јеванђеље, есер — у овом новом издању додавани непосредно јаспре; еванђеље уз главне речи (испред знака за род или јесеp; уриш јуриш; утро - јутро ; за врсту речи) у угластим заградама, и то: г) отпадање и испадање неких сугласника ако је главна реч обичнија, њен је дублет у групама: (в)ј, (в)н; (г)њ, (г)†, (к)ћ; (u)T, штампан обичним словима, а ако је дублет (u)ш; (д)с, (т)ств; с(т); с(в)р: вјеверица, обичнији облик речи, онда је и он штампан крвник ; јагње, игђе, кћи; птица, пшеница ; дебљим словима, као и реч уз коју се до- одсјећи, надстрешница, богатство; врстан ; даје; такви су, нпр., дублети: кухар [ку-сербити итд.; хват (фат, ват), хитати (итати, фитати); дихати (диjати); - грех (греј, грек); вар], кућник [кутњик], мастан [масан], по- д) губљење гласа и и његово замењивање мња [помља, појма], разабрати [разбрати]| другим гласовима (сугласницима: в, ф, ј, г, итд. и обрнуто: пољевши [пољепши], раза-к): хаша, хабер, нахеро, јахати (јаати, јати), сипати [расипати], расковчати [раскопчати],охол (ол); дух, грухнути; плах (плав, пла); шенат [сенат], аљетина [хаљетина] итд. Ако грах (граг, гра), јаох (јаог, јао); - јоха је у другом издању већ био наведен (иза об- (јова), духати (дувати); — дрхтати (дрктати); јашњења) који дублет, сад је и он стављен одмах уз главну реч, само, за знак да је то Вуково додавање, сада није стављен у угла- ододити (отходити), подватити се (потхвасту већ у обичну заграду са знаком сf.; та- тити се), исхранити (изранити) итд. ; кве су нпр. речи: жбан (cf. џбан), захвала (cf. зафала) и, њима противно: рапав (cf. хралав) итд. — Према томе, и кад се дублети у Вукову другом издању не преводе него само упућују знаком ide на обични или правилнији облик речи, овај се штампа такође дебљим словима; тако сада : ватати vide хватати значи да је хватати права реч (правилнији облик), код које се и стављају дублети (ватати, фатати), и казује шта она значи (fangen, capto), и наводе њени синоними [cf. хитати (итати)3, фитати]; тако је и: aup vide xаир, а сáмо хаир [aup], m. 1) vide задужбина....; упореди и облике: ајат, вајат, хајат и т. д. Као дублети (варијанти) означивани су1) ови случаји : станути; a) исти глаголи с наставком ну и без ну : врки вргнути, клећи клекнути; дјести дјенути; стати б) уметање непостојаног а: изабрати избрати; изаж депути - ижденути; обасути опсути; саћерати - шћерати; в) јотовање почетних самогласника : аспре 1) Треба нагласити да списак овде означених замена није потпун (изнет само примера ради) и да је и у речнику понски дублет остао неозначен а гдешто, и ако означен, неистакнут један према другом као главни према споредном. Неки су од побројаних дублета само дијалекатске разлике, које Вук није означивао, а које је требало јаче истаћи. - - ђ) уметање сугласника д и т у групама : жл, жр; зр; ср: ж(д)лијеб, ж(д)ребати; 3(д)рака, нез(д)рео; с(т)рж, с(т)ријеш; е) замењивање једних гласова другима (по аналогији, по гласовним законима и по дијалекатским разликама), и то: aa) сугласника сугласницима: † = дj ; ј: рођак (родјак); госпођа (госпоја); Бечерма (јечерма); = тј; ј: браћа (братја); ноћца (нојца), воћка (војка); 2= г — †, џ : леген (лефен); генерал (иенерал); к = f : кеса (feca), кетрица (Кетрица), кириџија (Кириџија) ; ч = f : бучка (букка); чиле (Киле), чулав (Кулав); т — к: жватати (жвакати); ћн = тЊ: кућник (кутњик), синоћница (синотњица); ф =в, и, к: фамилија (вамилија); Филип (Вилип, Пилип), навора (наuopa); јуфка (јупка); муфте (мукте); = 6: бријати (бривати); j л — љ; в: лиљан (љиљан), јелен (јелен); дилчик (Дивчик); н = л: нишан (лишан); н = м : пјесна (пјесма); коншија (комшија), шенлук (шемлук); н = њ: бабине (бабиње), унка (уњка), гној (гњој); вн = мн: савнути (самннути); тамнина следно и непотпуно везивани једни за друге 3г — ск: мазга (маска); c = ш: сљез (шљез), сљубити (ш.љу- требно, исправке ради: и у угластој загради тако је, нпр., сада: шт = шћ: штап (шкан), напуштати ст = шт: испустити (испуштити), стројити (штројити); 3 = ж : зглоб (жглоб), зрака (жрака); разљутити (ражљутити); вани; жб = уб: жбун (ибун); тако је и : жа- чб = уб: нарубина (нарубина); бб) самогласника самогласницима : е = а : јемац (јамац), језик (јазик); o = а: голицати (галицати), заклоњати (заклањати); u - e: Вировитица (Веровитица), шипурика (шепурика), исприкивати (ис а) уз реч красан (у азбучном реду) штампано: ef. [vide 2] лијеп, што значи да ће уз лијеп, као најприличнију реч, бити изре|ђани, са знаком оф., сви њени синоними; од четрнаест сада уз 2 лијеи доданих синонима у П. издању на том месту није био наведен ниједан, и ако се неки од њих (убав, ви прекивати); у = u : мјехур (мјехир), шепурити се (шенирити ce); вур); вв) сугласника o — у: апостол (апусто.1), блавор (бла-Бен 2, главит) упућују на реч лијеи, а други преводе исто онако (или врло слично) као самогласником о: B.1a стелски (властеоски), селски (сеоски), анђел лијеп ; — тако је сада и: враг - cf. [vide] (анђео); тако је и : престол, продол; тако и: во зато, што је у II. издању већ било: Балшова (Баошева и Башова), балван (баван); Баво — cf. враг, нечастиви ; а зато, што су гг) замењивање једних наставака другима: и речи: мелун, пакленик, водач већ биле ев — ов: возарев (возаров), писарев (пи- везане (прве две с vide, а трећа знаком т. саров); ј.) за реч ђаво, и оне су сада у угластој загради ту стављене, па додане и речи: 1 вран 3 (зато што је она објашњена речју враг) и дабо (зато што исто значи); исто тако сада је уз речи: нечастиви, 1 вран 3, Дабо 2 стављено у угл. загр. vide фаво, јер ж) премештање појединих гласова и цеоне нису биле ни за што везане; уз речи лих слогова, као: сванути (савнути); алватан пак водач и враг стављено је у угл. загр. (навке); (авлатан), малвута (мавлута); набве (nashe); camo vide испред речи ђаво ; — тако је и у само овдје (водје); куцати (цукати); ст(а)кло (икло); чланку доиста стављено (у угл. загр.) vide ђердан (ђендар); веслиген (велсаген) итд.: испред речи заиста, јер су S. v. заиста изтакво је премештање и: јазик-заик. ређани и други његови синоними; у оро — еро : десеторо (десетеро), четВоро (четверо); ија — лија : ђувегија (ђувеглија); џија = чија : чибугџија (чибукчија), јекмекчија (јекмеџија); б) уз реч самодошла (објашњена заједно с 4. Синоними (речи истога или сличнога речју само дошлица) сада је штампано: [vide] значења) у другом издању били су недо- добјеглица, cf. ускочница, што значи 6 рас да је ту у II. издању било само: cf. добје-|(које ни на што нису биле упућене, али глица, ускочница, па је сада од ова два си-преведене као и најести се); тако је и код нонима први проглашен за главну реч, те набубати се.... vide најести се, набити се, истакнут разређеним словима и испред њега набокати се први глагол сада штампан, исстављен нов знак vide, а старо сf. остав-тицања ради, размакнутим словима; сви су Бено иза њега, а испред другога синонима; синоними, а уз то и: напитати се, реч пак добјеглица истакнута је сада као назобати се и накусати се, сада изређани (у главна прво зато, што је њено објашњење угл. загр. са cf.) уз главну реч најести се, најпотпуније и друго зато, што сем речи јер их у II. издању није ту било ниједнога ; само дошла и самодошлица само на њу улу- г) према свему довде наведеном лако је ћује (са знаком vide) реч ускочкиња; и тако разумети и зашто је уз крволија сада додано је сада код речи добјеглица дошло у угла-у угл. загр. vide крвопролитник, а код ове сту заграду: of. самодошла, само дошлица, речи, исто тако у угл. загр., cf. крвопија : ускочкиња, ускочница; тако је сада штам- и ако су те две речи у азбучном реду врло нано: појач, m.... [vide] пјевач, cf. појац, јер |близу једна другој, и ако су обе једнако је појац већ била везана знаком сf. за пје- преведене, оне у другом издању никако нису вам, те је ту сада само између cf. и пјевач биле везане; то исто видимо и код речи: стављено у угл. загр. vide ; тако је и отачанство отаџбина, откравити код речи пешкеш, која је знаком vide упу- кравити, допасти се свидјети се, и т. д.; ћена и на дар и на поклон, сада истакнута исто тако, јасно је зашто, према: заје(размакнутим словима) реч дар и иза ње ста-дрити.... cf. поједрити, сада стоји (као довљено у угл. загр. 1, јер на прво значење дана реч): поједрити.... vide заједрити; те речи (дар 1) треба да упућују, сем на- д) при свему овом и новом везивању и веденога код ње у другом издању поклон [1], овршивању једностраног везивања у II. изјош и синоними: дарив, дарило, приказ, при-дању гледало се, колико је могућно, да буде каза, армагани, ормаган, који су сада сви што мање додавања, те ће се лако опазити (и пешкеш) за њу и везани; тако су истак- и нека недоследност у том, што су међу понуте, као главне, и речи: биједа s. v. 1 ал, јединим речима истога или сличнога значења дењак S. V. бала итд.; за главне проглашиване (упућујући на њих в) уз реч набањати се сада стоји: vide знаком vide) час народне, час туђе речи; прве [најести се] набалати се, што значи да су увек узимане као главне, кад се томе нису ће код најести се, као главне речи, бити и много противила Вукова упућивања у II. изона преведена и сви синоними изређани; ању; тако је исправљано: амал cf. [vide] без овога уметка било би узалудно од на-носилац; бешика 2 - cf. [vide] мјехур; дебањати се ићи к набалати се, јер ни та реч|лија 2 - cf. [vide] јунак [1], те је стављано у II. издању није преведена, него само упу-и : носилац - [cf. носац 2, амал]; мјехур (мићена на натоварити се; овде је сад још по- јур, миур) — cf. [мјехир (мјеир),] бешика [2]; требније било ставити: cide [најести се] jунак 1 [cf. витез 1, делија 2, дјетић 2], натоварити се, што би се и тамо узалуд тра-а према овоме и: витез 1 и дјетић 2 сада: жило објашњење, јер речи натоварити се у [vide јунак 1]; али кад је у другом издању II. издању на њеном месту у азбучном реду уз коју из туђих језика позајмљену реч већ није никако ни било (него је сада унета, у био наведен који синоним, или више њих угл. загр., одавде); тако исто, да се не би на ту реч као главну било упућено, и сада тек посредним путем дошло до речи најести су те речи задржаване као главне; тако је се, она је додана (у угл. загради, са зна- остало (као и у II. издању): ајгировит ком vide) и уз синониме: надекати се и на- cf. пастушает, а пастушает -- vide ајгиролупати се2, који су, са знаком сf., били ве- вит; или (из рукописа): сувачар - vide сузани за набокати се и набубати се, а тако вајџија, а сувајџија cf. сувачар; тако је и уз речи: набити се, наждерати се, накре- сада и: биљешка cf. залога2, а уз ову сати се, наслагати се, натући се 1 и т. д. одано: [vide биљешка]; тако и чарала (чо ― -- pana) cf. бјечва [(бљечва) 1, клашња 1,] ливада ;s. v. гегавац 1 реч слијепац; разуме хлача (лача)], јер су сва три ова синонима се да су и речи тако истакнуте упућиване још у II. издању била упућена на реч ча- са својих места, знаком ef. или vide, куда ропа (први и други знаком ef., а трећи с их треба упутити; тако су размакнутим слоride); тако је сада штампано и: брига вима сада означене као синоними и везане [ cf. грижа 2, 1 нека 2, скрб (шкрб), старост 2, и оне поједине речи, које долазе, место предерт, кар 2], а ниједан од ових синонима није вода, уз главну реч ради објашњења, као : проглашен за главну реч, јер су грижа 2, s. v. бадан 2 реч каца 1, s. v. 2 била реч 1 пека 2 и скрб (шкрб) знаком cf., а дерт и пјешаница, S. V. водични пост реч крстов дан кар 2 знаком vide већ биле упућене на бригу, итд.; види и: банати се, вада 2 итд.; те је сада само још уз старост 2 додано у ж) кад се уз коју главну реч иза превода угл. загр. е брига; иначе би се и уз реч ређа, са знаком сf. (у угластим заградама), борига и уз првих јој пет синонима морало више синонима, чија се значења или не посвуда додавати у угл, загр. vide старост, кад дударају потпуно или се у разним прилиби се ова реч узела као „најприличнија ;* кама који од њих говори, често је међу неисто је то и код речи макмире 1, на коју су ким од тих синонима стављана тачка и зау П. издању биле упућене и кличе (лаче)1 нета, да би се означила разлика ; тога ради и бенекреке (и беневреци) и гаће 2, а само в. треба видети синониме, стављене уз речи: V. свитице стоји vide zake, те је сада, да би 1 бара 1; жбун; забран; задњица; најести се; се избегло посредно везивање, стављена у напити се; просјак; свештеник; тако је и угл. загр. испред речи гике реч чакире1 s. v. туки 1 требало ставити: cf. бити 1; (и она истакнута размакнутим словима; воштити 2 итд.; тако и уз реч босиљак : cf. ђ) сем знакова cf. и vidе има у II. издању васлеђен, веслиген (еслиген), велсагењ; за везивање речи истога или сличнога зна- меслиђен, мислођин; ситни босиљак. чења и знак т. j., као нпр. код речи: 1 на- 3) као што је спреда речено, при овом домоћи 3.... намаћи коња, тј. набавити; и ту вршивању Вукових упућивања са сf. и vide је сада иза т. j. стављено у угласту заграду и при накнадном везивању речи истога или ride, за знак да је реч за њом обичнија (као сличнога значења било је, разуме се, и нехоу наведеном примеру); или је та друга тичног пропуштања ; али намерно нису везиреч само штампана размакнутим словима, ване ове две врсте речи, ако само у другом што значи да је она синоним главној речи, издању нису већ биле какогод везане : аа) као код речи: батргати се.... т. ј. бацати глаголске именице, изведене од глагола који се[2]; грбав 2 (грбаво).... т. ј. неправо: су један на други упућени; тако уз бацапросвијетлити 2...... т. ј. умудри; | кати се стоји: cf. прњати се, прњицати се, е) знак је за везивање речи (место cf. и јер су ова два глагола упућена на бацакати vide) у другом издању био и то, што су неке се, али уз бацакање није додано ни прњање речи у тексту (у објашњењу главне речи ни прњицање, јер ни те две речи нису веили у причању) биле штампане положеним зане за бацакање; међутим је сада уз вр(курсивним) словима; тако, нпр., S. v. каца 2љање 1 додано сf. главрњање, зато што је још речи: буре, жбан, чобања и т. д.; s. v. кли- | у II. издању код ове речи било: cf. врљање; јет речи: вајат, ижина, стасина ; S. V. крабб) присвојни придеви, кад су изведени зиие речи: краљ, барјактар, дворкиња; сада наставком ев (ов) или ин од именица које је не само и код ових истакнутих речи упу- ту међу собом везане, тако је уз реч гоћивање, ако га није било, довршено, негосподар додано, покрај осталог, cf. госа, га" И друге такве речи у тексту истицане, зда 2 и 3, бан 2, ага, бег2, чорбаџија, али ако их је требало везивати, само, за раз- нити је уз реч господарев (господаров) долику од Вукова истицања, не положеним већ дано госин, газдин, банов, агин итд., нити су размакнутим словима; тога ради треба ове речи упућене на господарев; тако је и видети S. v. баба 3, 4 и 5 речи: дадиља, дој- вв) остало недовршено упућивање неких киња, жена и луница ; 8. v. 1 бира 2 реч: глаголи имперфективних на перфективне, те и - ако, нпр., уз искалати стоји: cf. [1] калати,|појединим речима или истицање тих других уз искобити.... сf. кобити, сада уз 1 калати значења при ређању синонима уз главне и кобити није додано искалати и искобити, речи или при њихову упућивању на главне јер оно прво упућивање не значи додавање речи; тако су: чење тих глагола; синонима, него само да се боље разуме зна- а) издвајана под 1) и 2) засебна значења слично је томе и уз-код оних речи, које у самом Вуковом објашродјак у II. издању додано cf. младјак (само њењу имају више, и ако неистакнутих, знада се објасни група дј место гласа 5), али чења, као, нпр., код боравити, где се уз прво ни у II., ни сада у Ш., издању младјак значење, под знаком 1), наводе примери: није упућен на родјак; тако је сада и уз како боравиш? и ђе боравиш сад?, те је сада весак стављено у угл. sarp. cf. веснути се, одмах иза првог примера Вуково прво знаали не и обрнуто ; није, најпосле, до- чење (Icben, ago, dego) упућено у угластој завршено ни једнострано везивање речи раз- гради на живљети 1, а испред другога приличнога значења, као: брнђушка vide мра- мера стављено као друго значење томе глазовац, јер је мразовац упућен на мразовник голу : vide пребивати ; стога је, даље, Вуково и значи другу биљку, те сада s. v. мразов-друго (стајаће) значење санак боравити (id)laник није наведена као синоним и брнђушка; jen, dormio) сада постало треће; тако је и тако и) држећи се правила да се дијалекатске треће значење речи војска сада растављено разлике не везују, остављена су, као што на: 3) [eide чељад 3]n 4) cf. [vide] чељад[2] ће даље бити показано, сва пропуштања и према примерима наведеним под 3.; недоследности у обележавању разлика у ре-jе и треће значење речи прстенак због дочима са старим гласом б; али како се удатака: cf. жабљак и cf. царев цвијет сада II. издању означују као дијалекатске раз- (према исправкама, означеним овде даље лике и хипокорнетика на -о и на -а, она су под 6. б) растављено на: a) anthemis L. сада, противно предњем правилу, везивана, б) vide титрица ; тако је и реч маслачак те кад је речено: 2. Андра vide Андро; сада добила два значења; види и речи: задуја vide дујо; 1. зеља и 2. зеља vide зељо, мјерити 1 (а и б), Слатина итд.; сада је додано и: s. v. Андро.... [ef. 2 Андра];|су, најпосле, и у речи клијет, која се у II. дујо.... [ef. дуја]; зељо.... [cf. 1 зеља, 2 зеља], издању преводи само речима: cine Rammer, јер се ове разлике не подударају с дијале- cella (те би се рекло да има само једно знакатским границама гласа ѣ, те знаци ист.чење), сада истакнута четири значења према (иза хипокор. на -а) и јуж. (иза хипокор. оно што дае у тексту (иза превода) кана -о) не обележавају исте области које се зује и према оном како су преведене и шта иначе таким обележавањем замишљају; значе речи ту наведене као њени синоними тако j) везивана су и сва једнолика е и друге опет речи код тих синонима навеимена људска (узета из туђих језика), кад су, дене као дали синоними њихови; као нпр., и Арсен и Арсенија и Арсеније, и б) додавана су нова значења (под 1, 2 итд.) преведена једнако (Arsenius), или кад је, као код главних речи према синонимима који на 2. Андра речено vide Андријана, те је сад и њу упућују; тако је браник, покрај : 1) ber s. v. Андријана додано : [cf. 2 Андра]; тако3ügel, и 2) vide усперица, сада добио (у угл. је и Васа и Васо, Василије и Васил итд., али загр.) и: 3) vide забран, јер код ове речи, се ово, ако у II. издању није било означено покрај синонима : забрана [1], дубрава [2], у (једнострано везано), сада није довршивало, П. издању стоји и: ср. браник, а према предте су остале невезане речи: Алекса и Алек-нем то не може бити ни браник 1, ни брасије, 1 Анета и Анка, Ана и Анушка, Костаник 2; - тако је бој добио и: 3) vide 2 под 1, и Костадин итд., и ако су једнако преведене, јер упућивање сf. бој код речи под 1 не може јер су то ипак међу собом различне речи. бити ни на 1 (vide битка) ни на бој 2 (dlüge, verbera); - тако је иза врбица 1 и 2 5. Од везивања синонима треба разлико-дошло и: 3) (Врбица), јер се s. v. крајина 2 вати издвајање и додавање нових значења помињето село у Крајини неготинској ; |