Кинђуритисе, имсе, v. impf. fid puz
žen, comor, cf. кишимисе.
Кинути, нем, v. pf. niegen, sternuto.
Кинутисе, немсе, v. r. pf. fid fortha=

dénamoliri sese: кини ми се с очију. 2 Kuнbe, n. das Placken, excruciatio.. Кињиши, им, v. impf. мучити кога, placken, excrucio.

Kun, m. die Bildsäule, signum, statua.
Кипење, п. (Рec.) vide кипљење.
Кипеми, пи (Рес.)

}

Кипљење, п. дas ueberlaufen дев педеп.
Den Baffers, redundatio.
Кипљеми, пи, v. impf. (Ерц.) überlau.
fen, reduudo.

Кираџија (кирајција) *, f. Der Wiethnol
ner, Mliethmann, inquilinus.
Kupnja, f. 1) die Miethe, merces conducti.

2) die Fracht, vectura, merces vecturae;
тражи кирије, er fudt was (Edläge),
quaerit malum; aратос ши кирије, си-
ђи ми с кола.
Кирација*, деr caumer, vector clitel-
larius :

.

vide кипљеми.

„Кириција! камо ти кирија? „У анције и у меанџије. Кирацаjнски, "ка, ко, 1) Stadt,veКирициjски, ка, ко, jcturarius.2) adv. nach Art des Saumfrachters, more vecturarii.

Кисање, n. 𐐨аз unidimen zum XBeinen murmur ad fletum vergens. Кисами, ам, v. impf. (ötere. raungen) fich zum Weinen anschicken, os ad fletum diduco. Киселина, f. bie Gäure, acor, acidi

tas.

Киселити, им, v. impf. 1) fäuern, acidam reddo. 2) опанке, einweiden,

matero.

Киселица, f. 1) bee Gauerampfer, rumex acetosa Linn. 2) faure Cupre, jus acidum: киселица од расола или од ома; или прична киселица, што обично у Сријему граде: „Терај куме догова „Преко мога корова: "Далеко је Митровица „Оладисе киселица. Кисељак, m. vide киселица 1. Кисељење, д. 1) bas Gäuern, fermen. tatio. 2) das Einweichen, maceratio. Кисео, села, ʌо, fauer, acidus. Кисити, киси, v. impf, fäuetlid i nie. cen, subacidulus sui. Киснути, нем, v. impf. 1) fauer wers Den, acesco. Кисни не мисли, спигло ме до праща (закиселила жена у соби (или у мљечару) лонац млијека, па га покрила и повезала торбом да се (у топлини) прије укн.

К

сели. Кад то све скрши, онда рече: „Кисни не мисли, спни гло ме до врата" (т.ј. да се млијеко укнсели, док она буде до врата), па се обрне к вратима, а лонац млијеко (по земљи) за њом; зашшо је неопице била запела ногом за упрму од торбе). 2) vom Hegen bes neht werden, pluvia madesco. Ким, ким! interj. ruft man Den güms Ким луч ! mern gu, indem man fie von den Müttern abtreibt, vox separantis ad tempus agnos a matribus. Kima, f. 1) der Strauß, Buschen, sertum; (см.) кима и сватови m. j. кићени сватови, wie im Birgil arma virumque — 2) Die Duafte, cirrus, fimbria. 3) Kuma und кúma, das männliche Glied der Kinder. 4) Frauenname, nomen feminae.

"

Китаем, ма, мо, vide кимнаст. Кина, f. bie edneebuiden auf bе

Bäumen nach frischgefallenem Schnee, nives in arboribus: кишина у планини, не може се ништа сјећи. Кимими, им, v. impf. žieven, fdmü= den, exorno.

Катица, f. dim. v. киша.
Кишкање, п. 𐐨аз Кum- rufen, abactio

уосе ким.

Китками, ам, v. impf. fit, Eit fagen, dico кип!

Кимнаст, ма, mo, bufig, densus, н. п. босиљак.

Kumor, m, ein großer Wald in der Ma= tschwa, zwischen der Drina und der Sehung Шабац : ,,Погуби га попе Смиљанику „V Китогу лугу зеленоме — „Кимог проћи и у Шабац доћи Кићени сватови, m. pl. (см.) даб fte= hende Epitheton der Hochzeitgäste. cf.

Кимими :

„Дитошесе кићени сватови „Повикаше кићени чауши Кићенка, f. ш, ј. капа, eine Mirt Düge mit langen Suaften (киме), tiarae genus, Dergleichen besonders die ajayun tragen, Kukebе, das Schmücken, ornatio. Кичица, f. Die Krone am pfervefuf.corona. Кичма, f. vide леђа. Кичменица, f. 1 бес Küdgrat, spina Кичмењача, f. dorsi. Kilua, f. der Regen, pluvia. Киша, f. Куша, сурда, Der Huffel, ro

}

strum suis.

Клепетање, п. bas Gajalen бес Пиб. glocke, sonitus crepitaculi. Клепетати, пећем, v. impf. f allen,

sono.

}

Kлenemyшua, f. Į die Kuhglocke, tintinКлепка, f, Клепнути, нем, v. pf. Elirreno iclas gen, sonitum edo pulsando : клепнули се сабљама два, трипут. Клепчица, f. dim. v. клепка. Клем, та, то, 𐐨er Gфelm (imerzwei= fe) ; (öfterr. perflict), albae gallinae flius: не е, клем, ни зашло да се прибами; каква је, клета, ие може је се човек нагледами; ,,На ногама гаће шаровиме, „Какве су јој клеме искићене KAPinвa, f. der Fluch, exsecratio. Клепвена, на, но, н. п. књига, Flud enthaltend, exsecratorins; daher ein Fluchbrief des Patriarchen, u. dgl. ges gen suspendirte Priester, und Interdikt an eine Gemeinde.

Клеми, кунем, v. impf, fluфеn, ex

sector.

Кетисе, кунемсе, v. г. impf. fwö= ren, juro. Каћи (говорисе и клекнути), клек. нем, v. pf, nieverEnten, in genua pro

cido.

Kлcusse, n. das Wanken der Füße (vor

Schwäche), vacillatio pedum. Клацапи, ам, v. impf. nanfen (bon Den xugen), vacillo; кецају ми ноге. Клечан, на, но, (у Сријему) н. п. кецеља, Urt Scberen, intextus, inter

textus :

Клизити, зи, у. impf. gleiten, labor. Клијање, п. даô Reimen, germinatio. Клијани, ја, v. impf, feimen, germino. Кʌијење, u. (coll. Epn.) ber bornwalo,

aceretum.

Клијење, п. (Ерц.) село у Мачви: „У Клијење село Долећеше Клијет, 'f. (y Epu.) eine Kammer. cella. Клијет у Србији на неким мјестима (као н. п. по Јадру и по Поце, рини) зову ајам или вајам, а на неким мјестима (као и. п. по Морави) смасина и ижина. У Србији коликогођ има у кући ожењени људњ, толико има око куће најата, те сваки човек у свом гаjаму спава (без ватре и љети и зими: зашто се у вајамима не ложи ватра) са својом женом, и држи своје аљине и остало којешта. У ђекојим се вајатима држи вино, ракија, сир, масло, скоруп, мед, и осма. де домаће смеарн. Клијешта, u. pl. 1 (Ерц.) Die зange, Клијеште, f. pl. forceps. Клијештевица, f. (Ерц.) Berg in co bien (in ber Шумадија). Клікнути, нем, vide клићи. Кликтање, n. ba3 Байер дев Sped te, das Rufen der Vile, sonus pici, vilag (dryadis). Кликтапи, кћем, v. impf. викали као жуња: кли, кли, кли; den on Deз Baumhackers, oder den Vilen von sich geben, edo sonum pici, vel dryadis vocantis.

но,

Кляло, n. ein (tragbares) Winbet, u Gurken, Melonen, areae stercorariae genus. Mемнесе у какво корино, или у што друго, ђубрета и земље; ў оно ђубре метнесе сјеме (лубеничили од краставаца) ме проклиja и никне, па се послије (кад се већ не боје слане) расађује. Климање, п. аз аđeln (3- 5. mit Dem Kopfe), nutatio capitis. v. impf. wackeln (mit Климаши, ам, dem Kopfe), nuto. Климента, m. Der Glementiner (albaniz sche Ansiedler in Slavonien), Clementinus. cf. Цимирола. Климента ица,. Die Clementinerin

Clementina.

Клин, m. 1) ber Magel, clavus. 2) Reil, cuneus. 3) клин у кошуље, две Cinfah bei Den Materinnen, cuneus (?) indusii. 4) клини, бег Боvеnbrud (bet Den Kindern), oscheocele. Млога ђе. ца имају клине, па у ђекоји прођу, а у Бекоја остану и послије буду

килави.

Клинац, нца, m, Det Magel, clavuş.

a

Клинчић, m. dim. . клин. Клинчорба, f. bie gtageljuppe bее Инес bote, jusculum claveum (?). Приповиједају да је дошао солдат баби у кућу, и искао да му да штогођ да једе, а она му казала да не ма ништа у кући за јело; онда солдат рече: „, А ми дај ми барем мигањ и мало воде, да начиним клинчор6 у." Баба му по да, а он узме мигањ и метне у њега гвозден клин, па налије воде и метне над ватру; кад се вода угрије, а он заиште од бабе мало соли (и баба му да) ше је посоли; кад года узаври, он заиште мало брашна (баба му да и мо: само да види од чуда каква ће то бити клин чорба) me cacne у ону воду и замеше; потом заиште једно јаје, me и њега разбије у онај скроб ; онда заиште Још мало масти ше оно замасти, па онда скине с ватре и клин извади на поље, а клинчорбу изједе. КАЙП, m. Die Maisāhre, spica zeae : дај ми једну врећу клипова ; продао кукурузе у клиповима. Клипак, пка, m. ein Holzvrügel, fustis (minor); шеглимписе клипка (с ким), ein Spiel.

,

шша

Kлúc, m. 1) das Hölzchen, das in dem nach ihm benannten Spiel in die Ferne geschlagen wird. 2) das Spiel felbst. y игри клису има коњ (дрво као штап), палица (као пола па), клис (дово мало краће од чеперка, зађељано са свечемирн стране) и мрлица (шумнапіа грана). Играчи се подијеле на двије стране, па се ватају у штап која ће страна играми; онда ударе коња у земљу, па један, од стра. не они што играју, баца клис од коња и одбија палицом, а они други сви (од оне друге стране) чувају по далеко с трлицама и мрле (ш. ј. сметају клис да не иде далеко, и гледају не били га како уватили прије него падне на земљу), па одонуд погађају клисом (с онога мјеста ђе падне клис) у коња; а она, што баца клис, чува палицом да не погоде у коња; кад који погоди у коња, или кад клис доћера ближе коња, него што је палица дугачка, или кад га умрле (m. j. увате док није пао на земљу), онда они, што су трʌили, дођу те играју, а ови иду me мрле; кад се не погоди у коња, него клис падне даље од коња него што је палица дугачка, онда онај

мјери палицом од клиса до коња, и колико буде палица, онолико броји коња. Кад већ изиграју оно ИКО коња, у колико су погодили да се играју, онда им (онима шшо трае) баци клис припуш с коња, па прислони палицу уз коња me je они обарају клисом; ако и у та три пута не умрле клис, или не погоде њим у коња и не оборе палицу, онда им баци последњи пут, опет из Руке, јалицу: па онда ђе падне клис, онђе узјашу оби оне што су надиграни, и јашу и до коња. 3) сiз ne Art Dachschindel (für Kirchen), scitulae genus.

Клисање, п. дав Клис - fpielen, ludi

cens.

Кличевац, вца, m. 1) ein Berg bei Ba

љево. a) ein Herg an der Drina : ,,Са Кличевца од града Костура 3) Кличевац, село у Браничеву. Кличица, f. dim. v. клица. Кличо. m. човек који је кличав,

der

grau wird, incanescens.

Клобук, m. Die Blafe Des fieveнден 23ajfers, bulla aquae bullientis. Клобук, m. 1) Die Müße (Sut обле Krempe). 2) град близу Црне горе: „Љута гуја Шеовић Османе „Из Клобука града бијелога Клобучина, f. 1) augm. v. клобук. 2) ber Fily, coactile. Клобучић, m. dim. 9. клобук. Клоком, m. Даб Beräufф "bes bersetz fprudelnden Wassers, sonus aquae scaturientis.

Клокопање, n. bas Servorgurgeln bea Baffere, scaturitio cum strepitu. Клокопати, коћем, v. impf. bervot. sprudeln, hervorrauschen. Клокочика, f. bie Pimpernuf, staphyles pinnata Linn.

Къаст, та, то, vide кљакав. Кљување, п. дав Diđen Der Senne, morsus gallinae.

Кљуваши, љујем, v. impf. piđen, bas
den, rostro tuudo, mordeo.
Кљуверина, f. рђаво кљусе, деr Gaul,
cabalius. cf. курада.
Кљук, m. Die zerbrüdten Erauben, uvae
compressae.
Кљукање, п. дав Stopfen, fartura, sa
ginatio.

Кљукаши, ам, v. impf. н. п. гуску,
die Gans stopfen, farcio, sagino.
Кљун, m. Der Sanabel, rostrum.
Кљуна, f. (öfterr. Der Srampen), harpa-

ginis genus.

Кљунамі, та, тo, gefnäbelt, rostratus. Кљунић, m. dim. das Schnabelchen,

rostellum.

Кљунуши, нем, v. pf. piden, rostro peto, tundo. Кљусад, f. (coll.) bie Pferde (als Bats tung), equi, jumenta.

Kayce, cema, m. das Pferd (die Gatting), equus.

Кљусина, f. augm. 9. кљусе. Къуцало, m. Der Sader, pider, qui cultra, securi tundit: стани ми кљу. aлo, sagt die Mutter zum Kinde, das mit dem Messer auf den Tisch hackt. Кљуцање, n. dim. 9. кљување. Кљўцали, ам, v. dim. v. кљувати. Кљуцкање. п. vide кљуцање. Кљуцками, ам, vide кљуцаши. Кљуцнуши, нем, dim. v. кљунуши.

Кључао, чала, до, febens, bulliens : полио га кључалом водом. Кључар, m. ver Def lieffer, claviger, (in den Klöstern). Кључарев, ва, Бо, 1 Des e lieffers, Кључаров, ва, во, clavigeri. Кључарски, ка, ко, 1) Бélieffern ei= gen, clavigerorum. 2) adv. mie ein Ses i lieffer, more clavigeri. Кључаги, ча, v. impt. н. п. вода, wals len, aestuo.

Кључић, m. dim. v. кључ. Kмëm, m. der Aldermann (?), honestus agricola. У сваком селу имају по два, по три (у великим селима и више) кмета: кнез се мора с нима као са старјешинама сеоским, договарами за свашто. Кметица, f. Die Frau Des кмет, ихот

2

kmeti.