Lexicon serbico-germanico-latinum

cf.

Чобанин, m. Der Sirte, pastor пастир. Чобанинов, ва, во, ves Sirten, pastoris. Чобаница (чобаница), f. bie Sirtin, pastrix (?)

Чобанов, га, Бо, без чобан, pastoris. Чобански, ка, ко, 1) Sirtens, pastoricius, 2) adv. nach Hirtenart, more pastorum.

Чобанчад, f. (coll.) bie jungen Sirten, pastoris pueri. Чобанче, чета, n. Der junge Sict, pastor juvenis. Чобања, f. 𐐨аз Mafferfaß, vasculum aquaticum, cf. ибан. Човек, m. 1) ber Denfd, homo, 2) Der Mann, vir, maritus: мој човек; човек не може бити човек, докле га жена не косми. Човество, подав Menidentium, humani

tas.

Брбаџијница, f. bie Brotfrau, domina. рбешина, f. vide порбина. рбина, f. augm. v. чорба. рбица, f. dim. v. чорба. рболок, m. Der Suppeni lürfer, parasitus. Док је чорбе, доста чорболока. рбурина, f. vide чорбина. in, m. ber (run𐐨e) Hügel, collis (н. п. виноград у чому, или на чому). ct. Бријег.

шан, на, но, vide чоан.

Чошица, f. dim. y. чоа. Ynar, m. die Tasche, Rocktasche, funda, cf. џеп.

Чреда, f. (по намастирима и по црквама) Die Heine, ordo: сад је његова среда.

чрез, (по Сријему и по Бачкој) òurd), per (bloß im moralischen Verstande): чрез њега сам пропао. сf. с. Чубар, бра, m. Der Saturen, Saturcia

Shortensis Lin.

Чувакућа, f. bie Sausmurg, semper vi

vum tectorum Lian.

Чудество, п. vide чудо. Чўдила, n. pl. Wundervinge, mira miracula : каква су по чудила? Чудитисе, имсе, "v. r. impf. коме, или чему, иф wundern, miror. Чудна, f. Frauenname, nomen feminae. Чудноватı, ma, mo, wunberlich, felto fam, singularis.

•

Чудо, п. (рі. чуда и чудеса), п. baš Wuns der, miraculum. Чудотворан, рна, но, н. п. икона, munderthätig, thaumaturgus. Љескова је маем чудотворна. Чудотворац, рца, m. 'vee undertha.

ter, thaumaturgus. Чуђење, п. дав Wundern, miratio. Чукумбаба, f. bie urältermutter, atavia. Чукумбабии, на, но, дее чукумбаба,

ataviae.

Чукундед, m. (Рес. и Срем.) vide чукунђед. Чукундеда, f. (у Бачкој) eln Kraut, herbae genus.

ница.

Чўнак, нка, m. 1) ba3 $$eberfdifflein, radius textorius 2) die Röhre bey Wass ferleitungen, tubus aquae ducendae. Чуница, f. vide чун. Чункопизда, f. cunui ampli. " Tyna, f, das Büschel (Hgare), fasciculus capillorum.

Чупа, f. cin Weib mit ungerämmten 5aa. ren, mulier impexis capıllis. Чупав, Ба, Бо, mit ungerämmtem Ja re, crinibus impexis. Чупање, n. Das Raufen, vulsio. Чўпаши, ам, v impf. rupfen, vello. Чўпашисе, amce, v. r. impf. raufen,

rixor.

Чути, чујем, v. pf. hören, audio. Чутисе, чујемсе, v. г. pf. verlauten,

auditur.

Чушура, f. Sie Eimutura, Die bölgerne Flaide auf Reifen, vasculum vinarium. Чутуремина, f. augm. v. чушура. Чутурица, f. dim. 5. чутура. Чутуроиспилац, лца, m. Der iфutu. ta : Uustrinler, cf. чутуротворац. Чутуротворац, рца, m. (cine" fomis фе Berbrehung tatt "Борац, der Tschuturthäter statt Wunderthäter): он је велики чушуротворац ! Чуча, f. cf. бјега (само у оној загонешки).

се

Чучавал, вца, m. m. j. гра, који не примиче, ie Grunfifole, Groffole, (die nicht an der Stüße hinaufrankt), phaseolus repens ? Чучање, п. газ Jođen, to conquiniscere "(conquectio?). Чучами, чим, nisco.

v. impf. hocken, conqui

Чутнути, нем, v. pf. nievethoden, conquinisco,

Чакање, п. даs lärmen ber Kinder, strepitus.

Чаками, ам, v. impf. lârmen, strepo.
Џакуља, f. augm. v. пак.
Hav*, m. vide стакло.
Чамадан*, m. eine Wefte, tunicae ge
nus, praecipue Albanorum.
Намбас*, m. Der-Spfervetenner, peritus

equorum.

Tanja, f. die Moschee, die Kirche der
Türken, templum Turcicum.
Џанарика*, f. urt tuner pflaumen,
pruni genus.
Џачик, m. dim. v. џак.
Убан, m. Die Wanne, Rufe, cupa.
Чебана*, f. bie Munition, Der Sringh
vorrath, copia bellica.
Небрак, м. (у Сријему и у Бачк.) гіс
просјак.

Небрање, n. vide прошење 1.
Чебрами, ам, vide просити .
YeBan*, m. vide oдroop, Red' und
Antwort.

Џевапими, им, v. impf. serantwortes,
vide одговарати.
Чевапљење, ù. Das Berantrotten, vida

одговарање.

Чевер, m. Damascenerjtahl, ferram da.

mascenum.

Чевердан, m. bie Damascenerflinte, Чеверлија", f. telum damascenum : „Дао би му дуга џевердана „Он прислони своју џеберлију — Yeaâm, m. der Scharfrichter, Henka, carnifex (fr. le geolier).

909

Неламов, ва, во, carnificis.

Yeлéбuja, m. der Ochsenhändler, negotiator boarius.

Челебџијин, на, но, 𐐨es Dafenýän
lets, negotiatoris boarii.

Yesen*, m. eine Herde Ochsen, armentum.
Челепчија, m. vide џелебџија.
Џенерал, m. Der General, imperator,
summus belli dux, cf. џенерао.
Ченералица, f. Die Generalin, uxor sum-

mi ducis,

des Generals, sum

des Scharfrichters,

Ненералов, ва, во,

mi ducis.

Ченераловица, f. i. q. џенералица.
Хенералски, ка, ко 1) Generalfs,
summorum ducum. 2) adv. Generals
magig, more ducum.
Ченерао, рала, m. vide џенерал.
Џењак*, њка, m. vide 6j.
Неn*, m. vide чпаг.
Hибpa*, f. Der Gan (von Branntwein,
Wachs), die Trebern, faeces.
Џигерица*, f. 1) црна, діе lеber, је-
cur. 2) бијела, čie lunge, pulmo.
Џигерњача, f. bie Lebermurft, farcimen

hepaticum.

schlafend erwarten, exspecto dormitans
iu sella.

Yopa, f. (Schimpfwort) eine magere
Schwein, sus macra,

Џубе, беmа, n. ein langes DberFleis
olne llermel, togae geuus.

Tуkeлa, f. Schimpfwort auf einen Hund,
convicium in canem. cf. калаштура.

III.

Џида*, f. vide копље.

Yuлum*, m. der Wurfstab, baculus missilis.

коња,

Џилитање, n. Das Gpicl mit bem Surfs
ftab, lusus baculi missilis.
Чилишатисе, амce, v. r. impf. Den
XBurfitab werfen, ludo baculo missili.
Чилим се узме по средини па се
баци тако, да иде управо као смри-
јела. Турци се обично цилитају
m. ј. узме сваки по један џи-
лит на узјашу на коње, па онда
бацају један за другим и бијусе. А
ђеца се џилитају пјешице, и гле-
дају које ће даље бациши.
Џилишимичке, . . бациши, рřeilars
tig, more sagittae.
Чилимнутисе, немсе, v. г. pf. einmal
Den џилим werfen, mitto baculum.
Нимрија*, f. Der Weißhals, avarus, vide

Шајка, f. eine urt diffe auf der Dos
nau, die Schajte, navis genus.
Iajâu, m. der Schajkenschiffer, nauta
qui est in шајка.
Шајкашки, ка, ко, бег З[фaitiften,

nautarum.

Шајчан, на, но, н. п. зубун, von ша-
jak-Luch, e certo panni genere.
Шака, f. 1) bie offene Sani, palma. 2)
die Handvoll, manus, manipulus: дaj
ми једну шаку брашна.
Шакање, n. a pacen mit ven Hönber
(zum Scherze), pugna palmaris.
Шакашисе, амсе, v. r. impf. fid mit
der flachen Hand packen,
palmis.
IIIa, m. der Schawl, panni indici
genus.

rixari

шала, f. ber dert, jocus. Из шале проја роди.

мрдица.

Yan, m. der Riese, gigas (fr. le géant).
Џингафа*, f. полеђина од лисичје ко-
же (код Ћурчија), ber Kuđen am
Fuchsbalge, dorsum cutis vulpinae.
Нинов, ва, во, деб Kiefen, gigantis.
Чина, f. tlingenves Spieljeug (Ser
ben) für Kinder, crepundia.
Tóra, f. ein Bein von einem zerfressenen
Ddfen, Pferde, os, nudum carnibus},
equi aut bovis dilaniati.
Voros, m. vide pora.

Џоњање, n. (verädtlid) bas Eigen unò

Halbschlafend warten.
Yoжаmu, aм, v. impf. sigend und halb

Шалабазање, п. (по Сријему) vide

врљање.

Шалабазати, ам, vide врљати.
Шалваре*, f. pl. 'vie breiten Sofen bie=
ies Namens, caligarum genus.
Шалбарешине, f. pl. augm. v. шалваре.
Шалварице, f. pl. dim... шалваре.
Шалинтра, f. ber Galniter, Salpeter,
nitrum, sal nitrum.
Шалитисе, имсе, v. r. impf. [derzen,

jocor. Шалитра (шалитра),f. vide шалинтра. Шалукашре, f. pl: (у Сријему, у Бачк. и у Бан.), дiе Jaloufen, (öfterr. eda lu Gatter), cancelli hispanici.

Шамија*, f. eine Ulrt Ropftud) Der Frauen, veli genus.

Шамијца, f. dim. 9. шамија. Шамлијанка, f. m. j. сабља, Дамав cener.Mlinge, ensis Damascenus: ,,Трже Бајо мача зеленога, „А Љубовић сабљу шамлијанку шаналан, піна, HO, vide чурук. Шанал, нца, m. Die Gmanje, munirentum, vallum.

Шантав, ва, во, (по Сријему, по
Ба к. и по Бан.) vide ром.
Шануми, нем, v. pf, lifpeln, insusurro :
шани му на уво.
Шап*, m. vide стипса.
Шапа, f. Die fote, pes (canis, felis,
vulpis etc.)

Ilianam, m. das Gelispel, susurrus. IIIa-
пам у патрат.
Шапац, пца. m. ein Spiel (in Sirmien)
zwischen erwachsenen Personen beiderlei
Geschlechts, in Städten, ludi genus.
Шапица, f. dim. 9. шана.
Шапов, m. vide nac.
Шапшање,

n. das Lispeln, insusur

ratio.

Шапгати, пћем, v. impf. [ispeln, su

surro.

Шапчанин, m. ein Gmabager.
Illapa, f. das Bunte, varietas (picturae).
Iapa, f. die bunte (z. B. Flinte, Schaf),
varia.

Шара (планина), f. Berg in Gerbien, (mous Scardus ?) :

„Код оваца у Шари планини Шарампов, m. eine alet Beridangung,

munimenti genus.

Щарамповић, m. dim, . шарампов. Шаран, м. деr $arpf, carpio. Шаранчић, m. dim. v. шаран. Hápaше, n. 1) das Buntmachen, variegatio. 2) bas bunte Erciben (lieberlic. teit), vita inconstans. Шарањи, ња, ње, Rarpfens, carpio

num.

Шарами, ам, v. impf. 1) bunt maфен, variego. a) es bunt treiber, lieberlic fenn, vivo dissolute (quoad matrimonium). Шарац, рца, ш. 3) шарен коњ, као

н. п. Шарац Краљевића Марка, дее Scheck, equus varius. 2) bunte Trauben, da einige reif sind, andere noch halb grün, variae uvae: већ има арца. Шаргизда, f. У овој загонепи: Тица

шаргизда све село нагизда, а себе не може? (м. ј. игла). Шарен, на, но, 1) bunt, varius. 2) ор pelzüngig, der nicht ins Auge blicken fann, duplex.

Шаренград, m. an 𐐨ес Donau in Cies

mien.

Шаренимисе, имсе, v. r. impf. bunt ausfehen, varius sum. Шареница, f. ein (bunter) Zeppid, stragulum.

Шарин, m. vide шарац 1.

Шарка, f. 1) шарена гуја, eine bunte Salange, serpens varius. 2) шарена кокош, bunte Senne, gallina varia: „Заколи ми шарку коку, која не носи 3) шарена пушка, bunte Flinte, telum varium : „Шарке пушке по средини носе 4) шарке (pl.), bie Zhürangelu ano das Thürband, cardo et vinculum ja

[merged small][merged small][merged small][merged small][ocr errors][merged small]

Шашарика, f. ber Stengel beb Ruluruj,

scapus zeae mais Linn.

Шашаровина, f. vide кукурузовина.
Шашкин*, m. Der Taugenidtó, nebulo.
Шваба, м. (Рес. и Срем.) vide Швабо.
Швабица, f. èie Gamatin (Deutide),

sueva, germana.
Швабичица, f. dim. у. Швабица.
Wвáбo, m. (Epy.) der Schwabe (etwas
verädtlid) für: Deuti er), suevus (per
contemptum pro germano).
Швапски, ка, ко, 1) (фäbifd, sue-
vicus. 2) adv. fchwäbisch, suevice.
Швапчад, f. (coll.) junge Sawaben,
suevi juvenes. Играла се рацка деца

са швапчадма.

Шапче, чема, п. 𐐨аз Gamablein, sue

vulus.

Швапчићи, m. pl. vide швапчад. ШБигар, m. vas Stüd ber citice, аз idnaigt (Enault), scuticae appendix quae

crepat.

Шерака, f. vide сврака (mit allen 26.
Icitungen).

Шеничица, f. Mrt Staut, herbae genus.
Шеничиште, u. uđer, wo einmal Beis
zen gestanden, ager olim tritico consitus.
Шёнлук*, m. vide весеље 1.
Шепирење, п. даз Stolziren wie ein
Pfau, superbitio ut pavonis, explica-

tio vestium.

Шепиришисе, v. r. impf. fid brüften
wie ein Pfau, superbio ut pavo.
Шéпица, f. vide ћепица.
Шепршља, f. дав Waliiren, remedium
ad tempus : mo је шепртља; ударно
у шепртљу.
Шепршљење, п. даб Paliiren, reme-
dia temporaria.
Шепртљити, им, v. impf. paliiren,
malis ad tempus mederi.
Шепуш, m. vie Sdlinge, laqueus: све-
жи на шепут.
Шепушић, m. dim. v. шепут.
Шép*, m. vide варош.
Шербе, бема*, u: yide Медовина.
Шереметовић, m. (см.) Пјевасе како
jе Московска царица, госпа Јели-
савка писала књигу :

„Петру зему Шереметовићу -
Шерите, m. iе Borte, limbus.
Шерпа, f. hyp. 9. шерпиња.
Шерпање, п. даб Cavern, Serumgehen

um etwas, ambitio rei.

Шврћа, m. (Рес. и Срем.) бес XBeid).
Ширко, м. (Ерц.)
f ling, homo
mollis.
Шебој, м. 1) жути, cheiranthus Cheri
Linn. 3) црвени, cheiranthus annuus

Linu..

Illéвa, f. die Lerche, alauda.
Шiебар, т. 1) arundo arenaria Linn. 2) Die

Staude, der Strauch, frutex.
Шеварик, m. Das Gefiräud, fruticetum.
Шеварић, m. dim. 9. шевар 2.
Шевин, на, но, lerdens, alaudae,
Шеврдање, п. 1) baš unfäte Bewegen,
balo ier, balo bin, motus inconstans.
2) die Unbeständigkeit, inconstantia.
Шеврдами, ам, v. impf (1) unftät fenn,
Шеврднути, нем, v. pf. sun incon-
stans. 2) fig. unbeftändig feyn, sura in-

constans.

Шекрљуга, f. eine urt fleinen Bogels, aviculae genus.

Шевмелија*, f. vide бресква.
Шегрм*, м. Der lehrjunge, tiro.
leep*, m. vide шер.
Шездесем, (еdzig, sexaginta. cf. шеcеm.
Шездесемеро, vide шездесеторо.
Шездесей, та, мо, ber femjigite,

sexagesimus. Шездесеторо, eine ungahl von fedjig,

sexaginta.

Шерпати, ам, v. impf. око щта, auf
etwas lauern, um etwas herumgehen,
ambio rem.

Шерпиња, f. cin irvener Dreifuß, tri.
pus fictilis.
Шерпињица, f. dim, v. шерпиња.
Wecem, vide шездесет.
Шесемеро, vide шeсeморо.
Шесеми, ша, ш, vide шездесети.
Шéсеморо, vide шездесеторо.
Шеснаесiп, is jehn, sedecim.
Шеснаестеро, vide шеснаесторо.
Шеснаести, та, то, дес je zehnte,

decimus sextus.

Шемлук, m. vide шенлук. Шемшема n. pl. eine Art Schnüre born am Sleive (mie Die Frenforpe hata fen), funiculi adsuti (praetexti) vesti. шена, f. hyp. 9. шеница. Шеница, f. Der Beigen, triticum. Шеничан, чна, но, н. п. леб, Вей gen, triticeus.

Шеснаесторо, ungaht von fedjenn (fr.
une seizaine) sedecim.
Wêcm, sechs, sex.
Hecmak, m. der Sechser, senarius (z. B.
Pferd, Münze).
Шестакиња, ѓ. н. п. кобила, (Stuttc)
von sechs Jahren, (equa) sex annorum,
Шестар, ш. бес Žittel, circinus.
Шестарењо, п. а. Žirteln, circinatio,
Шестарими, им, v. impf. žitteln, cir-

cinare.

vide

Шестерица, f. vide шесторица.
Шестеро, шесторо.
Шеспи, ма, що, 𐐨er jedite, sextus.
шéсmииa, f. 1) das Sechstel, sextans,
pars sexta. 2) Anzahl von sechs, sex,
Шестица, f. bie Šeds, (in Kartenfpie:}a

senarius,

« Previous Continue »

Books