1 Маша, т. (Рес. и Срем.) vide MМашо. missio manus. Машатисе, аmce, v. r. impf. greifen, Машљиковина, f. evonymus europaeus Машо, m. (Ерц.) hyp. v. Марко und Машко. Маштрафа, f. ein Glas mit Handhabe, poculum ansatum. Машћење, п. das Beschmieren mit Fett, unctio. Машчина, f. 1 мије. Меден, на, но, Honig, mellitus. Медењак, т. 1) т. д. прстен, він gelber Ring von Bronze, anulus aeneus. 2) медењаци, Honigkuchen, placentae mellitae. Медет*! Ausruf eines sterbenden Tür vide„Прде медо побјегосмо; Mè, mich, me (acc. v. ja). Меанџијски, ка, ко, І ски. (нама), vide међу. Медарница, f. die Honigstube, officina mellaria. Медвед, m. (Рес. и Срем.) vide ме ђед. Медведак, тка, т. (доље преко Мо- Медведина, f. (Рес. и Срем.) vide ме- Медведица, f. (Рес. и Срем.) vide ме ђедица. Медведник, т. (Рес. и Срем.) vide Медведов, ва, во, (Рес. и Срем.) vi- Медвеђи, ђа, ђе, (Рес. и Срем.) vide excla Медекати, дечем, v. impf, medet rus fen, exclamo medet. mes. 2) das Gebüsch, fruticetum: „Епто мајко из међе међеда Међед, т. (Ерц.) der Bår, ursus. Међедина. 1. (Ерц.) 1) die Bärenhout pollis ursina, 2) augm. v. међед Међедица, f. (Ерц.) vide мечка. Међедник, m. Berg in Serbien (use ђу Ваљевске и Ужичке наије). Међедов, ва, во, (Ерц.) Báren Међеђи, ђа, ђе, (Ерц.) Bärens, urs ursi. nus. Међење, п. 1) das Angränzen, coul nium. 2) das Begränzen, limitatio Међep, adv. folglich, also, igitur, erg међер обила мајка родила обам јунака (cf. обил). Међиши, им, v. impf. 1) angrang conterminus sum, 2) begränzen, tem pono. Међица, f. dim. v. међа 2. неђеље дана, Међудневица (међу дневица), конет beiden Frauentagen, temporis inter піде, в Међудневички (међудневички), eb sterbent cae mens ris. Мезе*, зета, n. der Zubiß, das Zubei- beris: 1. Меси „А лијевом мезе му додаје и мопа» Мезево, д. Медији „Па не иди бијелу Будиму, mul comedo. медить Мезил*, m, die reitende Post, tabellapl. nes rius publicus equester. Бу сей Мезилана *, f. das Posthaus, domus cursus publici. о Бога Мезилски, ка, ко, 1) Post, cursus mehed publici. 2) als Courier, more tabellari басма, publici equo vecti. смо; Мезгілџија, m. vide мезулџија. , Мезимац, мца, т. (у Сријему, у Бачкој и у Бан.) vide мљезинац. 5, Мезимица, f. (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) vide мљезиница, ги Мезул, m. vide мезил. мен Мезулана, f. vide мезилана, Мезулски, ка, ко, vide мезилски. m. der Posßhalter, еве Мезулџија*, 10 publici curator. Mej, m. cf. mê. cursus Мејдан *, м. мјесто, der Plak, forum; мејдан дијелиши, duelliren, pugnam Firineo. Мејданџија, т. der Kämpfer, pugnator. Мек (соmр. мекши), ка, Ro, vide ме Мекшина, f. vide мекота. Мела, 1. die Mistel, viscum. На којој се лијесци нађе мела, под оном лијеском има гуја с драгим каменом на глави, или још Бог зна каково друго благо поред ње (тако приповиједају: зашто се мела ријетко налази на лијесци?). Мелез, т. der Zwitter (Mulatte), hibrida von Menschen und Thieren. Мелем, т. дas Pflaster, emplastrum. Мелица, f. dim. v. мела. Мељ, m. der Hopfen, humulus lupulus Linn. Мељава, п. was gemahlen wird, quod molitur: нема мељаве (говоре у Сријему, кад нема воденица шта да меље). Мељавити, нм, v. impf. (cm.) cf. по Мељевина, f. die Hopfenstaude, frutex „Убила га мемла од камена Mena, f. das Blöcken der Lämmer, ba- Мена, f. (Рес. и Срем.) vide мијена. кан. мељавици. њање. cerae. Мерати, ам, v. impf. m.ј. восак, рење. Мериши, им, (Рес. и Срем.) vide мје рипти. sebalg, follis. cf. мије. minae. Mannsname, nomen viri. Маринко, Мариши, им, v. impf. за кога, за што, sich kümmern um etwas: нема ри за то, curo. Марица, f. 1) dim. v. Марија. 2) вода (у Косову?): „На Марицу бијелити платно „Окрећесе низ воду Марицу — Марјан, т. Manusname, nomen viri. Марјаш, т. 1) (у Србији кажу Каур ски) der Siebzehner, numus 17 oruciferorum (Mariae imagine insignis.) 2) eine Münze von 10 Para's, numi Turcici genus. Маркић, m. dim. v. Марко. Марко, т. Marx, Marcus. Mapma, f. Frauenname, nomen feminae. Мартин, m. Martin, der gewöhnliche Name des Tanzbären, Martinus (ita saltare edoctum): дед' vocant ursum поиграј мој мартине! Масан, сна, но, vide мастан. Масла (gen. масала), п. pl. das geweih. te Del, die letzte Delung: светили (свјештали) му масла. Маслен, на, но, schmalzig, fett, pinguis. pinguedine imbutus, н. п. руке. Маслени, на, но, н. п. лонац, Schmalz-, butyri. Маслењак, m. m. j. лонац, или ћуп, Маслина, f. der Delbaum, olea. сла. његова Масница, f. eine Strieme, blauer Flecken, vibex. Масногуз, т. der Gourmand, liguritor, homo delicatus. Масногуз, за, 30, leckerhaft, delica tus. Macm, f. 1) das Schmalz, geschmolzenes „Додаје му чашу и машару Матерење, п. die Begrüßung als Mut: Македо ter, salutatio pro matre. Матерешина, f. augm. v. маши. Maтерин, на, но, der Mutter, ma tris. maced v. pf. Макија немс ham Материти, им, v. impf. zu einer sas Mahue Мати, тере, f. vide мајка; жива Матија, m. Mathias, und Matthäus Маторійна, f. (österr. die Aelte) das Ms C und 15. Мауница, f. dim. v. мауна. May! Laut, um die Kaze zu rufen, sonus vocandi felem: мац мацо мац! Máца, f. 1) hyp. у. мачка, дав Käßchen. 2) трава, што се њом мажу кошнице кад се poj cmpeca, vide матичњак 2. 3) кад се рој вата, саћерује у кошницу, онда Виче: сјед мацо! сјед мацо! сјед мацо, сједо и ја. 4) (die Flocke der Weidenblüte) das Kätzchen, (floccus) iulus. Или ce те (Мацаст, та, то, н. п. крава, kaken= farbig, coloris felini. Нать Мацење, п. das Werfen (von der Kake), сегда Мациши, им, v. impf. m. j. мачка, elle der B . крава мацаста. m. das Schwert, ensis. Берет Мачад, f. coll.) vide мачићи. као: „Еда Бог да, све крчили, а све Маче, чета, п. der junge Kater, ca- Мачица, f. dim. das Kaschen, felicula, Мачјак, m. der Kakendreck, Koth, stercus felinum. Мачји, чја, чје, Kaken, felinus. Мачка, f. 1) die Kase, felis. 2) дрво криво, што стоји преко рудице (код плуга). Мачкодер, m. der Kazenschinder, exco riator felium. Маџарење, п. des Ungrisiren, mutatio in Ungarum. Маџарија, f. der Kaiserdukaten, aureus Маџарија f. (coll.) (das Gemoger?) die v. impf. zum Ma Мачак, чка, m. der Kater, catus, fe- Маџарица, f. die Madjarin (Ungerinn) ere is mas. Altern Ungara. Мачва, f. једна кнежина Шабачке Маџаркиња, 1. н. п. сабља, der Une наије (између планине Цера и вода Саве и Дрине). Мачва је сва рава на као и Бачка, само што је забіс расла у шуму. У Мачви могу бити добре свиње, говеда, коњи, а особито шеница (ниђе се у Србији не једе шеничан љеб тако у себицу, lf By Kaо у Мачви); али нема текућије во impf. atv аторал уку ger Säbel, acinaces ungaricus: „И док ми је сабље маџаркиње Маџарска, f. das Madscharenland, Ungern, Ungaria. Маџарски, ка, ко, 1) ungrisch, ungaricus. 2) adv. ungrisch, ungarice. Маџаруша, f. m. j. шљива, діе детейne blaue Zwetschke, prunum (ungari cum), cf. пожешкиња. да, него људи све пију бунарску 6215 воду (осим оније села, која су поред Маџарче, чета, a) dit Ес Саве и поред Дрине). Приповиједа1. В Койлића (кад је дошао да donien, Mark Мачвани?» А он му одговорио: ју, да је Кнез Лазар питао Мило. 11. der junge Unger!, adolescens ungarus. Маџун", т. 1) die Latwerge, electuarium. 2) ein dergleichen Gericht, ci. bus (electuarius). Маша*, vide ватрал. Маша, f. das Fehlen im банање - Spiel, error in ludo банање. Na 391 Маш Мед Мед Meb 392 Маша, т. (Рес. и Срем.) vide Машо. Машала*, f. die Fackel, fax. Машање, п. das Greifen in etwas, im missio manus. Машатисе, аmce, v. r. impf. greifen, immitto manum. Маше*, f. pl. die Feuerzange, forceps. Машимисе, имсе, v. r. pf. hineingrei= fen, manum immitto. Машице, f. pl. dim. v. маше. Машљиковина, f. evonymus europaeus Машо, m. (Еpu.) hyp. v. Mарко und Машко. Маштрафа, f. ein Glas mit Handhabe, poculum ansatum. Машћење, п. das Beschmieren mit Fett, unctio. f. Машинана, f. aug. v. маст. Ме (меј?), меа, т. (Рес. и Срем.) мије. Меден, на, но, Honig, mellitus. neus. Медеm*! Ausruf eines sterbenden Türe beiden utramqu Мђудне БО, Н остав Мезгра, ris. Мезе, fen, q beris: А лије зево, Да не ken, exclamatio turcae morientis. Медија, f. Medina (?), Medina: „Кад устане кука и мотика, „Биће Турком по Медији мука Медиши, им, v. impf. mit Honig vers Bek süssen, condio melle, mellio. Медий, на, но, honigsüß, mellitus: „Капетане моја медна уста Медљање, п. das Versussen mit Ho nig, mellitio. Медљаши, ам, vide медипи. Медњаци, њака, m. pl. поток и бр. T Бада nus pu до у Јадру, између села Тришића зана „Од Медњака те до Копривњака - vide,„Прде медо побјегосмо; Mè, mich, me (acc. v. ja). Меанџијски, ка, ко, І ски. (нама), vide међу. Медак, т. Mannsname, nomen viri. Медар, т. der Honighändler, mella Медведак, тка, ш. (доље преко Мо- Медведина, f. (Рес. и Срем.) vide ме- Медведица, f. (Рес. и Срем.) vide ме- Медведник, т. (Рес. и Срем.) vide Медведов, ва, во, (Рес. и Срем.) vi- Медвеђи, ђа, ђе, (Рес. и Срем.) vide међеђи. Медскање, п. дав Medet - Rufen, excla Cursus LACKI publici tablici M Бан. „С вечера ме вином умивале, „У по ноћи слатком медовином Медоња, т. Паme für einen Ochsen, nomen bovis (an den међед denkend?). ас Медуља, f. Kuhname, nomen vaccae. Meha, f. 1) die Grenze, terminus, limes. 2) das Gebüsch, fruticetum: „Епто мајко из међе међеда Међед, т. (Еρπ.) der Bär, ursus. Међедина. 1. (Ерц.) 1) die Bärenhaut pollis ursina, 2) augm. v. међед. Међедица, f. (Ерц.) vide мечка. Међедник, m. Berg in Serbien (uste ђу Ваљевске и Ужичке наије). Међедов, ва, во, (Ерц.) Bären, Мђица, f. dim. v. међа 2. Mahy, zwischen, inter. Међудневица (међу дневица), в.оне три неђеље дана, између госпође мале и велике (од 15. Августа до 8. Сер шемврија), die Zeit zwischen de |