Маринко, т. Тапивате, nomen viri. Марити, им, v. impf. за кога, за што, ф tümmern um etmas: не мари за то, curo. Марица, f. 1) dim. 9. Марија. 2) вода (у Косову?): „На Марицу бијелити платно „Окрећесс низ воду Марицу — Марјан, т. Hannšname, nomen viri. Марjau, m. 1) (у Србији кажу КаурсKи) der Siebzehner, numus 17 ruciferorum (Mariae imagine insignis.) 2) eine Münze von 10 Para's, numi Turcici genus. Маркић, m. dim.. Марко. te Del, bie lehte Delung: светили Маслен, на, но, femaljig, fett, pinguis pinguedine imbutus, H. H. руке. Маслени, на, но, н. п. лонац, отац., butyri. Маслењак, m. m. ј. лонац, или ћуп, der Schmalztopf, olla, in qua butyrum liquatum Маслина, f. ber Delbaum, olea. Маслинка, f. bic Dlive, olea, oliva. Масло, п. 1) дав ≡hmals, butyrum liquatum. 2) vide цицвара. 3) све је то његово масло, Beranlajfung, ille autor est: и my има његова масла; ни шо није без његова ма сла. Масница, f, eine Strieme, blauer Sleđen, viber. Масногуз, m. ber Gourmanò, liguritor, homo delicatus. Масногуз, за, зо, lederhaft, delica tius. Macm, f ) das Schmalz, geschmolzenes Sett, pinguedo liquata, t) Salbe, unguentum, adeps. 3) човек црне масти, (Farbe), atri coloris. Мастан, сна, но, fett, pinguis. Материти, им, v. impf. zu einer sa gen: mutter! saluto matren. Материца, f. bie Mutter, Bärmutter, der Mutterleib, matrix. Материце, f. pl. Празник, који сваг да пада у другу неђелу пред Божић (а у прву пред оце). Машерице су као женско крсно име: Зато је обичај у очи материца (или на материце у јутру) везати све жене, које су се мајке назвале: неке вежу за ногу без шале, a пред неке само донесу уже, или (по варошима) пантљику, или гајтан, па већ оне знаду шта је то и морају се откупљивати: орасима, сувим шљивама, јабукама, ракијом, лијепом вечером и сјутрадан Ручком. Мати, тере, f. vide мајка; жива ши је мати (i. e. bu bit glüdlid) begrüßt man den, der eben noch rest kommt um allenfalls, wenn er will, mitzufpeifen. Mamuja, m. Mathias, und Matthäus. Матијаш, m. Тапивате (son Машиja), nomen viri. Матијца, m. dim. v. Машија. Mamuna, f. 1) die Bienenkönigin, =pum dux, regina. 2) der Thalweg, me dius alveus fluminis: macedonisch, Маћедонски, ка, ко, Маћи (говорисе и макнупи), макнем, Маћисе (говоре и макнушисе), мак- Мауна, Г. діе Shote, siliqua, folliculus. Mayнabе, das Bekommen der Schoten, das Hülsen, folliculorum apparitio. Маўнашисе, насе, v. impf. н. п. гра, bülfen, Sulfen befommen, folliculos accipio. Мауница, f. dim, . мауна. May! Laut, um die Kaße zu rufen, nus vocandi felem: мац мацо мац! Маца, f. 1) һур. . мачка, das Kät. фен. 2) трава, што се њом мажу кошнице кад се рoj стреса, vide матичњак 2. 3) кад се рој ваша, или саћерује у кошницу, онда се виче: сјед мацо! сјед мацо! сјед мацо, сједо и ја. 4) (ðie Glode der Weidenblüte) das Käßchen, (floccus) iu lus. Мацаст, та, то, н. п. крава, Faßen= farbig, coloris felini. Мацење, п. дав Berfen (von ber Kase), Мацити, им, v impf. m. ј. мачка, lis mas. Мачва, f. једна кнежина наије (између планине Цера и воШабачке да Саве и Дрине). Мачва је сва равна као и Бачка, само што је зарасла у шуму. У Мачви могу бити добре свиње, говеда, коњи, а особито шеница (ниђе се у Србији не једе шеничан љеб тако у себицу, Е као у Мачви); али нема текућије вода, него људи све пију бунарску воду (осим оније села, која су поред Саве и поред Дрине). Приповиједају, да је Кнез Лазар питао Мило. ша Обилића (кад је дошао да иду на Косово): Мачвани? А он му одговорио: „Камо ши Милошу „Остали, честити кнеже, да крче и да сију шеницу" Онда Лазар pe као: "Еда Бог да, све крчили, а све Мачва у трњу лежала; а штогођ стекли, све Турцима у биједу дали" Мачва је била (до 1804 год.) најбогатија кнежина у Србији, него је ови година погажена и оплијењена. ,, Равна Мачва бијела погача Мачванин, m. einer aus der hwa. „У богатој и поносној Мачви Мачванка, f. eine aus der Matfdhwa. Мачвански (и Мачвански), ка, ко, о де Мачва. мачка. Маче, чета, n. bet junge Kater, ca- Мачица, f. dim. baš Räßen, felicula, Мачјак, m. ber Raßenbred, Roth, stercus felinum. Мачји, чја, чје, Kaßen, felinus. Мачка, f. 1) bie Raše, felis. 2) дрво криво, што стоји преко рудице (код плуга). Мачкодер, m. ber aßenfhinber, exco riator felium. Мачурина, f. vide мачешина. Маџарење, п. бев Ungrifiren, mutatio Маџарија, f. ber Kaiferbulaten, aureus Маџарина, f. augm. v. Маџар. dichar machen, facio esse Ungarum. Маџаркиња, Т. н. п. сабља, бег Un ger Gäbel, acinaces ungaricus : Маџарска, f. baš Mað[arenland, Un. „И док ми је сабље маџаркиње Маџарски, ка, ко, 1) ungrifd, ungern, Ungaria. Маџаруша, f. m. ј. шљива, діе детей= garicus. 2) adv. ungrisch, ungarice. ne blaue Zwetschke, prunum (ungari Маџарче, чета, п. Der junge Unger, cum), cf. пожешкиња. Мацун*, m. 1) bie Catwerge, electuaadolescens ungarus. Маша*, vide ватраљ. rium. 2) ein dergleichen Gericht, cibus (electuarius). Маша, f. Das Jehlen im банање - Spiel, error in ludo банање, Na Маша, т. (Рес. и Срем.) vide Машо. missio manus. Машатисе, амсе, v. r. impf. greifen, immitto manum. Mame*, f. pl. die Feuerzange, forceps. Машљиковина, f. evonymus europaeus Машо, т. (Ерц.) һур. . Марко ипо Машко. Маштрафа, f. ein Glas mit Бапођа be, poculum ansatum. Máшhene, n. das Beschmieren mit Fett, unctio. Машчина, f. 1 Машчурина, f. augm. . маст. Ма (ме)?), меа, m. (Рес. и Срем.) vide мије. Me, mich, me (acc. v. ja). Меанисање, n. vide крчмљење 1. Медак, m. Mannšname, nomen viri. Медарница, f. bie ponib, officina mellaria. Медвед, m. (Рес. и Срем.) vide међед. Медведак, шка, m. (доље преко Мораве) vide ронац 2. Медведина, 1. (Рес. и Срем.) vide међедина. Медведица, 1. (Рес. и Срем.) vide међедица. Медведник, m. (Рес. и Срем.) vide Међедник. Медведов, ва, во, (Рес. и Срем,) viде међедов. Медвеђи, ђа, ђе, (Рес. и Срем.) vide Међеђи. Медекање, п. дав Тебе Rufen, excla matio medet. Медећати, дечем, v. impf, mebet ки fen, exclamo medet. Међење, п. 1) baš Ungränjen, confinium. 2) das Begränzen, limitatio. Међер, adv, folglich, alfo, igitur, ergo: међер обила мајка родила обила јунака (cf. обил). Међити, им, v. impf. 1) angrängen. conterminus sum. 2) begränjen, hmitem pono. Међица, f. dim. 9. међа 2. Mihy, zwischen, inter. Међудневица (међу дневица), f. оне те неђеље дана, између госпође мале и велике (од 15. Августа до 8. Сетемврија), die Zeit zwischen dis beiden Frauentagen, temporis inter utrumque festum B. M. V. intervallum. Међудневички (међудневички), ка, н. п. јаја, јагоде (то жене остављају лијека ради). Мезгра, f. ber Baumfaft, succus arbo ко, ris. - Мезилски, ка, ко, 1) Фoft., cursus publici. 2) als Courier, more tabellari publici equo vecti. Мезілџија * m. vide мезулџија. Мезимац, мца, m. (у Сријему, у Бачкој и у Бан.) vide мљезинац. - Мезимица, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) vide мљезиница, Мезул, m. vide мезил. Мезулана, f. vide мезилана. Мезулски, ка, ко, vide мезиЛСКИ. Мезулџија*, m. der Wojthalter, cursus publici curator. Mej, m. cf. Me. Мејдан *, м. мјесто, ber plak, forum; - мејдан дијелити, buelliten, puguam ineo. Мекоуст, та, то, м. ј. коњ, који се боји узде, weihmäulig, equus oris mollis. Мекуша, f. јабука промрзла, или гњила крушка, weicher Apfel оде Birne, malum aut pirum mite (molle). Мекушац, шца, m. рак кад се свуче y пpоzeke, der Krebs, der sich ge= häutet hat, cancer qui cutem posuít (ideoque tenerior est). Мекшање, п. bag Stweißen, mollitio. Мекшати, ам, v. impf. ermeihen, mollio. Мекшина, f. vide мекота. Мела, f. bie liftel, viscum. На којој се лијесци нађе мела, под оном лијеском има гуја с драгим каменом на глави, или још Бог зна каково друго благо поред ње (тако приповиједају: зашто се мела ријетко налази на лијесци?). Мелез*, m. der Smitter (Mmulatte), hi brida von Menschen und Thieren. Мелем *, т. дав flafter, emplastrum. Мелица, f. dim. 9. мела. Мељ, щ. дег Sopfen, humulus lupulus Linn. Мељава, п. maš gemahlen wirò, quod molitur: нема Мељаве (говоре у Сријему, кад нема воденица шта да меље). Мељавити, нм, v. impf, (сп.) ef. по Мељавити. Мерати, ам, v. impf. щ. ј. восак, рити. Марица, f. 1) dim. 9. Марија. 2) вода (у Косову?): „На Марицу бијелити платно Окрећесе низ воду Марицу Марјан, т. Папивате, uomen viri. Марјаш, т. 1) (у Србији кажу КаурсKи) Der Siebzehner, numus 17 ruciferorum (Mariae imagine insignis.) 2) eine Münze von 10 Para's, numi Turcici genus. Маркић, m. dim. . Марко. Марта, Масан, сна, но, vide мастан. te Del, bie lette Delung: светили Маслен, на, но, fomalig, fett, pinguis. pinguedine imbutus, н. п. руке. Маслени, на, но, н. п. лонац, фта, butyri. Маслењак, т. т. j. лонац, или ћуп, ber Simalstopf, olla, in qua butyrum liquatum Маслина, f. ber Delbaum, olea. Маслинка, f. bie Dlive, olea, oliva. Масло, п. 1) дав chmals, butyrum liquatum. 2) vide цицвара. 3) све је TI1O његово масло, Beranlajjung, ille autor est: и ту има његова масла; ни шо није без његова ма сла. Máсниna, f. eine Strieme, blauer Flecken, vibex. Масногуз, m. der Gourmanò, liguritor, homo delicatus. Масногуз, за, зо, lederhaft, delica tus. Macm, f. 1) das Schmalz, geschmolzenes Sett, pinguedo liquata, t) Salbe, unguentum, adeps. 3) човек црне масти, (Farbe), atri coloris. Мастан, сна, но, fett, pinguis. Мастило, п. (у Сријему, у Бачк, и у Бан.) діe inte, atramentum. Мастити, им, v. impf. mit Bett be schmußen, pinguedine imbuo. Маmа, m. (Рес. и Срем.) vide Мало. Mamapa, f. Art Tschutura (Weingefäß), vasis vinarii genus: "Додаје му чашу и машару оборуд Mameрebe, n. die Begrüßung als Mut. ter, salutatio pro matre. Матерешина, f. augm. 9. мати. Материн, на, но, ber Mutter, ma tris. Материти, им, v. impf.u einer f gen: Rutter! saluto matrem. Материца, f. bie Mutter, Bärmutter, der Mutterleib, matrix. Материце, f. pl. Празник, који сваг да пада у другу неђелу пред Божић (а у прву пред оце). Mameрице су као женско крсно име: зато је обичај у очи материца (или на материце у јутру) везати све жене, које су се мајке назвале: неке вежу за ногу без шале, а пред неке само донесу уже, или (по варошима) пантљику, или гајтан, па већ оне знаду шта је мо и морају се откупљивати: орасима, сувим шљивама, јабукама, ракијом, лијепом вечером и сјутрадан Ручком. Мати, тере, f. vide мајка; жива ши је мати (і. е. дu bit glüdlid) begrüßt man den, der eben noch recht kommt um allenfalls, wenn er will, mitzufpeifen. Матија, m. Mathias, uno Matthäus. Матијаш, т. Тапивнаme (son Машиja), nomen viri. Матијца, m. dim. v. Матија. Машица, f. 1) bie Bienenfonigin, 2pum dux, regina. 2) der Thalweg, medius alveus fluminis: „Узела га вода на машицу Матичњак, т. 1) die Zelle der Bienenkä nigin, cellula reginae. 2) melissa officinalis Linn. (fonit qud) маца genannt. Мато, m. (Ерц.) һур.. Матија. Матор, pa, po, alt, senex (befončer von den Thieren). Mamóрaш, pшa, m. der Alte (vom Thies ren), senex; auch vom Weinberge wür de man es gebrauchen. Маторење, п. даš litern, senescentia (?) Маторина, f. (öfterr. bie 2lelte) ter, senectus. Маториши, им, v. impf. alt werden altern, senesco. Маторка, f. bie lite, 3. 28. beim Se= fügel, senex cf. маторац, Маћа, f. (у Сријему и у Бачкој говоMahaa, f. pe mмakuja) die Stiefmutter, noverca. Македонац, нца, m. дег Паседениет Macedo. Makeдониja, f. Macedonien, Macedonia. Македонка, f. діе Тасе опiern, Macedonia mulier, |