеме, приҹ̧астије (и дјејепричасшије) садашњег времена и суштествително од причастија страдателнога: чуја, чујаше, чујасмо, чујаеше, чујау, ҹӱјућ чувеље (н. п. по чувену). су то они сами (граматици) узели и превели из Грчкога и из Латинскога језика: зашто су мислили, да сваки језик оно мора имати, што има Грч ки и Лапшински; а што Славенски језик има, а Грчки и Латински нема оном нијесу били ни мукаем (или ако су шшо и напоменули, а они су о пом тако што рекли, као што говори човек о ствари, коју ни сам не разумна je), као н. п. двојако значење прилагателни и мена (цијело и усјечено), код лични мјестоименија мнѣ и ми, мебѣ и ми, себѣ и си, мене и ма и м. д. и Бог зна па се још у Славенском језику није тако изоставиАО и изгубило! н. п. односително мјестоименије што, имају сви садашњи Славенски народи, а у Славенском језику нема га! Да су га имали и стари Славени, о том не треба сумљаши, него су га изоставили преводници; зашто су мислили да је оно све покварено, говедарски и свињарски, што нема у Латинскоме и у Грчком језику. Да се вратимо опем к страдателним и отложителним глаголима н. п. Латинин каже једном ријечи a mor, la u dor, rogor и т. д. а ми у нашем језику морамо за сваку му ријеч узети двије, м. ј. љубе ме вале ме, моле ме и т. д. А Нијемац мора узели три ријечи, т. ј. іф merve geliebt, бивам љубљен), id werbe gelobt (бивам ваљен) и ш. д. Које мислим да ће сваки признати, да не иде у спрезанье глагола: спремање глагола и склањање имена Зове се само оно, кад се једна ријеч премјењује сама у себи, н. п. љубим, љубиш, љуби, љубимо, љубиме, љубе, љубља, љубиши и т. д. као код имена Бог, Бога, Богу, Боже, Богом, Богови и т. д. А мруждаюся ни је глагол оложителни, као ни бїюся сп мрадателни, него су обадва дјејствителни повраћателни глаголи. . Сви наши глаголи (дјејствителни и средњи) могу се опет раздијелити 1) на глаголе савршимелне (verba perfectiva), који показ азују да је посао само један пут рађен и свршен (или да ће се радиши и свршими), н. п. закопами, записами, доћи, наћи, дами, рећи, викнуми, дигнуми, мемнуми, умријеми, уздануми и т. д. 2) на Глаголе несавршимелне (verba iniperfectiva), који показују, да посао једнако траје, н. п. копами, закопаваши, писами, записивами, долазими, налазими, тражими, даващи, говориши, викаши, дизаши, мемами, умираши, уздисаши и m. д. И ово је најважније раздјеленије наши глагола: 1) зато, што су ови глаголи различни између себе, како у значењу, тако и услрезању: зашто а) савршителни глаголи не могу имати полу прощавшега времена ни причасшија (или дјејепричастија садашњег времена. 6) несавршителни глаголи имају у будућем времену у наклоненију сослагателном у з (или ус), н. п. ако уздајем, ако успишем и т. д. а савршителни немају, него само ако, н. п. ако дам, ако напишем и т. д. в) од свакога несавршителног глагола може се начинити сушт. име (од причастија страдапелнога, кад се промијени н на ње), н. п. копами, копање; долазими, долажење; љубиши, љубљење и т. д. а савршителни глаголи шога немају, осим неколико ријечи које су остале као од старине, н. п. заклаши, заклање (јели веће јање за заклање); посмами, посмање (од постања свијетa); присе, посрање (не би с њим опишао ни на посрање); поуздашисе, поуздање (џенерале моје поуздање); допустими, допушење, опросшими, опроштење; вјенчами, вјенчање (од Слав. вѣнчаніе) ; али од осталије глагоДа не говори се, н. п. закопање, нађење, пољубљење, загрљење и т. д. г) будући да посао савршиме нога глагола нема трајања ни мало, запо се њим и не може одговориш и на питање: ш ш а чиниш? него само шта си чинио? и шша ћеш чиниш и. Може бити да зато ђекоји наши књижевници мисле, да је дођем, закопам, пољубим, речем и m. д. будуће вријеме; али у нашему језику заиста није (а у другоме ком Славенском нарјечију може бити да је), него је садашње, које се понајвише употребљава у наклоненију сослагателном и у приповиједању, н. п. ако дођем; оди да запјевамо; кад нађем; устани нека он сједе; смани да ми кажем; дођем њему, па пођем да га пољубим у руку, а он ми рекне и м. д. А будуће је вријеме од ови глагола: доћићу, запјега ћу, наћићу, сјешћу, казаћу, пољубићу, 1 рећи ћу и т. д. 2) што ове разлике немају ни Грци ни Лапини, него то временима накнађавају (зато и у нашим Славенским граматикама стоjи сотворихЪ од шворю, напишахъ од пимаю, купих Ъ од куb пую и т. д.); а Нијемцима и осталим новим народима тешко је и доказа пи ову разлику између наши глагола. Нијемци имају, н. п. дебеи ићи и Eommen доћи; fuden шражими, finden наћи; али ми имамо доћи и долазиши, наћи и налазими, даши и давами, чуши и слушами, реки и говорими, уземи и узимами, и тако готово код свију остали глагола. Ми имамо дакле још један пут онолико глагола, колико остали народи. , По лицу се раздјељују глаголи: 1) на глаголе личне, који имају сватри лица, н. п. говорим, говориш, говори и m. д. 3) на глаголе без личне, који се спрежу само с мрећим лицем, н. п. боли, стужује ми се, грми, ведрисе, облачисе и т. д. Но и ово раздјеленије глагола не вриједи готово ништа : а) зам, што мʌоги глаголи, који се броје у безличне, могу имати и остала лица, н. п. ја не грмим, не грмиш ни ши, него Бог (или свети Илија); види она), који ведри и облачи и т. д. 16) макар имали и једно лице, опет нијесу безлични, него лични. 1 По спрезању се дијеле глаголи на глаголе правилне и непра вилне. Прави неправилни глагола ми немамо више, осим ова три: јесам, оћу и могу (јесам и оћу неправилни су и код осталије народа, а могу само је зато код нас неправилни глагол, што се у садашњем времену свршује на у, а не на ам, или на ем, или на им, као остали наши глаголи; а у осталом спреже се по другом спрезању, као печем, осим што се у садашњем времену говори и море и може; моремо и можемо; Мореме и можеше); а остали су сви правилни. Истина да се у постајању времена налази ђешто особима разлика, н. п. притиснем, примиснуми, примиште (и примисну); погинем, погинуми, погибе (и погину); окренем, окренуми, окреме (и окрену) к м. д. Али су зато опет ови глаголи правилни, и могу се довести у ред. Овђе можемо напоменути и оне глаголе, који немају свију времена, него само шмођог, и. п. велим има само ово вријеме садашње и полу прошавше веља, а даље се узме од глагола говорим; мако подај (му, јој), удри (удрише) и ајде (ајдеше, ајдемо), немају више ништа него ово у наклоненију повелителном, а у осталом се говори дам, дами; ударим, ударими, ударио и т. д. "Што је гођ склоненије код имена и код мјестоименија, то је спрезање код глагола; само се по мом (у овом смислу) разликују имена и мје стоименија од глагола, што се имена и мјестоименија премјењују само по падежима и по броју, и највише могу имати око десет премјена, а глаголи се премјењују по лицима, по броју; по временима, и по наклоненијама, и могу имати преко тридесем премјена (а Латински глаголи имају још више премјена, а Грчки још више и од Латинскије). Времена по памети нема више, него само три, м. j. садашње (које је сад), прошавше (што је прошло) и будуће (што ће доћи у напредак); а глаголи наши имају при проста времена осим будућега, пі. ј. садашње, и два прошавша (1-во полупрошавше, које имају само несавршителни глаголи, н. п. ми купласмо шљиве, кад он дође ; ми пјеваше и м. д. а 2-го скоропрощавше, које имају сви глаголи, н. п. ми куписмо шљиве данас ваздан; он донесе, ја му реко и м. д.); ако још узмемо к овима и дјејствително причастије прошавшег времена, које се у нашем језику не говори без помагателног глагола сам (или јесам), онда ћемо имати при прошавша времена, . j. полу проша вше, скоро прощавше и давно прошавше (у говору се и ово давно прошавше вријеме може узети двојако, м. ј. још давније, н. п. био сам му говорио, били су му дали и т. д. но ово не иде у спрезање глазашто глагол нема никакве нове премјене, него му се дода помагателни глагол био, као и остале ријечи што се слажу у говору). Будуће вријеме састави се с помоћу глагола ћу (или оћу, н. п. оћу му да ми, њему ћу дами; ми ћемо купиши и ш. д. Али кад сила говора мде управо на глагол и ће дође за њим, онда се избаци оно пошледње гола, ти, и мјесто њега дође ће те се састави с глаголом у једну ријеч, н. п. даћу, купиће, платићемо, имаћеме, оплешћу (већ је казамо како се с пред ћ претвори у ш), јеш ћемо и т. д. А код они глагола, који се у наклоненију неопредјеленом свршују на ћи (мјесто ми), може се ће и послије глагола писати само за себе, н. п. доћи ћу, наћи ћемо, пећи ћеш, рећи ће, ожећи ћу и м. д. Али кад се о послу сумља, или се одлаже, и каже се ако или кад, онда се узме садашње вријеме и код несавршителни глагола дода му се спријед уз (или ус), н. п. ако узрадим, ако успишем ; кад ускосимо им д. А код савршителни глагола, узме се само садашње вријеме (без у3), н. п. ако дођем, кад запишем, ако покосим и т. д. Код глагола дами, знами, имами, смјеши и ћеми, кад се сумља, онда се (особимо у Србији и у Ерцегосини) на крају мјесто и настави будем (а щ се пред 6 претвори у д), н. п. ако дадбудем, ако знадбудем, ако има будем, ако смјед будем, ако ћедбудем. К овима иде и могу, ако могбудем. I j У Славенским граматикама имају четири наклоненија (изјаВишелно, повелително, сослагателно и неопредјелено); али глаголи, ни наши ни Славенски немају више од мри, м. j. 1-во и зјавимелно, у коме какво лице што ради, или показује да је што раДило, или да ће радити, н. п. пишем, писао сам, писаћу и т. д. 2-го побелищелно, у коме се што заповиједа (наговара, моли, или нуДи) другоме коме да ради, н. п. пиши, пишиме; усмани, донеси, дај, реци и т. д. 5-ке неопредјелено, у коме глагол стоји пуст без икаква извјеснога посла, лица и броја (као н. п. суштествително име именим падежу), и п. писами, радими, говориши, ићи, доћи, чуми и м. д. А 4 - по сослагателно узели су граматици из Грчке и из Латинске граматике, зашто Ламинин каже једном ријечи, н. п. habuerim, attuleris, scissem; a Србљин, и сваки други Славенин, мора узети двије различне ријечи мјесто те једне Машинске, m. j. да сам имао, ако донесеш, да сам био знао и т. д. А то свак може виђеми да није спрезање глагола. Спрезање (или боље рећи склоненије) глагола зове се само оно, (као што је и мало прије казано) кад се глагол сам по себи премјењује (као имена и мјестоименија кад се склањају), н. п. трпим, мрпиш, мрпи, трпимо, трпиме, трпе, трпља, трпљаше, шрпљасмо, мрпљасме, щрпљау, мрцисмо, трписме, мрпи. ше, трпљео, мрпећи и п. д. А да сам био знао, и аще бы есмь пишалъ, то су читави разговори. - Тако се у нашим Славенским граматикама налази и смрадамелни залог, а глаголи га немају ни наши ни Славенски. Напоменуо је мало, да біюся, пишаюся, шворюса, нијесу глаголи страдамел. ни. као ни боюся и мруждаюся отложителни; а ко је разумјео кто смо мало прије рекли о спрезању глагола, казаће и сам, да питанъ былъ есмь не иде у спрезање глагола, као ни аще бы есмь былъ питанЪ, и био сам каран (истина да се говори: био сам каран, бићеш бијен, били су дочекани ; али у садашњем времену нико не ће рећи: бивам каран, биваш мољен, него карају ме, але ме, бију га, траже ще и т. д. А и у прошавшем и у будућем вреWHY не говори се код свију глагола са страдателним причастијем, н. п. Сићу тражен, биосам мољен, него тражиће ме, молили су ме, звали су га и щ. д.). Сви се наши глаголи (осим неправилни оћу и могу) свршују у садашњем времену (наклоненија изјавителнога) на ам, или на ем, или на им, и по том се свршивању раздјељују на три спрезања. У спрезању нами (као и осталије Славенски народа) глагола мора се знати како има глагол у садашњем времену и у наклоненију неопредјеленом *); а кад се *) Кад се ово правило уведе и у Славенску граматику (као што је и у језику, онда не ће по дојакошњим правилима („измѣняюще у или ю на ахЪ") морами биши: зовахъ; вяжахЪ, ищахъ, смра* то двоје зна, онда је и остало све ласно знати, зашто је цијело спрезање раздвојено на me двије стране, па наклоненије повелително и дјејстви мелно причасмије садашњег времена иде по садашњем времену, а осталс спрезање (готово све) по наклоненију неопредјеленом, као што ће с виђеми сад из самога спрезања. Будући да неправилни глаголи јесам и оћу помажу ђешто осталим глаголима (и себи) у спрезању, зато ћемо ево најприје метнуши њиово спрезање : > дахъ, женахъ, перахъ, алчахъ и т. д. ниши ће се морати казами „иземлются плыву плыхъ, пою пѣхъ, хощу хотѣхъ и м. д. ниши ће од воскресаю моћи бими воскреснухъ; од дерзаю, дерзнухъ; од купую, купихъ; од срѣтаю срѣмохъ; од падаю, падохь; од поминаю, помянухъ и т. д. Ваља да су овакове погрјешке у Славенским граматикама наКерале Г. Добровскога, да каже у Славин у (рецензирајући Славенску граматику Г. Мразовића: it einem Borte, es muß in ben Slavenischen Sprachlehren, die Russische nicht ausgenommen, ein ganz anderes Gnftem eingeführt werden (једном ријечи, мора се у Славенске грамашике, и у саму Росијску, са свим други ред увести). *) Јесам и оћу имају двојако у садашњем времену, м. ј. јесам и сам, оћу и ћу; какогођ што је код мјестоименија разлика између мени и ми, щеби и ми; мене и ме, њега и га, ша ко је и овђе између јесам и сам, оћу и ћу; и који је оно ра зумијо, разумјеће и ово. Ово је по Ресавскоме и по Сремачком нарјечију ђе је гођ м mjes ш ка |