Page images
PDF
EPUB

sus:

то мени.

се

Валовиті, па, пo, velenrei , undo- Варакање , п. Зав Дивреіchеn, declinаtiо.

Варакапи, ам, у. impf leinem au$ за Валовиту Дрину пребродице — Bapakamice, ame, v impf.) weichen su: Валпово, п, мала варошица у Славо- den , declivo aliquem. нији.

Вараклеисали, леишем, т. pf. . impf. Baña, f. das Zündloch (an der Flinte, mit Flittecgoid bekleben, bractea auriKanone), foramen incendiarium.

chalci induco. Ваљак, ка, дав Дropfreig, ѕurculus. Варакли*, adj. mit варақ беrgоgen, Ea љан, нa, нo, water, probus.

bractea aurichalci inductus : Ваљање , п, дав 28&ljen, yоlutatio. и дај мени варакли преслију Ваљарица, bie Balenmüble, fullonica. Варалица , f. Detrugerif, fraudulentus, Ваљати, ам, v. impf. 1) malsen, yо- (als Apposttion).

luto, 2) сукно, waiten, subigo, Варање, p. Bas Beträget, deceptio. Ваљали, ам, v. impf. 1) реrt, fert, Варати, ам. v. impf, betriegen , decipio.

valere : ваља спо дуката, ваља ца- Варапінсе, амce, v.r, impf. jih täufфед, рева града. 2) ваља ики, тап тив,

decipior. oportet ; конь заља, љеб ваља, Фjero Варварин, т. бейе аn bеr Rorama vonnöthen, Brod vonnöthen, badake bei Сталаћ.

Варварица , f. dim, p. Варвара (Захба Ваљаписе, амсе, т. г. impf, jih mäl. ra) само у овој пјесми: jen, volutare se.

„Варварица вари, Ваљевац, вца, m. ciner von Baljevo.

AСавица лади, Ваљевка, eine pon 213aljemo.

„Николнца куса, cf. варитја. Ваљево, п. пош, рrорг. einer Gtast in Вареник, п. вруће замеђено и заби. Serbien :

берено вино, 1 по по обичају Полеfела два бијела голуба

пије на Божић прије јела (у Срн„Од онога ваљенога Ваљева

јему и у Бачк.) eine part 93einjuppe Ваљевскій, ка, кo, pon Ваљево. mit Honig und Pfeffer, besonders auf Ваљење, р. фав @open, laudatio.

Weihnachten üblich, potionis genus. Ваљушка, к. (оftеrе. Bеr knjoel), Жор, Вареника, f, warnie mil, lac cale. globulus e farina, pastillus.

factum, Ваљушкање, п, dim. р. ваљање. Варење, п. ) баѕ Roфen, coctio. 2) Ваљушками , ам, dim, p. ваљати.

варење. Украо калуђер с ђаком Ваљушкаписе, амсе ,

dim, p.

Козу, па дали да се кува и пече , а

они опишли да служе лептурђију. Вамилија, f. (усријему, у Бачк. иуВан.) У један пуп калуђер повиче из ол.

бie Samilie , familia, cf. кољено, лоза, тара (као да чапи нешто): „ђаче Вампир , ш. vіdе вукодлак.

факушли ! опінди обидн: печели се Ван, (у Ерц.) 2) als, auper, praeter : печење и варили се варење““. А ђак „Ништо љепше ни красније,

му одговори: „Оче дуовни ! дошао Ван чарана и опанак.

човек, на познао pore и ноге , и оА2) ван да, аивеr mеаn, nisi si, iq. век нијо весе.“ ако.

Варзило, р. Sie Зrafilie, (sirbemittel Вандрша, f. vіdе ваша,

pon Brasilienholz,) color ligni brasiВара, t, vidе варнца : наврела вара од

liani. Дундулова дола (у приповијелики). Вариво , p. Sütfenfrite, legumina. Варадин, mi petermarvein, Petrovага. Варин дан, на дне , т. St. Barbaras dinum.

Tag, dies festus S. Barbarae. Варадинац, нцг, m. Ber Peterparsei. Варипи, им, v. impf. Poфen, coquo. ner , Petrovaradinensis.

Вариписе, имce, y. т. іtupf. toфen , fte Bapa Júnka, die Peterwardeinerinn, Pe.

den, coqui. trovaradinensis femina :

Bapnkak, m. eine Art Getreidemaß (Hers Плално бели Варадинка Мара zegowina), mensurae parvae genus: 04 „На Дунаву према Београда — шиника варићак (у приповијешки); Варадински, кa, кo, Petermaroeiners, већ је прднуо у варићак. Petrovaradinensis.

Варица, f (dim. р. вара ?) жито што Вараждин, т. 248araвoin, Varasdinum.

се по обичају кува на Варин дан : Вараждинац (нца), човек из Вараж- метінесе уједан лонац, нлп укдина. Вараждинсни, кa, кo, pon пао од свакога жита и варива , те Вараждин.

се скува заједно , па се једе послије, Bapak', m. das Rauschgold, Flittergold, други и трећи дан, пошо се оbractea aurichalcie

лади; и зашо се пјева;

ва.

фантисе.

Бог и

на

[ocr errors]

„Варварица вари,

о јаје, па које се разбије оно узме А Савица лади,

онај који је разбио. То чине код „Николица куса.

намаспіира и код цркве и непознаВарица се обично, готово свуда, ши људи, али треба најприје да випристави јоші у вече (у очи Вари- де јаја један другоме: зашпо неки на дне), па се у јупругледа с које пробију јаје од оздо пе исциjеде је стране наврела, піе на оној стра- жујце и бјеланце, па налију воска ни сију житта оне године : зашто да је тврђе. Од васкрсенија до кажу да ће онамо најбоље родни. Спасова дне говорисе, кад се двоји„Наврела вара од Дундулова дола ца срету на путу, или кад који (приповнјетка Ерцеговачка)“ раз коме дође у куку, ристос ваGiridt, so auf Barbara üblid ist , fer- скрс (мјесто добро јутро, помоз culum solemn. die festo S. Barbarae:

- добар вече), и одговарасе ва » Поручује Варица Божиһу:

истину васкрс; тако и кад се Пошљи мене од прасца ножицу,

пије, мјесто . cпacyjce и „Да зачин??м варицу шевицу.

Здравље. (пјеви се Божићу послије варина дне) Васкрснули, нем, v. pf, (wom Xope) Варјача, f. Vet Socliffel, ligula,

aujerlehen , resurgo. Варка , f. Dав Сф manyfrit son sifфе, Васкрсовање, р. рав $epern Ter Stern, cauda. Варка пред Марка. 2) (im

celebratio paschatis, Sterne) dee Hintete, podex, praeser- Backpcobamu, cyjem, v. impf. und pf. tim feminarum.

cie Ostern zubringen, celebro pascha. Bapunya, f. der Funke, scintilla. Васо, ш. (Ерц.) hyp. p. Василије. Варничав, ва, во , н. п. барупі, funtig, Bacoje, m. Mannsname, nomen viri.

vier Funken sprühend, sciutillosus (S. Bacojebuka, m. pl. Gegend und Stamm Bapoiu", f. die Stadt, urbs.

an der Brenze gegen Montenegro: Варошанин, m, Ser Ctäoter, urbanus. „Пред њу мелни Мупапа Лазара: Варошица, f. dim. 9. варощ.

„Јер је Лазо од Васојевића Bapoiuka, f. die Städteria , urbana. Bəm, m. die Klafter, decempeda. Варошкіі, ка , ко, ) taotifф, urbanus. Baпaње , п. дав заngеn, captatio. 2) auv, städtisch, urbano more.

Вапали, ам, т. impf. fаngеn, capto. Варошчад, к. (coll.) pie etastrinter, Валиптисе, имсе, т. г. р. брда, по„juventus urbana,

caa, dazu kommen, ingredior, aggredior. Варошче, чеша, n. Das &tavttino ,ju- Валънка, . ein ©феit pols , parѕ lіgui

venis urbanus. Варошчица , f. dim. , варошка.

Bamon, m. Mannsname, nomen viri. Bac, vide cab :

Вапіра, f. Das Seuer, ignis. cf. огањ. На алату, вас у чистом элату... Вапраљ , m. Die Seuerfфaufel, bаtillum. Вас му коњицу крв огрезнуо

Вапрен, на, но , feuris , igneus. Васа, (Рес. и Срем.) vide Baco. Bampuya, f. dim. ein kleines Feuer, Василија, f. Sailia, Basilia.

igniculus. Васиљије, m. Bajiliug, Basilius. Ватріште, п. Seueritätte, ustrina. Васиљ, m. vide Василије.

Тражити ватре на лањском ваВасиљица , 'f. колач што се по оби. mришту. чају мнјеси на мали божић, eine 2rt Bahел , ш.

vidе убрадач.
Schmalzbrot auf den Basilitag, panis Bakos, mis
S. Basilii (?).

Ваш, f. vіdе уш.
Васиони свијет, бie gange Belt, orbis Ваша (или вандрша), f. комад коже

terrarum (cf. slav.вселенная, дав беr што се одaдре с пела, ein @tud griechischen olxouuén wortlich ents abgeschundene Haut, frustum cutis de(pridet).

tractае. Који се расрдн да му одаBacko, m. Mannsname, nomen viri (v. дремо вашу (у приповијетки). Василије).

Вашар, m. (у сријему, у Бачи, и у Васколик, ка , кo, gang, totus quantus. y Ban.) der Markt, die Messe, nunВаскрс, m. Ostern, pascha. Ha Ba. dinae. Коме вашар капу купује, он Васкрсеније, а ўскрсеније преба сва. гологлав иде. cf. панађур.

но да узме навору: зато у Србији Вашарење , n. Das DXariten, pundіnаtіо.
зађу пред васкрсеније по селима Вашарипои, и , v. impf, 2xarit, Reffe
намастирски ђаци с кошарицама balten, nuudinor.
пе дају навору за јаја. Оваскрсе. Вашарів шпе, п, беr, Ort wo part
нију се туку шареним и црвеним (Mesle) gebalten wird, locus puudi-
јайма, п. j, ударају връовима јаје uarum,

secta.

[ocr errors]

лачи.

nac.

Вашарні, на, но, н. п. доба , Rartt. Вејање , п. (Рес. и Срем.) vidе вијање. Mefi: , nundinalis.

Вејали, јем, (Рес. и Срем.) vidе ві. Bawapuja, m. der den Markt, die jami. Mejle, besucht, nundinarius.

Век , m. (Рес. и (Срем.) vidе вијек. Вашина, f. грање сирово, Хајфіnеп, већ, . 1 козји глас, ба3 22 есtеrn, mufascis virgoltorum.

Века, f.jtitiо. Вашица , f. као мала чибуљица, по векавица , f. коза, бie Zecerin (a13

изиђе на нозик под кожот па сврби. Apposition von der Ziege), mutitrix. Вашка , f. vіdе псето.

cf. бекаснија, Вашљив, ва , вo, vide vШљив.

Векеліање, р. Bag Refern, mutіtіо. Вашљивац, вца,

vide

ушивац Bekimamil, Bekeker, v. impf. medern, Вашљивица , f. vіdе ушљивица.

mutin. Веверица , f. (Рес. Срем.) vidе вјеве- Вікнутии, нем, т. pf. те сt ern, mutio. рица.

Вековање, п. (Рес. и Срег.) vidе вје. Вегд, да, дo, vidе вепт.

КОвање,
Вёдар, дра, po, beiter, ѕеrеnus. Век вапії, кујем (Рес. и Срем.) vide
Begehik, m. eine Art Pistole (von Ves вјековати.
nedia), teli minoris genus.

Béna, f. die Urt, Gattung, genus.
Веденічки, кa, кo, н. п. пишпіо», веле, (ст.) qrofi, magnum :
злато,
Venetianer : , Venetus.

,0 мој вранче веле добро моје Веднути, нем, (у Ресави и у Лије. Вселен, (сті.) вчу) vidе виђепіи.

„Ој девојко селен велен! Редріна, f. Die Peiterteit, serenitas. „Не у зријај обрваа Ведряпин, им, V. impf. heitern, se- Всленац, нца, m. (у Сријему) vidе ша» reno. Види онај, који ведри и об- реница.

Велигдан (велики дан), m. (доље пре. Beapumice, puce, v. r. impf. es wird ко Мораве) vidе васкрсеније. heiter, serenatur coelum,

Велика, f. Seauenna me , pomen femiВедрица, f. vіdе ведро 1. Ведро, п. 1) дрвен суд водени, беr Велика неђеља, f. die Sharpoфe, heb

25affereimer, situla. 2) на бунару, domas antepaschalis. Der 213 affereimer, situla. 3) (у крајнни Великачак, чка , кo, augm. 9. велики, Неготинској) мјера од 12 ока, &ія Tehr groß, valde magnus, vastus. mer pon 12 блаб, amphora: пошшо Велики (comp. всіп), ка , ко', 1) grор, је ведро вина?

magnus, 2) у велике, tеt mitten prin, Bē3, m. Die Stickereis, pictum per acum. magnopere. Вéзак, ска, т. hyp. р. вез:

Велім, vidе вељу. : „Везак везла сеја Тефте дара . BeanMip, m. Mannskame, nomen viri. везање, п, дав Binsen, ligatio. Величање, n. бав rоf thun, ostentatio. Везали , вежем, у. impf. Dinnen, ligo. Велічатисе, амce, v. г. impf, geogtbun, Вéзаписе, ежемсе, т. г. impf. fi ostentare se.

mię gebunden verhalten, ligor: sex Величина, f. Die Brüpe, magnitudo, ce! ruft der Räuber beim Eintritt ing altitudo. фаив.

Binaryko, m. Mannsname, nomen viri. Béžete, n. das Stiden, pictura per Benkep, m. (österr. der Feldicherer), der

Chirurgus, chirurgus. Везилац, зиоца, m, пп. ј. што веже Benkepos, ba, bo, des Chirurgus,chirurgi. виноград.

Benfieporma, f. die Frau des Chirur: Besîba, f. die Stickerin, quae acu pingit. gus, uxor chirurgi. Везігр*, m. Ber Befie, vezirus. Велкерски, кa, кo, 1) chirurgif, chiТезирев, ва, вo, vide везиров.

rurgicus. 2) ady. chirurgisd); chirurВезревица, vide везировица.

gice. Везиров, ва, во, бев деfіrѕ, veziri.

Вељача , (једни говоре и Везировица, f. Die Seat бев зеіrв, овељача) vidе бабини унови. veziri uxor.

Вељко (Всько), m. 2 апівпате, поmеа Везпрскӣ, кa, кo, 1) 23efirs, veziro- viri.

rum. 2) wie ein Vesir, more veziri. Вељу, (Ерц.), велим, fagen, ajo, dico. Везирство, р. бав деfіrthui, rezira- Венац, нца, m. (Рес. и Срем.) vide tus :

вијенату. „Дао би му на Босни везирство Benipex, m. der Fähndrich, signifer. Вејавица, f." (Рес. и Сеем.) yidе вија- Вендреков, вa, o, pet Sapneri, вица. .

signiferi.

acum.

аверана и чавање.

чанца.

чање.

чанти.

Віндрековица, f. Die Supnotiфв : Seau, Верност, f.(Рес. и Срем.)vidе вјерності. uxor vexilliferi

Веровање, р. (Рес. и Срем.) vidе вјеВен.:ње , п. дав 28eleen, marcor.

ровање. Венути, венем, v. imрi. melten, marceo. Веровали, рујем, (Рес, и Срем.) vide Венчавање, п. (Рес. и Срем.) vidе вјен- вјеровати.

Веровиппица, f vіdе Вировиптица. Венчавапи, ам, (Рес, и Срем.) vide Вера, f. (у Сријему) і дав Türtu, вјенчавати.

praecinctorium. 2) die Fürtuchleinwand, Венчаваписе, амсе, (Рес. и. Срем.) lintem praecincturiis conficiendis : Aaj vidе вјенчавашнее.

ми верше за нецељу. Венчані, на, но, Реси Срем.) vide Верпен; m, pie scippe (ber Weburt вјенчани.

Shrift). die die Schulknaben um Weihs Венчаница, f. (Рес. и Срем.) vidе вјен. nachten umherführen, praesepe Christi.

Bepyraxe, n. das Schlangeln, sinua. Венчање, р, (Рес. и Срем.) vidе вјен- tio.

Веругaписе, амсе, y. r.' impf. fide Венчали, ам, (Рес. и Срем.) vidе вјен- idlängeln, sinuari.

Béc", m. das rothe türkische Käppchen, gaВенчансе, амсе, (Рес. и Срем.) vide lericulum turcicum. вјенчансе.

Béca, m. (Pec. « Cpem.) vide Beco. Вёiha, f. (у Сријему, у Бачк. ну Бан.) Весела, f. Trauenname, uomen feminae.

die Beeren von Wachholder (zum Bec Anh) 2. Mannsname , nomen viri. Räuchern,) baccae juniperi.

Веселити, им, impf. freuen, gau Веома, febr, valde,

dio afficio: Вепар, пра, m. Ермак, бравац, нази- Весёлиписе, имсе, т. г. impf.. ft, freu.

Mais, das Schwein (Männchen), porcus. en, gaudeo. Be pa, f. (Pec. u Cpem.) vide Bjepa. Becepâk, m. lustiger Kunde, hilarator. Веран (ві ран), рна, но, Рес. и Срем.) Весеље, п. 2) бie &uftigkeit hilaritas. 2) vidе вјеран.

дie poфeit, noptiae. cf. свадба. Верање; в. дав bеtmliфе Иmbergeben, Весељење, о. Вав $reuen, hilаrаtiо. clandestina circuitio.

Весео, села, ло, ) Initis, hilaris. BeВераписе, ремce, v. г. impf. крити- село срце куђељу преде. 3) armfelig.

се, провлачитисе, beimli umbers miser : камо тај мој весели браш? geben, clam circuire:

Весина, f, augm. p. вес. „Не чудимсе лији ни Ђердану,

Весић, m. dim, p. вес. „Већ се чудим зецу и гаћама : Веслање, р, давхцдern, rеmіgаtіо. „Куд се вере како не издере

Вёслаши, ам, т. impf. rubert, remigo. Вергија*, f. vіdе пореза.

Bécao, 2. das Ruder, remus. y njecmaВергијаш, m. Bеr bеr пореза иntermot. ма пјевасе in pl. и веслета : fen ijt, vectigalis :

„Дај ти мене ораову лађу „A Турака Јањи донесоше

„И веслетia дрва шимширова „Пепі спожина онђе укопаше , Весо, ш, (Ерц.) hyp. p. Веселин. „Вергијата ни носили нису

вёси, везем, т. impf, titen, pingera Вереница љуба, f. (сп. Рес. и Срем.) vidе вјереница.

Вел (Ерцеговци говоре нвегд), та, Вересија, frepit, fides : узео на вере- mo, alt, vetus.

сију ; отишао да купи вересију. Ветар, піра, т. (Рес. и Срем.) vide Bepure, f. pl. die Kejselkette, catena e вјетар. qua pendet aenum,

Berrima, *, f. das Fetwa (Brief des Mufti), . Верижице , f. pl. dim. р. вериге. res judicata a Muftio. Верижњача, f. Der Saleen, an деп бie Ветрењан, m, (Рес. и Срсм.) vidе вјеSteffeltette befestiget ist, trabs e qua

трењак. pendet catena aeni,

Велірењача, f. (Рес. и Срем.) vide Верица , f, din. р. вера.

вјетрењача. Веркање, п. dim. р. верање.

Ветірење, р. (Рес. и Срем.) vidе вјешВеркатисе, амce, dim. р. вератисе. рење. Вермали, ам, v, impf. abten, fürten, Веприна, f, augm. 6. ветар.

curo: он њега не верма ни у шло. Веприи, им, (Рес. и Срем.) vid. Bepmam, m. (cm.) der Feldmarschall, вјетрипти. summus dux exercitus :

Ветрић, m. dim, p. ветар. „Вермати оде Нишу и Видину ; Ветровит, па , по , (Рес. и Срем.) »yie Ниша, не може Видина —

vid, вјеровищ.

acu,

.

coenor.

coe

[ocr errors]

Ветрогоња, m. (Рес. и Срем.) vide Вигањ, т. (у Сријему) баs Seauents вјетрогоња.

kleid, vestis feminae. Ветр імен, ш, (Рес. и Срем.) vidе вје. Вігањ, гња, m. vіdе ковачница. проме.

Вигови, m. p. vіdе омче.
Bef, 1) schon, jam. 2) sondern, sed: nu Bia, m. das Sehen, visus: makO MU EHJA

је mако, већ овако. 3) већ ако, auper очињега ; дошао за вида.
wenn , nisi si.

Внд, m. RannBname; nomen viri. Beta, f. (Рес. и Срем.) vidе вијека. Вида, f. Srauenname, nomen feminae. Већање, р. (Рес. и Срем.) vide випје. Видак, п. Лаппвпате, поmеn yiri. қање.

Bніданье, р. vіdе лијечење. Већали, ам, (Рес. и Срем.) vidе вије. Видар, m, vide љекар. hamи.

Видарина, f. vіdе љекарина. Bike, vide bek. .

Видарица , f. vіdе љекарица. Behiл*, m. Bеr еtеlvertretеr, ticarius : Видати, ам, vidе лијечипти.

„Мустај - пашу царева већила – Вндач, m. RannBname, nomen viri. betya, mebr , magis.

Видело, р. (Pec.) vidе виђело. Вечање, п, бав 22iedern, mutіtіо. Відети, дим, (Pec.) vidе виђен. Вечатн, чим, v. impf, metern, mutio. Bнделінсе, димсе, (Pec.) vidе ви. вече, вечера, р. Сеr aben, vesper, ves- ђеписе. Вечер, рн f. pera ; аиф min : добар Видің, һ. беr аn6lit, conspectus : вече !

„У по поља, св”јету на ви дику Вечера, f. сав аbеnеffеr, coena (in Бйдило, п. (Срем.) vidе виђело.

Serbien das Haupteijen, also ganz Budlu , in, Widin, 'Vidinum.
eigentlich die classische coena).

Вндинац, нца, п. човек из Видина. Вечеравање, р. ваё &ffen su bene, Видинлија*, m. vide Видинац. coenatio.

Видински , ,ка, кo, pon Видин. Вечеравани, ам, y, impf. пафtmalen, Відити, им, (Срем.) vidе виђепи.

Bйдитисе, имce, Срем.) vidе виђеВечерање, р. бав абер тalen, natio (?)

Видов дан, ва дне, т. 15ти јунија, Bene pac, diesen Abend, hac

1 ves- кад су Србљи изгубили на Косову, Вече раске,

St. Veits Tag, zugl. anspielung auf ewq. Вечерапи, ам, v. impf. и. pf. абепд. Видовит , па, по, дијете, које се mablen, coeno.

роди у кошуљици, зовесе видови. Вечерашњії, ња, њe, boa piefem beno, по; и такови послије човек (приhujus vesperae:

повиједају), или жена, иде са вилаВечерин, т. 2 ann&name пomen - yiri. ма, и зна више него други људи, Вечерњt, ња, ње, 21beno 5, 3. 8. ein Sountagekind, albae gallinae fi

2bandstern u. l. w. vespertinus. Вечером, abetibg, vespere :

Видовка, f. eine Art Riefфе, сеrаsi geДосади ми јутром и вечером Веч плі, па, пio, (Рес. и Срем.) vide Видоје, m. Rannénаmе, поmеn viri, вјечит.

Відојевица , f. Berg oбer Бешница, Вешала, f. (Рес. и Срем.) vidе вјешала. mit Ruinen auf seinem Gipfel. Вешалица, т. (Рес. и Срем.) vidе вје. Віндосава, f. Seauenname, aomen feшалица.

minae. Веш азье, р. (Рес. и Срем.) yidе вје. Вндра, f. Sie (Sifф •Stter, lutra.

Виђање, п. 1) бав Oftfeben, visio. 2) Вешали, амі, (Рес, и Срем.) vidе вје. die Aufsicht über die Küche, g. B. bep

Hochzeiten, ministerium culinariom. Вешт, чта, то, (Рес. и Срем.) vide Bi,апи, ам, v. impf. 1) оft feben, video. вјешт.

2) готовили јело, бie füфеnаuffit Вештак, ш. (Рес. и Срем.) vidе вје- führen, procuro culinam. шпак.

Віђаписе, амce, v. r. imf. n febc. Вёшлац, вешта, т. (Рес. и Срем.) kusammen kommen, couvenio. vide Bjewmay.

Віђело, п. (Ерц.) баѕ git, lumen. Вешпіна. f. (Рес. и Срем.) vidе вје- Изићи ће ћело на виђело..

Виђеније , n. (Ерц.) дав сереn, vіѕіо: Вештица, f. (Рес. и Срем.) vidе вје. сретно виђеније, дугу љубав, од штица.

Бога живот и здравље (напијace вештичина, f. augm. 2. вештица.

уз чашу). Вівак, вка, ш. per kibit, garia. Віфедни, дим, т. pf. (Ep.) јеђеи, тideo.

.

lius (?).

IIUS.

шање.

mais.

ІЦПина.

« PreviousContinue »