A

Подлизивање, п. аз 2{blaufen einer
Flüssigkeit am Gefäße herunter, deflu-
xus per latus vasis.
ПОДАНЗИВАЛИ, зује, v. impf. am Gefäfe
herabfließen, defluo per latus vasis.
Подлиши, лијем, v. pf. untergiegen,
subterfundo.

Подлога, f. Die Unterlage, res subjecta,
subiculum (z. B. unter der Sohle).
Подложити, им, y, pf. 1) Enterlegen,
subjicio. 2) unterfáuren, subjicio lig-
na igni augendo.
Подложица, f. dim. v. подлога.
Подлокаши, лоче, v. pf. m. ј. вода
бријег, unterfreffen, subterlambo.
Подљевање, п. (Врц.) Dав Untergiefen,

subterfusio.

Подљевати, ам, v. impf. (Ерц.) untergießen, subterfundo. Подмазати, ажем, v. pf. 1) unterf mie. ren, subterlino. 2) bestechen, corrumpo (pecunia, donis). Подмазивање, n. 1) дав Unter[#mieren, sublitio. 2) das Bestechen, corruptio. Подмазивати, зујем, v. impf. 1) uns terschmieren, sublino. 2) bestechen, cor

rumpo.

Подмаћи (говориме и подмакнуши), макнем, v. pf. Darunter rüden, subdo. Подмеравање, п. (Рес. и Срем.) vide подмјеравање. Подмеравати, ам, (Рес. и Срем.) vide подмјеравати. Подмериши, им, (Рес. и Срем.) vide подмјеришни. Подмесиши, им, (Рес. и Срем.) vide подмијесиши.

Подмести, емем, v. pf. unterrühren, subtermisceo.

Подметак, шка, m. Das unterlegeholj, quod subjicitar.

Подмешање, n. 1) baš Unterlegen, subjectio. 2) Das Derf@neiven (bes pfers des). castratio.

Подметање, в. ðаб Unterrühren, sub

termixtio.

Подметати, мећем, v. impf. 1) uns terlegen, subjectio. 2) коња, Das pfero verschneiden, castro equum. Подметати, ам, v, impf. unterrübren (Die Guppe mit Miehl), subtermisceo. Подметнути, нем, v. pf 1) unterle= gen, subjicio. 2) коња, veridnetven,

castro equum.

Подмешивање, п. (Рес. и Срем.) vide
подмјешивање.
Подмешивати, шујем, (Рес. и Срем.)
vide подмјешивати.
Подмијесити, им,
fãuern (Den Brotteig), fermento.
v. pf. (Ерц.) cin.
Подмиривање, n. baš Befriedigen, sa-

tisfactio.

Под

586

Подмирисаши, рујем, v impf. cinen be
friedigen, gufrieden ftellen, satisfacio.
Подмириши, им, v. pf. befrievigen, saa
tisfacio.

Подмишни, им, v. pf. Бенефen, cor-
rumpo pecunia.
Подмићивање, п. баз Береden, core
ruptio.

Подмићивати, ћујем, v. impf. beites
chen, corrumpo.

Подмицање, п. даб Unterlegen, subjectio. Помицами, ичем, v. impf. barunter rücken, submitto, subjicio. Подмјеравање, п. (Ерц.) 1) даб ubmefe sen (wie viel ein Gefäß halte), emensio. 2) das Probieren, ob ein Gefäß das gehörige Maß halte, exploratio

mensurae.

Подмјераваши, ам, v. impf. (Epu) 1} abmessen, emetior. 2) das Maß probie Подмјерити, им, v. pf. (Ерц.) 1) = ren, explorare mensuram. messen und abwägen, emetior und expendo. 2) das Maß oder die Wage probieren (prüfen), exploro mensuram aut libram.

Подмјешивање, п. (Ерц.) даб Ginfin. подмешивали, шујем, v. impf. (Eps) ern des Brotteigs, fermentatio. einfäuern, fermento.

Подмукао, кла, ло, Hcimtudif, maПотисе, пијемсе (у Сријему, litiosus, subdolus.

Подне, n." (indecl.) Wittag, meridies: Бачк. и у Бан.) vide понапишисе. од подне до мрака; у по подне

око подне.

Поднети, несем, (Рес. и Срем.; vide поднијеми.

Поднизами, ижем, v. pf. unteriфиürn

lineam subterduco.

Поднизивање, р. 𐐨&3 Berbrāmen mit ei ner Schnur (von Perlen, Dukaten), adjunctio lineae, limbi. Поднизивати, зујем, v. impf. eine (Fer lens, Dukaten, Schnur unten anbrims gen, subtexo limbum. Поднијети, несем, поднијо (подније ла, ло), v. pf. (Ерп.) 1) unter etrat bringen, praetendo, subtertendo. 2) erfragen, tolero. 3) ако ти може ниjemи, wenn du es (um diesen “Prets, подgeben kannst, si absque tuo detrimento potes ; ако ми вјера може по д ние mи, wenn es dein Glaube erlaube (ul. det), si per fidem tuam licet. Поднимипінсе, имсе, v. r. pf.

auf den Arm stugen, suppono cații
brachium, iunitor brachio.

Подница, f. vide даска:
„Удовице, у али поднице!-

Под

Подножници, м. двије дашчице, ђе жене држе ноге pl. под нимима оне me помичу њима ними кад чу (діе Tritte). Подносими, им, v. impf. 1) unter ets was tragen, praetendo (sub nares). 2) ertragen, fero, tolero. 3) не подноси ми вјера, erlauben, Duiven, non fert, non patitur. Подношење, п. 1) 𐐨а3 Eragen unter-, praetensio. 2) das Ertragen, toleratio. 3) das Erlauben, Geschehen, lassen, per

missio.

Подобан, бна, но, (см) batnad auβ. jeleno, fabig, tauglic, qui apparet

posse :

27

Има л' млого војске у Турака? „Je ʌ подобна да боја убије Подобар, бра, po, fo siemild

gut, sic

satis bonus, (und so vor allen Beiwörtern, cf. по). Подобритисе, имсе, v. г. pf. einem werden, benignus fio in aliquem : „Већ се синко подобрите раји — Подојити, им, v. pf. Die Bruft reiden

gut

praebeo mammam.

Подоштравање, п. даз Зufpigen von unten, acuminatio ab imo. Подошмраваши, ам, v. impf. н. п. кољe, unten gufpigen, cacumino ab imo. Под штр ими, им, v. pf. н. п. колац, you unten juipigen, praeacuo ab imo. Подраживање, п. 1) 𐐨cs Keizen, irrita

to. 2) das Necken, lacessitio. Подраживати, жујем, v. impf. reizen, neden, irrito, lacesso.

Подражити, им, v. pf. reigen, neden, irrito, lacesso.

Подраниши, им, v. pf. burd Oflege auf=
gieben, educo, (ben Baum, bas stino,
16 Zbier).
Подранити, им, (у Сријему, у Бачк.
и у Бан.) vide поранити.
Подрањивање, n. Das Orofziehen, edu.

catio.

Подрањивати, њујем, v. impf. aufgies
hen, educo.

Подрезами, режем, v. pf. н. п. кош-
ницу, unteridneiven,
Подрезивање, п. 𐐨a3 Unterfd neiven,

subtercido.

subtercisio

Подрезивати, зујем, v. impf. unter. schneiden, subterscindo.

Подрски, ечем, vide уреки.
Подригивање, п. Das Lumitopen, ü

pjen, ructatio.

Подригиватисе, гује ми се, v. г. impf. aufitoßen, rulpfen, ructo. Подригнутисе, не ми се, v. г. pf. e8 Boft mit auf, ti ru ple, ructo. — Подријетло, и. (Ерц.) 𐐨er 3uname, J. milienname, coguomen,

Под

582

Подриње, n. bas lani längs der Drina, regio circumdrinana, ambidrinana: Подробац, пца, m. Das Gingebroste, „Да би посл'о Чупића Стојана, ,,Чупик чува Мачку и Подриње и Подробити, им, v. pi. einbroden, ininirita: оставио подробац у чанку. tero. cf. удробити. Подруг, m. unverthalb Dann grof, sesquihomo (tam magnus, ut sesquialtcrum aequet); fo auф подруг ока, поДруг стотина и т. д. Подруговић, m. Der Gohn eines поПодрум, m. 1) ba® Grogeidof, tabulaдруг, flius sesquiviri. tum infitum, (q. d. По друму? franz. rez de chaussée). 2) der Keller, cella. Подручје, n. gano uno leute, worüber Подрумски, ка, ко, Rellers, cellarius.

man zu befehlen hat, quod sub pote-
state est: у његову подручју; „За
свега подручја твога
јају коме у здравље).
(кад напи-
Подсад, м. òie Brut, progenies, (meift
als Gdeltwort: пасји подсаде).
Подседлица, f. bie Dede unter Dem Gats
tel, die Schabracke, stragulum, stratum.
Подсећи, сечем, (Рес. и Срем) vide
подсјећи.
Подсецање, п. (Pec. и Срем.) vide под-
сијецање.

Подсéцами, ам, (Рес. и Срем.) vide
подсијецами.

Подсијецање, п. (Ерц.) да. Unterhauen,

succisio.

Подсијецами, ам, v. impf. (Ерц.) ии.
terhauen, succido.
Подсирими, им, v. pf. m. ј. млијеко,
Подсјећи, сијечем, v. pf. (Ерц.) unten
laben, cogo (lac).
Подсме, т.
abbauen, succido.
Подсмевање, ц. (Рес. и Срем.) vide
(Pec.) vide' подсмије.
подсмијевање.

Подсмевашисе, амсе, (Рес. и Срем.)
vide подсмијевашисе.
Подсмије, m. (Ерц.)jetmas, risus, de-
Подсмеj, m. (Срем.) a6 aden über

risio.

Подсмијевање, n. ba3 Ulusladen, de

risio.

Подсмијевашисе, амсе,

(Ерц.) коме, чему, einen ausladen, v. r impf. Подувашање, n. Das (Breifen von una woruber laden, derideo, rideo. Подуваташи, ам, v. impf. vor unten tea, apprehensio e parte inferiori. Подувати, ам, v. pt. ein wenig blafen, andreifen, prebendo a parte inferiori.

sulfie.

unten an

Подува, им, v. p.
fajjen, subterprehendo.

Та

levatic.

Под`виралт, ром, v. impf. yon unten

berout foßen, sublevo.
Под врети, рем, подувръо, (Рес. и
Срем.) vide подувријети.
Подувријети, рем, подувръо, v. Pf.
(Ерц) von unten herauf jogen, sub-

levo.

Подударање, п. baš Uebereinfimmen,

consensus.

Под дарам се, амсе, v. r. impf.) übers
Подударитисе, имсе, v. г. pf. j cin.
tommen, convenit mihi cum aliquo de
re: не може ћуд да нам се поду-
дари.
Подужиле, f. pl. Fleine Soulben, pe-

cunicia debita.

Подунавац, вца, m. einer yon поду

навље, circumistranus.

ПОДунавка, f. eine you подунавље, сіг

c.mdanubiana.

Подунављанин, m. vide подунавац.
Подунавље, и. дns land langs ver Do.
nau, regio circumistrana.
Подунавски, ка, ко, 1) von подунав-
ље, circumistranus. 2) adv. nad art
дег подунавци, more circumdanubia-

norum.

Подупирање, n. Daô Unterftügen, ful

tura, sulfultio.

Подупирати, рем, v. impf. unterftüt.
Ben, suffulcio.
Подупирач, m. 1) ber unterfügt, sufful.
tor. 2) vide подупорањ.
Подуплата, f. vide попялата.
Подуплашиши, им, vide поплати-

МИ І.

Подупбрањ, рња, m. Die Gtüge, ful

Пож

Поз

5

Пожаревац, вца, m. Etatt in Serbien
am redten ufer ver Diorama (verly unjt:
das berühmte Passarowik).
Пожаровчанин,
Пожаревачки, ка, ко, Najaromiger,
m. човек из Пожа

-

ревца.

Пожариши, им, vide запожарити
Пlomera, f. 1) Stadt in Serbien. 2) in
Slavonien.

Пожелети, лим, v. pf. (Рес.) begefter,
Пожеглица, f. vide погорелица.
Пожелипи, им, v. pi. (Срем.).
Пожељеши, лим, v. pf. (Ерц.) ninnady
etmas, concupisco.
Пожеши, жањем, v. pf. bi nеivеn t
tre: e), demeto,
Пожећи, ежем, v. pf. 1) verbrennen,

in Brand jteden, incendo. 2) пожела
ме риба, at mir Durf verurjadt,
Пожешки, ка, ко, yon Пожега.
sitim movit.
Пожешкиња, m. j. шљива, vie gemon
liche Zwetschke, woraus der Zwetschken
Branntwein gebrannt wird, pr
num vulgare.

crum.

Полуирети, рем, подупръо, (Рес. и Срем.) vide подупријеми. Под премие, ремсе, подупръосе (Рес. и Срем.) vide подупријетинсе. Полупријеши, рем, подупръо, v. pf. (Epu.) unterhißen, suffulcio. Подупријетисе, ремсе,

v. г. р. (Ерц.) fid) ftügen, innitor. подупръосе, Подушје, u. Уábe um ver Gecle milen,

quod datur pro animae salute: „Дадоше ми Шарца од подушја Пођачишисе, имсе, v. r. pf. ein Student mercen, tio discipulus, scholasticus. Пожалими, нм, v. pf. bebauern, fid

leid seyn lassen, poenitet me. Tomap, m. der Waldbrand, flagrantia,

ardor silvae sponte aut forte fortuna Позвекивање, n. Da& Ertlingen, som

incensae,

tus, tinnitus,

Поживети, вим, v.
Поживљеми, вим, v.pf. (Ерц.) Frieben)
Поживими, вим, v. pf. Срем.). be und
pf. (Pec.)) (in Fu
Пожњеми, ем, vide пожеши.
verleben, transigo (leniter) aevum.
Пожун, m. Presburg, Posonium. Пе

жунап (нца), човек из Пожуна. Пе
жункиња, жена из Пожуна. Пожун
ски, ка, ко, ьол Пожун.
Позабити, бијем, v. pf.
А. По што је мо?

Б. Позабити и по (ein obfconer Syst von einem, der den Preis einer gekauf ten Sache nicht sagen will). Позаборавити, им, v. pf. ein wenig ser geffen, paululum obliviscor. Позаборављаши, ам, v. pf. паф einer den vergessen, obliviscor aliud ex alie. Позаимати, ам (и позаимљем), vide Позаимање, п. vide узаимање.

узаимати.

Позајариши, им, v. pf. „Оди снаше да позајаримо: мириписка, памук зеза, свака трга мога," lagt Die Anekdote den zinzarischen Haußiter zweiveutig rufen, ftatt etma: оди снашо да пазаримо: мириплика, памука (зелена?) и свакога прга. Позајмили, им, vide узајмици. Позан, зна, но, fpät, tardus, Позна ђеца, готове сироге. Позбацати, ам, v. pf, rad ver Keile hinabwerfen, dejicio aliud ex alio. Позвати, зовем, v. pf. cufen, cinlaces,

serus:

voco.