Изменитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide измијенили се. Измењивање, п. (Рес. и Срем.) vide измјењивање. Измењивати, њујем, (Рес. и Срем.) vide измјењивати. Измерити, им, (Рес. и Срем.) vide измјерити. Измести, метем, v. pf. binaustehren, everro. Измет, т. 1) ber 2lusu (bas tefte), rejiculum. 2)*біе оnе, Ведіе. nung, servitus: отишао на измелі; чини му измет. Измешак, шка, m. деги, rejiculum. Измешање, п. 1) дав lušwerfen, ejectio. 2) дазиsfhießen, rejectio. 3) дав Einweben bunter Farben, intexio. Изм тати, мећем, v. impf. 1) 18. werfen, ejicio. 2) ausschießen, rejicio. 3) einweben, intexo. Измешашисе, ећесе, v. r. impf. 1) werfen (vom Solje), rejici. 2) aušar. ten, degenero, ст. извоћисе. Измешнути, нем, v. pf. 1) abfeuern, emitto (jaculum) e tormento. 2) aus schießen, rejicio. изметнутисе, немсе, v. r. pf. vide изврћисе. Измећар *, vide слуга. Измече, чета, п. јагње, што се извади из овце кад је вук закоље (то жене остављају лијека ради), ber lusfchnittling (cin Lamm, даš uß ei= nem vom Wolfe tödtlich verwundeten hafe gefchnitten morben), fetus oviculac exsectus. cf. вукоједина. Измешати, ам, (Рес. и Срем.) vide измијешати. Измивање, п. дав Bafchen (дев Коpfes), ablutio capitis. Измиваши, ам, v. impf. ben Kopf qub. waschen, lavare caput. Измиватисе, амсе, v. r. impf.fiden Kopf auswaschen, lavor caput. Измијенити, им, v. pf. (Ерц.) weh= fein, muto. Измијенитисе, имсе, v. r. pf. (Ерц.) sich ändern, mutor. Измијешати, ам, v. pf. (Ерц.) 1) ver. mi феn, commisceo. 2) umrüßren (den Topf), permisceo. Измилање, п. 1) baš Servorzeigen, adparitio. 2) das zu Ende Mahlen, permolitio. Измилати, ам, v. impf. 1) berborzei. qen, promo. 2) zu Ende mahlen, permolo. Изм (лашисе, амсе, v. г. impf. 1) fi hervorzeigen, promineo, appareo. 2) и Ende gemahlen werden, permolor. Изнаодити, им, vide изнала зити. Изнаћи, ађем, v. pf. aufindig mahen, invenio (omnia quae commisisti). Изневериши, им, (Рес. и Срем.) vide изневјерити. Изневјериши, им, v. pf. (Ерц) кога, verrathen, treulos an einem handela, prodo. Изнемоћи, могнем, . pf. schwach wers den, debilitor. Изненада, unverhofit, ex insperato. Изнети, несем, (Рес. и Срем.) vide изнијети. Изнетисе, несемсе, (Рес. и Срем.) viде изнијеписе. И ниети, несем, изнијо (изнијела, ло), v. pf. (Ерц.) 1) heraubtragen, effero. 2) austragen, unter die Leute bringen, effero in vulgus. Изнијетисе, несемсе, изнијосе (изнијеласе, лосе), v. г. pf. н. п. кокош, fi ušlegen, alleyer gelegt ihaben, edi disse ova omnia. Изи као, кли, f. дав lufgefproffene, germen. Изнићи (говорисе и изникнути), ни. кнем, v. pf. auffprießen, germino. Изницање, п. дав luffprießen, germi natio. Изницати, ничем, v. impf. auffprießen, germino. Изнова (из нова), von neuem (3. 3. auf. bauen), denuo, ab integro. Износ, м. дав 216tragen, detritio: добро сукно за износ, für die Stra rake. Износак, ска, m. мало јаје, што кокош снесе на посљешку, кад већ оће да преспане носипіи, дав lete Ey, ehe die Henne zu legen aufhört, ovum postremum gallinae. Износии, им, v. impf. berauštragen, exporto, efferо. Изн`шење, п. дав Serauštragen, elatio, exportatio. Изнутра, inmenbig, intus. Изнутрица, f. bie innerlie Srantheit, merbus internus. Изобила, überfußig, im Ueberfluffe, af fatim. Изобилан, лна, но, überid):wenglich, reichlich, abundaus. Изод, m. vide заод 2. Изодашисе, амсе, v. г. pf. fi ausge= ben, obambulo. Изокола, rund berum; son der Geite, ex omni parte; ex parte. Изопачишисе, имсе, v. pf. berehrt werden, pervertor. Hsop, m. das aceraetreid, frumentum aratorium: дао волове под изор, или на изор. Израдити, им, v. re acquiro. Израђивање, n. baš Érarbeiten, acquisitio per laborem. Израђиваши, ђујем, v. impf. erarbei ten, laborando acquiro. Изракнушисе, немсе, т. г. И ранити, им, v. pf. burh und bu raufpern, exscreo. verwunden, vulneribus conficio. Изранити, им, v. pf. eruäßren, alo. Израњивање, n. baš Érnählen, susten tatio. pf. fich aus Гого: сав барјак изрешетала тане. ма. Изритами, ам, v. pf. I quêrülpfen, Изродити, им, v. pf. (in Menge) er. degenero. Изронити, им, V. pf. herabrollen (wie die Erde des steilen Ufers), defluo. Изросити, им, v. pf. bethauen, rore madefacio. Изроситисе, имсе, v. г. pf. Пф бе. Изружити, им, v. pf. ausfchimpfen, con- Изручивање, n. baš lušlecren, vacue factio. Изручивати, чујем, v. impf. auêleeren, vacuefacio. Изручити, им, у. pf. ausleeren, vacue facio. Изување, п. дав Цивziehen, Мифиђен, excalceatio. Изувати, ам, v. impf. aufußen, ex ralceo. Изуватисе, амсе, v. r. impf, i сив. schuhen, excalceor. Ико, т. (Ерц.) dim. 9. Илија. Илâ^*, m. der Ohrlöffel, auriscalpium. weder ich, oder du, aut ego, aut tu. Илијца, m. dim. 9. Илаја. Илинка, f. rauenname, nomen mulie- "Барјак од илинче — Илиџарев, ва, во, Забегós, balnea Изун*, m. vide допуштење. Иловача, f. ber getten, argilla. loan der Док in Slavonien, arx Slavoniaе. Илочанин, човек из Илока. Илочки, ка, ко, чоп Илок. Иљада, f. cin Zaufenð, mille. „Трипут му се иљадиле овце Иљађење, п. дав Bermehren zu taufen 3 Имáше, u. 1) die Habe, habentia, facultates. 2) (по Бачкој) овце, fe,oves. die Scr Имати, ам, v. impf. baben, habeo. Перен reditus habeo (uberes aut tentu es). Hмopeme, f. pl. die Heftel (am Hemde', fibulae. ak Именце, in ber Rebenšart: по именце, namentlich, nominatim, nomine tenus. именьâк, m. der Namensbruder, ejusdem nominis homo. Имењака, f. cie Hamensfwefter, ejusdem nominis femina. Имењаков, ва, во, дев Ramen ruberê. Имук, ћа, ће, Имућан, кна, но, vermögli, dives. Инако (ст.), anders, aliter: „Је ли тако, да ни је инако? Инат *, m. 1) ber (Bort») Streit, contentio. Од инаша не ма горега занаma. 2) der Trog, contemtus: зa инam, zum Troße. Инашишисе, имсе, v. r. impf. Пф зан en, zanten, contendo, litigo. Инаћење, в. дав Banten, contentio. Иначе, оn, alias, sin minus. cf. онако. Инарија m. der Zänker, litigiosus. 1 Индап * m. die Hülfe (Hülfstruppen), auxilia: отишао му у индаш; дошао му Индат; , „Сад ће нама лијеп индат доћи, „Виђећете јада од Турака. "Ваља дават индат у Лозницу Инди*, alfo, деп, igitur, itaque, ergo. cf. Дакле. Инђа, 1. һур. у. Инђија 2. „Из Инђије, из земље проклете 2) Frauenname, nomen feminae. Ино, (сп.) anders, aliud (cf. друкчије): „На ино се њему не могаше auf eine andere let, alio modo. Инокосан, сна, но, einzeln, einfat, д. і. ohne andere vermanote Familien häupter, bloß mit seinem Weib und Kino im Dauje, sine cognatis, cum sola uxore et liberis degens. Иноча, f. 1 (ст.) друга жена, і Иночица, dim. Rebenfrau, zweite Grau (neben der ersten), uxor altera: „Нека буде сестри иночица Интерес, т. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) 1 давnterejie, . i. bie infen, fenus. 2) Sntereffe, b. i. Mugen, fructus. cf. добит Humoв, m. die Kutsche, pilentum. Интригант, m. ber Intrigant, artifex (malis artibus utens). Ова је ријеч (с интригама заједно) дошла у Србију прошавшије година. Интриге, f. pl. bie Satrigen, Mänte, artes (malae). cf. плетке. Инкар m. die Abschwörung (einer ©филь), abjuratio debiti: ударио у индар. Исевати, ам, (Рес. и Срем.) vide исијевати. Исевци, вака, m. pl. (Рес. и Срем.) viДе исјевци. Исејаши, јем, (Рес. и Срем.) videnc јаши. Исек, m. vide исечак. Иселиши, им, . . Пее, transfero. Иселитисе, имсё, v. г. pf. übersiedeln, emigro, sedem muto. Исељавање, п. дав Лебеспečeln, emigratio. Исељавати, ам, v. impf. Пед transfero. Исељаватисе, амсе, v. r. impf. über siedeln, muto sedem И ећи, исечем, (Рес. и Срем.) vide исјећи. Исецање, п. (Рес. и Срем.) vide исије Исијецати, ам, у. impf. (Ерц.) qu hauen, excido. Исјевци, вака, m. pl. (Ерц.) оно браш- Исјецати, ам, v. pf. (Ерц.) зеhauen, disseco. Исјечак, чка, m. (Ерц.) од печена брава, или од козе, оно између бутова и ребара, дав queuen Stüd eines gebratenen gamine von der Süfte bis zu den Rippen, pars exsecta agui assati: maj ce рани исјечцима. Исказати, кажем, v. pf. вседен, зи Ende sprechen, omnia dixisse. Искајатисе, јемсе, v. r. pf. genug bе reuen, satis dcleo: кајемсе, не могу се искајати. Искакање, п. baš dušfpringen, exsultatio (?). Искакати, качем, v. impf. auš{pringen, exsilio. Искалити, им, v. pf. m. ј. срце на ко- Искаљати, ам, v. pf. mit Sot [фти= Искамкати (искамкаши), ам, v. pf. Искап, сf. на искап. Искапати, пље, v. pf. quêtropfen, außs träufeln, exstillo: очи ти искапале! Искапити, им, v. pf. quš[hlürfen (bi zum lezron Tropfen), exsorbeo. Искапљивање, п. да udürfen, ex sorptio. Искапливати, љујем, v. impf. bi auf ben lesten Etopfen quštrincen, exsorbeo. pf. ausschelten (österr. Искарати, ам, v. Ausgreinen), objurgo. Искати, иштем (у Босни по вароши. ма ишћем), v. impf verlangen, peto. Искатисе, иштемсе (у Бос. по гар. Hшheмce), v. r. impf. um Erlaubniß bitten, sich erbitten, peto. Искварити, им, v. pf. Бегдегбen, corrumpo. 1. губе, діе Искесищи, им, v. pf. m. Bähne weifen, ringor. Искесно зубе, као лисица на шипак. Искидати, ам, v. pf. 1) entzwen reißen, Искидатисе, амсе, v. г. pf. berften, Искилавишисе, имсе, v. r. pf. cinem Искишиши, им, v, pf. aufpußеn, ex orno. Исклати, кољем, v. pf. derbeiffen, come Искобељашисе, амсе, т. г. pf. Искобити, им, v. pfera деп, omine Искозитисе, зесе, ѵ. г. pf. m. j. козе, Ископавати, ам, v. impf. qubgraben, Ископати, ам, v. pf. aubgrabси, ено dio. Ископнети, ним, v. pf. (Pec.) н. п. лу- serge hen, zerschmelzen, inwendig vertrocknen, exsiccor, dissolvor. Искоренити, им, (Рес. и Срем.) vide искоријеници. Искоријенити, им, v. pf. (Ерц.) ацё. murjeln, eradico. Искорити, им, v. pf. ausheften (дав Federmesser aus dem Hefte drehen). silio. Искрвавиши, им, v. pf. bebluten, cru ento. Искрситисе, имосе, v. r. pf. ffreiten, fo auschlagen (Feuer), excito ignem. curyo. |