Page images
PDF
EPUB

1

Маша, т. (Рес. и Срем.) vide MМашо.
Машала*, f. die Fackel, fax.
Машање, п. das Greifen in etwas, im-

missio manus.

Машатисе, аmce, v. r. impf. greifen,
immitto manum.
Маше*, f. pl. die Feuerzange, forceps.
Машимисе, имсе, v. r. pf. hineingreis
fen, manum immitto.
Машице, f. pl. dim. v. Maше.
Машко, т. Mannsname, nomen viri.
Машлија, f. (у Сријему, у Бачк. и у
Бан.) die Masche, macula, nodus.
Машљиков, ва, во, von evonymus eu-
ropaeus Linn.

Машљиковина, f. evonymus europaeus
Linn.

Машо, m. (Ерц.) hyp. v. Марко und

Машко.

Маштрафа, f. ein Glas mit Handhabe, poculum ansatum.

Машћење, п. das Beschmieren mit Fett,

unctio.

Машчина, f. 1
Машчурина, f. augm. v. маст.
Ме (меј?), меа, т. (Рес. и Срем.)

мије.

[blocks in formation]

Меден, на, но, Honig, mellitus. Медењак, т. 1) т. д. прстен, він gelber Ring von Bronze, anulus aeneus. 2) медењаци, Honigkuchen, placentae mellitae.

Медет*! Ausruf eines sterbenden Tür
ken, exclamatio turcae morientis.
Медија, f. Medina (?), Medina:
„Кад устане кука и мотика,
„Биће Турком по Медији мука -
Медити, им, v. impf. mit Honig vers
süssen, condio melle, mellio.
Медий, на, но, honigsüß, mellitus:
„Капетане моја медна уста
Медљање, п. das Verfüssen mit Ho
nig, mellitio.
Медљати, ам, vide медии.
Медњаци, њака, m. pl. полок и бр.
до у Јадру, између села Тришића
и Клубаца:
„Од Медњака те до Копривњака-
Медо, m. hyd. von међед:
„Сити бисмо и још бисмо,

vide„Прде медо побјегосмо;
„Да бијау стари
„У гаће би срали.
Медовина, f. der Meth, mulsum: cam
ко као медовина;
„С вечера ме вином умивале,
„У по ноћи слатком медовином -
Медоња, т. Name für einen Obsen,
denkend?
nomen bovis (an den међед
Медуља, f. Kuhname, nomen vaccae,
Meha, f. 1) die Grenze, terminus, lie

Mè, mich, me (acc. v. ja).
Меана*, f. vide крчма.
Меанисање, n. vide крчмљење г.
Меанисати, нишем, vide крчмиши 1.
Меанџија, m. vide крчмар.
Меанџијин, на, но, vide крчмаров.
Меанџијнски, ка, ко, vide крчмар-

Меанџијски, ка, ко, І ски.
Мегдан, m. vide мејдан.
Мегданција, m. vide мејданџија.
Мед, т. 1) der Honig, mel. 2) мед

(нама), vide међу.
Медак, т. Mannsname, nomen viri.
Медар, m. der Honighändler, mella-
rius.

Медарница, f. die Honigstube, officina

mellaria.

Медвед, m. (Рес. и Срем.) vide ме ђед.

Медведак, тка, т. (доље преко Мо-
раве) vide ронац 2.

Медведина, f. (Рес. и Срем.) vide ме-
Бедина.

Медведица, f. (Рес. и Срем.) vide ме

ђедица.

Медведник, т. (Рес. и Срем.) vide
Међедник.

Медведов, ва, во, (Рес. и Срем.) vi-
de међедов.

Медвеђи, ђа, ђе, (Рес. и Срем.) vide
међеђи.
Медекање, п. das Medet - Rufen,
matio medet.

excla

Медекати, дечем, v. impf, medet rus fen, exclamo medet.

mes. 2) das Gebüsch, fruticetum: „Епто мајко из међе међеда Међед, т. (Ерц.) der Bår, ursus. Међедина. 1. (Ерц.) 1) die Bärenhout pollis ursina, 2) augm. v. међед Међедица, f. (Ерц.) vide мечка. Међедник, m. Berg in Serbien (use ђу Ваљевске и Ужичке наије). Међедов, ва, во, (Ерц.) Báren Међеђи, ђа, ђе, (Ерц.) Bärens, urs

ursi.

nus.

Међење, п. 1) das Angränzen, coul nium. 2) das Begränzen, limitatio Међep, adv. folglich, also, igitur, erg међер обила мајка родила обам

јунака (cf. обил).

Међиши, им, v. impf. 1) angrang conterminus sum, 2) begränzen,

tem pono.

Међица, f. dim. v. међа 2.
Mehy, zwischen, inter.

неђеље дана,

Међудневица (међу дневица), конет
између госпође мале дар
шемврија), die Beit zwischen
и велике (од 15. Августа до 8. Car

[merged small][ocr errors]

beiden Frauentagen, temporis inter
utrumque festum B. M. V. intervallum.
ка,
ко, н. п. јаја, јагоде (то жене

піде, в Међудневички (међудневички),
1. при остављају лијека ради).
Bronze, a Мезгра, f. der Baumsast, succus arbo-
Honig's

eb sterbent

cae mens

ris.

Мезе*, зета, n. der Zubiß, das Zubei-
ßen, quod comeditur, posteaquam bi-

beris:

1. Меси „А лијевом мезе му додаје и мопа» Мезево, д.

Медији „Па не иди бијелу Будиму,
1. „Већ ти ајде на Мезево равно
-, mel. „На Трутину на воду студену
ідрик, во „Када дођеш у поље Мезево,
дна „Живо пређи у Голеш планину -
Зегрира Мезетити, им, v. impf. zubeißen, si-

mul comedo.

медить Мезил*, m, die reitende Post, tabellapl. nes rius publicus equester.

Бу сей Мезилана *, f. das Posthaus, domus

cursus publici.

о Бога Мезилски, ка, ко, 1) Post, cursus mehed publici. 2) als Courier, more tabellari

басма,

publici equo vecti.

смо; Мезгілџија, m. vide мезулџија.

,

Мезимац, мца, т. (у Сријему, у Бачкој и у Бан.) vide мљезинац.

5, Мезимица, f. (у Сријему, у Бачк. и

у Бан.) vide мљезиница,

ги Мезул, m. vide мезил.

мен Мезулана, f. vide мезилана,

Мезулски, ка, ко, vide мезилски.

m. der Posßhalter,

еве Мезулџија*, 10 publici curator.

Mej, m. cf. mê.

cursus

Мејдан *, м. мјесто, der Plak, forum; мејдан дијелиши, duelliren, pugnam

Firineo.

Мејданџија, т. der Kämpfer, pugnator. Мек (соmр. мекши), ка, Ro, vide ме

[blocks in formation]

Мекшина, f. vide мекота. Мела, 1. die Mistel, viscum. На којој се лијесци нађе мела, под оном лијеском има гуја с драгим каменом на глави, или још Бог зна каково друго благо поред ње (тако приповиједају: зашто се мела ријетко налази на лијесци?). Мелез, т. der Zwitter (Mulatte), hibrida von Menschen und Thieren. Мелем, т. дas Pflaster, emplastrum. Мелица, f. dim. v. мела. Мељ, m. der Hopfen, humulus lupulus Linn.

Мељава, п. was gemahlen wird, quod molitur: нема мељаве (говоре у Сријему, кад нема воденица шта да меље).

Мељавити, нм, v. impf. (cm.) cf. по

Мељевина, f. die Hopfenstaude, frutex
humuli lupali Linn.
Мељиво, п. vide мељава.
Мемла*, f. (cm.):

„Убила га мемла од камена

Mena, f. das Blöcken der Lämmer, ba- Мена, f. (Рес. и Срем.) vide мијена.

кан.

[blocks in formation]

мељавици.

њање.

cerae.

Мерати, ам, v. impf. m.ј. восак,
Wachs zichen, duco ceram.
Мердивене *, f. pl. die Leiter, scala.
Мерење, п. (Рес. и Срем.) vide мje-

рење.

Мериши, им, (Рес. и Срем.) vide мје рипти.

sebalg, follis. cf. мије.
Мера, f. (Рес. и Срем.) vide мјера.
Mépa, f. hyp. v. мерица.
Мерање, n. das Wachs ziehen, ductus

[merged small][merged small][ocr errors][merged small][merged small]

minae. Mannsname, nomen viri. Маринко, Мариши, им, v. impf. за кога, за што, sich kümmern um etwas: нема

ри за то, curo.

Марица, f. 1) dim. v. Марија. 2) вода (у Косову?):

„На Марицу бијелити платно „Окрећесе низ воду Марицу — Марјан, т. Manusname, nomen viri. Марјаш, т. 1) (у Србији кажу Каур

ски) der Siebzehner, numus 17 oruciferorum (Mariae imagine insignis.) 2) eine Münze von 10 Para's, numi Turcici genus. Маркић, m. dim. v. Марко. Марко, т. Marx, Marcus. Mapma, f. Frauenname, nomen feminae. Мартин, m. Martin, der gewöhnliche Name des Tanzbären, Martinus (ita saltare edoctum): дед'

vocant ursum

поиграј мој мартине! Масан, сна, но, vide мастан. Масла (gen. масала), п. pl. das geweih. te Del, die letzte Delung: светили (свјештали) му масла.

Маслен, на, но, schmalzig, fett, pinguis. pinguedine imbutus, н. п. руке. Маслени, на, но, н. п. лонац, Schmalz-, butyri.

Маслењак, m. m. j. лонац, или ћуп,
der Schmalztopf, olla, in qua butyrum
liquatum

Маслина, f. der Delbaum, olea.
Маслинка, f. die Olive, olea, oliva.
Масло, п. 1) das Schmals, butyrum li-
quatum. 2) vide цицвара. 3) све је
по његово масло, Beranlossung,
ille autor est: и му има
масла; ни то није без његова ма-

сла.

његова

Масница, f. eine Strieme, blauer Flecken,

vibex.

Масногуз, т. der Gourmand, liguritor, homo delicatus.

Масногуз, за, 30, leckerhaft, delica

tus.

Macm, f. 1) das Schmalz, geschmolzenes
Fett, pinguedo liquata.t) Salbe, unguen-
tom, adeps. 3) човек црне маслін,
(Farbe), atri coloris.
Мастан, сна, но, fett, pinguis.
Мастило, п. (у Сријему, у Бачк. и у
Бан.) die Tinte, atramentum.
Мастити, им, v. impf. mit Jett be.
Schmusen, pinguedine imbuo.
Máma, m. (Peс. и Срем.) vide Mamo.
Матара, f. Art Tichutura (Weingefäß),
vasis vinarii genus:

„Додаје му чашу и машару

Матерење, п. die Begrüßung als Mut: Македо

ter, salutatio pro matre. Матерешина, f. augm. v. маши. Maтерин, на, но, der Mutter, ma

tris.

maced

v. pf. Макија

немс

[ocr errors]

ham

Материти, им, v. impf. zu einer sas Mahue
gen: Mutter! saluto matrem.
Материца, f. die Mutter, Bärmutter, ak,
der Mutterleib, matrix,
Материце, f. pl. Празник, који сваг- Макат
да пада у другу неђелу пред Бо-Вану
жић (а у прву пред оце). Мате- ten,
рице су као женско крсно име: Дина,
зато је обичај у очи материца (или нат
на материце у јутру) везати све 155
жене, које су се мајке назвале: нал
неке вежу за ногу без шале, аn
пред неке само донесу уже, или
(по варошима) пантљику, или гај-
тан, па већ оне знаду шта је то,
и морају се откупљивати: орасима, в о
сувим шљивама, јабукама, раки-а
јом, лијепом вечером и сјутрадан се
Ручком.

[ocr errors]

Мати, тере, f. vide мајка; жива
ти је мати (i. e. du bist glücklie)
begrüßt man den, der eben noch recht te
kommt um allenfalls, wenn er wil, ge
mitzuspeisen.

[ocr errors]

Матија, m. Mathias, und Matthäus
Матијаш, т. Mannsname (von Mamи-м
ja), nomen viri.
Малијца, m. dim. v. Mатија.
Мапица, f. 1) die Bienenkönigin,
pum dux, regina. 2) der Thalweg, me-
dius alveus fluminis:
„Узела га вода на машицу
Матичњак, т. 1) die Zelle der Bienenké
nigin, cellula reginae. 2) melissa offici-
nalis Linn. (sonst auch mana genannt).
Μάιο, m. (Εριπ.) hyp. v. Матија.
Μάπιορ, ρα, po, alt, senex (besonders
von den Thieren).
Маторац, рца, m. der Alte (vom Thie
ren), senex; auch vom Weinberge würs
de man es gebrauchen.
Маторење, п. das Altern, senescen-
tia (?)

Маторійна, f. (österr. die Aelte) das Ms

[blocks in formation]

C

[blocks in formation]

und

15. Мауница, f. dim. v. мауна.

[ocr errors][merged small]

May! Laut, um die Kaze zu rufen, sonus vocandi felem: мац мацо мац! Máца, f. 1) hyp. у. мачка, дав Käßchen. 2) трава, што се њом мажу кошнице кад се poj cmpeca, vide матичњак 2. 3) кад се рој вата, саћерује у кошницу, онда Виче: сјед мацо! сјед мацо! сјед мацо, сједо и ја. 4) (die Flocke der Weidenblüte) das Kätzchen, (floccus) iulus.

Или

ce

те (Мацаст, та, то, н. п. крава, kaken= farbig, coloris felini.

Нать Мацење, п. das Werfen (von der Kake),
lentni partus felis.

сегда Мациши, им, v. impf. m. j. мачка,
Junge werfen (von der Kaze), pario.
матици- Мацитисе, цисе, v. impf. m. j. мач-
Ka, werfen (von der Kake), pario.
2) шел Мацоња, т. во мацаст
умата Мацуља, f.
2. К Мач.

elle der B

.

крава мацаста.

m. das Schwert, ensis. Берет Мачад, f. coll.) vide мачићи.

као: „Еда Бог да, све крчили, а све
Мачва у трњу лежала; а штогон
стекли, све Турцима у биједу да-
ли" Мачва је била (до 1804 год.) нај
богатија кнежина у Србији, него је
ови година погажена и оплијењена.
„Равна Мачва бијела погача ----
„У богатој и поносној Мачви
Мачванин, m. einer aus der Matschwa.
Мачванка, f. eine aus der Matschwa.
Мачвански (и Мачвански), ка, ко,
von der Мачва.

Маче, чета, п. der junge Kater, ca-
tulus felinus.
Мачетина, f. augm. v. мачка.
Мачина, f. augm. v. мач.
Мачићи, m. pf. (coll.) die Jungen der
Kaze, catuli felini.

Мачица, f. dim. das Kaschen, felicula,
felis parva.

Мачјак, m. der Kakendreck, Koth, stercus felinum.

Мачји, чја, чје, Kaken, felinus. Мачка, f. 1) die Kase, felis. 2) дрво криво, што стоји преко рудице (код плуга).

Мачкодер, m. der Kazenschinder, exco

riator felium.

[blocks in formation]

Маџарење, п. des Ungrisiren, mutatio in Ungarum.

Маџарија, f. der Kaiserdukaten, aureus
ungaricus.

Маџарија f. (coll.) (das Gemoger?) die
Madjaren, Ungari.
Маџарина, f. augm. v. Маџар.
Маџарити, им,
dichar machen, facio esse Ungarum.
Маџаришисе, имсе, v. r. impf. sich vers
ungern, abire in Ungarum.

v. impf. zum Ma

Мачак, чка, m. der Kater, catus, fe- Маџарица, f. die Madjarin (Ungerinn) ere is mas.

[ocr errors]

Altern

Ungara.

Мачва, f. једна кнежина Шабачке Маџаркиња, 1. н. п. сабља, der Une

наије (између планине Цера и вода Саве и Дрине). Мачва је сва рава на као и Бачка, само што је забіс расла у шуму. У Мачви могу бити добре свиње, говеда, коњи, а особито шеница (ниђе се у Србији не једе шеничан љеб тако у себицу, lf By Kaо у Мачви); али нема текућије во

impf. atv

аторал

уку

ger Säbel, acinaces ungaricus:

„И док ми је сабље маџаркиње Маџарска, f. das Madscharenland, Ungern, Ungaria. Маџарски, ка, ко, 1) ungrisch, ungaricus. 2) adv. ungrisch, ungarice. Маџаруша, f. m. j. шљива, діе детейne blaue Zwetschke, prunum (ungari cum), cf. пожешкиња.

да, него људи све пију бунарску 6215 воду (осим оније села, која су поред Маџарче, чета,

a) dit Ес Саве и поред Дрине). Приповиједа1. В Койлића (кад је дошао да donien, Mark Мачвани?» А он му одговорио:

ју, да је Кнез Лазар питао Мило.

[blocks in formation]

11.

der junge Unger!,

adolescens ungarus. Маџун", т. 1) die Latwerge, electuarium. 2) ein dergleichen Gericht, ci. bus (electuarius). Маша*, vide ватрал. Маша, f. das Fehlen im банање - Spiel, error in ludo банање.

Na

391

Маш

Мед

Мед

Meb 392

Маша, т. (Рес. и Срем.) vide Машо. Машала*, f. die Fackel, fax.

Машање, п. das Greifen in etwas, im

missio manus.

Машатисе, аmce, v. r. impf. greifen, immitto manum.

Маше*, f. pl. die Feuerzange, forceps. Машимисе, имсе, v. r. pf. hineingrei= fen, manum immitto.

Машице, f. pl. dim. v. маше.
Машко, т. Mannsname, nomen viri.
Машлија, f. (y Сријему, у Бачк. и у
Бан.) діе Маche, macula, nodus.
Машљиков, ва, вo, von evonymus eu-
ropaeus Linn.

Машљиковина, f. evonymus europaeus
Linn.

Машо, m. (Еpu.) hyp. v. Mарко und

Машко.

Маштрафа, f. ein Glas mit Handhabe, poculum ansatum.

Машћење, п. das Beschmieren mit Fett, unctio.

f.

Машинана, f. aug. v. маст. Ме (меј?), меа, т. (Рес. и Срем.) мије.

[blocks in formation]

Меден, на, но, Honig, mellitus.
Медењак, т. 1) m. j. прстен, ein
gelber Ring von Bronze, anulus ae-
2) медењаци, Honigkuchen, pla-
centae mellitae.

neus.

Медеm*! Ausruf eines sterbenden Türe

beiden

utramqu Мђудне

БО, Н остав

Мезгра,

ris.

Мезе, fen, q beris:

А лије

зево, Да не

ken, exclamatio turcae morientis. Медија, f. Medina (?), Medina: „Кад устане кука и мотика, „Биће Турком по Медији мука Медиши, им, v. impf. mit Honig vers Bek süssen, condio melle, mellio. Медий, на, но, honigsüß, mellitus: „Капетане моја медна уста Медљање, п. das Versussen mit Ho nig, mellitio. Медљаши, ам, vide медипи. Медњаци, њака, m. pl. поток и бр.

T Бада

[ocr errors]
[ocr errors]

nus pu

до у Јадру, између села Тришића зана
и Клубаца:

„Од Медњака те до Копривњака -
Медо, m. hyd. von међед:
„Сити бисмо и још бисмо,

vide,„Прде медо побјегосмо;
„Да бијау стари
„У гаће би срали.
Медовина, f. der Meth, mulsum: cam
ко као медовина;

Mè, mich, me (acc. v. ja).
Меана*, f. vide крчма.
Меанисање, n. vide крчмљење г.
Меанисати, нишем, vide крчмиши 1.
Меанџија*, m. vide крчмар.
Меанџијин, на, но, vide крчмаров.
Меанџајнски, ка, ко, vide крчмар-

Меанџијски, ка, ко, І ски.
Мегдан, m. vide мејдан.
Мегданција, m. vide мејданџија.
Мед, m. 1) der Honig, mel. 2) мед

(нама), vide међу. Медак, т. Mannsname, nomen viri. Медар, т. der Honighändler, mella

[blocks in formation]

Медведак, тка, ш. (доље преко Мо-
раве) vide ронац 2.

Медведина, f. (Рес. и Срем.) vide ме-
Бедина.

Медведица, f. (Рес. и Срем.) vide ме-
ђедица.

Медведник, т. (Рес. и Срем.) vide
Међедник.

Медведов, ва, во, (Рес. и Срем.) vi-
de међедов.

Медвеђи, ђа, ђе, (Рес. и Срем.) vide међеђи.

Медскање, п. дав Medet - Rufen, excla

[blocks in formation]

Cursus

LACKI

publici

tablici

[ocr errors]

M

Бан.

[merged small][ocr errors]

„С вечера ме вином умивале, „У по ноћи слатком медовином Медоња, т. Паme für einen Ochsen, nomen bovis (an den међед denkend?). ас Медуља, f. Kuhname, nomen vaccae. Meha, f. 1) die Grenze, terminus, limes. 2) das Gebüsch, fruticetum: „Епто мајко из међе међеда Међед, т. (Еρπ.) der Bär, ursus. Међедина. 1. (Ерц.) 1) die Bärenhaut pollis ursina, 2) augm. v. међед. Међедица, f. (Ерц.) vide мечка. Међедник, m. Berg in Serbien (uste ђу Ваљевске и Ужичке наије). Међедов, ва, во, (Ерц.) Bären,

[blocks in formation]

Мђица, f. dim. v. међа 2. Mahy, zwischen, inter. Међудневица (међу дневица), в.оне три неђеље дана, између госпође мале и велике (од 15. Августа до 8. Сер шемврија), die Zeit zwischen de

« PreviousContinue »