Page images
PDF
EPUB

}

more

voce KHTI.

Кинқуритисе, имce, v. impf. ft, pua сел. Кад по све свршін, онда реBen, comor, cf. кипитисе.

че: „Кисни не мисли, спингло ме Kiнути, нем, т. pf, niepen, stcrрuto. до врата” (п. ј. да се млијеко уки. Кинулисе, немсе, у. г. pf. ft, fortpae сели, док она буде до врата), па

Феп аnоliri ѕеѕе : Кнни ми се с очију. се обрне к вратима, а лона Kube:be, n. das Placken, excruciatio.. млијеко (по земљи) за њом; зашто Књипи, им, v. impf. мучити кога,

је неомице била запела ногом за placken, excrucio.

упрmy oд пoрбе). 2) рот Regea be. Kín, in. die Bildsäule, signum , statua. neft werden, pluvia 'madesco. Киіпење, р. (Pec.) vidе кипљење.

кипі, кип! | inteгi. ruft man Pen güms кіпепти, ни (Pec.)

Kiim aỹu! ) mern zu, indem man sie

vidе кипљепи. Килипін, пи (Срем.) !

von den Müttern abtreibt, vox sepaКіољeњe, n. дав цеbеrlаufen бев једеля rantis ad tempus agnos a matribus. den Wassers, redundatio.

Kima, f. 1) беr еtrаup, Buf cii , serКипљели, пн, т. impf. (Ерц.) іbеrlаu tum; (ст.) кипа и сватови 1. ј. fen, redundo.

кићени сватови, wie im 93irgil arna Кирација (кирајција)*, f. Der Rietymoba virumque — 2) die Quaste, cirrus, fimner, Miethmann , inquilinus.

bria. 3) kima und kuma, das männ: Klipnja, f. 1) die Miethe. merces conducti. liche Glied der Kinder. 4) Frauenname,

2) die Fracht, vectura, merces vecturae; nomen feminae. тражи кирије, еr fut wa® (Chläge), Кішіас, па , mo, vide кимнаст. quaerit malum; аралос пи кирије, си- Килина, f. Die edneebufcdу en auf pet ђи ми с кола.

Bäumen nach frischgefallenem Schnee, kupunja*, der Saumer, vector clitel- nives in arboribus : китина у планиJarius :

ни, не може се ни има сјеfіr. „Кирпија ! камо пин кирија ? Kimamu, IN, v. impf. zieren, schmūs „У анияје и у меаније.

den , exomo. Кир II iјнски , 'ha, кo, Seat., ve- Капица, f, dim. .. кита, Кириц..јскіt, кa, fo, jcturarius. 2) adv. Кипікање, п. Вав Кипi- rufen, abactio

na Urt des Saumfrachters, vectirarii.

Кіткали, ам, y, impl. fit , Fit fagert, Кисање, п. За3 21 infфісtеn ium Beinen

dico kum! murmur ad fletum vergeus.

Кімнаст, па , пio, bujig, densus, Кнсарин, ам, v. impf. (@tere, raunsen) н. п. босиљак.

fich zu!n Weinen anschiden, os ad fe- Kumor, m, ein großer Wald in der Ma: tum diduco.

tích ma, zwischen der Drina und der Киселина, f. Sie Cure, acor, acidi- Seitung Шабац: tas.

„Погуби га попе Смљанићу KiicealmH , IM, V. impf. 1) säuern, aci. „У Китогу лугу зеленоме dam reddo. 2) опанке, еіnpeident,

„Китог проћи и у Шабац доћи — matero,

Кліени скапiови, н. р. (сп.) дав fte: Киселица , f. 1) Ser Cauerampfer, ru- hende Epitheton der Hochzeitgäste. cf.

mex acetosa Linn, 2) saure Supre, jus acilium : Тінселуја од расола или

„Дигошесе кићени сватови 04 онцта ; или трична киселица,

„Повикаше никени чауши што обично у Сријему граде:

Кнбенка, f. пi, j. капа, eine 2irt Rüse mit „Терај куме логова

langen Quasten (Kume), tiarae genus, „Преко тога корова :

dergleichen besonders die ajayyu tragen, „Далеко је Митровица

Kukfine, ". Das Schmücken, ornatio. „Гладисе киселнца.

Kinija, f. die Krone am Pferdefuß,corona, Кисељак, m. vilе киселица 1,

Качма , f. vіdе леђа. Кісељење , D, 1) дав еäuern, fermen. Кічменица, f. 1 беr lütgrat, spina

tätio. 2) das Einweichen, maceratio. Кичмењача, f. dorsi. Кисео, села, лo, fauer, acidus. Klua, f. der Regen, pluvia. Кисипи, киси , v. impf, jägerli fфте: Кіша, f. куша, сурла, деr Rüffei, гоcken , subacidulus suin.

strui suis. Киснути, нем, v, impf. 1) fauer pers Kituан, шна, но, vide кишовил.

деп, асељсо. Кисни не мисли, сли- Кіцніца, f. dim. p. киша, гло ме до врата (закиселила жена Кішні, на, но, н. п. вода , Regenta у соби (или у мљечару) лонац млије

waiser, pluvius. ка, па га покрила и повезала пор. Кишовипі, па, то, н, п. година, reg бом да се (у поплини) прије укці.

nerifd, pluviosus.

[ocr errors]

Кишити:

1

}

[ocr errors]

Ком кофе.

cf. кључ.

Kraga, f. der Klot, Block, trabs, truncus. Kracje , n. (coll.) die Lehren, spicae, Кладе , f. pl. See Blot, codex , carcer : Класовер , m, bеr ekrenefer, Хафе мепінули га у кладе,

ftoppeler, spicilegus (?): Kiage, 'flieft langsam und did (wie Једна кита класоберу,

ponig, Xot), fluit lеntе: кладе гној „Друга кипа постапнику из ране, мозак из главе.

„У нашега класобера Кладенац, нца , т. (сп.) vide студе. „Свилен” кипа над очима Hail:

Клапи, кољем , v. impf. 1) рефеt, pau„Моје чарне очи

go. 2) abstechen, schlachten, macto. y два биспра кладенца

Србији и данас само мушкарци ко„Ка, дођоше на воду кладенац - љу марву и живину, а жене ни поКладелина, f. augm, p. Клада.

што: "зашто кажу да је оно мрцнКладнилисе, имсе, т. r. impf, metten, но, што жена закоље ; или ако се piguore certo.

догоди да оthе какого живинче да Кладні, т. dim, , Клада.

се омрцини, а не ма никакова мушКладица, f.

карца да га прикоље, онда жена Кладња, f. ein Barp enjoyer, meta

(не fiе свака, него Бекоја мушко. raergitum.

бана) узме сони тучак же Кладово (Турск, Фетислам), n. etаt

себи међу ноге, па оңако е штучund Festung an der Donau , östlich von Orfфота. "Sinen Ranonenfфир бli. Клаписе, кољемсе, т. г. impf. 1) beia cher sind die Ruinen der Brücke Trajans. fen, bissig seyn, mordeo. 2) raufen, risor,

Клашње , p. vіdе јединица 2. Кладовскій, кa, кo, Stapower. Клёкнули , нем, vidе клећи. Кладурина, f, vidе кладепина. Клемпав, ва , вo, mit bаngеntеn Spa Кладіна, f. варош у Далмацији (?) : ren, auribus pendentibus,

„Сад сам пош'о у кршну кладушу, Клемпе , пелта, п. гав bangenje Obr , „Да ја просим Мујину Ајкуну

auris peudens; daber das Sprichwort: Клађење, о. Вав Веttеп, соntеntіо (рі- Одбија к*рцу клемпелта, роп иппиёев goore).

Reden, Drohungen. Кламілање, п. 218 Заtеlіn, nutatio; Клемпо, т. беr bängence Syren bat, agitatio,

qui habet aures pendentes. Кламипалін, мићем, v. impf. .) Фа. Клен, т. 1) Беr ѕеlvaborn, acer ckeln, nuto. 2) wackeln, agito.

pestre Linn. 2) eine Art Flußfisch , piКланац, нца, m. ) беr Engpap, angusta via :

Кленик, m. Ber 26penpats, aceгetun, „Од куда су кланци по најпје њи.

Кленић, m. dim, p. Клен. „Да уводни кланце и бога зе

Кленов, ва, во,

von Feldahorn, ex 3) Xoth, Tutum: Кланац до кољена.

acere campestri. Клањање, п. 1) дав зеrnеіgеn, inсli- Кленовац, вца , m. Кленов шпап.

natio. 2) 2ав Веten (von gurren), кленовача, т. кленова балина. oratio,

Кленовина, f. фоіs von Selaborn, EКлаьати, ам, т. inpf. н. п. подне,

guum aceris campestris, акшам, иһин дију, беten (pon ben Кленчик, m. dim. p. Клен 2. türkischen Serben), oro:

Клење, п. (Рес. и Срем.) vide Бли„Турски клањам,СрпскиБога молим — јење. Клањаписе, амсе , v. г. impf, fid) bet. Клење , п. (Рес. и Срем.) vide Клије

neigen, inclinor. Клање , п, бав Офіафten, mactatio.

Клепало, р. дав еäuteoret, Sie Bretalo. Клапити, нм, т. impf. traben, eo aegre: de (in den serbischeu Klöstern), tabala цијели дан клапио пјешице.

campanae loco. Клапиписе, писе, т. г. impf. пjену- Клепање, п. ) бав ЄФІagen at 243 шиписе , fфäumen, ѕрито. Клапціло- Läutebret, pulsatio tabulae.

2) раз се, не клапило, јешћу те , платно Dengeln, acutio (pulsando). сам пе (сапун мјеспio сира).

Клепати, пьем, v. impf. 1) ударали Kaac, m. die Lehre, spica.

у клепало, аn bав клепало јФlagen, Класак, ска, m. hyp. 2. клас.

pulsare tabulam. 2) Momiky, dengela, Класање, р. дав 2uffфіевеn per 2ebren, pulsando exacuo. spicarum emissio.

Клепелі, п. 1) дав ®etün per #ug!04 Класали, ca, v. impf. in depren fфіеа đen, crepitaculorum sonus. 2) das Ges fen, spicas emitto, spicor,

tös (der Pantoffel), sonitus : Класић, т. dim, P. 5лас,

Саде влезеш месва и папуча

cam

scis genus,

ње.

[ocr errors]

sono.

[ocr errors][ocr errors]

зашто

Secror.

Клепетање, р. бав Calen Ver Rub. Клизити, зи, v. impf. gleiten, labor. glode, sonitus crepitaculi.

Клијање, n. das Keimen, germinatio. Клепещати , пећем, v. impf. fфаПеп, Клијани, ja, v. impf, teimen, germino.

Клијење, п. (coll. Ерц.) беr bоrnal, Клепетуша, f 1 die Rusglote , tintin- aceretun. Клепка, f, 1 цаbuluun.

Клијење, п. (Ерц.) село у Мачви : Клепінули, нем, v. pf. ElirrenfФla: У. Клијење село долећеше

gen, sonitum edo pulsando : Kennyau Karijem, f. (y Epih.) eine Kainmer. cella. се сабљама два, трипупі.

Клијем у Србији на неким мјеспін, Клепчица, f. dim. . Клепка.

ма (као н. п. по Јадру и по Поце, Kaen, ma, mo, der Schelm (icherz weis рини) зову аjап или ва jаm, а на

se); (öjterr. verflirt), albae gallinae неким мјеспима (као и. п. по Мораflius : не fе , клет, ни зашто да ви) с пастина и ижина. у Србији се привати; каква је, клепа, ие Коликого, има у кући ожењени љу. може је се човек нагледати;

ди, полико има око куће гајапа, пie „На ногама гаfе шаровипie ,

сваки човек у свом на јату спава „Какве су јој клеше искићене - (без валре и љепи и зими : Kafinea, f. der Fluch, exsecratio.

се у вајатима , не ложи ватра) са Кләліренії, на , но, н. п. књига, Ўlu, својом женом, и држи своје амін

enthaltend, exsecratorins ; daher ein не и остало којешта. уђекојим Flud brief des Patriarchen, u. dgl. ges се вајатима држи вино, ракија, gen fufpendirte Priester, und Juterditt сир , масло, скоруп, мед, и оста. an eine Gemeinde.

ле домаће спітарн. Клёті, кунем, v. impf. Кифеп, ел- Клијешта, р. 1. 1 (Ерц.) бie Заngе,

Kanjemme, f. pl. ) forceps. Тенсе , кунемсе, т. г. impf, fффф. Клијешпевица , f. (Ерц.) Bers in Cer. ren!. juro.

bien (in per Шумадија). К.: Ки (говорисе и клекнути), клек. Клікнути, нем, vidе клићи. hem, v, pri niederknien, in genua pro, Kaukmane, n. das Facken des Spechts, сі:).

das Nufen der Bile, souus pici, vilag Kartaibe, n. 048 Wanken der Füße (vor (dryadis). edwine), vacillatio pedum.

Клдіктан, кем, v, impf. викали као Клцал, ам,

v. impf. wanken (von жуња: кли, кли, Кли; деп хоп де8 деп , ;1; en), тасіllo: клецају мн ноге. Baumbacters, oder den Bilen von sich Клечан, на, но, (у Сријему) н. п. ке- geben, edo souum pici , vel dryadis ieva, Art Weberen, intextus, inter- vocautis. textus :

Kasino, n. ein (tragbares) Mistbet, zu „За свилене тараме,

Gurken, Melonen, areae stercorariae „За клечане ксцеље

nus. Mетнесе у какво корито, или у Kinéraibe, 1. das Knien, flexio genuum. шло друго, ђубрела и земље ; у Клечапи, чим, т. impf. Enien, nitor оно ђубре мепнесе сјеме (лубеничgenibus.

но, или од краставаца) пе проклі. Клечка, f. рачваспіо и пробушено ја и никне, па се послије (һад со дро, и по се клином затвори го

већ не боје слане) расађује. вечепту (у Сријему икљусету) око Климање, .. дав 213ateln (s- B. mit дет предње ноге, да не може далеко Kopfe), nutatio capitis. omnku, eine Art Fußiloß für weiden. Katimamu, am, v. impf. wackeln (mit des Vieh, compedis genus pro are dem Kopfe), puto. mento.

Климента , т. дer Slementiner (albania Клешта , п. р. (Рес. и Срем.) vide sche Ansiedler in Slavonien), Clemca. Клешпе, f. р. і клијешпа.

tinus. cf. Цимиропа. Клешпевица , f. (Рес. и Срем.) vide Клименпаница, f. Vie Clementineriin Клијешпевица.

Clementina. Клизав, ва, во, н. п. пут, fФlüpfrig, Клин, т. 1) беr mаgеl, clavus. 2) вес lubricus.

Reil, cupcus. 3) клин у кошуље, дее Клизавица, f. flöpfrig Fu geben, lu- Einsaß bei den Näterinnen, cuneus (?) brica via.

indusii. 4) клини, беr posenbru (bet Клизaқ, cка, кo, vide: кли зав.

den Kindern), oscheocele. Maora ke. Клизање , p. "Pa8 @leiten, lubricus in- ца имају клине, па у ђекоји прођу,

аy bекоји ослану и послије буду Клiзаписе, амсе, у. е. impf. gleiten, Jabor ; клизају се ноге.

Клінац, нца , m, Ber Xaget, clarus

cessus,

клави.

a

Клінчић, m. dim. p. клин.

мјери палицом од клиса до коња, и Клинчорба, f. Die Zageljuppe дer 2net. колико буде палица , онолико броји

дote, jusculum claveum (?). Припови. кдња. Кад већ изиграју онолико једају да је дошао солдап "баби у Коња, уколико су погодили да се кућу, и искао да му да шпогођ да играју, онда им (онима што поле) једе, а она му казала да не ма ни- бацци клис припун с коња, па пришта у кући за јело; онда солдап слони палицу уз коња пе је они рече: ,,А ти дај ми барем мигањ и обарају клисом; ако и у та три мало воде, да начиним клинчо р- пута не употрле клис, или не погоде 6 y.” Баба му по да, а он узме ми- њим у коња и не оборе палицу, онгањ и метне у њега гвозден Клин, да им баци последњи пут , опет из па налије воде и метне над ватру; руке, јалицу: па онда ће падне кад се вода угрије, а он заиште од клис, онђе узјашу ови оне што су бабе мало соли (и баба му да) пе надиграці, и јашу и до Коња. 3) сіз је посоли; кад вода узаври, ne Art Dachichindel (für Kirchen), sciон занше мало брашна (баба му

tulae genus. да и по: само да види од чуда Клісање, п. Зав Клис - fpielen, ludi Каква е то били клинчорба)

genus. те саспе у ону воду и замеппе; по- кисалсе, амce, v. г. imy“. играпиипом заиште једно јаје, те и њега

ce kanca, Kliß - spielen, ludo KAHC. разбије у онај скроб, онда заките Клісити, им, v. pf. Baser pringen (mic још мало маст е оно замаси, ein klip), exsilio : Клиси лисица па онда скине с ватре и Клин изва

под кладе. ди на поле, а клинчорбу изједе. Клісница , f. Bas Bфnneifen (. 3. дев Knin, m. die Maisáhre, spica zeae : Aaj Wolfs, Fuchsed) vor Søreden , caca

ми једну врећу клипова ; продао tio prae inetu. кукурузе у клиповима.

Kancypa, f. 1) der Bergpaß, die Klissure , Кліпак, пка, m. ein polsprügel, fustis 2) поn. propr. (у Бугарској?):

(minor) ; пеглипписе клипка (с ким), „Уз Клисуру испод Качаника ein Spiel.

Клићи (говорисе и кликнути), кликKalíc, m. 1) das Hölzchen, das in dem Hem, v. pf. rufen wie die Vile, clamo nach iom benannten Spiel in die Ferne

ut dryas : geschlagen wird. 2) das Spiel selbst

. y

„Кличе вила из горе зелене игри Клису има коњ (дрво као

Клица, f. Der Reim, cymл. штап), палица (као пола шпа. Клічав, ва, во, човек, деr aufängt, па), клис (дрво мало краће од

graue Haare zu bekommen, incanesчеперка , зађељано са свечетири Клічевац, вца , т. 1) ein Berg bei Baстране) и прлица (шумнала грана). Играчи се подијеле на двије

љево. 2) ein Berg an per Drina: стране , па се валіају у штап која

„Са Кличевца од града Костура fe страна играти; онда ударе

5) Кличевац, село у Браничеву. коња у земљу, па један, од стра

Клічица , f. dim. 5. клица. не они што играју, баца клис од Кличо. т. човек који је кличав, der коња и одбија пaлнцом, а они дру

grau wird, incanescens. ги еги (од оне друге стране) чу- клобук, т. бie glаfе дев jieventen Baj. вају по далеко с трлнцама и трле

fеr, bulla aquae bullientis. (п. і. сметају клис да не иде да- клобук, т. 1) бie Rüse (Sut ppae леко, и гледају не били га како

frетре). 2) град близу Црне горе: уватили прије него падне на зем- „љута гуја Шеовић Османе љу), па одонуд погађају клисом „Из Клобука града бијелога — (с онога мјеста е падне клис) Клобўчина, г. ) augm. p. клобук. 2) дет у коња; а онај, што баца клис, Filj, coactile. чува палицом да не погоде у коња ; Клобу чић, m. dim. 9. клобук. кад који погоди у коња, или над Клокот, m. Bas Beräufф бев bеrроrа клис доfера ближе коња, него што fprudelnden Wassers, sonus aquae scaје палица дугачка, или кад га упр- turientis. ле (т. і. уваме док није пао на Клокопање, п. Сав реrѕоrgurgeIn рез земљу), онда они, што су трлили,

Wassero, scaturitio cum strepitu. дођу те играју, а ови иду пе Клокупапти, коћем, v. impf, bеrроr» прле; кад се не погоди у коња, не- sprudeln, hervorrauschen. го клис падне даље од коња него Клокочила, f. Die Pimpernuf, staphyle= што је палица дугачка, онда онај pinnata Linn.

cens.

.

ма

Клокочиков, ва, вo, von Pimperпив, Кључ, m. 1) беr СФlujjet, clavis. 2) See e staphylea pinnata.

Haken, zum Heuraufen, uncus foeno Клокочнковина, f. Зав фоlѕ per pim- extrahendo. 3) das Hervorwallende des

pernuß, liguum staphyleae pinnatae siedenden oder überhaupt sprudelnden Linn.

13 аffеrѕ: избија кључ. 4) Sie früntЕ кломпав, ва, во , уide Клемпав.

mung des Flußes, curvatura fluminis Клоннписе, имсе, т. г. impf. кога, (као н. п. код Кладова). cf. крајина

Hay yera, einen (etwas) meiden, vito. Неготинска. 5) град у Ерцеговини. Клонути, нем, v. pf, jinten, labor, Кь учаница, f. Der Liegei, pessulus. inclinor.

Кључање, в. Рав себе, 2ufmalen, Клдња, f. eine 21rt Sale für bie eleinen aestus.

23ögel (8. 8. 9Reifen) meift aus einem Кљу чао, чала, лo, ftepens, bulliens :

Kürbis gemacht, decipula avicularum. полио га кључалом водом. Клоцање, р. Bas #niefфеn, Suirren, Кључар, m. Der SefФliеffеr, claviger, frendor.

(in den Klöstern). Клоцапти, ам, v. impf.

Къучарев, ва, вo, les BefФlieffers, tnirren,

, frendo, Клоцнути, нем, v. pf. J

Кључаров,

, ва, вo, J clavigeri. Kayna, f. die Bank, scamnum. Кључарски, кa, кo, 1) 5efФlieffeen cie Клу пица , dim, p. клупа.

gen, clavigerorum. 2) adv. wie ein Ses Клупко (gen. pl, клубака), p. Ber Snaul јФliеffеr, more clavigeri. (Snaul), glomus.

Кључалник , чa, v. impf. н. п. вода, wal. Клупче, чema, n. vіdе клупко.

len, aestuo. Клучић, m, dim. p. клупко. Къучић, m, dim. 2. кључ. Кљакав, ва, вo, аn bеr раn реrfüm: Кмелi, m. Der Termann (?), hones?us melt; manu mutilus.

agricola. у сваком селу имају по Kbáko, m. ein an der Hand verstümmel. два , по при (у великим селима и ter , manu mutilus.

више) кмета : кнез се мора сЊlКъаслі, ла, пo, vidе књакав.

као са старјешинама сеосКљување, п. бав ріtеn per pene, mor- ким, договарати за свашто. sus gallinae.

Кметница, f. Die frau рев куеп, uxor Кљувати, љујем, т. impf. piden, jas kmeti. Феп, rostro tuudo, mоrdео.

Кметов, ва, во, бев кмеп, kmeti, Кљуверина, f. рђаво кљусе, Веr Baut, Кметовање , дав $metjenn, hорог cabalius. cf. курада.

kmeti. Кљук, m. pie serprüften Brauben, nyae Кметовали, пујем. у. impf. .) поcompressae.

првене вукурузе, или другу какву Кљување, оВав Ctopfen, fartura, sa. nompy, entscheiden, abschäßen, aestigipatio.

mo litem. 2) befehlen, den Herrn spics Къукапій, ам, у. impf. н. п. гуску, len : немој піи мени му кметовати.

die Gans stopfen, farcio, sagino. Кметовски, кa, кo, Ben Жmeten cigen, Koyh, m. der Schnabel, rostrum.

kmetorum. Кљуна, f. (@terr. Ber grampen), harpa- Кметски, кa, кo, 2) vidе кметовginis genus.

cKH. 2) adv. nach Kimeten Art, more Къўнаги, та, то, qefфnäbelt, rostratus.. kmeti. Кљунић, m. dim. das Sdnábelten, Kua*, Art Färbepulver für die Haare,

rostellum. Кьунуши, нем, т. pf. piten, гоѕtro Кнегиња (говоре и књeгиња), f. :) bie

Frau des Kines, uxor knezi. 2) Frauena Koycas, f. (coll.) die Pferde (als Gat: name, nomen feminae. tung), equi, jumenta.

Кнегињин, на, но, деr кнегиња, knезі Kayce, cema, m. das Pferd (die Gat: ting), equus.

Кнежев, ва, во, бев #nefen, Kuezi. . Кљусина, f. augm. . кљусе.

Кнежење, . да3 Xпев : rufen, appella

tio knczi vocabulo. Къуцало, m. per pacter, Piter, qui

cultro , ѕесаri tundit: стани ми кљу. Кнежина, f. Зав шерiеt еіnев Жnejen, iano, sagt die Mutter zum Kinde, das provincia knезі: у Србији је свака

mit dem Messer auf den Tisch hackt. наија раздијељена на неколике кне. Кљуцање, п. dim. р. нљување.

Жине, н. п. , Мачва је једна кнежиКъуцали, ам, v. dim. p. кљувати.

на ЦКабачке наије, Поцерина друга Къуцлање., п. vіdе hљуцање.

а Tавнава прећа; тако су кнежи Кљуцкапи, ам, vidе куцами.

неі Зворничке наије Јадар, РађевиКљцнуши, нем, dim. p. кљунупи. на и т. д. За владања Црнога Боо

fuci genus. .

peto, tundo. .

uxoris. .

[ocr errors]
« PreviousContinue »