Осредњи, ња, ње, mittelmäßig, mediucris: ,, Кнезовима аше поклањајте, ..Кметовима осредње парипе Остава, f. Die Sinterlage (Jas Depot), depositum: дао на оставу; оставе ајдучке. ставиши; им, v. vf. 1) aufheben, vers wahren, custodio, repono. 2) lassen, mitto. 3) daher бpaдy -, den Bart wachsen lassen, promittere barbam. Оставилисе, имсе vide остану , мисе. Остављање, n. 1) bas ufßeben, custoditio. 2) das Lassen, relictio. 3) 6paде, Dеr lange Bart, promissio barbae. Остављати, ам, v. impf. 1) vermah= ren, repono. 2) lajjen, mitto, relinquo. 3) (das Haar, den Bart, den Schnurs bart) madfen [affen, promitto barbam. Остајање, n. Das Bleiben, perman S10. - Остајали, јем, v. impf. 1) serbIciben, maueo. 2) zurückbleiben, remaneo, Остајами, мојим, v. р. н. п. лазаре, на зими, aushalten, verbleiben, per maneo. Остали, ла, ло, übtig, reliquus. - Османак, нка, m. Da3 23erbleiben, mansio: срећан ти пут, а мени добар османак. Османути, нем, vide остати. Османутисе, немсе, v. г. pf. чега etwas bleiben laffen, mitto, non cura: „Османисе Мујо четовања, „Чемогања и ашиковања -- Остарети, рим, v pf. (Pec:)) altern, v. (Рес.)) pf. (Срем.) Остарјеши, рим, v... (Ерц.) деп,con sencsco. در Оспатак, тка, m. 1) bas Ueberbleib. fel, reliquia. 2) Sie uebriggebliebenen, relicti (post mortem): да Бог да осмамку живот и здравље. Осмати (говори се и османути), а нем, v. pf. 1) blciben, maneo, permaneo. 2) од болести, genefen, servari e morbo. 3) од кога, zurü bleiben hinter mem: није остао од ђавола, relinqui, deterior sum. Ocmɛe, f. pl. der Dreyzack (der Fischer), tridens. Ocmaшme, n. der Stiel des Dreyzacks, manubrium tridentis. Осмипсами, ам (осмипшем?), v. pf. in Milaun fieven, coquo in alumine, imbuo alumine. Ocmo, m. hyp. v. Остоја. Ocmoja, m. Mannsname, nomen viri, Острвимисе, имce, v. r. pf. ein Has zu 'freffen belommen (von Sunоси), саdaver nancisci. Осуђивати (одсуђивати), ђујем, к impf. aburtheilen, judicium fero. Осужњишисе, имсе, v. г. pf. ein Se. fangener werden, ins Gefängniß koms men, in vincula conjici. Осукаши (одсуками), учем, v. pf. a drehen, abwinden, retorqueo, devolvo. Осукивање (одсукивање), n. bas 26. 𐐨rehen, retorsio, devolutio. Осукивати (одсукивати), кујем, v. impf. abvrehen, retorquec. Осурими, им, v. pf. blag farben, colore pallido imbuo. Осуши, оспем, v, pf. auseinander fal len lassen (z. B. den Strumpf), dissipo. Осушисе, оспемсе, v. г. pf. 1) que cins ander rollen, dissipor. 2) befäet werDen, conseri: ,,Осусе небо звездама, Омиснуши, нем, v. pf. 1) hinwegdráden, removeo. 2) aufstopfen, aperia. Олиснутисе, немсе, v. г. pf. у свијет sich in die weite Welt hinein werfen, abes inter homines ignotos. Омики (опићи), опшдем, отиша (говорисе у брзом изговору о и очао), v. рf. fortgehen, abeo. Опицање, n. vide omјецање. Опицами, ичем, vide отјецами. Omjeшâже, u. (Еpy.) 1) das Aufichwellen, intumescentia. 2) das Ablaufen, defluxus. Опјецами, омjечем, v. impf. (Ерц.) 1) anlaufen, aufschwellen, intumesco. 2) ablaufen, defluo. Опказати, ажем, v. pf. antworten, entgegnen, respondeo. Отказивање, п. да3 Untmorten, respor satio. Отказивати, зујем, v. impf. antwee ten, responso. Omкâлê, vide oдaкле. pertexo. Омкиваже, n. 1) das Losschmieden, defractio, solutio. 2) das Dängeln (te Senfe), cum quis tundeudo acuit (faicem focuariam). Омкиваши, ам, v. impf. 1) losschmita , den, recudo i. e. cudendo defringo, solvo. 2) косу, òängeln, tundendo acuo. Откидак, шка, m. ein abgerissenes Stück, particula defracta, decerpta. Откидање, р. 𐐨a8 ubreifen, dereptio. Откидами, ам, v. impf. abreigen, deripio. Откинути, нем, v. pf. atreißen, deripio: откинула се лађа. Оклапање, n. i) bas 26veden, detectio. 2) das Aufsperren, reclusio. Отклапами, ам, v. impf. 1) abveden, den Deckel abnehmen, detego. 2) auf sperren, aufschließen, recludo, pando. Отклами, кољем, v. pf. abbreden (am Preife), detraho: једва сам пасјим зубима отклао. Откле, vide одакле. Ошка пити, им, v. pf. 1) abveden, detego. 2) aufmachen, recludo. Откључавање, n. Das uluffaliegen, re clusio. врло радо иду у ом мицу, и често нуде један другога: „Ајде море да ти опмемо му, или ону, ђевојку." у олмицу се иде с оружјем какогођ на војску. Кашшо отми чари довребају ђевојку код стоке, или кад пође на воду, па је усаме и одведу; а кашто ударе на кућу ноћу (као ајдуци), па обију кућу и свежу ђевојачкога оца и браћу. док нађу ђевојку и одведу. Кашпо се побију ђевојачка браћа и рођаци с отмичарима и буде меса доста: као што је у Јадру (у селу Клупцима) 1805ме године погинуо ђевојчин брат и један отмичар; и ђевојку опем нијесу могли олеми. Замо отмичари не смију ласно да ударе на кућу, ђе знаду да има малого рода у ђевојке, а особито ђе је се ло сложно: зашто и сељаци, како стану пушке пуцами и учини се буна, спопадне сваки своју пушку на трчи у помоћ. Свему је селу срамота, кад се из села ошме ђевојка, а опмичарима још већа, кад се врате јалови. Кад отмичари докопају ђевојку у руке, онда је већ не ће оставими, макар сви изгинули; ако ли се ђевојка стане залезами и не ће да иде, онда је вуку за косе, и деру штапом као вола у купусу. Отмичари не смију ићи с ђевојком момачкој кући: зашто пођу кашто сељаци, с родом ђевојачким, за њима у поћеру; него је одведу у шуму, и тамо је вјенчају у каквој колиби (пударској или пастирској), или е око буквића. Поп мора гјенчами, ако му се и не ће: зашто оће да га бију. Кад дође поћера у село, онда ови, опкуд су отмичари, изиђу преда лијепим начином и граде мир. Ако се тако помире, добро; ако ли род ђевојачки оде кадији на тужбу, онда морају доћи и отмичари с ђевојком. Кад угледа маши ђевојку на мешћеми, а она се стане бусами рукома у прси, и јауками: Кад „Куку мене! ево роба мога. се почну судиши, кадија најприје пиша ђевојку: Или је сила, или драга воља ? Ако рече ђевојка, да је сила, и да она не ће с оним момком живљемпи ни данас ни сјутра, макар је сву исјекли на комаде, онда зло по отмичаре: морају дежати у апсу и плаћати глобу. Ако ли ђевојка рече (као што понајвише бива): „Није сила, веће драга воља: ја ћу за њим и у гору и у воду," онда отмичари даду што "" гођ кадији, па се помире с ђевојачким родом, и одведу ђевојку кући me чине свадбу. Највише се догоди ме отимају ђевојке, кад момак запроси ђевојку па му је не даду; а кашто је и не просе (кад знаду да је не ће дами), него управо ошнду и отму, а момак је није ни виђео. Ђевојќе опимају понајвише момчад, која немају родитеља, или ако и имају, а они и не слушају, него се скићу којекуда; а за поштена момка и од поштена рода слабо ће кад отети ђевојку, нити ће шакови момак отићи у отмицу. Црни је Ђорђаје био забранио отимами ђевојке: издао је заповиjecm, да ће свакога момка, за ког отму ђевојку, погубиши; попа, који вјенча отету ђевојку, обријатни (распопиши); кума, ђевера и старог свата шибами; а осталим отмичарима сваком по 50 башина у дарити. Омичấp, m. der Mädchenräuber, rap- mes, der sich wieder mit demselben ver einigt, und dadurch eine Insel bildet, cornu fluminis circumfluum. Omose, vide omane. bendo. Ошопилисе, писе, v. г. р., н. п. сни- Отпијевање, п. (Ерц.) 1) баз п jer, fdmelgen, liquefio. Отопʌишисе, лисе, v. г. pf. lau wers gensingen, wenn einer früher gesungen, responsatio cantanti. 2) das Abfingen, die. Auslösung durch Gesang, liberatio per cantum. den, tepesco. Опочити, им, v. pf. 1) abzieben (Den 23cin), derivo (vinum). 2) н. п. сјеки. py, mit dem Wetsteine abschleifen, со te acuo. Отпадање, п. 1) ba6 216fallen, delap. sus. 2) das Abfallen, defectio. Отпадами, ам, v. impf. 1) abfallen, decido. 2) fig. abfallen, deficio. Отпадигпи, им, v. pf. abfällig machen, facio ut quis deficiat, ut non sit dicto audiens. Отпадитисе, имce, v. r. pf. abtruns nig werden, deficio. Олпаднік, m. ver ubfälige, ubtrünni. Отпађивати, ђујем, v. impf. abfällig machen, defectorem reddo, seduco. Отпађивалисе, ђујемсе, v. r. impf. abfällig werden, äbfallen, deficio, se, ducor. ge, defector, apostata. Отпадница, f. bie ubtrünnige, defectrix: ,,Врат' се натпраг, Божја отпадницеОтпађивање, n. Das ubtrünnigmaden, Die Berfubrung, seductio. 2) Der 26. fall, defectio. Опарати, ам, v. pf. abtrennen, mega Оппасирање, n. Das lcegurten, discin- ten, solvo, cido. Оппашшање, n. cas ubjeften. 35. пијегање. Отпевами, ам, (Рес. и Срем.) vide , tum. Отпијати, ам, v. impf. 1) abtrintes, delibo bibendo. 2) abtrinten, penso bi Отпијевами, ам, v. impf. (Ерд.) 1) коme, einem, Der angefungen, enfgegens fingen, respondeo cantauti, excipio can tantem. 2) umo, absingen, cantu lucrot (wie Orpheus seine Eurydice). Оппињање, п. даб Сusinanen, solutio. Оппипами, њем, v. impf. [osionaler, solvo. Òmnирâше, n. das Aufthun (der Thürt, Onupamıи, рем, v. impf. Брама, vi Опиpaнсе, ремсе, . r. impf. на ко E Отписами, ишем, v. pf. 1) Kоме, u rückschreiben, antworten, rescribo. 2) Kora, einen schriftlich anklagen, accuso quem per literas. Omписйваже, n. das Zurückschreiben, responsio, rescriptio. Отписиваши, cуjem, v. impf. antwor ten, responso. Отпиши, пијем, v. pf. 1) abtrinten, debibo, delibo. 2) abtrinken, durch Trinken berichtigen (z. B. eine Schuld, forderung), bibendo penso. Отпјевати, ам, v. pf (Ерц ) 1) што, absingen, durch Singen abverdienen, tilgen, cantu penso. 2) KOMе, singend abgehen, abeo cantans: „Пјевај друже, да ми отпјевамо Отплакати, лачем, v. pf. 1) burd) Weinen abbüßen, abweinen, lacrimis luo. 2) weinend davongehen, abeo la Опипливати, ам, v. pf.avon (фюim. Oш¤АÒвиши, им, v. pf.jmen, abeo na crimans. tans. 5 2 Омпьуване, п, das Ausspeyen vor ets was, exsputatio. Отпљувати, ам, v. impf. axsfpenen, respuo. Отпљуцкивање, n. dim. 9. отпљу. Бање. Оппљуцкивати, кујем, dim. v. от пљувати. Onojami, jem, v. pf. abfingen (in der. Kirche), decanto. Отпорими, им, vide парами. Отпоручивање, n. as 3uruđentbieten, responsio ad nuncium. Омпоручшвашн, чуjem, v. impf. zurück entbieten, respondeo nuntio : ,,А брамац сестри ошпоручује Отпоручити, иM, v. pf. zurückentbieten, nuntium remitto. sten, requies. Omпочиваши, ам, v. impf. ausrasten, ausruhen, requiesco, Ошпзчшнуши, нем, v. pf. Qausrasten, requiesco. Omпpвo, unlängst, nuper, non ita pri dem. Отпрдети, дим, (Pec.) vide omnрђе ши. Omnycmumи, им, v. рf. 1) entlassen, dimitto. 2) ablassen, remitto: „Од арача раји отпустите Omпучáвaье, n. das Losknöpfen, discinctio. Omnyчáваши, ам, v, impf. losknöpfen, discingo. Отпучање, д. vide отпучавање. Omпучами, ом, vide пучавати. Omnучumи, им, v. pf. losknöpfen, dis◄ cingo, Omnýмaше, n. 1) das Entlassen, di missio, exauctoratio. 2) das Erlassen, Nachlassen, remissio. Omnýшmamи, am, v. impf. 1) entlassen, dimitto. 2) nachlassen, erlassen, remitto. Отпушћање, n, vide пушање. Отпушками, ам, vide пуштати, Отребими, им, (Рес. и Срем.) vide отриjебими. Опребитисе, имсе, (Рес. и Срем.) vide omриjебишисе. Отрезними, им, (Рес. и Срем.) vide отриjезними. Ompéсаше, n. das Abschütteln, excussio. Оmpеcamи, am, v. impf. abschütteln, ausbeuteln: ноге од снијега цио сниjer c Hory, excutio, Ompécamиce, aмce, v. r. impf. sich ausfbütteln, excuti, Ompecине, f. pl. 1. 3. змајеве, бес Glimmer (den die Zigeunerin für etwas ausgibt, das der Lindwurm abges fdjüttelt habe), exuviae draconis. Опрескаписе, амсе, (Рес. и Срем.) vide отријеска исе. Omрéспи, сeм, v. pf. abschütteln, excutio. Оmpéсmиce, семce, v. г. pf. sich ause schütteln, excuti. Отријебити, ум, v. pf. (Ерц.) abilau. ben, expurgo. Оmpиjeбmиce, имсе, v. г. pf. (Epu.) 1) sich abflauben, expurgor (e. g. pediculis). 2) von dem Öbst, wann es die Blüte abgeworfen, und die Frucht ans gefest, florem abjecisse, fructum edo, Отријезними, им, v. pf. (Ерц.) деп Rausch austreiben, crapulam expello. |