Page images
PDF
EPUB

Sus.

нсе.

[ocr errors]

ўпирали, рем, v. impf. 2) абmifhen, Утрина, ғ. бie Trift, pascua.

abstergo. 2) abweiden, depascor. Ўmphйвање, р, сав газеttlaufen, curУлисківање, р. Вав фіnеinoriten, impressio.

Утркивалисе, кујемсе, v. impf. wett. Улінсківати, кујем, у. impf. binets laufen, curro. Drüfen, premo in .

Упрлипи, им, v. pf. н. п. Клис, ет. ўтиснули, нем, v. pf. binсinoritten, passen, excipio. premno in

Ўmрнути, нем, у. pf. н. п. свијећу, Улипти, умијем, т. pf. fett werben, Bampy, auélöfchen, exstinguo. pinguesco.

Упарнуши, нем, v. pf. ftart mertea , 7тицање, п. vіdе утјецатье.

oktorpesco : упрнула ми нога, рула. Пицами, упичем, vidе упjеrjат ти. Утроба, f. Das &іngemeine, іntеѕtinа. Уптицапінсе, упнчемсе, vidе утјеца- ўпірли, рем, упръо, v. pf. 1) Есіреп,

tero (Neitig). 2) hart treten, concales, уп шали, ам, v. pf. 1) {til weeken (3. tero : утрла говеда око села. 5) 25:

B. rom Winde), conticesco. 2) stillen, wifфеи, abstergo. cf. отрпн. sedo.

Уmpунипти, им, v. pf. кога, Crlitter ўпјецање, п. (у Ерц.) :) Тав @rgiepen in die Augen werfen, festucas injicio

eines Fluges in einen andern, influxus. in oculum. 2) раз ntlаufen, efugium. 3) ва Зе. Утрунн тисе, имсе, т. г. pf. упруsiegen im Laufe, victoria cursus. 4) das Huo cam ce, es ist mir etwas ins auge

Vörnehmen, Vorhaben, propositom. gefallen, incidit mihi aliquid in ocuўпједалі, утјечем, у. impf. (у Ерц.) lum.

) ith ergiepeii, influo. 2) entiaufen, утрчавање, р. бав фіnеin.aufea, in. effugio. 3) hinter sich lassen, praecurro: cursatio. Упјецаписе, упjечеice, v. r. impf. Уперчавати, ам, т. іmрi. Бineinlarfen, (Epy.) sich hervortóun, exsisto.

incurso. ўпјешен, т. (Ерц.) 21 аппвате, по- Уптрчавапінсе, амce, v. г. impf. п, men viri.

unberufen in 'et was mengen, isgerere ўпјешни, иг, v. pf. (Ерц.) н. п. ди

јете, bеfфwitigen (etu fine), tran- Упарчали, чим, v. pf. bineinlaufen, quillo.

curro in - — Уплеисати, ишем”, т. pf. аивоїgelt, Упралінсе, чимсе, т. г. р. jih unt:

rufen in etwas mengen, ingerere se Умовніми, им, v. pf. fett тафеn, mobt

alicui negotiu. füttern, pasco.

Ўувипи, им, vidе упамтипти. Упток, m. Die Zün ung, ostia: на уто- утупил, им, v. p. abjiumpfee, obку Саве у Дунаво.

tundo, obtusum reddo. Уполиппи, им, v. pf, jtil werden, con- Упурање, р. Da8 фineinwerfen, injeticesco. .

ctio. Уmiнути, нем, у. pf. erfaufen, ertrin= Уліурати, ам , v. impr. bineinfФleu. ken, mergi.

уп урупи , им, v. p. і беrn, injicio. Упопитнсе, имce, v. г. рт. сrtrintet, Улићи, учем, v. pf. 1) лука, соли, mergi.

stoßen, contundo. 2) BOAD, duro Zets Упопљеніп, m. Der NortrunPene, mer- stoßen castriren, testiculos contundo.

sus. Увалио као утопљеник. ўберали, ам, (Ерц.) vide cafepaпти. ўторак (упорак), рка, р. уidе упор- ўКерівaњe , n. (Ерц.) vide саћеривање.

ућеривали, рујем , (Ерц.) vide cakeÝmope, f pl. das Vorspringende der Faf.

риван. dauben außerhalb des Bodens, quod Ý ki, yken, v. pf. hineingeben, intro. procucrit de tabulis extra fundum. уһудилисе, имce, v.r, pf. јтифія Фес Упорнік (говорисе и упорак), т. 1) деп, obstuperio, obstino..

Bet Dіеntаq, dies martis. 2) (ffеrе укупети, птим, (Pec.) vidе ућућели. baft) der solbenprügel, vide kujaya. улутеплисе, лимсе, (Pec.) vide yiyўпорњак, m, п. і. обруч, Der Reif аn кетисе.

den ymope, orbis dolii extra fundum. Ykýmımı , IM, (Cpem.) vide ykykiem. уточни, им, v. pf, einfфеntеnt, in- укупилисе, имҫе, (Срем.) vide yiyfundo.

fетисе. , Ўтрапити, им, у. pf. eingraбen, in- укукети, утим, v. pf. (Ерц.) іtіl meta fodio, defodio.

den, verstummen, obmutesco. Утренік, m. Die perftrate, via trita: ул Кетисе, упнимce, v. г. pf. Ерц.)

узео утренды (еr it Baypa gelaufen). verstummen, conticesco.

laevigo.

.

ник.

Suеѕ.

lus parvus.

[ocr errors][ocr errors]

Vx! interj. uh! ach! ah! cf. y.

von drei Roßichweifen, passa

triam цваспи, аптим, v. pf.aufulüben, ef

caudarum equinarum : цватипи, им, v. pf. jloresco. „И осмога пашу учшуглију цвелипти, им, (Рес. и Срем.) vide Учувати, ам, (спі.) vide сачували: уцвијелипн.

„Ўчувај се од града Зворника Уцвијелити, им, v. pf. (Ерц.) meinen Улубашлије* (павите), f. pl.“2rt павие:

machen, facio sere, cogo in lacrymas. „Зађешесе злаћени пиштољи Уце-дипін, им, (Рес. и Срем.) vidе уци. „За њезіне павпе уцбашлије једили.

ỳwepa, f. Schimpfwort auf eine elende Уцеі, івање, л. (Рес. и Срем.) vide y- Hutte, convicium in casam. цус, твање.

yuu, f. die laus, pediculus. Уцеђігати, љујем, (Рес. и Срем.) vi. Ўш (уше)! interj. jagt man gum Gфwei. dе уцеђизапін.

ne, um es wegzuiagen, vox pellendi Ўцена, г. (Рес. и Срсм.) vidе уцјена. Ўи инпин , им, (Рес. и Срем.) vidе уци- ўшанчишисе, имce, v. r. pf. fif per. јенитн.

I can sen, vallo se munire. Уциједни, км, т. pi. (Ерц.) pinein: Ушарали, ам, v. pf. anfangen zu lugen jeiben, incelare.

(e8 bunt zu treiben), mentiri coepi. уцијенили , Қям, v. pf. (Ерц.) fdjäsen, ўше! interi, vidе уш!

aestimo, н. п. ајдуци кад у вале чо- Ўшењак , њка, т. fleine gaus, pеdісuвека (лля му дијете одведу) па уцијене; но се догађа и сад по Тур- Ушепрљилии, им, v. pf. in tümmerliфе ској. Както ајдуции воде дијеле по Lage kommen, in angustias incido. мјесец дана са собом, дон му отац у уин (gen. yuӣ и ушију), f. pl. 1) діе.

не саставн уцену и не да. Оқrezi, pl. pоn уво. 2) бав деђr, anучјећивање, в. (Ерц.) рав ріnеinjeiheit, sa, foramen, н. п. у котла, у чабра, inculatio.

у игле, у сјекире, у срца, Уцје квапии , $ујем , v, impf, (Ерту.) біnѕ унывање, п. сав фincinnaben, insulio. einseiben, incolo.

Ýwibami, am, v. impf. hineinnäben, ўцјена, к. (Еріт.) бie 24bf%dsung, aesti

insuo. matio. cf. уцијенипн.

уншипи, ушијем, v. pf. Vincinnaben, учење, п. ) Das t-bren, doctio. 2) Уав jasuo. Lernen, To discere.

ў шица, f. dim, v. унш. Учестами, ам, v. pf. оft tbun, fre- Ушице, f. pl. dim. р. уши. quento.

ўшні пикапи, ам, у. pf. 1) ein unrubis" учіннпи, им, v. pf. 1) што, thun, ges Pferd besänftigen, beruhigen, miti

facio, 2) kove, anthun (verheren), fa. go. 2) überhaupt, einen Zornigen be. scino. 3) кожу, зuriten, praeрaго. jänftigen, lenio, mitigo. 4) Жипio, reitern, cribro.

Уиколипи, им,

vide

уштрони. Учиіннінсе, имce, v.r. pf. 1) mіr tommt Ўликопљеник, п. 1) Pet Одөрв, am. es vor, 2) sich anstellen, simulo.

mel, veryex. 2) der Verschnittene , euУчитељ, т. деr febrer, docens, magi- nuchus. ster. cf. школа.

Ўшљив, ва, вo, Taujig , (8äufе bабель), Учитељев, ва, во, бев gehrers, magi- pediculosus. stri.

Ушљивац, вца, m. Ber gausteri, homo" Tчитељевица , f. die Frau des Lehrers,

pediculosus. uxor magistri.

шљивица, f, die Laufige, pediculosa. ўчнпељскії, кa, кo, .) geheers, magi- штaвипи, им, пі, і кожу, cf. учи,

strorum. 2) adv. wie ein Lehrer, more magistri.

ўшпіап, m. Der apnehmense Rons : сад ўчини, им, y. impf. .) кога , epren, je yuman , luna decrescit.

doceo. 2) іншо, lernen, disco. 3) &fen, Ушпапнутисе, несе, v. r. pf. п. і. lego. cf. чалити.

Mjecer, abnehmen, decresco. училисе, имce, v. г, impf. lernen, di- ушiнупи, нем, т. pf. Eneipen, smi. sco: учисе књизи впд учисе писати,

vellico. чаліпи и т. д.

ўзпипак, пка , m. (@fterr. Die Smida Учкур m, yidе гатњик.

trapfen), placentulae genus. учнурлук *, m. Der Sheil Ser (türtifфен, ўпипчић, m, dim. р. ушпипак.

angrisden) Holen, durch den der Gür: Viumupkami, am, v. pf. stärken,' tel gezogen ist, caligarum, turcicarum amylo corroboro (lintea). pars.

Ушпроити, им, v. p. perfфncient, учруглија m. п. і паша, Рафа castro.

нити.

[ocr errors]

cken

,

III.

[ocr errors]

.

Òruke, 2. die Mündungi ostia, Филцан*, m. bie Cale , phial,
ўзиур, т. 1) vide yјам, 2) узео Бог Фініі, нa, нo, vidе вини,

од њега ушур, bаt gleifani бie Фиті», m. vіdе вити».
2Ru:51qepubc vii tom gеnоmmеd, ibn Фйшек*, m. vіdе вишек.
gejei) aet (our Seraubцng eineв Фишеклук*, m. vіdе вишеклук.
Gliedes).

Фландра, f. (у Сријему, у Бачк. и у Уш, тепи, лим, (Pec.) vidе ушуће. Бан. особио по варошима) cia

Stimpfwort für eine liederliche Weibsa Уmўптеписе, пимсе, (Pec.) vidе ушу- personvulgivaga. fетисе.

Фландрепина, f. augm. 2. фландра. Уur унши, им, (Срм.) vidе упуће. Фланер, m. (y, Cријему, у Бачк. и

bah.) das Flanell, panaus llanella di

clus. Ушутиписе, имce, (Срм.) vidе ушуКешнсе.

Форiнка, f. vide вoрина. Ушћети, утим, v. pf. (Ерц.) per. Форма, f. (у Сријему, у Бачк. ну Tümnen, conticesco.

Бан. особито по ворошима) се Ушћетисе, v. r. pf. (Ерц.) perftuma Forin, forma. men, conticesco.

Форлан, m.

1 vіdе вошпан. фошпан, m. Фрајкър , m. vіdе врајкор. Фрајкорац, рца, ш. vіdе врајкорац. Фрајкорија , f. vіdе врајкорија. Фрајкорскі, на, ко, vidе врајкорска.

Фрајп, m. vіdе врајт. апн, vidе вайн.

Француз, т. деr Scanofe, Galus. Фајда, f. vіdе вајда,

Француска , f. Stanfreib, Gallia. Факља, f. (cm) :

Францускій, кa, кo, 2) fragoftjb, walЈедан калпак, девет челенака, licus. 2) ady. französisch, gallice. и десета факља окована,

Францускиња, f. Die $rangojtan, Galia. Из ње су му до при пера златна, Фрас , m.. vіdе врас. Што јунака бију по плећима Фрапор , m, vidе вратор и прапор.

Фрапторов, ва, во,

vide враторов и Фалаке, f. р.

практоров. Фаланка, f. vіdе валинка.

Фраторски, кa, кo,

vide

враторски ФалијI, им, уide вaлипи.

и праторски. Фалипи, им, vidе валити, mit al. Фрішак, шка, кo, vidе вришак.

[en ableitungen 0 Зијатеnfeguna Фрпаљ, ш. vіdе врта». gen.

Фрпаче, чепа , п, vidе вртаљче. Фамилија, Г. vіdе вамилија.

Фрушка гора, f. дав їebirge, Das Cir. Фамилијаз , m. (у Сријему, у Бачк. и mien von Westen nadi Diten durds

y ban.) der Famulus in der Schule, schneidet, nom, propr. saltus. scholae famulus.

Фрушкогорац, рца, ш. н. п. калуђер, Фамилијазина, f. Das SamuTugels , pe- Fruschkogorer. cuoia solvenda scholac famulo.

Фрушкогорскӣ, кa, кo, SrufФfogoretФаш, т. vіdе вали.

Фунша, f. vіdе вунта. Фела, f. vіdе вела.

Фунлаш, m. vіdе вунлаш. Фелер, (у Сријему, у Бачк. и у Бан.) Фунпашки , кa, кo, vidе вуншашки.

vidе валинка, мана , погрјешка. Фуруна* (фуруна), f vіdе вуруна. Фењер*, m. pie gаtеrne, lаtеrnа. Фруница фуруница), f. diш. р. фуpepeja*, f. Urt Oberkleids türkischer Руна,

Frauen, pallae turcicae genus. Фурунски, кa, кo, vide вурунски. ферман, m. Ber Seritaii, rеѕсriрtum Фур у нија“ , m, vide Бурундија.

imperatoris Turcici, Фермен“, т. Urt männlicher Weste

Ц. Фермене, нема, п.] ohne 2ermet , subu

culae genus, Фёс, m,

vide Фесић, dim. 9. фес.

варика, f Фетислам*, m, vide - Кладово.

falechten Wein, convicium in vinum Фигањ, m. vіdе вигањ.

malum. Філдиш*, m. vіdе вилдиш.

ІДавпилии, им, vidе црапити. Филхіман m. rіdе вилиман,

Цагрије, f. коре од ножа, cf. кора.

фaлare* , i, p.lyidе валаке.

вес.

Ilaspura, f. Schimpfwort für einen

око

ris.

[ocr errors][ocr errors][ocr errors]

Цака, ціка, іn bеп поскочице (Zange ofера у свијеті, и каже му: ".

: „Да се weijen) Nachahmung des Lautes der ниг ђе не спланиш, док не нађеш Knöpfe, Münzen u. dgl. beim Tanze, ђе су се два зла ударила.”— Одају

interj. de sonitu conflictorum saltantis. ћи тај момак по свијету, кад доlap, m. del Kaiser , imperator.

ђе на оно мјесто, ђе је сад ЦариЦарев, ва, во, без жаijer, imperato- град, нађе глогов трн, ђе се

њега обмотала гуја, па гуја пәнца Царевина, г. ) баѕ Raifеrgut, rеs іm- пірн, а при буде гују; онда поми

peratoris 2) das Kaiserland, Kaiserthum, сли у себи : „Ево ово су два зла. imperium.

па пође у наоколо разматрапін оLapebuk, m, der junge Kaiser , impera- на мјеста; кад дође, онако у наоtoris filius.

коло идући, опет поблизу онога Царевица, f. л. ј. пара, eine 21st Para, трна, онда спане, па рече: „Овље numuli genus.

преба с папі н.” у који ма по реIa purpán, m. die Kaiserstadt (Konstan- че, у онај се ма обазре , а то се

tinopel), urbs imperatoria (Constauti- од онога пірна до његові леђа (куд popolis). Србън приповиједају, да је гођ он ишао) створио зид. и од Цариград нијесу људи зидали, него пога мјесма до онога пірна, кажу да се сам саздао: hангу да је нека- да ни данас нема зида у Царигракав цар ловен магазио на мртву

ду (а да се он није обазрео и да љуіцку главу и прегазио је с коњем; није рекао: овђе преба стати, онда му глава проговорила; „Шта зид бн за њим нараснао до прна). ме газіш, кад ћу ти мртва доса. Послије он му постане цар, и од дници.” Кад мо чује цар, онда сја- свога ћеда отме царство. ше с коња и узме ону главу пе је Цариградски, кa, кo, ) Жолitantino, однесе кући ; па је код куће саже- politanisch, constantinopolitanus. 2) als же, поно угљевље од ње, пошто се

adv. tonitantinoplisch, more constanti. олади, спі уче у пра, па завије у ар- popolitano , н. п. носисе. мнју 'остави у сандук. Послије Цариграђанин, m. Оer konftantinopos некога времена отиде некуда цар, litaner, Coustantinopolitanus. а његова кћи (која је била ђевојка Цариграђанка, f, pie sonjtantinopolis на удају) уз ме клучеве па отвори

tanet in, Constantinopolitana. сандук и почне по њему нешно Царић, m. 1) dim. р. цар. 2) Оer Заип. премештанг; кад нађе онај пра у Fönig, regulus. арпінзи, види да је некакав пра, али Шарица, f. Die ffaifеrіn, imperatrix. не зна какав је, па онда мәтне Царичин, на, но, беr #aijérin, impeпрсп на језик ме покваси па умочи ratricis. у онај пра и лазне мало, да би до. Царичина, f. (8öniginnorunn) beribute знала шта је ; поптом га опет за- Suede in Der крајина Неготинска, вије у артију као што је и био и von wo Ueberbleibiel einer Waferleis остави у сандук , а она од тога ча- tung паф Праово. cf. крајина. са поспіане трудна. Кад се по- Царовање, п, сав Заtfеуп, бав *aifer= лије стане истраживапін инспи- thum, imperium : пиван од куд и како, дозна се „Бевовање моје царовање да је од оне главе. Кад ћевојка бу- Царовали , рујем, v. impf, цар fen, де на mом доба, а она роди сина. sum imperator , impero. Кад узме цар још онако мало ди• Царскій, кa, кo, 1) Paifеrlih, imperaјете у руке, а оно њему одма рука- torius. 2) adv. kaiserlich, imperatoris ма е за браду! Онда цар заповједи да донесу један пањир жина Царство, п. Da® Waifеrtbum, Reit. угљевља, а један дукапia: да огле» imperium. дају, чини ли по дијете из лудос. Іваrii, m. vіdе цвијеп. пи, или од своје воље, „Ако (веліп) Івапіипи, им, vidе цвјепати. буде дијете лудо, оно ће потрча- Цвејан, m. (Рес. и Срем.) vide I[вими с рукама и за угљевље, ако ли не буде лудо, оно thе за дукате.” Цвејо , m. (Рес. и Срем.) vide Цвијо. Кад донесу пред дијете угљевље и цвекла, vidе блива. дукате, а оно одма рукама за ду- Івёљање, п. (Рес. и Срем.) vidе цвије. кате, а угљевљу ни мукает. Цар већ види да ће оно да се испуни, Цвељали, ам, (Рес. и Срем.) vidе цепјешто му је глава казала. Кад буде дијеше већ велики момак, онда га дар Цвеп, m. (Рес. и Срем.) vidе цвијеті.

[ocr errors][ocr errors]

поге.

јан.

[ocr errors]
[ocr errors]
[ocr errors]

ин.

[ocr errors]

поцE.

І вёма, f. (Ресе и Срем.) vide II вијета. Bje'moje, m. (Eph.) Mannsname, noІветак, пка, m. hyp. р. цвет.

men viri. Цветање, . (Рес, и Срем.) vidе цвје- Цвјелоносије, п. (Ерц.) vidе цвијели:

„Пред Ристовопред цвјетоносије – Іветаст, па, то, (Рес. и Срем.) vide Цвјетош, m. (Ері.) Xanat name, noцвјетасві,

men viri. Цвепали, ам, (Рес, и Срем.) vide Цвјептуља, г. (Ерц.) таmе fіr eine Ru вјеліати.

die wie eine Blume an der Stirne bat, Двеши, f. р. (Рес, и Срем.) vidе цви- nomen vaccae quae in fronte habet no. jemu.

tum albam. Цветин, m. (Рес. и Срем.) vide Цвије. Цвікање, р. дав ефmaken (1aute für.

fen), osculatio cum sоnitu. велико, m. (Рес. и Срем.) vide 1Цвје- IЈвокали, ам, т. impf. fфmagen, cum

sonitu osculor. Цветні, на, но. (Pec. il Cpem.) vide Ilsóke, genit. in der Redensart: y troke цвјетни.

Hema Hu DeoKe, mit einer halben Ofa Ів-ліоje, m. (Рес. и Срем.) vide Цвје. ist nichts zu machen, nec operae preпоје.

tiam est bibere dimidiam ocam. Препiонiспје, в. (Рес. и Срем.) vide Цвікнупи , нем, Ү. р. (фmaken, cum цьјепоносије.

souitu osculor. 1ПЕenioш, m. (Рес. и Сpen1.) vide Цвје- Цврка , f. дав Зmitfфеrn, frіtіnnіtus.

Цвркнупін, ней, v. pf. 2) 3 twitfфеrа. Цве пуља, f. (Рес. и Срем.) vidе цвје. fritinnio. 2) zmitidhern, idomirren (Bass пуља.

ser auf Feuer gegossen), strido. Цвеһе, п. (Рес. и Срем.) vidе цвијеће. Цвриулање, п. Вав Зwitfфеri, garriJlbekme, n. dim u. weeke.

tus (avium). Цвијан, m. (Ерц.) 27 аппвпатне, поmеnviri. Цвркупапи, улем, v. impf. зwitfфети, ЈЦвијељашње, р. (Ерц) дав 2 еіnепта.

garrio. chert, permotio ad Metum.

Дврчање, р. фав Зwitfфеrn, frіtіоnіtus, Цвнјељали, ам, т. impf. (Ерц.) meinen stridor. . machen, facio fere.

Цврчати, чим, т. impf. 3witfфеrn, fri. Цвијет, т. (Ерц) 1) {co!1.) Die Blite, tinnio, strideo.

Hos. 2) (р. прјентов) bie Blume, flos. Цев, f. (Рес. и Срем.) vidе цијев. Цвијета , f. (Ерц.) Seauеntате, поmеn Певчина , f. angm. , цев. feminae.

Цевчица f. dim .. цев. IIвијетак, пha, m. hyp. 2. цвијеп. Це дило, р. (Ресь и Срем.) vidе цједило. Iniijeли, f. р. (Ерц.) беr Palmjonntag, Ц-дипи, им, (Рес. и Срем.) vidе ци. dominica palmarum.

једити. Цв:ј елин, m. (Ерц.) Xann'name, po- цедуља, f. (у Сријему, у Бачк. ну men viri,

Бан.) Оer 3&ttel, ѕсhеdа. Lbujefie, n. (coll. Epo.) die Blumen, Draybâp, m. der Zettel gibt (f. 6. an 300flores.

stätten, Stadtthoren) schedularins. Пвијећіце, т. dim. р. цвијеће. цедуљарев, ва , во,ев Зеttеlgeber. Півніjo, m. (Ерц.) һур. р. вијепин. цедумаров, ва, во, ѕсhеdаlаrii. Прилепін, лим, (Pec.)1 vіdе циљепи. Це думица, f, dim. 2. цедуља. Пилипін, лим, (Срем.

Це, , m. (Рес. и Срем.) vidе цијеђ. Цвніљење , п. pas іsеytlagen, lamentatio. Iјеђење, р. (Рес. и Срем ) vidе цијеђење. Твілепи, лим, v. impf. (Ерц.) web- Пекин, m. vіdе руппа. flagen, lamentor,

Цела, ліца, m. (Рес. и Срем.) vide Пвјепање , n. (Ерц.) бав Зlüben, Поѕ. цијелац. Івјепаст , па , по ,(Ерц.) н. п. крава, Целiвање, п. (Рес. и Срем.) vidе цје

eine Blöße an der Stirne habend, macula albai in fronte praeditus

Целивати, ам (и целујем), (Рес, и Швјелатн , ам, v. impf. (Ерц.) blіфеп, (Срем.) vidе цјеливапін. floreo.

Целокупан, пна, но, (Рес. и Срем.) Цвјешашин, т. (Ерц.) Лаппвпате, vidе цјелокупан. nomen viri.m.

Цена , f. (Рес. и Срем.) vidе цијена. Цвјелић, m. dim. р. цвијепи.

Цёнење. п. (Рес. и Срем.) vidе цеЦвјетко , m. (Ерц.) жаппвпате, по- њење. men viri

Цении, им, (Рес. и Срем.) vidе циІвјетни , на, но, (Коц.) н. п. неђеља, јении.

си на Impoфe, hebdomas palmarum. Цёнша, f. (у Сријему, у Бачк. ну Бан.)

ливање.

« PreviousContinue »