Page images
PDF
EPUB

1

[1]

ОБЯВЛЕНІЕ

O

СЕРБСКОМЕ РЪЧНИКУ

(СЛОВАРЬ, ЛЕКСІКОНЪ, 28örterbuch). [*]

[ocr errors]

Сви Славенски народи, кромѣ Сербаля восточног’ вѣроисповѣданія имаю свое Рѣчнике. Већъ и наши мили именяцы Сербльи у горньой и доньой Лужицы (Лаузицу) коихъ едва 100,000 душа има, дичесе печатаным Рѣчницыма своихъ діалекта. А нашег Рѣчника за 2 до 3 міліона Сербаля їоште не'ма. Славный Полякъ, Г. Линде, сочинивши не давно свой Польскій Словникъ, сравнію е съ Польскимъ езикомъ све проче Славенске, кромѣ Сербскога, у коем печатана Рѣчника ніе нашао.

Были лѣпо за насъ было, да мы изъ овога честнога и умилног, содружества нашег цѣлога Славенског рода и далѣ изостанемо?

Но ніе то една причина, коя насъ побудити може ко изданію Сербског Рѣчника.

Мы га сами требамо. Овде ће благоображена часть народа Сербскогъ возопити: Али какавъ Рѣчникъ требамо мы? Правый є отговоръ на то: требамо найпре Рѣчникъ народнога Сербског езыка,

[* Ово прво Објавленије, штампано на два непагинирана листа 4°, слато је као додатак уз бројеве 88 (од 18. априла), 112 (од 16. маја) и 172 (од 23. септембра) бечких Новина србских за годину 1816. На последњој страници сваког од поменутих бројева налази се уредничка белешка која скреће пажњу на приложено Вуково Објавленије.]

у коем ће се содержавати само оне рѣчи, кое народъ Сербскій употреблява: да по том’совокупленію собственныхъ нашихъ рѣчій познамо цѣло полье нашег езыка; да видимо на чему смо; да смотре писательи и образовательи езыка, како народъ производи рѣчи, како ихъ слаже, како ихъ умекшава и учинява за общенародне разговоре и сообщеніе мыслій; да вникнемо у разнообразие рѣчій по различным предѣлима народа Сербскогъ; да изъ свега тога Філологъ правила за себе изведе; да Иностранцы, како што желе, и сама наша проча Славенска браћа нашъ прекрасный діалектъ (нарѣчіе) познаду; наконацъ да видимо колико нам' оскудѣва за изображеніе, усовершеніе и обогащеніе езыка, кои нам е едино средство, коимъ лакше, извѣстніе и скоріе къ нашему общем, просвѣщенію и нравственном усовершенію доћи можемо.

Славенскій езыкъ остае источникъ обогащенія Сербском’езыку, као и Россійском. Но Рѣчникъ Сербскій мора (садъ за первый кратъ) представити Серблемъ ньиовъ собственный єзыкъ найсветію народность онако какавъ онъ самъ по себи есть. Онъ мора изъ самог народа, кои ньимъ говори, почерпанъ быти.

Я самъ таковый Рѣчникъ предузео, и већъ скупіо. Онъ ће поменутым потребама удовлетворити. Содержаваће све Сербске рѣчи, кое се налазе у Рѣчницыма: Курцбековомъ (кои е само именомъ Сербскій), Деллабелли, Белостенцу, Ямбрешићу, Стуллію, Волтичжію, Хайму; и имаће їошт, едну третину правыхъ Србскихъ рѣчій, кое се ни у едноме, оть реченых Рѣчника, не налазе.

Мени е као у Сербіи родьеном', и бавившемусе непрестанно до садъ съ сонародницыма, по различным предѣлима, пространство и разлика народног езыка довольно познато. Зато самъ могао и кодъ многихъ рѣчій различне нашега истог езыка діалекте назначити.

Многе ће рѣчи Сербльинъ съ радостію и удовольствіемъ овде читати, кое се иначе само у пѣснама чую. Право изговаранье рѣчій представіо самъ постоянным знацыма гласоударенія.

Свакой Сербской рѣчи приложіо самъ, по могућству моме и по сили Нѣмачког езыка, равнозначеће Нѣмачке рѣчи.

Будући да се множество Турскихъ рѣчій у нашъ

езыкъ уселило, такове самъ на концу Рѣчника заедно ставіо, и старао самъ се, колико є могуће было, Сербскима замѣнити.

За воспоминаніе старыхъ Сербскихъ имена мужескихъ и женскихъ лица

число оныхъ.

придао самъ не мало

О прочем внутренѣм' расположенію овде не ћу говорити.

Мыслимъ да самъ дао ідею о правоме Сербском Рѣчнику. Онъ ніе богатъ, но отвора путь коимъ ћемо га обогатити. За Славенске Рѣчи, кое благоображенна и учена часть народа већъ и устменно и писменно употреблява, къ тому и за друге, кое нам’требаю за пріятіе богатства и красоте чужег кньижества, нужданъ нам’е другій Рѣчникъ, као прибавленіе Сербскоме, о коем бесѣдимо. Медьу ньима ће бити тѣсанъ, лакъ и пріятанъ союзъ. Совокупленіе таковог Рѣчника другій е искусанъ кньижникъ Сербскій на себе узео. Оба ће се Рѣчника, съ временомъ, у едно слити за утвержденіе, возвышеніе и отличіе кньижества Сербскога.

[ocr errors]

Я садъ препоручуемъ мое по народолюбію предузето дѣло всеобщему Роду Сербскоме. Єзыкъ е хранитель народа. Докле годъ живи езыкъ, докле га любимо и почитуемо, ньимъ говоримо и пишемо, прочишћавамо га, умножавамо и украшавамо, дотле живи и народъ: може се медьу собомъ разумѣвати и умно саединявати; не преливасе у другій, не пропада. Колико се већма, самимъ дѣломъ сви о езыку народномъ старамо, толико смо далѣ протегнули нраственный животъ и вѣчность нашег рода и цѣлог

потомства.

Зато може ли Сербльинъ Рѣчникъ Сербскій иначе сматрати, развѣ као кньигу народну?

Онъ се само и общенародномъ помоћ'ю на свѣть издати, и по народу распрострети може. Да бы то удобніе за све насъ и скоріе было, избрао самь путь предчисленія. Цѣна е кньиге на писаћой хартіи (dhreibpapier) у крутой полукожной свези 20 фор. у В.В. Време предчисленія траяће до 15 Юлія текућег’лѣта.

На конацъ препоручуемъ обще наше намѣреніе освѣдоченной ревности ко общему благу Господе Совокупителя, кое самъ овде назначіо сустематіческимъ редомъ зато, ибо сам радъ и предчислителье

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]

тимъ истымъ редомъ поставити, да бы се лакше осмотрѣти могао, ели у свакой области и предѣлу народа Сербскогъ равна любовь и почитаніе къ своме езыку.

[merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small][ocr errors][ocr errors][merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small][merged small][merged small][merged small]
« PreviousContinue »