Изглáвиши, им, v. pf. aussregen (3. Б. cine Defferflinge), extorqueo. Изглављивање, п. 𐐨аз иus𐐨ееђен, ехtorsio. Изглављивати, љујем, v, impf. au8. Drehen, extorqueo. Изгладими, им, v. pf. außglätten, laevigo.

Изгладнети, ним, v. pf. (Pec.))bungrig Изгладнишпи, им, v. pf. (Срем.) werden, Изгладњеши, ним, v. pf. (Ерц.) fame

corripior.

Изгледање, n, Das Sinausfelen, pro.

spectio.

Изгледани, ам, v. impf. hinous dauen, prospicio.

Изгледами, ам, v. pf. erfdauen, spetando acquiro. Изглодами, оћем, v. pf, gevnagen, cor

rodo. Изгмизами, мижем, vide изгамизами. Изгнати, ам, v. pf. austreiben, exturbo. Изгњечити, им, v. pf. zerquetschen, contero, elido.

Изговарање, д. 1) Das ulusfprechen, pronunciatio. 2) das Entschuldigen, excusatio.

Изговараши, ам, v. impf. 1) aus pre. chen, pronuncio. 2) entschuldigen, ex

CHSO.

Изговаратисе, asce, v. r. impf.
entichulvigen, excuso me.
Изговор, m. Die Enticulvigung, Uuere,
De, excusatio.

Изговорити, им, v. pf. 1) entfdulbis gen, excuso. 2) aubreven, sermonem ad finem perduco.

Изгое рипсе, имсе, v. г. pf: 1) По enti ulviain, excuso me. 2) fìd auß. reden, satis locutum esse. Изгоними, им, v. impf. 1) auštreiben, expello. 2) erpreffen, exigo. Изгрњење, п. дaš ulustreiben, expulsio. Изгорелина, f. cin Fludmort für etmas Bermigtes, bem man Berbrennung mün[фt: камо ма изгорелина? convicii genus.

Изгорелица, f. vide погорелица. Изгорео, реда, ʌо, ve brennt, adustus,

combustus,

Изгреши, рим, v. pf. 1 abbrennen,
Изгорјети, рим, (Ерц.) exuror.
Изгрепсти, бem, v. pf. 1) herausscha=
pen, berauštragen, erado, 2) gertra.
Ben, lacero unguibus.
Изгрисми, ризем, v. pf. gerbeifen, cor-

rodo, gernagen. Изгрнути, нем, v. pf. Geraußfdarren,

erado, eruo. Изгрщање, п. да8 Gerausfdarren, eга

510.

Изгртами, гркем, v. impf, heraues

fcharren, eruo (z. B. das Feuer aus dem Ofen). Изгрувати, ам, v. pf. gevidlagen, concutio, cf. избубами. Изгубили, им, v. pf. verlieren, amitto. Изгубитисе, имсе, v. r. pf. 1) verloren gehen, perdor. 2) einfallen (im Gesichte abmagern), macesco. Изгулими, им, v. pf. burdy Magen entblofen, erodo.

Изгураши, ам, v. pf. perfloffen, ju Bruna de richten, elido. Издавање, n. 1) 𐐨аз Verrathen, proditio. 2) das Geben vom Hause weg, Vers untreuen, interversio. Издавати, дајем, v. impf. 1) megges ben, interverto. 2) verrathen, prodo. Издавна (из давна), von längt bet, pri

dem.

Издаја, f. Der Serrath, proditio. Издајник, m. Der Berräther, proditor. Издалека (из далека), von weitem, eminus, e longinquo. Изданак, нка, m. ein nüttel von eince Staude, die am Boden abgehauen ift, fustis genus: ударио га издан

ком.

Издангубиши, им, v. pf. an Feit vers lieren', pessumdo tempus, (3. 2. изда губио три дана). Изданути, нем, v. pf. ausathmen, ex

spiro.

Издати, ам (говориме и издадем), v. pf. 1) meggeben, foras do. 2) verrathen, prodo.

Издашан, шна, но, freigebig, liberalis. Издевање, u. (Рес. и Срем.) vide изди, јевање. Издевали, ам, (Рес. и Срем.) vide издијеваши.

Издев мами, ам, v. pf. излупами ко га, şerbläuen, contundo. Изделими, им, (Рес. и Срем.) vide издијелиши.

Издé Имисе, имосе, (Рес. и Срем.) viде издијелишисе. Изденути, нем, vide издести. Издер, m. н. п. добро плашно, сукне за издер. leinmano, Lud, io Stras paße aushält, pannus aut linteum laboris patiens. Изд рати, рем, v. pf. gerreißen, la

cero.

Издернлијеска, f. ein ferngefumber Rerf. Dem die Haselstaude (des Corporals) nichts anhaben kann, non timens vitem miles (vitifragus?). Издесми (говориме и изденуши), де нем, (Рес. и Срем.) vide ижђесни. Издигнути, нем, vide издифи. Издигнутисе, немсе, vide издићисе. Излизање, д. Das unfriditen, erectio.

pflanze, die die Mönche, wenn sie in's Dorf kommen, dem Hausherrn und Den Örauen Darbieten (у крајини Неготинској и у Кључу), herbae genus. Здравими, им, v. impf. 1) gefund mees den, genesen, convalesco. 2) Gesund, feit gutrinfen, propino:

97

Чашом здрави Ришњанин Иване, „А Мијајло књигом из њедара Здравица, f.чaluа, што се пије у здрав ae, der Gesundheitstrunk, propinatio.

Здравко, m. Mann namme, nomen viri. Здравље, n. Die Befunheit, valetudo. Здрављење, п. 1) Das Benefen, recuperatio vakgtudinis. 2) vide наздрав

љање.

Здрављице, n. hyp. 5. здравље. Здраво, 1) gefund, integra valetudine. 2) tümtig, ftart, valide: здраво га је ударио; немој здраво стезами. Здравци, а, о, с, здрав. Здробити, им, v. pf. zerbrockeln, per

frio.

Здрозгами, ам, v. pf. zerschmettern,

comminuo.

Зидине, f. pl. 𐐨as Gemäuer, Mauers werk, die Trümmer, ruinae, rudera. Зијамет*, m.

„Осјећи ћу бегом зијамете Зијан*, m. vide штета. Зијаниши, им, vide шшетовати. Зијање, п. да8 Daulaffen = feil = haben, Gähnen, hiatio.

Зијати, ам, v. impf. gähnen, hio. Зијафет*, m. (у Србији и у Босни по варошима) vide част 1. ијев, m. (Ерц.) 1) bie Deffnung ves Munbes, hiatus. 2) Das Gähnen, hiatus. Зашао као зијев по чељадма (у приповијетки). 3) bei en Hte Deffnung Der Rette, hiatus stamisis: оволики ми зијев (кажесе жени, дигнувши ногу, кад је нађе ко ђе снује пређу). Зијевање; п. (Ерц.) баб Gähnen,osci

hern,

tatio.

Зијеваши, ам, v. impf. (Ерц.) gähnen, oscitor.

Зијевнуши, нем, v. pf. (Ерц.) einmant gähnen, hio.

Bae, f. pl. (cm.) die Teller, bei der türkischen Musik, die Cymbeln, cymbala: „Уставите зиле и борије „Стаде јека зила и борија Зима, f. 1) дес Binter, hiems. 2) bie Rälte, frigus. Зими, im Winter, hieme. Зимина, f. rein over Kinb, bat für den Winterhaushalt geschlachtet wird, carnes pecudis mactatae pro hieme. Зимими, им, vide зимовати. Зимни, на, но, Binter, hibernus. Зимовање, п. Daš überwintern, hiber

natio.

Зимовати, мујем, v. impf.u. pf. übers wintern, hiberno.

Зимовник, m. der Winteraufenthalt Winterquartier (der Räuber), hiberna praedonum:

„Снијег паде, друми западоше, ,,Планине се снијегом завише; ,,По гори се одити не може: „Да тражимо себи зимовника, Ђе ће који зиму презимими Зимозелен, f, 𐐨as jmimergrün, Sintergrün, vinca minor Linn.

Зимске, bigfen ZBinter, hae hieme.

Зимушњї, ња, ње, von' Diefem Zins tet, hujus hiemis.

Зинути, нем, v pí ähnen, oscito. Зипарање, п. 𐐨aš grunoloje Rеvеn un𐐨 drenen, vociferatio. Зипарами, ам, v. impf. ohne Grund idrenen, vociferor. Зифm*, m. Der Kup in Der Tabafrihre, fuligo nicotianae; црно као зифт.

Зјање, vide зијање.
Зјати, зјам, vile зијати.
Зјеница, f. (Ерц.) ber ulugapfel, pupilla,
Зламење, п. "Daš Weihwaffer für eine

2Bödnerin, aqua lustralis: отишао по зламење. сf. водица. Зламеновање, п. да3 Befprengen mit Xeihmajfer, lustratio perpeгае. Зламеновати, нујем, v. impf. u..pf. mit Weihwasser besprengen, lustro puerperam.

Злата, Frauenname, nomen feminae. Златан, шна, но, golden, aureus. Зламана, Frauenname, nomen feminae. 3ʌамар, m. Det (olbfdmiò, aurifex: ,,Златари ке доћи, ,,Прстен саковати, „Бурму позлатиши. Златарев, ва, во, [bes Golòfdmits, Златаров, ва, во, aurificis. Златарски. ка, ко, 1) Solò{&mid.,

aurificum. 2) adv. nach Goldschmid = 2rt, more aurificis. Златипи, им, v, impf. vergolden, inauro. Златка, f. Frauenname, nomen feminae. 3лamko, m. Mannsname, nomen viri. 3лáшниа, f. m. j. мya, die Fleischs

fliege, musca cadaverina Linn. i Злато, п. 1) das Gold, aurum. 2) (cm.) злато материно, м. ј. ђевојка: „Ој ђевојко злато материно „Пјевни, пјевни злато материно„ОсШаде му злато испрошено 3amoje, m. Нова млада не смије (од смида) никога у кући звапи по имену: зато је обичај да она, по што се доведе, свим кућанима (мушкоме и женском) нађене нова имена (само за себе); тако н. II. некога зове (старије ђетиће) м а. мом, неког ба бом, неког го сподином (јели отишао господин да доћера свиње?), неког ђевером; а млађе братом, зла мојем, соколом, милош мом, мило ицом, и ш. д. жене го. спом, мамом, наком, снашом, невом; а ђевојке убави. цом, ље п о м и цом, секом,госпођицом, голубицом, и т. д. Златокос, сa, co, gololjaarig, auree crine:

,,Уловио Сосу златокосу Златокрили, ла, ло, (см.): Bolbge=

flügelt, aureis als:

-

„У језеру утса златокрила
Злакен, на, но, golven, aureus, au-
ratus, cf. зламан.

Злаћење, n. Das Dergolden, inauratio.
Зликовац, вца, m. де Бореmiat ho
mo nequam, improbus.
ЗЛО, n. Das Mebel, malum.

Зловољан, љна, но, unmuthig, tristis : „Јер је Марко иза сна зловољан Злог к, м. Злослут, м. ј. онај, који

све зло слупи и говори, дег un glü oprophet, vates mali. Некакав Босански спаија, који је имао у своме селу таковог злогука, спремисе на кабу, но прије него пође, Дозове злогука к себи, па му рече: ,,Злогуче! ја полазим у име Бога на аџилук; но и да не говориш за мном ништа зло, док не дођем ку. Ки, па ћу ми онда поклонити шиник проса" „Добро господару (одговори злогук), али ако ти не дођеш, ко ће мени дами просо?", Злопамтило, m. Der eine Beleidiqung nicht vergift, der nachträgt, rachsüchtig ift, memor mali, injuriae. Злопата, f. bas Glend, miseria, Злопапиши, им, v. impf. Darben, Glend leiden, egeo, patior. Злопаћење, дав leiven, miseria. Злопоглеђа, m. (cm.) Dec ecboft 2li

―

ckende, iratum tuens: ,,Оно јесте Срђа Злопоглеђа Злорад, m. ber Scavenfroy, laetus

damno aliorum.

--

elthätee,

Злочинац, нца, m. bee sons, malefactor. Злочинство, n. bie uebelthat, malefi

cium.

Змај, m. der Drache, Lindwurm, draco. Змајев, ва, во, дев Draфеn, draconis Змајевим, та, то, gewaltig wie cin

Drache(Lindwurm) draconis vim habens. Змајогњени, на, но, (см.) н. п. Вук, Feuerdrache, draco igneus, ein Beiname des Despoten Vuk aus Königs Mathias 3eit (пјевасе како је Ђурђева Јерина казивала Турцима кад се родно змајогњени Вук : ,,у мог сина слијепца Гргура, „V њега се мушко чедо нађе; „Није чедо чеда каквано су: „Вучја шапа и орлово крило, „И змајево коло под пазуом; ,,Из уста му модар пламен бије, ,,Матери се не да задојити —) : „Моме брату Змајогњеном Вуку 3мија, f. ðie Salange, serpens, ci. ryja, Змијоглав, ва, во, н. п. кокош. Знак, m. 𐐨аз 3eiden, signum. Знаменит, mа, mo, u gegeidnet, in

,

signis.

Знан, на, но, betannt, notus. Од знана зеља глава не боли, fagt man, wenn einer unter Bekannten heuratet. Знанац, нца, m. Der Befannte, familiaris, cognitus. Знаница, f. Die Selannte, femina fami

liaris.

Знање, д. а. Biffen, scientia.
Знаман, мна, но, betannt, notus.
Знали, ам (говори е и знадем), ч.
impf. wiffen, scio.

Значење, п. Die Bedeutung, notio.
Значити, им, v. impf. bebeuten, sig-

nifico.

3нôj, m. der Schweiß, sudor.
Знојав, ва, во, im Gameige, sudans.
Знојан, на но, vide знојав.
Знојење, п. даз Gomigen, sudatio.
Зној тисе, имсе, v. r. impf, i mißen,

"

sudo.

366, f. der Haber (und was man statt

dessen dem Pferde gibt), avena et omne frumentum quod equo datur. Зобање, п. Das Gifen von Rörnern.

manducatio granorum. Зобами, блем, v. impf. (Rörner) fref=

fen. manduco fruges: зобље коњ, кокош; људи зобљу трешње, грожђе. Зобити, им, v. impf. m. j. коња, futs tern mit Körnern, sagino frugibus. Зобљење, п. даб füttern mit Kornern. pabulatio. Зобница, f. Der Saferfad, aus bет дав Pferd frißt, saccus ayenae, saccus pa bularis,