cumvolvo.

увjeрáвае, n.(Epu.) das Bereden, Uebers zeuden, persuasio, convictio. Увјеравати, ам, v. impf. (Ерц.) glau ben machen, persuadeo. Увјераватисе, амсе v.r. impf. (Ерц.) fich überreden, persuadeo mihi. Увјериши, им, v. pf. (Ерц.) glauben machen, persuadeo. Увјератисе, имсе, v. r. pf, (Ерц.) Пф überreden, persuadeo mihi, уejenбamи, ам, v. pf. (Epu.) einlers neu, i einüben, condisco, expertus

fio iu re.

2

увjешшишисе, нмсе, v. г. pf. (Eрш.) gefickt werden (in einer Arbeit), expertus fio.

Увлачење, п. дав Çinziehen, retractio. увлачиши, им, v. impf. hineinziehen, retraho, traho, contraho. Уво (genit ува и увеша; pl. уши), дав Ohr, auris.

Увода, f. Der Gpion, unbafter, explorator,

уводиMи, HM, v. impf. 1) hineinführen, induco. 2) ausfundschaften, exploro. 3) преhу y брдo, anzetteln, ordior. Увођење, п. 1) baš Sineinführen, inductio. 2) das Spioniren, exploratio. 3) das Anzetteln, orsus. увоjaк, jка, m. (cm.) Locke (?), cin

cinnus:

Yoрakamиce, amce, v. r. impf, einspres chen, deversor.

Уврачами, ам, v. pf. treffen (ducch Wahrsagung), divino.

уepéбami, ам, v. pf. erlauern, depre hendo aucupando.

Увредити, им, (Рес. и Срем.) vide увриједити.

Yвpemêн (скочиmи), auf der nämlichen Stelle in die Höhe, adsilio in altum: "Трипут дорат уврещен скочие — увреmй, рn, v. pf. einkochen, verdams pfen, decoqui.

Уврётисе, ремсе, увръосе, (Рес. Срем.) vide увријетисе. Увриједити, им, v. pf. (Ерц.) an eine Wunde anstoßen, offendo in vuluus. Увријетисе, ремсе, увръосе, v.r.pf. (Epu.) sich hineinschmiegen, arcte perpf. н. п. овна (т. уjаловиши), abdrehen, durch Drehen verderben, eneco torquendo (testiculos). Уврнутисе, немсе, vide yeрamиmиce. Уврсти, уврзем, v. pf. и. п. конац у

labi. Уврнути, нем, v.

ray, einfädeln, insero per foramen

увршйване, п. (österr. das Aufgir pfeln des Getreides), demensio exua• dans,

уspunваши, шуjeм, v. impf. Į aufgipfeln, Увршити, им, v. .pf. cacumino. Увући, учем, v. pf, incinichen, tra

ho in

уráhame, n. 1) das Rechtmachen, satisfactio, probatio, accomodatio. 2) das Richten, Stimmen, correctio, temperatio, constitutio. Угађаши, ам, v. impf. 1) коме, eš cis nem recht machen, probo alicui quid. 2) шmo (н. п. гaдье), zurecht machen, richten, tempero, constituo. ỳгaзиmи, HM, v.pf. 1) y шmo, hineintre ten, calco, 2) zusammentreten, concules

Уганути, нем, v. pf, руку, ногу, verrenken, luxo.

Угар, f. bie zum Fünftigen Инбаи auf gerissene (und demDurchwärmen ausgelegte) Erde, ager proscissus. гарак, рка, m. ber Branb, titio. Угариши, им, v. pf. m. ј. њиву (или земљу), aufreißen (bie Srbe mit bem Pfluge), proscindo. гарица, f. vide угарак.

„И ради су Божји угодници

proscissi:

"Падоше тице на угарнице Угарчић, m. dim. 9. угарак.

Угасити, им, v. pf. löfen, restinguo. Углавити, им, v. pf. fenfeßen, statuo. Углављивање, п. дав Selfeßen, Befe. ftigen, Einstecken, fixio. Углављивати, љујем, v. impf. befefti. gen, figo.

Угладиши, им, v. pf. glätten, polio. Углати, ам, vide угледати. Углачати, ам, vide угладити. уraêд, m. der Augenschein, conspectus : „Изведи браше сестру на углед Угледати, ам, v. pf. etfehen, conspicor. Угледатисе, амсе, v. г. pf. на кога, Beispiel nehmen an einem, exemplum capio (bonun aut malum). Углобити, им, v. pf. einfügen, insera, (clavum in foramen, ad continendum). Углобљавање, п. дав Sinfügen, insertio, Углобљавати, ам, v. impf. einfügen,

Угостиши, им, v. pf. Бewirthen, ho spitio excipio.

Уготовити, им, v. pf. и. п. ручак, вечеру, fertig maфen, adparo. Уграбиши, им, v. pf. erhаfфen, arripio, comprehendo.

Угревање, п. (Рес. и Срем.) vide угри. јевање.

Угреваши, ам, (Рес. и Срем.) vide yгријевати.

Ӱгрејаши, јем, (Рес. и Срем.) vide yгријати.

Угризан, риска, т. дав небіene, ad. morsum quid, e. g. pomum, panis. Угризање, п. дав beißen, admorsio, Угризати, ам, v. impf. anbeißen, ad

mordeo.

Удаватисе, дајемсе, v. r. impf. beu. raten, nubo.

Удавити, им, v. pf. ermürgen, strangulo.

Удадба, Г. ђевојка на удадбу, marn. bar, nubilis. Удадбени, на, HO н. п. кошуља, Bermählungs, nuptialis. Удадбеница, f. m.j. удадбена кошу. ba, das Vermählungshemde, indusium nuptiale. Удаја, 1. vide удадба.

У дан, дна, но, vide уд. Ударање, п. 1) дав dilagen auf etmas, percussio. 2) das Stoßen auf_etwas, incursio. 3) ber lärmen (ber Rinder), strepitus. 4) der Geruch nach etwas, odor. 5) дав legen auf etmaš, impositio. Удараши, ам, v. impf. 1) у шпо auf, etmas flagen, percutio. 2) на кога, Поßen (auf den Seinð), incurro. 3) ударају ђеца, läcmen, tumultuari. 4) месо, rieht ein wenig, olet, foetet aliquantum. 5) auflegen, impono, Ударатисе, раce, v. r. impf. ¿ufam menpassen, congruo. Ударити, им, v, pf. 1) у што, auf etwas flagen, percntio. 2) на кога, stoßen, incurro; überfallen, invado. 3) на кога, на што, деп Beд сіна schlagen, viam ingredi versus — 4) ки,ergießen, effundi; крв из ноза. 5) legen, thun auf etmas, impono, н. п. обруч на кацу; седло на коња; аљине на се, или на слуге; „Удри браца пуца низ њедарца Ударитисе, имсе, v. г. pf. 1) ban mein merden, committor congredior. 2) zusammenpassen, congruo. Ударац, рца, m. Der $lag, Sieb,

ictus.

Удати, ам, у. pf. verheuraten, colloco filiam.

Удашисе, амсе, v. г. pf. Geuraten,

nubo.

Удбиња, f. Gtabt in Dalmatien, nomen urbis. Удбињанин, човек из Удбиње. Удбињка, жена, или ђевојка из Удбиње. Удбињски, ка, ко, von Удбиња.

двоје (у двоје), итв doppelte, duplo. Удворавање, п. дав infmeiheln (our

oneren), insinuatio. Удвораватисе, амсе, v. r. impf. код Удворитисе, имсе, ү. г. р. І кога,

Удести (говорисе и уденути), уденем, (Рес. и Срем.) vide уђести. Удешавање, п. 1) дав Riten, accommodatio. 2) das Zusammentreffen, oc

cursus.

Удешавати, ам, V. impf. 1) zurecht machen, accommodo. 2) zusammentref fen, occurro.

Удешаватисе, амсе, v. г. impf.f
begegnen, occurro.
Удивитисе, имсе, v. г. pf.
dern, miror rem.

Удијевање, п. (Ерц.) раinin
Einfädeln, immissio,

Удијевати, ам, v. impf. (Ерц.) н. п. конац у иглу, einfäðeln, immitto,

insero.

Удијелити, им, v. pf. (Ерц.) (2mo fen) geben, reichen, praebeo. Удаљ, immer, semper. Удиши, им, v. impf. 1) месо, зетте den, dispertio. 2) übel toun, facio male, посео: уди ми козје месо Удица, f. ber if angel, hamus (piscarius).

Удо, в. м. ј. меса, ein Stüd gif (zum Räuchern), segmentum carnis (appendendum in fumum).

Удобравање, п. дав Gutmеrben, Gut ericheinen, ostensio bonitatis, Удобравашисе, амсе, у.г. impf.fiut Удобритисе, имсе, у. г. pf. J jeigen, ostendere se bonum,"

Удов, ва, во, serwitmet, viduns. Удовац (удовац), вца, т. дег Bitmer.

viduus.

Удовица, f. bie Bitme, vidna, Удовичин, на, но, der Bitme, viduae. Удовичић, щ. ber Bitme Coon, filius viduae.

Удружитисе, имсе v. r. pf. sich zus jammengejellen, socior: удружили смо се ипд удружно сам се с њим, Уђенути, нем, vide уђести. Уђење, п. 1) дa etuden, dispertitio.

2) das Schaden, Uebelthun, noxietas. Уђести (говорисе и уђенути), уђенем, v. pf. (Ерц.) н. п. конац у иглу, einfädeln, insero filum. Уже, та (и ужа), n. bab Seil, funis. Ужећи, ежем, v. pf. anzünben, accenУжећисе, ужежесе, v. r. pf. fih (ouro Sährung) entünden, corrumpor fer

do.

Ужинара, f. m. ј. торба, ðie Zalhe, morin bie Sirten ibre Mahizeit (Brot und Käse) tragen, pera merendaria. жинати, ам, v. impf. u. pf. mittage malen (öfterr. jaufnen), prandeo (?). жице, п. tabt und Befnung in Ser. bien. Ужичанин, човек из Ужица. Ужичка, жена из Ужица. Ужичка, ка, ко, вон Ужице. Уз, (1) auf, in, (sursum): оде уз бр. Уза, до; уз воду, уз дрво. 2) стао уза ме, пебеп, ропе: отишао уз господара. 3) als Borfenfnibe bei дет verbis impf. mit futurer Bedeutung: ако узиде; ако уздолази; ако узједем; ако успишем; қад узимам;

кад ускосимо и т. д. Узабрати, берем, v. pf. plüden, deeerpo.

Узавница, f. (ст.) vide званица : „У Марка је млого узавница узаврети, ри, v. pf. 1) auffieden, ebulЛіо: лонац, вода. 2) узаврше људи, дів Leute fingen an zu lärmen, ortus est tumultus.

Узаимање, п. дав ntlernen, mutuatio, Узаимати, ам (и узаимљем), v. impf. borgen, entlehnen, mutuor. Узаимашисе, амсе (и узаимљемсе), v. r. impf. sich gegenseitig (bei der Felds arbeit) aushelfen, mutuam opem fero. Ӱзаједно, (ст.) т.ј. у једно (заједно), zufammen, simul:

"Узаједно шићар понијеше — Уза мити, им, v. pf. entiehneu, mu.

tuo.

Узак (comp. ужи), уска, ко, eng, Enapp, angustus.

Узалуд, umfonft, vergebens, frustra. Узан, на, но, enge, angustus. узањ (т.ј. уза - њ, уз њега), пебеп ihm, Узао, зла, m. ber Knoten, nodus. узачак, чка, ко, dim. v. узак. ўзбацивање, п. дає Binaufiberfen, subjectio, jactatio in Узбацивати, цујем, v. impf. binauf= Узбацити, им, v. pf. f werfen,

subjicio, sursum jacio. у36jame, n. das Zurückschlagen, rejectio. Узбијаши, ам, v. impf. ¿urüdlagen, rejicio.

Ўзбиши, бијем, v. pf. zurüdlаден, rejicio.

збрати, берем, vide узабрати. Узбраица, f. bie inhöhe, clivus, declivitas. Колико је низбрдица, шолико и узбрдица.

Узбузиши, им, v. pf. aufmie geln, con

Узвратити, им, v. pf. н. п. рукаве, zurückschlagen, recingą, succingo. уsepahamе, n. das Hinaufkehren, succingo, rejicio. узврakamu, aм, v. impf. hinaufkehren, succingo.

Узврдатисе, амсе . г. pf. verlegen

werden, tergiversor. узглáве, n. das Kopfkissen, pulvinar. Узгред, im Borbeigehen; да ди bort ohnehin vorbeigehst, ob iter, in transitu. Узгрнути, нем, v. pf. binauffmarren, zurückschieben, rejicio, subjicio. Vзrpmáе, n, das Zurückschieben, reje

Vздисâше, n. das Seufzen, suspiria. Уздисати, дишем, v. impf. feufjen. suspiro.

Уздићи (говорисе и уздигнути), уздигнем, v. pf. aufheben, allevo, tollo. Уздица, f. 1) dim. 9. узда. 2) уздице (pl.), die Zügel des Wagenpferdes, frena equi currum trahentis. Уздуж (уз дуж), паф der länge, in longitudinem. cf. Ayж.

узèнhuja*, f. der Steigbügel, stapia, cf. стремен.

Узепсти, узебе, v. pf. н, п. воће, ет. frieren, gelu corrumpi. узêши, узмем, v. pf. 1) nehmen, accipio. 2) heвojky, ein Mädchen, d. i. ste beuraten, ducere uxorem. 3) kaufen, emo; daher der Scherz, н. п. А. Узећу ти капу.

Б. Узео би и ја, да ми ко да, него ти мени купи.

Узетисе, узмемсе, v. г. pf. 1) і пек.

men (bei der Hand, zur Ehe), prehen

узигрáваши, аm, v. impf. aufhüpfen, exulto.

узuграши, ам, v. pf. aufhüpfen, exulto. Yanmaлo, m. der gern wegnimmt, qui solet prehendere. cf. давало. yзuмâже, n. 1) das Nehmen, acceptio, sumtio. 2) das Kaufen, emtio. Узимати, ам (и узимљем), v. impf. 1) nehmen, sumo. 2) kaufen, emo. Yзuna, f. ein Strid, restis. Узичица, dim. 9. узица.

зjaamu, jaшем, vide узjamи; ,,Да Бог да га узјаали Турци узjańваше, n. das Auffißen, conscensio equi, Узјаивати, јаујем, v. impf. auffiten (aufs Pferd), conscendo equum. Узјаши, јашем, v pf. auffisen (auf Pferd), conscendo equum. Узлић, m. dim. . узао. узмаúваше, n. das Winken, Schwingen (des Schwerts), agitatio. узмаИваши, мayjeм, v, impf. winken, schwingen, agito sursum. Узмакнути, нем, vide узмаћи. Узманути, нем, v. pf. winken, inquo. Узмаћи (говорисе и узмакнути), акнем, v. pf. zurückrücken, removeri, re

узMAачиваže, n. das Laumachen, tepefactio.

Узмлачивати, чујем, v. impf. fau ma chen, tepefacio. узмлaчиши, им, v. pf. lau machen, tepefacio.

Узмутиши, им, v. pf. trüben, turbo. узмушимисе, имсе, v. г. pf. trüb wers den, turbor.

узмучишисе, имсе, v. г. pf. unruhig werden, inquietor.

Узнемиривање, п. дав Stören бев гі dens, pacis turbatio. узнемиривати, рујем, v. impf. кога, den Frieden stören, beunruhigen, turbo. Узнемирити, им, v. pf. деп rieben stören unter den Leuten, turbo pacen.