пекући, орући, снујући, казујући, лијући, пекавши, оравши, сновавши, казивавши, мiвши, дателна. дигнут (двжен), печен, оран(орâm), с невӑн(-âm), казиван(-am), лит(ливен) едно на ње. печење, орање, сновање, казивање, лијење, сремем срести ; ођенем ођенути, и ођедем ођесми и т. д. 6) на нуми (гнуши или кнути) и ћи , н. п. дигнем, дигнуми и дићи, дигну и диго (диже), дигнуо и дигао, дигнум и дижен; макнем, макнуши и маћи, макну и мако (маче), макнуо и макао, макнуш и (ријешко) мачен; шако никнуми и нићи; упрегнуми и упрећи и т. д. Неколика глагола (на снем) имају наклон није неопредјелено по пређашњему само на нуми, а вријеме скоро про шавше и давно прошавше двојако као и ови, н. п. писнем, миснути, мисну и миско (мишме), миснуо и мискао (писла, ло); шако свиснем, прснем. , 5) ем (чем и жем) Ки, н. п. печем, пећи, пецијаше (може биши да би ко рекао и печаше, мечаше, као и смрижаше, жежаше; али се мени чини да је овако најобичније, m. j. пецијаше, мецијаше, муција ше и т. д. ), пеко, пекао (пекла), пеци, печен; стрижем, смрићи, стрижаше (не вјерујем да би ко рекао стризијаше, жезијаше), смриго, (стригла), стрижи, смрижен и м. д. Речем, говори се и по пређашњему рекнем, али рекнуш и не вјерујем да би ко рекао. На ове је налик (по наклоненију неопредјеленом) и вршем, вријећи (врћи), врша, връó, връао (врла), вршен. 6) Највише глагола овога спрезања имају наклоненије неопредјелено (и остало што је од његове чете) по првом спрезању (на а ши); и оби су између себе ерло различни, али кад се зна вријеме садашње и наклоненије неопредјелено, опет се не може погријешими, н. п. глођем, глођи, глођући; глодами, глода, глода, глодао, глодавши, глодан (глода), глодање; мако лажем, лагами; мажем, мазами; дајем, даваши; зобљем, зобами; капљем, капами; клепљем, клепами; кољем, клами; шаљем (шлем), слами; ишмем, исками; мећем, метами; вичем, виками; мичем, мицами; пишем, писа ми и м. д. 7) Који се у садашњему времену свршују на ујем, и они (сви готово). илу у ред овије, што је о њима сад говорено, а између себе су опет двојана који у наклоненију неопредјеленом имају овами, н. п. робујем, робовами; ђевујем, ђевовами; тргујем, прговами; гладујем, гладоваши, кнезујем, кнезовами; момкујем, момковами; милујем, миловами: учитељујем, учитељовами; зимујем, зимовами; снујем, сновами; купујем, куповами; мудрујем, мудровами; псујем, псовами; путујем, пумовами; памујем, пашоваши и т. д. б) квами (ово су готово све несавршител ни, или да речемо један пуш учащателни (учесмни, учесни?), verba frequentativa*), н. п. замаујем, замаивами; досађујем, досађива *} Мени се чини да нема управо никакве разлике између глагола несавршишелније (verba imperfectiva) и учащаме није (verba frequen ми; казујем, казивами, послужујем, послуживами; подви кујем, подвикивами; замамљујем, замамљивами; дањујем, дањивами; намирујем, намиривами; записујем, записи в аши; упућујем, упућивами; одбацујем, одбацивами; поручујем, поручивами; довршујем, довршивами и м. д. в) имају неколика на уващи и на уми, н. п. пљујем, пљувами; бљујем, бљуваши; кљујем, кљуваши; чујем, чуми; обујем, обути. 8) Има неколико глагола овога спрезања, који се у садашњем времену свршују на јем, а у наклоненију неопредјеленом на ими (по трећем спрезању); макови сви у наклоненију повелителном одбаце и, а причастије страдателно млоги имају двојако, н. п. лијем, лиј (мјесто лији", лиши, лио, ливши, ливен и лиш, лијење; бијем, биј, биши, бијен (говори се кашто и бјен), бијење; пијем, пиј, пищи, пијен (и пим); кријем, криј, крими, кривен (и крим); мијем, миј, мими, мивен; шијем, шиј, шиши, шивен; ријем, риј, рими, ривен (рим). мјерим, мјериш, мјери, По коме се спрежу сви глаголи, који се у садашњем времену свра шују на им, н. п. мјеримо, мјерите, мјере, мјера, мјераше, мјераше, мјерасмо, мјерáсме, njepay. ТРЕЋЕ СПРЕЗАЊЕ, мјери, држа, мјери, држа, мјери, држа, држа, држасмо, вртим, врти, мушимо, вријеме полу прошавше млож. број. вршимо, јед. број. врћа, мутим, млож. број. врћасмо, мућасмо, м касме mỹ hây, вријеме скоро прощавше јед. број. мука, љубим, љубиш, љуби, љубимо, љубите, љубе, љубља, љубљаше, љубљасмо, љуби, љуби, љуби, tiva); зашто је сваки учащателни глагол и несавршителни, а сваки несавршителни може бити и учащателни. *) А готово би се могло и ј изосшавиши, на писати само и, н. п. пи, ли, би, кри и щ. д. држећи, државши, држан (држал), врћен, муши, 3. наклоненије неопредјелено. држати, врћеми, мушиши, да мутимо, 4. причасмија. а) дјејствителна вријеме садашње вртећи, мушећи, вријеме прощавше врћевши, мутивши, 6) смрадамелна. љубисмо, мућен, врћење, мућење, љубио, сам љубили, смо, де, да, су, cme,' љубићу, љубићемо, љуби, мјер ћи, љубени. мјеривши, љубивши. ијерен, љубљен. мјерење, држање, љубљење. Код овог спрезања треба упамтиши (млого више него код првога: а млого мање него код другога): 1) у глагола, који се свршују на шим, претвори се у полу прошавшем да љубимо, љубиши, дим, зим, лим, ним, сим, времену, у страдателном прича ***** 2 " емију и у суштествителноме (које од њега постаје) на ње, дуђ зу ж, луљ нуњ, суш, мук, н. п. судим, суђа, суђен, суђење; газим, гажа, гажен, гажење, палим, паља, паљен, паљење; браним, брања, брањен, брањење; просим, проща, прошен, прошење; мушим, мућа, мућен, мућење и м д А у они који се свршују на бим, вим, мим, пим, уметне се ь (на оним исмим мјестима, ђе се у ови претвори ду ѣ, з уж, луљ, нуњ, суш, m y k), н. п. љубим, љубља, љубљен, љубљење; ловим, ловља, ловлен, ловљење; мамим, мамља, мамљен, мамљење; попим, топља, топљен, попљење и т. д. 2) Млоги глаголи, који се свршују на бим, вим, дим, лим, мим, ним, пим, шим, (по Ерцеговачком и по Ресавском нарјечију) имају наклоненије неопредјелено (и остало што је од његове чеше) по другом спрезању (на е ми); и по Ерцеговачком нарјечију претвори се ду ѣ. лу љ, нуњ, шу ћ; а послије 6, в, м, п, уметне се љ пред е, н. п. в и. дим, виђепіи, виђе, виђео: волим, вољеми, воље, вољео; мавним, шавњеми, шавње, шавњео; вршим, врћеми, врће, врћео; сврби, сврбљещи, сврбље, сербљео; живим, живлеми, живље, живљео; грмим, грмљеми, грмље, грмљео; мрпим, трпљеши, трпље, трпљео и т. д. А у Ресавском нарјечију ови сви глаголи имају само е мјесто и, а полугласна мијењају, ниши се умећељ, н. п. видим, видеши; волим, волещи, волео; сврбемй, прпеми, прпе, трпео и т. д. А у Сремачком нарјечију (кашшо и у Ерцеговачком, као що сам напоменуо ђе је био говор о нарјечијама) имају по правилу свуда и, н. п. видим, сидиши, види, видио; волим, волими, воли, волио; мрпим, прпими. мрпио и т. д. се слова не 3) Млоги глаголи и овога спрезања (особито средњи на чим) имају наклоненије неопредјелено (и остало што је од његове чете) по првом спрезању, н. п. држим, држами, држа, држао, држање; бјежим, бјежами; јечим, јечами; звечим, звечами; мочи чим, мрчами; дречим, дречами, кречим, кречами; мучим, мучами; учим, учами; клечим, клечами; трчим, трчами; вриштим, ври мами; пиштим, пишмами; смојим, сма јам и (ђекоји списатељи наши пишу смо ами да им иде по правилу као смојим); бојимсе, бојат и се и т. д. 4) Готово у свим глаголима, који се свршују на јим (а оштро се изговарају, изостави се и у наклоненију повелителном, н. п. кројим, крој, кројме; смојим, смој, смојте; бројим, број, бројме и м. д. Али који се не изговарају оштро, него се глас протеже, они имају по правилу, н. п. мајим, маји, мајише; пајим, паји, пајише; бујим, буји, бујише; гајим, гаји, гајише. 5) Испина да по општему правилу код свију несавршителни глагола постаје суштествително на ње од страдателног причастија кад се промијени н на ње, н. п. копан, копање; игран, играње; писаи, писање; печен, печење; мјерен, мјерење; суђен, суђење; љубљен, љубљење; слављен, слављење и т. д. Али се опепті (особимо у Ресавскоме и у Сремачком нарјечију) код глагола овога спре зања, особито који се свршују на лим и ним, говори још и друкчије (m ј. не промјењује се и на љ, ни н на њ), н. п. молим, молење; балим, балење; буним, бунење; браним, бранење и т. д. А говори се и мољење, баљење, буњење и м. д. него ми се чини да је оно прво обичније. Тако исто може бити да би ко рекао (у Ресавскоме н у Сремачком нарјечију) и вршење, трпење, срдење и т. д. прем да је свуда обичније врћење, трпљење, срђење и ш. д. Овђе је за сад поред рјечника доста граматике. О нарјечијама, о предлозима, и о междуметијама није тријебе говорим, зашто су овђе у рјечнику. A a Б 6 BB Tr ДА Бь Ee cum viciniorum popularium et aliis cultioris Europae alphabetis παραλληλισμός. И и Jj K K A ^ Jb Ж ж 3 3 Z k 1 lj MM m HH n Hb1b nj Oo O ALPHABETI SERBORUM *) Nil sonat (nisi forte vocalem mutam), sed r literae, quae Serbis, sicut Bohemis, vel sola absque ulla vocali, syllabam facit, apponitur, ne eadem r litera ad praecedentem aut sequentem syllabam trahatur, e. g. ympыo, зalpкamu, lege u-mr-o, za-r-kati. **) Sonos et x vix invenias in vocibus genuine Serbicis; sed utramque literam ob voces peregre adscitas ex alphabeto Cyrilliano retinuimus. |
