Page images
PDF
EPUB

.

Дінце , п. dim. . дно :

Да је срећа и бд Бога дақа, „Не испијај свакој чаши данце

„Не би және ни носиле raha, Данчул, m. Rannénа me, nomen viri. Већ кошуљу 10кле гаће вежу. Дањивање, т. дав “Xattag balten, mo- Дафина, f..)"Оer milie Jelbaum, elaera per diem.

agrus angustifolia Linn. 2) Frauenname, Дањівали, дањујем, v. impf. Хаttаg pomen feminae. halten, morari per diem,

Дација, f. vіdе данан. Дањ5м, 1 бер Xage, diu.

Даша, f. Trauenname, pomen feminae. Дальy, }

Дашпо ми пи даштo, vidе што ми 4âp, m. die Gabe, donum,

лін је за што. Дар мар, дифеіnаnсеr, ѕuѕ dеque : Дашчан, на , но, рrеtern, assinus (?).

починно (н. п. по кући, по земљи) Дачара,f.rine preterbiirte, casula asina, дар мар.

Дашчица, f. dim, p. даска Дара, г. 'cie zara (6eym agen), дав Два , двије (Ерц. , а Рес, и Срем, две), Gewidt des Gefäßes, pondus vasis ; два, зре), duo. одбити коме што на дару, fig. Двадесеп (двадес, дваеспі), за» durch die Finger sehen, nadleben, do, fig, viginti, indulgeo.

Двадеседіа, mа, що, беr 3pansigte дарак, рка, p. hyp. и. дэр.

vigesimus. Даривање, р. Вав ефеntеn, datio, dо. Двадесп, vidе двадесет. natio.

Двадеспеpo, vidе двадеспоро. Дархівати, рујем, т. impf. 1) Barbrina Двадеспії, ща, пo, vidе двадесең,

gen , otfero. 2) кога, bеfфеntеn, douo. Двадесшоро, etn 3manjig, vigati. Даріваписе, Рујемосе, v. г. impf. і Дваеспi , vidе двадесепт.

beschenken, donare se invicem : Дваестеро, vidе дваесторо. „Оди брате да се нољубимо

Дваесті", та, о, vid• двадесети. Скани сестро док се дарујемо

Дваеспoрo, vidе двадеспоро. Дарнупи, немі, v. pf. у кога, у шпо, Дванаесій, milf, duodecin etwas berühren, tango.

Дванаеспepo, vidе дванаеспюро. Дарованн, рујем, т. pf. 2) коме што, Дванаеспіі, па, пio, Der 4milfte, duoDarbringen, dono. 2) kora, beschens

decimus. ten, dono.

Дванаесторо, ein 3mglf (cin Дифеад), Даска, f. Bas Beet, assis. Не ма чеп- duodecim. Брите даске у глави.

Двери, f. р. врата на олтару (у Даіти, дам (говорисе и дадем), v. pf. цркви), бie altartbure, porta alyti. 1) geben, do : дај нај. 2) дај да му

Дв. са, (Рес. и Срем.) vidе двјеста. не дамо, Tajfеt unв - fac

ABnzák, m. ein zweyjähriger Widder, Даписе, амce, v. г. pf. .) на шпо,

aries bimus. fich auf etwas verlegen, incumbo in ABheka, f.ein zweijähriges Schaf, ovis bima. aliquid ; дала се рана на зло, Ben. Двјесла, (Ерц.) зеррипдеrt, ducenti. pung nehmen, vecto. 2) не да ми се, Дв гоче, елia, п. н. п. ждријебе, или es gibi fich nicht, es geht nicht von stats mene, zwey Jabr alt (vom Füllen oder ten, fträth nidt, uon succedit.

Kalb). Aafia, i. das Todtenmal, convivium fu- Дв губ, ба, бо, 3weifad, duplex, pebre.

Двојак, ка, KO, gwenerley, duplex Даfе се обично дају при (и по Дв је, зwey (Paar), duo. у суботу вече и у неђељу у јутру): Двојење, р. дав Хrennen in 3wep, sw че прдесница (послије 40 дана), paratio. полугодишњица и годи и њи- Двојити, им, y. impf, trennen, ent. ца. На даћу зову све сељаке ре. дом од куће до куће, и обично Двојица, £ $wey (Paar), duo. овако почињу: „Дођипе довече да Двојка, f. ein зwebcimeriges $ap, doспоменемо мртве.“ Ту треба да lium continens duas an phoras, дође и поп да очати Кољиво. На Двојнице, f. р. бie Doppelpfeife ter даku напијају: „За испокој душе

ferbirden firten, fistula duplex. брата (како му буде име; аколи је Двојином, і В. вище, зwei onal фіз женско, а оно сестре) Бог да му

her, bis, душу прости А остали сви у Двоколите, f. p. cin 3wеiräseriger Bas глас повичу: „Бог да му душу про- gen , rheda birota. спи.

Двбличан, чна, но, 3wеigungig, duplex, Aska, f. (im Scherze als 'Gegentheil von AboAugale, 1. das Doppelreden, duHelaha) gegeben, datum:

plicitas.

imepen, divido.

neum :

M11- .

Двеличити, им, т. impf. CoppeIsungtg pferd anzutreiben, vox excitantis juo jeon , duplicem esse.

mentum ad progrediendum. 2) дела, AB. p, m. 1) der Hof, der Hofpallast, mоblеаn, age. 3) де, или дер, ав aula, palatium : у двору, код двора. Aufmunterung, wohlan, age, sodes : 30m 2) Ser-paughof, aulа: на двору: у дво- вниде га, нађиде то, подајде му ру као и на двору (кисне); шта чи- и т. д. ниш на двору пе не идеш укућу ? „Смиљанићу, домaдeр се нађи, Дворанн, in, pl. (см.) дie poflegte, „Нека Турци” с миром барјамују aulici:

4) (Pec.) vide he (mit allen Ableituns „Винну Стојан слуге и дворане - * - gen). Alopete, n. das Aufwarten (Dienen) Ache, 6ema n. ein cylindrisches hölgers ber uofe, ministerium.

nes Geldirr aus einem Stüde, mit Двірити, им, v. impf служити ко. Deckel, zum Honig u. dgl. vas lig,

га, а особипio cmajamи пред њим (һад руча или пије) метнувши руке „Из дебета пекмез поједоше на појас , aufmarten, ministro, ad. Дебела, f. лв. з. болесп, бie Baffer» pareo :

sucht, hydrops. „Ево има девет годиница „Како дворим Цара у Стамболу

д-бео (comp. дебљи), бела, 40, 4) ABópnume, 1. Ort, wo eingt ein Hof

did, crassus. 2) jett, pinguis. gewesen (die Ruinen), ruivae palatii. y A610, n. der Stamm (des Baumes) Поцерини, у Шабачкој наији, има

stirps. село Двориштен код њега близу

Дебљање, п, бав Diewersen, pinguеѕ. зидине, које се зову Милошева

centia (?). коњушница. Србљн онуда припо

дебљали,

, am, v. impf. Did werden, виједају да су пу

били
двори

pinguesco. лоша Обилића. Они доводе и

Дебљіна, 1) bie Oite crassitudo. 2) друге свједоцбе да је Милош из Die Fette, pinguedo. Поцерине, н. п. у Дворишту има дева*, f. vіdе камила. један стари гроб с великим каме. Дева, f. :) (сп. Рес. и Срем.) vidе деном чело главе; онуда Србљи го

војка : воре да је по гроб Милошеве се- „Ој дево девојко! стре, и приповиједају, да је онђе Млого девовала плијевила шеницу, 'па је убио Ми- $) Frauenname, bomen feminae. лош с Тројанова града (mo je гo- Девање, р. (Рес. и Срем.) vidе дије. мово као с Герзелеза у Шоровшар,

или с Банспола у намастир коби. Девали, ам, (Рес, и Срем.) vide диЕ ње) буздованом, зашто је мислио јевапін. да је кошупа.

у Поцериин има деведесетi, neunsig, nonaginta. - једна ријека, која се зове Нечаја, Деведесетepo, vidе деведесеторо. в и близу ње поље, које се зове II у- Деведесети, та, то, деr goite, noс попоље. Сад они доказују да

nagesimus, - је послије Косовске битке дошао деведесеторо, 2nşahl pon 90, попа

гласоноша с Косова и нашао Ми- giata. лошеву мајку на moj ријеци код Девер, m. (Рес, и Срем.) vidе bевер. оваца, па ј0) рекао:

Десертівање, п. (Рес. и Срем.) vide „Шпио не чајеш Милошева мајко ? Беверпвање. " одби овце у по пус по поље:

Десерiвали, рујем, (Рес. и Срем.) vide „Милош ми је јуче погинуо

Беверивати. И, од тада је остало Пустопоље Девірика, f. eine 24rt Slutif, piscis и ријека Нечаја.

gcnus. Двіркиња, f. Die 2ufmarterin, mini- Девероз, са, во, (Рес, и Срем.) vide - stra:

Беверов. „А белој дворкињи

Дев рскі, кa, кo, (Рес, и Срем.) vi„Бурму позлаћену

de keвeрcки. Дворскй, ка, кофоf : , anlicus. Дев. руша, . (Рес, и Срем) vide ieДеструк, кa, кo, amcija, Poppets, веруша. duplex.

Деврутинн, на, но, (Рес. и Срем.) Двоумиши, им, v, impf, 3weifeln, 24n=

уіdе bеверушин. ftand baben, dubito.

Aebem, neun, novem. Двоумење, д. Вав Зweifen, dubitаtiо. Деветак , m. ein Ibier (Фfer, Оф), Ar! interj. 1) der laut, um das Saum- von neun Jahren, noyeuuis,

вање.

[ocr errors]

р.

Деветак, шка, т. Тав теuntel, nonae... Дејан , m. Tanngname, nomen viri. Деветање, о. Вав 26prügeln, dolatio(?) Декање, п. Заф де : fagen, decatio (?) Деветапи, ам, v. impf, abbrefфеn (ab. Декати, чем, v. impf. De': fagen, (0е. vrügeln), fuste dolo.

ben ?), dico de: шпа га дечеіш, уд• Девеперо , vidе деветоро.

ри га балином. Девети, па , по, бес печnte, nopus. Декнупи, нем, • pf. einmal де јagen, Девели у плугу (беr nеntе am inclamo de. Pfluge d. i) das fünfte Rad am Wa Arna, vide ye. gen, plane superfluus.

Делење , n, vidе дељење. Девегинна, f. Bеr nеunte Sheil, nona раrѕ.

Дели“, Девелица , f. Die Xeup (ein Xartenjpiel), „Онда рече дели Радивоје — novem puncta.

Делибаша*, m. Oberer Ber geikmафе, Деселмаест, пеnjehn, novemdecim, praefectus praetorianorum, Деветнаестеро , vide деветнаес- Делибашин, на, но, бев делибаша, поро.

delibassae. Деветнаесті, а, по, беr nеurѕеbna дeлиград, m. (arrenjtast) feit 18об. te, undevicesimus.

eine Stanze der Serben (Gauzy Huo Деселнаесторо, cin Reutzen, novem- qua), gegen die Türken. decim.

Делија*, m. 1. der Leibsoldat, miles Девело, тога, п, бар ?euntel , порае, praetorianus, delia. 2) Krieger übers Девепорица, f. Anjayl von neun, novem, baupt, miles, cf. јунак: Двеліоро, пецп, novem.

„Ој Бога ли незнана делијо Девечані, на, но, н. п. брдо, auf Делијин, на, но, Ces Delia , deliae. neun eingerichtet, novenarius.

Делијнски, кa, кo, 1) н. п. калпак, Девечар, m. Der дав епntel nimmt, Deli. Müße, deliarum pilei. 2) adr.

cui nona pars frugum debetur, bonarius. nad) Art eines Delia, more deliae. Девоватье, п. (Рес. и Срем.) vidе e- Делијски , кa, кo, vidе делијнски.

Деликанлија“, vidе момак, Дев вапій, девујем, (Рес. и Срем.) Делили, им, (Рес. и Срем.) vide диvidе bеровати.

јелиппи. Девоја іки, кa, кo, (Рес. и Срем.) үі. Делитисе, имce, (Рес. и Срем.) vide dе bевојачки.

"дијелип исе. Девојка, і. (Рес. и Срем.) vide ђевојка. Дело, п. (Рес. и Срем.) vidе bело. Девојчење , . (Рес. и Срем.) vidе kе. Дељање, р. (Рес. и Срем.) vidе bе.

војчење. Девојчин, на , но, (Рес, и Срем.) yi- дьаоница, f. (Рес. и Срем) vide ђе. dе bевојчин.

љаоница. Дев. јчина, f. augm. . девојка. дељати, (Рес. и Срем.) vidе bељати. Девојчипти, им, (Рес. и Срм.) vide Дељење , в. (Рес. и Срем.) vidе дије.

ђевојчипи. Девојчитисе, имce, (Рес. и Срем.) Дељкање , n. dim. . дeљaње. vide kebojumu

Дельками, ам, dim, p. дељапн. Девојчица, f. dim, p. девојка. Дембел*, m. љенивац, који од лијеноДевојчу рина, f. vіdе девојчина.

сти ништа не може радити. Деге нек“, m, Der Prägei, verber: уда- Кажу да Турски цар дәм селе рарили му педесет дегенека.

ни и одијева, али најприје свакога дед, m. (Рес. и Срем.) vide Бед. огледају јели управо за дембеле : Деда, m. (Рес. и срем ), vide Ђед. да не би могао шпо радипи. ТаДедак, m. Сријему и у Тачк. по ко су под двојицом, што су били Bapowuma) ein dummer Kirl, Dumm.

дошли да и узму у дембле, запаkopf, stolidus.

лили рогозкину (да виде шта ће Деде (mmad , таф), age : деде га 30- радити), онда један од њи рече вни, деде тип по узми.

ономе другом: „устани да си,eДедов, ва, во, (Рес. и Срем.) vide мо с ове рогожине, изгорећемо" Бедов.

онај му одговори: „Купи Бога и ! Дедовина, f. (Рес, и Срем.) vide ke- како піе не мрзи говорипи? Онда довина.

овога узму у дембеле, а онога Дежева, f. Berg unə zuinen bey Ho- што је рекао да устану, оtерају,

и кажу му да он није за дембеле. „Код Дежеве старије дворова - Деме, елia п. vіdе нарамак. Дежмекаси, па, що, иnterfegt , qua- Демир - капија * f. das eiserne Thet dratus,

(in der Donau), porta ferrea (in Istro):

љање.

bење.

Исе.

ви пазар :

„Донеси ми вина из Впдина

decina 2) ein Zehen, decem , franz. „И ракије од Демир - капије

une dix aine : десетина људи. Деније, п. (бденије) "Die Bigіlіеt, yigi- Десетица, f. н. п. банка, или карTiae (ein Kirchenwort).

ma , ein Zehner (Papiergelds oder im Денути, нем, (Рес. и Срем.) vide Kartenspiel), denarius, valens decemn. дести.

Десепiковање, р. дав Зеlреnt einfamo дењак, Нька, m, cin Büncel, fascis ; mein, collectio decimarum. aust ein Sad Baumwolle.

десетіковапіи, кујем, v. impf. Ben 3epent Део, дела, р. (Рес. и Срем.) vide ди- einsaammeln, colligo decimas. јел. .

Десето, ога , p. Оer 3ekent, decimae. Дејба, f. (Рес. и Срем.) vidе дијоба. Десеторица, f. Дngahl pon jeba, d- Дер, vidе де,

cem; decuria. Дерање, д. 1) бав Reifen, lаcеrаtіо Десеторо, зефn, decem, 2) сав

ефіnvеn, excоrіаtіо 3) дав Десечани, на , но, н. п. 6o, auf plarren, ploratus. 4) das Losídlagen, gebin eingerich tet, denarius. verberatio.

Десечар, m, деr gejeutfatmler, deciДерали, рем, v. impf. а) reigen, lасего marias, 2) (diuden, excorio 3) lobschlagen, Aechme, HM, v. pf. treffen, offendo verbero.

Десиписе, исе, т. г. pf, 1) і тро. дерали исе, ремce, v. г. impf, plärren, beyy befinden, adsum. 2) zu Theil wers ploro.

деп, соntіngo : удијели ако пи се Aepar, m. der Aufreißer (von einem десило, fagen Die bettler, Оф;en Per Cen Заип einreipt), dе. Десни. на , но , redt, dexter. structor,

десни, f. р. сав Steij um bie &tpd. Дервента, f. град у Босни. Дервен- zähne gingivae pars quae est circa den

ски, ка, ко", роп Дервента : tes molares. „Погибе ли Дервентски капетан десница, f. діе Rekte, dextera. дервиш*, m, Per Dervifф, dеrrіssus (?) Десно, кефів, dextra. Дервнішев, ва , во, бев Деrvifф, шо- деспа, f. hyp, p. Деспина. Dachi tnrcici.

Деспина , f $rauenname, pomen femiДервишина, f. augm. 2. дервни : Деспиња, f. Dae, Діотеку Дервишки, кa, кo, ) Derviфija, der Деспоті, т. б) деr bеfpot despota (Eitel vissicus. 2)adv. auf Dervische Art, erniger ferbilder Regenten). 2) Mannss more dervissico.

name, Domen viri, Дереж , т. (у Сријему) pie prägeIbane, Деспотов, ва, во, бев. Дeвpoten,

scamnum cui lligatur verberandus. despotae. Деригуша, f. (in per 2neepote) paiв. Десполовина, f. 1) das Despotat, frаtеr, gulаn rаdеnѕ: оскоруша де- despotatus. 2) Despotensiift, monasteригуша : да не би пиш ушаку, rism a despota fundatum ut Крушедол. оде га моја душа (рекао циганин Деспотовица , f. Sluр aus sem Руд. кад је приповиједао, како је ћео да ник - (8ebirge. изједе тврду оскоруппу).

Деспотскі, ка, ко, 1) беfpotenz, Дериште, епа , п. (іфіnipflid)) #ins, despotaram 2) adv. wie ein Despot, pucr.

more despotae. дёрнт, на, но , unfelig, infelix, miѕеr. Деспи (говорисе и денупн), деде Дернути, нем, v. pf. auf еtmas f¢la: (и денем), (Pec. и Срем.) vісtе bеспи. gen, per cutio ; дернуо, еr bаt іn в Депао, пла, m, (Рес, и Срем.) vide Gras gebissen, ist (verredt), vom Türs kemao. Ken.

Д-те, детета, п. (Рес. и Срем.) tiДерм*, m, vide брига.

de дијеле. Aecem, zehn, decem.

Детелина, f. (Рес. и Срем.) vide $вДесетак, шка, m. 1) десето што се

даје спаији, Ber geben, decinae. 2) Детенце (детенце), n. hyp. p. дете. dim, p. десет: дај ми десетак пара. Депенце , n. vіdе детенце. Десетак, т. 1) беr gehner, numus. Делињење , п. (Ресе и Срем.) vide ke2) gehnjährig, decendis..

Пињење. Десетачка, f. ein хар топ 10 €imern, Депињії, ња, ње, (Рес. и Срем.) vidollum decem amphorarno

dе bетињи. Дecemepo, vide дeсeпоро.

депињити , им, (Рес. и Срем.) vi• Десери, , та, то, беr sente, deci

de ђепињипін.

Депіньство, р. (Рес* Срем.) іdе thеДесетина, f. 2) per sebnte 36eit, pars ињспіро.

Пелина,

.

mus.

чане.

Депитисе, имce, (Рес, и Срем.); vі. Дівилисе, имce, Y, г. impf. коме, или de дијепиписе.

чему, ji типдеrn, miror. Дешић, m. (Рес. и Срем.) vide ђепић. Дівлија, f. eine 21st lаngеr, enger Slin* Деплић, m. (Рес, и Срем.) vidе bеплић. te, fliutae genus. деца, f. (Рес. и Срем.) vidе kеца. Дивљак, . н. п. човек, или вепар, Дечак, m. Сријему и у Бачкој) Ber 1) der Wilde, homo ferus. 2) das Bild. Knabe, puer.

Ich mein, aper. Дечанац, нца, m. калуђер из Дечана. Дівљака, і лі. ј. јабука, крушка, Дечани, m, рі, намастир у Метоији der Holzapfel, die Holzbirn, pomam (код Призрена). Србљи приповије- silvestre, pomus silvestris (Baum und дају да је Дечански краљ (пошто Frucht). му је отац извадно очи и објесно Дівљанье, п. Bag ѕitofeyn, ferocitas. на концу више градски врапта) изи- Дівљапи, ам, v. impf. mito fepn, fas шао слијеп ушеліњу иза града (При- rus sum,

ferocio. зрена), па га опазіно свети Аран- Дивљач, f. а) Біе Bitobeit, teritas, 2) зав Ћел и сажалило му се, па се співо

Wildpret, ferae, caro ferina. рио у орла и одлеһео не украо Дивљачан, чна, но, н. п. земља, јьегове (краљеве) очи изнад ерапia wild, wüst, terra inculta , barbara. и даровао и краљу, и рекао му: Дивљачење , n. vіdе дивљање. „Оде чи очи”. Онда краљ прогле- Дивљачина , f. augun. р. дивљач. дао, и на оном мјесту начинио Де. Дивљачилиса, имce, v, г. impf. vide

Дивљати. „Да видите високе Дечане

Дивљіп, ља, ље, wito, ferus , silvestris. Дечанскії , кa, кo, pon Дечани.

Дивна, f. Ўrauenname, pomen ferrinae. Дечин, на, но, (Рес. и Срем.) vide Дівокоза , . vеr еteinbod, ibex Lisa.

ђечин. Дечина, f. vіdе дечурлија.

Див па, f. Die 23unperfфönheit, mira

pulcritudo. Дечица , f. dim. p. деца. Дечко , m. vіdе дечак.

Днігнути, нем, vidе дни. Дечурлија, f. augm. p. децца.

Дигнутисе, немсе , vide диКисе. Дешьаh, m, марјаш, или пепак, на

Дизање, т. дав ребеп, lеvаtiо. којему Богородица држи Рнспа на

Дізати ,' дижем, y, impf, beben, lеvo. десној руци, cin Biebensebnerjtaa, Дизалисе, ижемсе, v. г. impf. ft er» worauf unser Liebefrau mit dem Chris heben, coosurgo, existo. ftuškinde im rechten Arme vorkommt. Alissa*, f. vide xpajay ёolye werhen ben Rinpern um ben Дізген*, м. од узде они канши, Hals gebunden, wie die bullae bei den шпо се држе, у рукама кад се јаше, Römern, numus B. M. V.

die Zügel (des Reitpferdes), frena, i. e. 411, (Cpem.) vide rau (mit allen Ableis

die Riemen anı Zügel. tungen).

Диздар*, м. Теr iborpart einer St. Диван, вна, но, 1) munSerbar, mira- stuna, janitor arcis. bilis. 2) wunder, schön, perpulcer.

Диздарев, ва , вo, vide диздаров. Диван*, м. разговор, сабор. ) Ser Диздаревица, f. vіdе диздаровица.

Xath, Die xath&verfammluna, sena- Диздаров, ва , во, бев диздар, janitus (?) 2) die Versainmlung, Unterres

toris. Dung, concilium, colloquium : Диздаровица, f. Die Pfürtnerin, janitrix, „Под оружјем на диван изzike

janitoris uxor. Диванама *, f, pie 2ltane, Der 2aftan, Диздарски, кa, кo, 1) pförtners, jamoeniaruin.

nitorum. 2) adv. Pförtnerisc, more Диванија*, f. cin balber Xarr, ѕешісар

janitorum. tus mente, Диванипти. Дізлуциm ( рансе.

Дијање, р. ба в Хthmen, spiritus. Диван - кабаница, г. (ст.) Der Rathв. Дијапи, дишем (ђекоји реку и диmantel, pallium:

jam), v. impf. athmen, spiro. „Ком је куfia диван - кабаница,

Дијевање, п. (Ерц.) бав'zbun, Sin „Мач и пушка и опшац и мајка

thun, binlegen, positio. „Огрнуо диван - кабанипу —

Дијевали, ам, v. impf. (Ерц.) tban, Дивањење, ц, vidе разговараін.

pono cоllоrо : куда дијеваш ми пе Дивизма, f. pie königsterje, verbаѕ cum. новце ? Дівиш“, m, Oqв Офесійсиз, supelex Дијел, m. (Ерц.) 1) Bet 36eit, portio. scriptoria.

3) уз дијел, berga, на Дугом дијелу

« PreviousContinue »