Page images
PDF
EPUB

movere.

irascor.

говна

Гуњавити, им у. impf. Bruten, collido, Генен, нa, нo, Srectig, merdosus. Тњављење , p. Pag oruten, prеssіо. Говнити , им, т. impf, jinferi, rixam Гwam, m. vіdе голијен :

„Носи гњаше побувасе на пше — Говниписе, имсе, т. г. impl. fіф без Тњев, m. per Born, ira.

fomußen, merda inquinari. Гіњеван, вна, но, 30rnig, iratus. Товно, n. Ber Dret, stercus. Какви Тњёвити, им, у. impf. gürnen, irrito. су му зуби, начинио би од смрзла Гњёвиписе, имce, v, г. impf. зйелеп, товна купао. На брдо се и говно

ваља (кад који порчи, или скаче, низ Гње вљење, д. Вав Зurnen, ira; irrila- брдо). Без говна не ма ни tio.

(dúugen ist nöthig). Cpeoce c rosТњ. вљив, ва, вo, sabornig, iracun- ном у мосуру! dus.

Tòbrobat, m. der Stinkkäfer, scarabaeus Гње цав, ва , во , 1 н. п. меб, tal. stercorarius Linu. Тњец зван, вна, но, ј еіg (vom Brot) 'Говновић, m. etn Eomifфеr. Yаmе (воа klebrig, male pinsitus (pistus).

говно, q.d, Sterculus): јест он неки Тњечење, р. дав Жneten, sаbасtiо. говновић, јеси ! Тњечиши, им, т. impf. Enetеn, depso, Говноноша, m. See Dretträger, qui subigo. .

portat stercus : водоноша говноноша, Тњйда, f. Die Riffe, lens (gen. lendis). in der Anekdote vom gefoppten Wasser Тњидицa, f. dim, p. гњида.

träger. Тњиздо, р. (у Сријему) vidе гнијездо. Гоењак, m, ein tomifфеr 9xame ftatt Tublina, f. dte Töpfererde, terra figlina, бураг: сто говњака масла (у приcreta figlina, cf. Грнчара.

повијетки). Гњилиши, им, v. impf. 1) faulen, pu- Говор, m. Die Rese, Сpraфe, sermo :

tresco. 2) weich werden (vom Obit), познајем га по говору; чујесе неmitesco. .

какав говор. Гњио, гњіла, 10, 1) fаut, putriduѕ. Tоворење, в. дав Хебеп, ljuela, sermo. 2) mild (von Obst), mitis.

Говорити, им, т. impf. Tpreфen, loто (гоо), гола, ло, паtt, nudus.

yuor. Тобела, f. (ст.) in Der 2netoote pon Говоркање, п. dim. . говорење. Calomon: једна гобела у као, дру. Говоркати, ам, dim. 2. говорипи.

Говорљив, ва, вo, Ber gcene jpriФt, Тованце, цета, п. dim. p. говно. loquas. ToBeqa, f. (coll.) das Kindvieh, armen. Tora, m. der Maurer, faher murarius ta , boves..

(meist sind's Zingaren). Говедар, m. Der Rinѕеrvіrte, bubulcus. Гогин, на , но, бев гога, fabri murarii. Говедарев, вa. вo, vidе говедаров. год, т. велики празник (у Србији), Говедарина. f. Das Ringelo (Die Be: der "Festtag, dies festus.

zahlung des Rinderhirten) merces bu- rod, Pec. u Cpem.) vide roß. bulci.

Годеч, m. Rann$name, nonen viri. Говедаров, ва , вo, See Xinserbirten, Година, f. Das Sabe, annus. Дуга ноћ, bubnlei.

или дан, (као) царева година. Говедарски, ла, но, 1) реr inser: Годиница, f. dim. p. година.

birten. bubulcorum. 2) adv, auf Xina Годишњак, т. п. назимац, ein

derhirten Art, bubulcorum more. Jahr alt (vom Vieh), annotinus. Гове,in, ka , ke, уот Xinhe, bubulas. Годишњп, ња, њe, jährliФ. annuus. Говећина , f. Dав insfeifф, саго bu. Годишњица, f. Вав хорtеrmal (ein buia.

Jabr nach dem Tode), convivium fu; Говечаца , f. (coll.) dim. 9. говеда : nebre post annum elapsum, cf. Aaka.

. има двоје, пороје говечаце.

Гідом», т. поље ниже Смедерева Говече, чепа , p. ein Kino (im weites (између Мораве и Језаве).

sten Sinne), bos, vacca, vitulus. Годомир, т. б.ann@name, nomen viri Tobrâne, n. das lästige und unberechs · Tohi (Epi.) (als Anhängesylbe) immer;

tigte Einredent, contradictio molesta irgend, сипque., ali-, jumoroh, et iniqua.

којиго), чијго, кадгоћ, Ђегођ. Говнара, f. vіdе говнова»

Гојење, п. дав 2Raten, ѕаginаtiо. Товнатпи, ам, у. imрt. lätig un ohne Гозба, f, част,

die Gasteren, conviGrund widersprechen, objurgare ini- vium. que et moleste : иди не говнај пў Гозбовање, п. Вав ®aftiren, conviratio. (отац рече сину, н. п. кад син виче Гозбовати, бујем, v. impf, bер сіли: що на очину уредбу).

Gasterey seyn, convivor ;.

[ocr errors]

та из кала

н.

[ocr errors]
[ocr errors]

rum.

голим

„Отишла је да гозбу гозбује - Голотиња, f. Sit Xatbeit, angel art Tojumu, HM, v. impf. mäsien, sagino. Kleidung, nuditas. Тојиписе, имce, v. t, impf, it majten, Голоmрб, ба , бо , mit еntblіffen Bau,

fett werden, caginor, opimus fio. ventre nudato; daber l'oaompo, nom. Гојко (Гојко), m. Запи&name, pomen propr. viri.

„Њега зову Голорбе Иво—Голаh, m. vіdе голи син.

Tonyo, m. die Taube', columba. Голем, ма , мо, grоp, magnus (comp. Голу бак, пка , m. Тур. р. голуб. кажесе већn) cf, велики.

Голу баст, MO, taubenfarbig, Голен, f. (Рес. и Срем.) vidе голијен. colore palumbis , columbinus. Толеп, f. Eable birg&gеgеид, шоns Голубац, пца т. ) у Пожаревачкој arboribus destitutus.

напји један сларії град на Дунав у Голёпан, пнa, нo, tabl, (oyne Bäus (Србън приповиједају да га је зидала me.) calvos.

Бурђева Јерина ради голуббоваГолеш (планина), т. (ст.).

као голубињакн) 2) село код нога „Живо прећи у Голеш планину-— града. Од Голупца се већ доме поГолій син, т. голаћ, м. ј. војник чињу планине поред Дунава и из

који сам од своје воље за пла- Српске стране. ту иде на војску и биjесе. (7 асtter Голу биљак, m. Der Zaubenfhlag, coSohn) Name jenter Krieger, die, da sie oh:

lumbarium. пе Баиб ипр Sof tир , ni6t verbunven Голубињп, ња , ње , xayben , colombawären mit ins Feld zu ziehen, es aber von frenen Stüc en um Sold und TonyGuk, m. die junge Taube, pullus Kleidung thun, miles ultroneus . Oby je

cilumbae. ријеч Турчија арамбаша 1804 го. Голу бица , f. 1) бie Taube (3eibфен), дине донијо с Врачара на Дрину; а columba 2) ein Frauenname , nomeu он може бити да је примио од не. puerlae. 3) cf. златоје. кога Турчина из Градишта, који Голу бичица , f. dim. дав 3äubфеt , соје тада био са Србима , и назван lumbula.

сином ,зато , што Голубов, ва , во, деr Zaube, columје уза сваку ријеч говорио: голи bae. . си не! Голи су синови само на Голуждрав , ва , вo, vidе голунав. Дрини били, а од Бијограда доље Голупче, чета, п. vіdе голубић. звали су бећарима пакове војнике. Голу шав, ва, вo, ungefiebert, gla

Њнов је славни капетан био 3 еко, ber. који је славно погинуо на Равњу Гьо, т. vіdе голик. (1815).

Гољу жарав , ва , во , vide гoлyждрав. Толијевно благо, в. (сп.) fo viel a18 Гомбар , m. (у Сријему, у Бачк. и у големо, grов , ingens :

Бан.) геr knopfniaфer, textor globuloи проносе голијевно благо—

rum fibulatoriorun. Голијен, f. (Ерц.) дав сфienbein, Гом зі рев, Ба, во Вев Жnopfmaфer, tibia.

Гомбаров , ва, со 0,textoris globuloГолић, m. гољо, беr tate, nudus: rum fibulatoriorum. удри пиће на голике.

Гомеља, f. намастир у Босни (може Голишав, ва , вo, vidе го.

бки да је сад и пуспі ?): Голобрад, да, до, | unbärtig, im- „И Гомељу на граници сувозГолобрадасці, а, о,bеrbis. Гомила, f. громінла, рпа, камара, Головрат, па , по, mit blоgет рав, pihara ,' der paufe, cumulus. collo nudo.

Гомілање , п. а) бав 20ufiyaufen , cumuToaurias, Ba , Bo, mit entblößten Haupte, latio. 2) das Gepolter, wenn etwas

Aufgebauftes einstürzt, strepitus. Гологуз, за, зо, паdt aт pintern, Гомилапи, ам, у. imppf. aufhäufen, cu

ano nudo: „Гологуза сијевала , голо mulo. масло слијевала, а Радичу проп“ Гомілаписе, ласе, у. r. impf, pottern, (некаква узјала гола на вратило, strepo. nа врачала да јој се напia дeбeo Гом:pje, n. Sloftеr іn frоаtiеn. скоруп).

Гонии, им, У. impf. treiben, jagen, Голокур, pa, po, ohne pofert, nuda agito. mentula.

Говлписе, имсе, т. г. impf. г) ftch Голдмразлца , f. вријеме кад је мраз,

verfolgen, persequi se invicem 2) rone а не ма кише ни снијега, деr roit, ce se jobs, die Hasen rainmeli, cuen gelu,

unt leporer.

capite nudo.

rum.

госпо

[ocr errors]

Гонце“, рема, п. (у Србији и у Босни Dame, domina. 2) eine Battung

по варошимта) ружа, која се још ни. Schwamm, der Heilkräfte zugeschries је расцвјетала , него тек напупила, ben wersen, font кнегиња, fungi eine Roje, die so eben die Knolpe ges genus. öffnet, rosa recens.

Госпава, £ $rauenname, pomen fe Гоњење, п. Вав Хreiben, agіtаtіо, 2) minae. . das Rammeln der Hasen, coitus lepo- Tóchun, ha, no, der Frau, dominae.

Госпино биље , D, Cuphols, glycirrhiI pa, f. das Gebirge, mons.

za glabra Linn. Торажде, п. варош у Ерцеговини : Господ (Бог), m. Bеr реre, Dominus :

Док је мени соко Синан паша „Помог'о га Господ Бог» у Горажду на Ерцеговини

Теко ли га Господ сачувао. торак (comp. горчи), pкa, кo, vide грн. „Бришке сабље Анђелијка Вука— ті акнули, не, vidе гркнути.

Господа, f. (coll.) бic Serrn, domini, Гор:нца, 1. (сл.). Дrаniеn, Arausio : Господар , ш. беr реrt (figentbümer), „Епо на пе војске небројене : dominus, двопетns ја сам „Седам краља, од седам земаља, дар од тога; ти нијеси нада мном „и ђевојка Англијска краљица

господар. „С Дуком зером од земље Го. у Србији до 1804 године само су ранце —

Турке (и то бегове и спаије) зва. Горе (у Ерц, говорисе и горје), обеп, ли господарима (као и сад по Босни supra.

и по Ерцеговини) ; а од онда су Горње, п, сав Зrennen, ardor.

звали господаром Црнога БорI! рели, рим, vidе горјепи,

ѣија, и остале поглаваре и војTU ринца, f. dim. 9. гора,

воде, који су власт у рукама имаSopjanik, m. Gebirgsbewohner, monti- ли, као и сад шпо зову Милоша

cola , montanus: вуче горјаниче ! Обреновића, и оспалениезове, Topje, (Ep.) vide rope.

који власт у рукама имају и заповиГорјеши, рим, у. impf. (Ерц.) феера једају. у Сријему пак и у nen, ardeo.

лим Њемачким државама, зову и Горњак, т. н. п. вјештар, камен во- најмањега трговчића господаром.

денични, беr оbеn it, pоn оben усрбији су отприје знапіније Србље, kommt, superous, desuper veniens.

свињарске пірговце, звали торње чело, т. vіdе зачење.

газдама. Горњ1, ња, њe, plet, superior. Господарев, ва, вo, vidе господаГорњоземац, мца, р. беr оberlänter,

ров. incola terrae superioris.

Господарење , п, бав Befehlen, perts Горњоземски, ка ,ко, 1) обеrlancija, fфеn, dominatio. .

е раrtе ѕuрегіоні. 2) adv, oberläntifф, Господарили , им, т. impf, befeble, more incolarum terrae superioris.

herrschen, dominari. Торовит, па, пo, gebirgig, montuo- Господаров, ва, во, бев феrеn, do

mini. Горопадан, дна, но , mahnfinnis, fu- Господарски, кa, кo, 1) без госпоriosus,

Aapen gehörig, dominorum. 2) ady. Торпадник, m. Der Babn fіnnіg, Хая wie ein rocnogap, domini more. fense, furiosus.

Господин, m. Der Perr, dominus. у Горопадница, f, die Wahnsinnige, fu- Србији само цара и краља (у пјес

мама), пашу (у пјесмама, а у гоТорски , кa, кo, Bebirg, montanus, вору му кажу: ,,чеcпипін пашо!) Тор, шица, f, слачица, беr Cenf, si- владику, архимандрита, игумца napi.

(у пјесмама , а у говору: „ oчe иГорушични, на , но, н. п. зрно, Genf., гумне !), проту и учитеља (и жене sinapiuus.

Бекога љетића у кући : свекра, или Горчина, f. Die Sitterreit, amaritudo. февера) зову господином; а у Срик са , т. (у Бачкој и у Сријему) Per јему и у осталим Њемачким држа. Herr (als Eigenthümer), dominus, cf. вама господин значи оно, што господар.

Србији господар. Гіста, на, но, бев госа, domini ; го. Господинов , ва, во, бев феrеn, do

сино му пане (ein eфeltwort per miui. . Batimer).

Господичнi, m, Per junge Berr, doгссиница, f. Die Tray eines roca , hега, micellus. (?), filius domini

domini (herilis Гdcna, t. a) (hyp. р. госдофа) ўтам,

као

Su5.

riosa.

filius.)

[ocr errors][ocr errors][ocr errors]

Господівање, n. Bas Beben wie eines (у сријему у Бачк, и у Бан , пасуљ ), господин, vita splendida.

die Faiole, faseolus vulgaris Liun. Господовапти, дујем, т. impf. leben Граб, m. Die Beighифе , carpinus beta.

wie ein Herr, splendidam vitam dego. lus Linn. Господсвіі, па , ко, 1) Ben perrn geрӧ. Грабанц јаш, m. cf. врзино коло.

rig, dominorum. 3) adv. Die ein гос- Грабанцијашки, ка, но, ; $erenmei. подин , domini more.

terijd, veneficorum : узе оно његово
Господство, f. vіdе rоcпoство. грабанцијако јапунце 2) adv. pepela
Госпођа, f. 1) бie $rаи , Dame, domi- meisterisch, ut veneficus, ut magus.
да, 2) велика и мала госпођа, беr Грабеж , m, Bee Хаиб, rapina.
kleine und der große Frauentag, fe- r' pa6ik, m. der Weißbuchenwald, carpi-

stum assumptionis , et patale B. M. V. netum ? Linn.)
Тоспођин, на , но, беr Seau, dominae. Грабити, им , v. impf. 1) greifen, raf•
Госпођин дан, m, vidе госпођа 2, fen, rapio, 2) rechen, pectine colligo
Госпођица, f. dim. р. госпођа. ,

foenum,
Госпођица, f. cf. Златоје.

Грабић, m. cine junge Beisbuфе, сарГоспожда, f. (cm.) помози госпождо pinus betulus Linn.

жива Богородице (кад се моле Бо- Грабље , f. р. (auф грабуље) Ser Xeben, гу)! vidе госпођа.

ресtеn foeparius. Све су грабље , неГоспоја, f. vіdе госпођа.

Ma buna, es sind lauter & goijten, nonГоспојин , нa, нo, vidе госпођин. pisi sibi favent. Госпојина, f. велика, Аи мала, vide Грабљeњe, . 1) дав Xaffen, raptus. 2) ав rocnoha s.

Nechen, collectio ope pectinis foenarii. Госпојица, f. dim. р. госпоја. Грабов, weigb üфеn, carpini bеtuli. Госпоство, п. 12ав реrrеntbum, do- Грабовина, f. Beipbuфеnbols, lіgnum Госпошлина , f.7 minatus.

carpini betuli Linn. Госпp, m. (im eфerger mit einem Zebens Грабуље , f. pl. vіdе грабље.

gедаntеп ап прднупи) tatt господар. Град , m. Die Sehung, arx. Гост, m. Bee dajt, hospes : отишао Град, m. птуча, деr pagel, grаndо. у госпе. Ако не буду гости биjес. Градачац, нца m. град и варош у не ће бити кућа пијесна.

Босни : Гостиница , f. Зultup von Wäten, hospi- „Уmече им од Градачца Дедо — tes frequentes:

Градачки, кa, кo, von Градачац. „Седам кућа једну козу музе, Градина , f. 1) беr Заиt, sepes. 2) бер „Још се вале да се добро ране : Barten, hоrtus. 3) augm, уоп град. „Да им није млоге гостинице Градиница , f. dim. р. градина. „Од сира би ћупріне зидали, Градипи , им, v. impf. і) тафеn , per, „На суруци воденице 6 мљеле. fertigen, condo, н. п. опанке, куку Госпионица , f. Das Batbaив , deverso- цркву, мост, гусле, гаде, седло rium.

и т. д. 2):(у Сријему и у Бачкој) і, госпити, им, v, inpf. Demirtben, con- 4. јебапи , futuo : градио му магнер. vivium praebeo.

Градинсе, имсе, т. г. impf. 1) id) su Гостилисе, имсе, . г. impf. 8aftmas etwas machen, es spielen : rpagı ce Ten, convivor,

да је учен. 2) није лијепа, него Готов, ва, во, 1) беrеіt, paratus. 2) се гради, fie fфтіnіt іtсф.

baar (Geld), praesens, paratusi Градић, m. dim, p. град. Готовина , f. Die Saarfaft, peculia Градишка, f. (нова и стара) in ber numerata.

slavonischen Grenze. Готовити, им, т. impf. н. п. вечеру, Градиште, п. beipt ein tätten at Руҷак, бereiten, paro.

der Donau, zwisden Ram und Golu. Головљење, р. ба в Beretten, praepa- baz, mit Ruinen. ratio.

Градскіі, ка, ко, н. п. врата, Хе. Готово, beinate, faft, fere: не ма го. stuugs., arcis,

mово ни једнога; голөво не зна Грађа, f. (coll.) бав Зай. Хcterial, ништа.

materia. , Tomka, f. der weibliche Gast, hospes, Fpahanun, m. einer aus der Festung hospita.

incola arcis. Гошђење, о. Рав вafiren, convіvаtіо Грађанка , f. Sinopnerin Ser Setung,

femina ex arce. Гошкин, нa, нo, Ber Caftfreunbina, Грађански , кa, кo, 1) Setung® :, агhospitae.

cis. e) adv, wie rpakausu , more home гра, ш. (у Брц. играг), граа яли гра

ни

[ocr errors]

100 X arces

Грађанче, чета, п. ein junger Seitung, грашка, f. ein XafolenPorn, granam fabrwohner, juvenis ex arce.

seoli. Геђење, дав тафеп, соnfесtiо. Грашчица , f. dim, b, грашка. Грта, f. (у крајини Неготинској и у грја, f. Der Söder, gibbus. 1[рноі ријеци) vidе говор.

Tp6ab, Ba, BO, höckerig, gibbosus. Гра гање , п. vіdе говорење.

Грбина , f. vіdе леђа. Spajaniu, jum, vide rocopumu, Torer, m. eine Art Flußfisch, pisciculi Грікнупи , нем , v. pf. повикапи на

genus. кога, lowfrepen, conclamo. Гракиу- Гргуре, m. Breaor, Gregorius. ше као на бијелу врану.

Гргутање, п. баз віrren, gemitus. Ipakmathe, n. das frächigen, crocitatio. Sprimamı, rykem, v. impf 1 gieren, Тракпали, гракћем, v. impf. Eräф. Грг іпінупи , нем, v. pf. I gеmо. sent, crocilo:

Грдан, т. 9Xannname, nonen viri. „Не виј вуче, не ракі гавране : Грдан (грдан), дна, но, böplib, foedus: „Не плаши мн по гори јунака

„Ако пије у меани вино, Трана, f. діr Зweig, frоnѕ.

„На грднє му ране излазило Граналт, т. бer Branat (@tein), lapis Гранпій, им, v. impf, büslidтафед, granatus.

foedo. Гранат, та, то, ätig, ramosus. Грдилисе, имсе, у. r, impf. einander Граница, f. 2) eine dirt &іфе, quer- sahimpfen, conviciari invicem.

rus genus. 2) Gränze, finis, limes. cf. Tpaona, f. die Häßlichkeit, turpitudo. крајина.

Тођење, п. das Häßlich machen, das Граничар, m. (у сријему и у Баналу) Schimpfen, foedatio. der Gränger , miles limitaveus.

Ipebate, n. das Krallen, vulneratio Графичев , ва , во, н. п. жир, pon Ver

ope unguium. траница Sic, certae quercus. Грбати, бем, vidо грепсии. Граничевина, f. Das pol; вот беr гра- Требаптисе, бемсе, vidе грепстсе,

Hilija - Gide, lignum certae quercus. Гребён, п. 1) piegframpel; carmen. 2) Граничі ње, п, vide мeђење.

die Schultern des Pferdes humneri e Транічин, нм, т. іmрi. grаngеn, fi- quini. 3) Der hervorragende Theil ei: Dilini is sum. cf. међити.

nes fteileu Fellen, promontorium , wie Гранупот, не v. pf, bеrроrjtraben (von bei Пореч. Bereg 21te), effulgeo :

I pedehada, f. die Krämplerin, carming„Грани сунце да огријем руке

trix. „Н cвaнуло ни сунце грануло Гребенање, р. Вав ЯrämpeIn, carmiГр Грінчнца, f. din. р. грана.

natio. Iparbe, 11. (coll.) die ziveige, frondes. Гребенали, ам, .. impf. ErampeIn, carГраов, ва , во, н. п. лист, чорба,

mino, Х.: frien, faseolinus (?).

Гребештак мач, т. (ст.) Ipaobilume, n. Uder, auf dem Fasolen ge: „Сијевају мачи Гребешипати

but gedesen, ager,olim faseolo consitus. Speaa, f.' der Balke, trabs. Граораслі, та, то, шарен као да тедељ, m. 1) bеr pluqtаffen (ber

je i paoм посут (н. п, кокош, очи), Birence(), 2) планина у Ерцеговині buntidectig, varius.

Гредица , f. dip. р. треда. Традровина , f. Ba8 Safоlеngtrov, stra- Гредрина, f. augm. p. греда. men fascoli.

I'paj: m. (Coem.) vide rpuje. Грасу», m. in Der 2nеfооtе ѕоm Sigeu• Грејање, р. (Рес. и Срем.) vide грлјање. ner, per auf die Srage, ob er грaa oper Грејали, јем, (Рес. и Срем.) vidе гриpiacyna efsen wolle, antwortete : rpa- ја,

сұља (р. і. Бедев, гра ипд пасуљ). Греопа, f. (Рес. и Срем.) vidе гриГрачаница, f. варош у Босни :

joma. и касабу равну Грачаницу — Грипспіи, ебем, v. impf, Pragen, tralГрачаница црква , f.

Ten, scabo. „Збор зборнла господа риканска Грепсисе, ебемсе, т. г. impf. Frallet, „Код бијеле цркве Грачанице

scabo : гребесе мачка, бie Rate tralt. Грша, f. hyp. 6, гра : да ти да мајка Греш, m.

граце (жене говоре ћец). Грешан, шна, но, (Рес. и Срем.) yiГрецак, шка, т. pie Crbfe, pisum. de грјешан. Грашара, г. (tomijh) bie Bohnenflintе Трешење, п. (Рес. и Срем.) тіdе гри. d. i. der Hintere , telum fabis plenum јешење. i, e. podex crepitum edens.

Греции, им, (Рес. и Срем.) xide Тралцина, г. augm. 2. гра,

гријешиш.

« PreviousContinue »